Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (205)

Nezavisni od zakona, zavisni od vlasti

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

U Ministarstvu pravde je 22. januara 2021. godine održan sastanak ministarke pravde i predstavnika Društva sudija Srbije, čija je i bila inicijativa, na kojem su učestvovale, pored ministarke Maje Popović, i predsednica Društva sudija Snežana Bjelogrlić i zamenica predsednika Upravnog odbora Društva sudija Nada Đorđević.

Snežana Bjelogrlić je ukazala na četiri osnovna sistemska problema u srpskom sudstvu: nedovoljnu nezavisnost sudija, neodgovarajuće i neusklađene zakone, neodgovarajuće stručno usavršavanje i neravnomernu opterećenost sudova i sudija i na to da oni uzrokuju nedovoljnu efikasnost i neujednačenu primenu prava. Naglasila je da je i u postojećem pravnom okviru moguće prevazići ove probleme u znatnoj meri, ukoliko za tim ima volje.

U pogledu izmene Ustava, podsetila je da o rešenjima koja je oktobra 2018. predložilo Ministarstvo pravde postoji jedinstven negativan stav domaće pravne struke (akademske zajednice, najviših pravosudnih institucija i više sudova, sudijskih i tužilačkog udruženja i građanskih udruženja koja se zalažu za zaštitu ljudskih prava i pravnu državu).

Naročito je ukazala na činjenicu da je celokupna pravna struka suštinski saglasna sa zaključcima Pravne analize ustavnog okvira koju je 2014. godine sačinila Radna grupa Komisije za praćenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa, koja je analiza planirana da služi kao osnov za promenu Ustava. Podvukla je i to da je, u okviru Saveta Evrope, Venecijanska komisija usamljena u svom pozitivnom stavu o predloženim rešenjima, s obzirom na kritičke primedbe preostalih tela Saveta Evrope koja formulišu evropske pravosudne standarde i prate njihovo sprovođenje - Konsultativno veće evropskih sudija, Konsultativno veće evropskih tužilaca i GREKO.

U vezi sa promenama Ustava, Društvo sudija je Narodnoj skupštini dostavilo sredinom 2019. predlog proceduralnih mera kojima bi se obezbedio kvalitet rešenja za promenu Ustava, široka i suštinska javna rasprava o njima i redosled koraka.

Nada Đorđević je informisala ministarku pravde da se radna grupa Društva sudija bavi neravnomernom opterećenošću sudova i sudija i preopterećenošću velikih sudova, naročito pojedinih beogradskih, u kojima su sudije u proseku zadužene i sa preko 1.000, pa i do 2.000 parničnih predmeta i da će izaći sa predlozima kratkoročnih i dugoročnih (sistemskih) rešenja ovog problema.

Ministarka Popović smatra da je neophodno da se postigne što širi konsenzus i izbegne polarizacija, jer su svi segmenti pravosudnog sistema na istom zadatku - da pravosuđe u Srbiji funkcioniše na dobrobit svih građana, kao i da se poboljša položaj svih zaposlenih u pravosuđu.

Ukazala je na mogućnost povećanja broja sudova i sudija u cilju poboljšanja efikasnosti i neravnomerne opterećenosti, potvrdila da je u toku izrada strategije ljudskih resursa u pravosuđu i istakla da smatra da bi predstavnici Društva sudija Srbije trebalo da učestvuju u radu radnih grupa koje će formirati Ministarstvo pravde.

I pored različitih stavova o određenim pitanjima, izražena je saglasnost da je neophodno održavati redovan kontakt i razmenom argumenata iznalaziti najoptimalnija rešenja za izazove sa kojima se suočava srpsko pravosuđe. Takođe su se saglasile da predstoji i zahtevan rad u okviru Visokog saveta sudstva.

Vučićev režim želi, po svaku cenu, da zadrži pod punom kontrolom srpsko pravosuđe.

Vladimir Đukanović, predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije i član Visokog saveta sudstva po položaju, izjavio je da „pravosuđe ne može biti nezavisno od naroda, a veza s narodom je preko Narodne skupštine"?

''Delim stav Društva sudija da jačanje nezavisnosti ne znači udaljavanje sudstva od naroda već to naprotiv znači udaljavanje sudstva od političkog i svih drugih neprimerenih uticaja. Upravo to omogućava svakome da ostvari pravdu, bez obzira na poreklo, društveni status ili ekonomsku moć. Nezavisni sudija je garancija da će se zakoni primenjivati jednako i nepristrasno na sve, pa i na one koji su ih doneli, da nema privilegovanih učesnika u postupku. Izgleda da je potrebno podsećati i političare da je, u procesu evrointegracija, politička vlast (Narodna skupština i Vlada) ta koja se obavezala na promenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, upravo u cilju jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, kao preduslova vladavine prava.

Inače, jasno je da sudstvo ne može, nego mora biti izolovano od druge dve grane vlasti. Saradnja državnih vlasti je nužna i poželjna, ali ne i politička kontrola sudstva. Recimo, kod nas Narodna skupština bira sudije na prvi mandat, predsednike sudova i članove VSS. Ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe su i članovi VSS po položaju. Ne kažem da u drugim državama ne postoje slične mogućnosti izbora sudija, ali su tamo stvarne garancije nezavisnosti jače, i te se mogućnosti retko zloupotrebljavaju." - smatra predesednica Društva sudija Srbije, koja je, inače, predsdednica Osnovnog suda u Ivanjici i od 6. aprila je novi član Visokog saveta sudstva, koji se pokazao potpuno nekompetentnim da odgovori na sve izazove u kojem se pravosuđe nalazi.

Sumanuti srpski diktator, opsednut svojim svetskim značajem, a i u strahu od naplate njegovih zlodela, preko tužilaštava i sudova,vodi svoju kadrovsku politiku.

Sudije iz njegovog kartela tačno i bez pogovora prihvataju tužilačke zahteve, koje im odredi Vučić.

Svedoci smo da mnoge afere, koje pokreće Vučić i njegova mafija, sudije i tužioci unizno sprovode.

Andrej Vučić je desna ruka brata Aleksandra. U njegovo ime trguje narkoticima, akciznom robom, oružjem, lažnim pasošima, ubira rekete, kupuje budzašto javna preduzeća, hotele, zemlju, premlaćuje one koji se tome suprotstave...

Tužilaštvo za organizovani kriminal odbilo je da izda nalog za njegovim privođenjem na saslušanje, po nalogu FBI-a i Europola u akaciji Familija, zbog pranja novca, u kojoj je u Hrvatskoj uhapšeneo nekoliko desetina optuženih, kojima je Andrej u Srbiji otvarao lažne firme, preko kojih su prali novac. Andreja i njegove saučesnike Europol nije mogao da sasluša u Novom Sadu, jer tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić nije dao nalog policiji za obavljanjem razgovora sa ovim osumnjičenima.

Ministarka pravde Maja Popović, dovedena iz BIA, nije potpisala nalog da se srpski državljani, čije izručenje Sjedinjenim Državama je odobrio Viši sud u Beogradu, pošalju na suđenje u Teksas, pod optužbom da su opljačkali američke kompanije za 70 miliona dolara.

Andreja Vučića Privredni sud u Beogradu oslobodio je zbog otvaranja lažnih firmi i utaje preko 20 miliona evra na ime poreza, prihvatajući njegovu izjavu da je neko na njegovu ličlnu kartu otvorio privredno društvo i tako uzimao milione sa njegovog računa!

Andrej se pominje kao organizator proizvodnje marhuane na poljoprivrednom dobru Jovanjica i drugim plantažama, koje još rade.

Ovih dana svedoci smo da optuženi Koluvija, sa debelim kriminalnim dosijeom, nemački državljanin, a član mnogih Vučićevih državnih delegacija, na sudu optužuje tužioca i policiju da su mu, navodno, nudili da optuži Andreja Vučića, kao glavnog organizatora proizvodnje marihuane.

Odmah Aleksandar Vučić skače i viče: šta im je kriv moj brat. Hoće da nas slome i pobiju!

Vučić mora da živi od stvaranja naperijatelja. Tako je na njegov udar, kao prethodnica napada na Nebojšu Stefanovića, došla i bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, pod optužbom da je snimila 660 sati njegovih razgovora!

Podsetimo da je u maju 2019. godine Stefanović, sa delegacijom MUP-a, bio u zvaničnoj poseti najvišim predstavnicima obaveštajne zajednice SAD-a. Tom prilikom on je upoznat sa istragom kriminala srpske mafije, na čelu sa braćom Vučić.

Pomenuta Hrkalovićka, koja je sa 28 godina postala sekretar Uprave kriminalističke policije, a potom i državni sekretar, sprovodila je isključivo naloge Aleksandra Vučića.

Velika propaganda laži se zaustavila u napadu na nju, jer je ona ignorisala Vučićeve preteće poruke, poznajući njegovu šizofrenu narav, jer je psiholog po obrazovanju.

Srpska tužilaštva i sudovi štite, najnasilnijim odlukama, od svake vrste odgovornosti strane poslodavce koji po Srbiji pljačkaju, otimaju, eksploatišu radnike, truju sela, regije i gradove zagađenjima , usled korišćenja loše tehnologije.

Aleksandar Vučić je u Srbiju doveo frime svoje ''arapske braće'' da rade što im je volja. Tako je i firma iz Emirata ''Al Rawed Srbija'' kupila plodnu vojvodđansku zemlju, radi proizvodnje povrća.

Nakon što je srušila zemljoradničku zadrugu u Novoj Gajdobri, kompanija je sav šut odložila na katastarskoj parceli čiji nije vlasnik.

Vlasnik parcele D.R. pokrenuo je pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci parnicu, kojom je tražio da sud obaveže arapsku kompaniju da sa njegove njive ukloni sav odloženi građevinski materijal, koji se meri destinama tona.

Sudija Osnovnog suda u Bačkoj Palanci Marko Prentović usvaja tužbeni zahtev i presudom obavezuje kompaniju Al Rawed Srbija da o svom trošku otpadni materijal ukloni i oslobodi parcelu. Apelacioni sud u Novom Sadu ukida presudu, a u ponovljenom postupku sudija Prentović odbija tužbeni zahtev, pozivajući se da nalaz sudskog veštaka o količini otpadnog materijala na spornoj parceli nije jasan, jer je tuženi neke količine šuta odneo!

Kada su u pitanju arapska preduzeća, koja su u Srbiju dovela braća Vučić, a ovo Andrej Vučić, sudije su pred njima unizne. Umesto da stranu kompaniju obaveže da sav građevinski otpadni materijal ukloni sa parcele D.R. sudija osporava i nalaz veštaka o količni šuta, mada za to nije ovlašćen. Tužilac smatra da Andrej Vučić nema nikakve veze sa ovim sporom, ali sudije ne žele da rizikuju i zamere mu se. Za svaki slučaj.

Sprega policije i sudija je uglavnom kriminalna. Na svojim leđima i telu to je osetio i Miloš Čorbić (66) iz Sevojna. On je 18. januara ove godine u Osnovnom sudu u Užicu pokušao da izvrši uvid u spis predmeta. Stražar u sudu je zahtevao da napusti prostorije suda, unoseći mu se u lice. Čorbić mu je odgovorio da poslednji koji ga je zagledao visio je o banderi. Onda dolazi policijska patrola, privode Miloša u stanicu i zverski ga tuku, a onda privode sudiji za prekršaje Dušici Lečić. Ona odbija da se Čorbiču pruži lekarska pomoć, pa odmah sprovodi prekršajni postupak i saslušava policijske službenike Rada Vasovića, Borisa Drobnjaka i Stefana Mirosavljevića. Ova revnosna sudija samo što nije tukla Čorbića.

Za tri prekršaja remećenja javnog reda i mira, istog dana i u isto vreme, sudija kažnjava Čorbića sa 150.000 dinara, nalaže mu da odmah plati novčanu kaznu, da žalba ne zadržava izvršenje, u protivnom istu će zameniti kaznom zatvora, koja će se odmah izvršiti slanjem Čorbića u zatvor, da ne izvadi lekarsko uverenje o teškim povredama koje su mu naneli policijski službenici. Ipak, Čorbić istog dana plaća novčanu kaznu, pre nego što mu je rešenje i uručeno, te se spašava zatvora, koji bi morao da izdrži u trajannju od 150 dana. Da mu je izrekla zatvorsku kaznu za prekršaj, Čorbić bi mogao da dobije samo 60 dana zatvora.

Nakon što je pušten na slobodu, Čorbić je izložen pretnjama užičkih policajaca, koji se ponašaju kao kabadahije, prete mu, sreću ga na ulici, prate i prete. Lekarsko uverenje potvrđuje da su ga policajci nemilice tukli. Komandir Cimbaljević je uvek na njihovoj strani.

Prekršajne sudije u Srbiji su bič u rukama policije i izvršne vlasti. Oni pune budžet kaznama, pa i za prekšaj remećenja javnog reda i mira izriču kaznu od 150.000 dinara i tako pokrivaju nasilje policijskih službenika.

U nameri da napuni prazan budžet, osim što uzima skupe kineske kredite, uz proviziju, Vučić je upregao izvršitelje da otimaju od građana sve što mogu.

Osnovni sudovi, koji su izvršavali neplaćene račune građana, izvadili su iz arhiva neizvršena rešenja o zapleni, koja su doneli još pre više od 10 godina!

Ovih dana građanima je uručeno rešenje o izvršenju nepostojećeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu iz 2009. godine. Javna izvršiteljka Tamara Lučić izvršava rešenje iz 2009. godine tog Četvrtog suda o neplaćenoj rati osiguranja ''Dunav''! Reč je o rešenju nepostojećeg suda, koje je i zastarelo, ali Vučić napada, samo da napuni budžet, ne birajući sredstva.

Pravda odavno ne stanuje u Srbiji.

Prenošenje poruka (Koluvijinih) nije deo odbrane, to je vid pritiska

I međunarodni standardi govore da iznošenje kritika, koje se ne zasnivaju na činjenicama, već iznošenjem vrednosnih sudova, što je bilo često u slučaj novinarke Jelene Zorić i tužioca Saše Drecun, je vid pritiska, kaže zamenik javnog tužioca Srbije Goran Ilić. Prenošenje poruka okrivljenog nije deo odbrane, nije bilo u funkciji odbrane, rekao je na to što je Svetislav Bojić, advokat Predraga Koluvije, prenosio poruke okrivljenog.

Adria Njuz iz Beograda, u čijem je vlasništvu N1 televizija, podnela je disciplinsku prijavu disciplinskom tužiocu Advokatske komore Beograda Dejanu Nikoliću povodom obraćanja advokata Svetislava Bojića, branioca Predraga Koluvije, novinarki televizije N1 Jeleni Zorić. Podsetimo da je Bojić, novinarki i snimatelju N1 preneo nekoliko poruka svog klijenta - između ostalog i to da se Koluvija moli za zdravlje Jelene Zorić.

U provladinim medijima se ovih dana mogu čitati tekstovi u kojima je tužilac u slučaju „Jovanjica" Saša Drecun, zajedno sa policajcima koji su uhapsili prvookrivljenog Predraga Koluviju, dovođen u kontekst zavere - kao da je pokušao, prema odbrani koju je Koluvija izneo, a ističu je i njegovi branioci, da ponudi Koluviji da optuži brata predsednika države za biznis sa zasadima kanabisa.

Okrivljeni nije dužan da govori istinu u postupku, ne bih se posebno osvrtao na to šta je konkretni okrivljeni rekao u tom postupku, niti bih da komentarišem aktuelni krivični postupak, navodi tužilac Ilić.

Dodaje da mu je mnogo interesantnije i mnogo problematičnije to što je branilac preneo poruku svog klijenta novinarki N1 Jeleni Zorić i tužiocu Saši Drecunu.

„Prenošenje poruka okrivljenog nije deo odbrane, nije bio u funkciji odbrane, nema sumnje. Da li je pretnja i da li ima karakter nekog krivičnog dela - to će utvrditi tužilaštvo i ja očekujem da će tužilaštvo u sveobuhvatnom i nepristrasnom postupku razjasniti tu sumnju. Ali treba imati u vidu kontekst - ukoliko se takve reči upute, da se neko navodno moli za zdravlje i život novinarke koja vrlo iscrpno i detaljno izveštava o tom postupku i tužioca koji je podneo optužni akt protiv okrivljenog, to za mene u svakom slučaju ima uznemiravajući karakter i osim toga nije u funkciji odbrane klijenta. Da li će Advokatska komora odnosno disciplinski organi utvrditi da li je učinjen disciplinski prekršaj, ja to ne znam, ali su ove dve činjenice van svake sumnje", istakao je Goran Ilić.

Kaže da ne bi mogao da kaže da li je pretnja, dok ne čuje drugu stranu i vidi sve činjenice. „Drugo, ako se radi o direktnoj pretnji, onda se radi o drugom krivičnom delu", kaže Ilić koji navodi da neće da komentariše postupke pred javnim tužilaštvom, jer tako nešto i sam kritikuje.

Na pitanje kako komentariše pisanja prorežimskih tabloida u odnosu na tužioca Drecuna, kaže da je to svakako pritisak. „Kada imate kampanju koja je sinhronizovana, nema tužilaca, sudija, advokata koji neće reagovati na takvu vrstu pritisaka. Modeli i načini pritisaka na pravosuđe nisu samo putem telefona od važnih ljudi, veoma često se putem sredstava javnog informisana šalje poruka šta se od njih očekuje. Svaka kritika koja je preko mere, koja nije zasnovana na činjenicama, koja se zasniva samo na vrednosnim sudovima, a čujete samo jednu stranu, može da ima karakter pritiska na rad konkretnog sudije ili tužioca", naveo je Ilić

Udruženje tužilaca i sudija i pojedinci jesu često kritikovali objavljivanje tekstova koji su imali za svrhu stvaranje neke vrste predubeđenja prema postupcima javnih tužilaca ili policajaca, kaže Ilić. Ne zna da li je bilo reakcija tih udruženja u ovom konkretnom slučaju, ali podvlači da ih je bilo ranije.

U Srbiji nije praksa da vrh tužilaštva reaguje i zaštiti tužioce i zamenike od neopravdane kritike, što stoji u relevantnim međunarodnim dokumentima, kaže Ilić. Istakao je to da se dešava da se u javnosti stvara utisak da tužilaštvo u nekoj konkretnoj stvari nije u pravu, iako jeste.

I međunarodni standardni govore da iznošenje kritika, koje se ne zasnivaju na činjenicama, već iznošenjem vrednosnih sudova, što je bio slučaj kad su u pitanju Jelena Zorić i tužilac Saša Drecun, je vid pritiska, zaključuje Ilić, osuđujući sve takve pritiske.

vakcinaciji tužilaca

Tužilac Ilić, na pitanje da li će primiti vakcinu, kaže da će se prijaviti, dodajući „još nisam vakcinisan". Komentarišući vest portala Direktno.rs koji je objavio da je republička tužiteljka Zagorka Dolovac organizovala vakcinaciju, pa je jedan mali deo tužilaca već dobio vakcine, navodi da bi ta stvar morala da se razjasni. Jer, ukoliko u tužilaštvu postoje privilegovani u odnosu na druge tužioce i u odnosu na građane, onda se postavlja pitanje kako će tužilaštvo obezbediti jednakost građana u postupku, kaže i dodaje da je ovo vest koja je veliki broj ljudi uznemirila. „Dobro bi bilo da se razjasni o čemu se radi".

Zvao me prijatelj i podsetio me na scenu filma „Variola vera" kad upravnik, kad kreće epidemija, sam se zatvara u sobu i daje sebi lekove, ne mareći za druge, navodi Ilić.

Smrt iza rešetaka

Korona virus je odneo više života i u srpskim zatvorima, a preživeli su i dalje u velikom strahu, šta može da im se desi, ako se zaraze, i leče ih lekari koji ih tretiraju kao stoku.

U KPD u Nišu u teškim mukama umro je osuđenik Nenad Mančić iz Jagodine. On je u karantinu u zatvoru bio prikačen na bocu sa kiseonikom. Kada je pozvana Hitna pomoć iz Niša, ustanovila je da je Mančić prikačen na bocu u kojoj nije bilo kiseonika, što su lekari Hitne sa čuđenjem konstatovali, kada su nesrećnog Mančića, koji se gušio, prebacili u nišku bolnicu, u kojoj je umro. Upravnik ove proklete avlije je Dejan Panić, da se upamti njegovo ime. Ko zna, jednom neko od sužnjeva može da namiri račune sa njim. Koliko je osuđenika umrlo u zatvorima u Srbiji, ravno je državnoj tajni.

Među opasnijim nasilnicima je i upravnik KPZ Zabela Dejan Novaković, koji u služebim prostorijama bludniči sa službenicama, kojima preti otkazom.