O tome se govori

Poslednje predstave u Vučićevoj ludnici: lažni rat u lažnoj državi i druge priče

SVE BOJE KAMELEONA

Nakon što je A. Vučić formalno napustio Srpsku naprednu stranku, a suštinski ostao u njoj (v.d. „iz senke" biće njegov brat), kao neformalni predsednik te parapolitičke a više kriminalne tvorevine, postavljen je Miloš Vučević. Sve ovo govori da Vučić kao zmija skida svoju kožu, a svojom ludačkom košuljom hoće da odene čitavu Srbiju. Stanje je već dugo jasno. Na sceni je ogoljena i gorka istina. Srbija stoji pred ludakom koji u rukama još uvek ima takozvani „aparat fizičke prinude" i spreman je da ga upotrebi u svakom momentu. Ko god misli da je ovaj vlastohlepac spreman da ode na zakonit način sa vlasti, ne poznaje prirodu psihopate koji se čitavog života krio iza jačih i pametnijih, iza sposobnijih i boljih. Na žalost, duboko ukorenjeno licemerje, interesi i moralna mizerija, te „dobre, poštene, pametne, sposobne i bolje", Vučićev režim je rasterao (puna ih je Evropa, SAD, Kanada, Australija). Ono što je ostalo, ili je bez posla ili poniženo i korumpirano, pa bez stida služi najgorem režimu. Generacija koja tek treba da preuzme odgovornost za budućnost Srbije, već danas je suočena sa jednim jedinim modelom života u kome su laž, otimačina i brutalnost način života.

Nikola Vlahović

Neposredno nakon masovnog izlaska građana Beograda i drugih gradova Srbije na ulice zbog manijakalne navike odlazećeg diktatora da vređa, preti, zastrašuje i u delo sprovodi sve oblike podlog terora, metodama nasilja koje nisu viđene još od najcrnjeg nacifašizma, krenule su masovne telefonske „ankete" građana. Naime, vršilac svih poslova u poniženoj i opljačkanoj Srbiji, krenuo je u „ispitivanje javnosti", ne bi li ustanovio „kako stoji". Pa se već u prvim satima ove sulude akcije, nakon prvih rezultata, pokazalo da je stanje gore nego što je mislio.

Veleizdaja Srba na Kosovu i Metohiji i način na koji je predao Srbe u tri opštine na severu otetog dela državne teritorije u ruke kriminalaca, danas je svakome jasna i po svemu sudeći izučavaće se nekad kao najpodmuklija podvala koju je jedan narod doživero od svog lažnog vođe. Sedam puta je Aleksandar Vučić povlačio i vraćao svoju „Srpsku listu" iz skupštine nepriznatog Kosova, sve u dogovoru sa prethodnim rukovodstvom te paradržavne tvorevine, Rmušem Haradinajem, Hašimom Tačijem, pa sada i Aljbinom Kurtijem. I kao nesumnjiva podrška svakoj vladajućoj koaliciji samoproglašenog Kosova, Aleksandar Vučić je postao i saveznik albanskih separatista, što je pokazao ne samo političkom podrškom nego i raznim kriminalnim savezima njegovih bandita iz Kosovske Mitrovice sa albanskom mafijom.

Kad god je albanskim separatistima zatrebao dokaz da su Srbi „lojalni državi Kosovo", Vučić im je ponudio svoju „Srpsku listu" u svakoj koaliciji. Istovremeno, kad god je njemu zatrebalo da skrene pažnju građana Srbije sa njegovog razbojničkog režima i teških društveno-ekonomskih posledica koje je taj režim ostavio, sve albanske separatističke vlade su radile „namenske" provokacije na koje je, navodno, „herojski" odgovarala Vučićeva „pajser brigada" iz Kosovske Mitrovice pod komandom Milana Radoičića, Žarka i Zvonka Veselinovića i drugih „radoičića i veselinovića" među kojima se nekim čudom uvek nađe i grupa batinaša u civilu, stručna da izvede tu predstavu. Narod, Srbi, građani severnog dela Kosova i Metohije, u svim ovim predstavama bio je žrtvovan. Sa jedne strane od albanskih specijalaca, a sa druge od strane Vučiće i njegovih razbojnika koji na ovaj način brane multimilionske imperije pomenutih mafijaških „bosova".

Poslednji događaji i oni koji su im prethodili, jasno o tome govore: povući Srbe iz svih institucija, indoktrinirati ih („Za Vučića") i predati ih na milost i nemilost neizvesnim događajima, ostaviti te ljude, glumiti pred srpskom javnošću „patriotsku patetiku", razmeštati već poniženu i bedno plaćenu Vojsku Srbije na granice samoproglašene države, dakle, vojsku koja ne sme običnu petardu da baci bez odobrenja međunarodnih okupacionih jednica pod imenom KFOR, to govori dovoljno o kakvom se kalibru veleizdajnika radi. Ta i takva bestidna sociopatska ličnost drži građane Srbije i ono što je ostalo od Srba na Kosovu, u stalnom vanrednom stanju. Sa druge strane, ponižava i optužuje one „progledale" Srbe u centralnoj Srbiji kao „autošoviniste" i „drugosrbijance", kao najgore neprijatelje sa kojima se treba surovo obračunati. Tu ozbiljnu nacističku ideologiju sprovodi preko svih medija koje kontroliše (a kontrološe ih poptuno sa izuzetkom jednog procenta onih koji mu se „otimaju").

Dok su trajale poslednje pripreme za takozvani kontramiting jadnog taloga Srpske napredne stranke u Beogradu, dešavalo se nešto što savremena Evropa nije zapamtila, još od vladavine Slobodana Miloševića: počele su masovne pretnje i ucene, pritisci na zaposlene u državnim ustanovama, na obične građane koje su njegovi „aktivisti" presretali na ulicama, samo da bi njegov „kontramiting" uspeo. Da bi „ispunili kvotu", bestidno su nudili „dnevnicu od 2000 dinara, a kad im to nije uspelo, „podigli" su tu „dnevnicu" na 4000 dinara.

Mnogi od onih kojima Vučić već godinama brutalno manipuliše, svedočili su javno kako im od toga da li će „ispuniti kvotu" zavisi direktorsko, a radnicima koji su primljeni na određeno vreme i radno mesto.

A, Vučić je, prema svedočenju izvora ovog magazina iz Vlade Srbije, „propisao" ovakve „kvote": Grad Čačak morao je da obezbedi 2.000 ljudi, Lučani 1.000, Gornji Milanovac 1.000, Ivanjica 1.200, Kraljevo 2.000, Vrnjačka Banja 1.200. I tako dalje, shodno broju stanovnika, „procentualno".

Ispostavilo se da nema ni dovoljno autoprevoznika u Srbiji za prevoz tolikog broja nasilno skupljenih ljudi, mada su njegovi „aktivisti" angažovali pod pretnjom sve što se moglo naći na četiri točka, a uzeli su čak i autobuse kojima je istekla registracija, stizali su i autobusi iz okolnih država, Bosne i Hercegovine, Crna Gore, Makedonije, ali i sa Kosova, desetine autobusa privatnih albanskih autoprevoznika, a najveći među njima lični prijatelj Aljbina Kurtija (Barileva Turist iz Prištine). A, nesrećne Srbe sa Kosova, u Vučićevoj i Kurtijevoj režiji, vozili su još i ovi autoprevoznici: Leci Reisen iz Prištine, Delo Tours iz Gnjilana, Elioni Company iz Uroševca, Pranvera Travel iz Peći, Kodra Tours iz Suve Reke.

Za vrlo kratko vreme, Vučić je uspeo što nijednom okupatoru nije pošlo za rukom: naterao je srpske policajce na Kosovu da skinu uniforme (prethodno ih pod pretnjom gonio u sastav kosovske policije!), isterao je srpske sudije iz sudova na Kosovu, potpisao je da Kosovo kao država dobije svoj pozivni telefonski broj, pristao na kosovske granične karaule, izvukao sve Srbe iz kosovskih institucija i još mnogo toga. A, autobuse za kontramiting u Beogradu, dobio je u znak „male pažnje" za grandioznu veleizdaju. Nije nemoguće da se desi u skorijoj budućnosti i nešto veće, recimo da dobije azil negde na Kosovu.

Samo jedna bezočna, drska i vrlo loša osoba mogla je onako „ozbiljno" da obeća sirotinji koji je dovozio tim autobusima, kako će im sendviči biti „obogaćeni", a onda u znak „podrške", iste večeri prikazati te „obogaćene" sendviče na stolu u SNS prostorijama, kako bi navodno pokazao koliko je „blizak" sa narodom.

Funkcioner SNS jednog lokalnog odbora SNS nudio je svome prijatelju da mu da 4000 dinara samo da uđe u autobus, da mu bude broj na listi, da se fotografiše, „i bez obaveze". Doslovno je rekao: „Da popijemo kafu i da se vratimo".

Radnicima Nacionalne službe za zapošljavanje delio je po 3.500 dinara dnevnice, jer su pre toga svi odbili da idu na kontramiting. Supruga poslanika SNS iz Čačka nudila je i džeparac, „da ima da se popije piće u Beogradu".

Ucenama su izložene bile čak i vaspitačice u vrtićima, radnici „Slobode" iz Čačka morali su da popune dva autobusa, a radnicima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje otvoreno je poručeno da im neće biti produžen ugovor ako odbiju odlazak na kontramiting.

Pravili su se spiskovi za kontramiting, radnici dobijali za taj 26. maj duplu dnevnicu plus još jedan dan slobodno. Ko god se pobunio slali su ih na razgovor kod „nadređenog" da ih maltretira. Radnici „Puteva Srbije" odbili su da idu za Beograd, a takvih slučajeva je bilo širom Srbije. Činjenice govore da je ovo poniženje odbilo znatno više od onih koji su pristali.

Zdravstvene ustanove širom Srbije radile su 26. maja sa 20 odsto kapaciteta, što je dovelo Srbiju u vanrednu situaciju.

Inače, zdravstvene ustanove širom Srbije u kojima su čelni ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci imali su obavezu takođe da „popune kvotu". Uglavnom, domovi zdravlja da popune jedan autobus, a bolnica dva. Na Vučićev kontramiting išli su mahom lekari i medicnske sestre koji su primljeni na određeno, ali i pojedini lekari koji su dobili posao „za stalno" uz pomoć SNS.

Predstavnik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić, javno je izjavio da građani Srbije nisuuopšte bili obavešteni da će zdravstveni sistem raditi tog dana sa 20 odsto kapaciteta i rekao da su svi v.d. direktori bili obavezi da budu na mitingu, kao i njima podređeni koji su politički postavljeni. To je značilo da u domovima zdravlja i na odeljenjima u bolnicama, 26. nije bilo lekara, ali ni medicinskih sestara, tehničara, laboranata. Bili su samo malobrojni dežurni, a većna šaltera nije radila.

Direktor Doma zdravlja u Lazarevcu Jovan Milivojević slao je poruke zaposlenima, da će svakom ko dolazi na miting SNS u Beograd biti „zakonski regulisano odsustvo sa posla", kao i direktorki KBC Zvezdara i njenim kolegama kojima je naređeno „da pribave" 100 zaposlenih za kontarmiting SNS, što je deset odsto od broja zaposlenih.

Par dana ranije, Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Srbije, okupio je naprednjačke batinaše, razbojnike, kriminalce, grupe huligana i sve ih odveo „na hranu i piće", a bilo je „patriotskih" pesama, poklika u slavu Vučića, pretnji svakome ko im stane na put i slično.

Novak Nedić nije prvi put direktna Vučićeva veza sa ovim kriminalnim talogom. To je onaj isti Novak Nedić koji je bio Vučićeva veza sa grupom Veljka Belivuka (tako i piše u krivičnoj prijavi)

Konkretno, mislimo na grupu Veljka Belivuka sa kojom je, prema jednoj krivičnoj prijavi Vojnog sindikata Srbije još od pre nekoliko godina, gde je vežbao pucanje u jednoj državnoj streljani, što na kraju tužilaštvo nije moglo ni da proveri kako treba, jer su ključni dokazi sa kamera nestali. A, nestale su i kamere. Upravo je Nedić u FK „Partizan" uveo "Janjičare", koje su predvodili kirminalci Veljko Belivuk i Aleksandar Stanković, kao branioce Vučićevog lika i dela. Ironično zvuči, ali Nediću u biografiji piše da se bavio krivičnim pravom i da je stekao Sertifikat posebnih znanja iz krivično-pravne zaštite maloletnih lica.

Na funkciju zamenika generalnog sekretara Vlade postavljen je 28. novembra 2012. godine. Funkciju generalnog sekretara Vlade, u više mandata, obavlja od 1. maja 2014. godine. Na istu funkciju postavljen je i u Vladi izabranoj 28. oktobra 2020. godine. Član je Glavnog i Izvršnog odbora Srpske napredne stranke. Predsednik je Saveta za pravna pitanja SNS Beograd. U julu 2014. imenovan je za predsednika nadzornog odbora u JP "Službeni glasnik". Bio je član radne grupe Ujedinjenih Arapskih Emirata i Vlade Srbije za saradnju sa kompanijom GIDC, te predsednik Komisije za odobravanje upotrebe službenih vozila u Vladi. Bio je član Upravnog odbora FK Partizan do aprila 2014. godine, kada je podneo ostavku.

„Kriminalcima Aleksandru Stankoviću zvanom Sale Mutavi, njegovoj desnoj ruci Veljku Belivuku poznatom kao Velja Nevolja, pripadniku Žandarmerije Nenadu Vučkoviću Vučku i generalnom sekretaru Vlade Srbije Novaku Nediću omogućeno je da od februara do juna 2016. godine koriste vojno strelište, naoružanje i municiju Vojske Srbije, kako bi uvežbavali gađanje iz vatrenog oružja", naveo je Vojni sindikat Srbije u krivičnoj prijavi koju je dostavio tužilaštvu. U prijavi se navodi da su brigadni general Zoran Veličković i potpukovnik Dejan Nikolić zloupotrebili položaj i omogućili navedenim osobama da van radnog vremena koriste vojno strelište u kasarni "Rastko Nemanjić" u Pančevu. U oktobru 2022, posle izbora nove Vlade Srbije, Novak Nedić ponovo je postavljen za generalnog sekretara.

Eto ukratko biografije budućeg svedoka saradnika ili svedoka pokajnika, koji će imati šta da ispriča nekom novom, ozdravljenom tužilaštvu, ako se to nekim čudom desi u zemlji čije je institucije zarobila mafija.

Jasno je kako Vučić porobljava Srbiju, kako je „skraćuje", kako širi radikalsku zarazu srpskim društvom, kako je privatizovao vojsku, policiju, pravosuđe, Akademiju, Univerzitet, pa i veći deo Srpske pravoslavne crkve koja je leglo kriminalnih poslova, ali ko je taj junak koji će danas službeni da zaviri „u nebesku administraciju" a da ga srpsko podzemlje i razne „duboke države" ne zgaze kao mrava?

Razmere Vučićeve veleizdaje su tolike da je na sceni promena demografske slike Srbije. Nije u pitanju ksenofobija, jer Srbi inače žive vekovima u zajedništvu sa drugim narodima. Radi se o progonu građana ove zemlje i naseljevanju nekih ljudi u gradove i naselja gde su nekad vekovima živeli Srbi.

U Boru, na primer, danas živi oko 20.000 Kineza, koji su uključeni u pljačku rudnika Bor. Između 250-500 kontejnera mesečno odlazi za Kinu, a niko ne zna šta je u njima. U gradu ima 12 kockarnica i tri javne kuće. Animir dame su pretežno iz Bugarske i Srbije.

Vučićeva metodologija ponižavanja izgleda i ovako: najpre sve svoje političke protivnike nazove lešinarima i hijenama, a potom ih (članove opozicionih stranaka) neformalno, preko društvenih mreža, pozove na dijalog.

Sprema Vučić još jedan gigantski kriminalni akt: napravio je spisak najvećih državnih preduzeća koja sprema za komadanje i privatnizaciju „po njegovom modelu".

Na spisku su nacionalni parkovi, Srbijagas, Jugoimport SDPR, Pošta, Srbijašume, Službeni glasnik i još 20 javnih preduzeća. Sva ta preduzeća postaće AD ili DOO. Vrata su otvorena, samo mafija treba da uđe i pokupi plen. To su samo neka od ukupno 23 javna preduzeća koja će u narednom periodu promeniti svoju pravnu formu i postati akcionarsko društvo ili DOO - društvo sa ograničenom odgovornošću, predviđeno je novim predlogom zakona koji je usvojila Vlada Srbije. Ukupno 23 javna preduzeća promeniće uskoro pravnu formu, postaće akcionarsko društo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, predviđeno je novim Predlogom zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije. Iako se u predlogu zakona ne navodi o kojim konkretno javnim preduzećima je reč, pretragom podataka u evidenciji Agencije za privredne registre došli smo do liste koju čine sledeća 23 javna preduzeća: Jugoimport - SDPR, Javno komunalno preduzeće Usluga Priboj, Nacionalni park Kopaonik, Nacionalni park Đerdap, Donji Milanovac, Nacionalni park Tara, Bajina Bašta, JP za razvoj planinskog turizma Stara planina Knjaževac, Službeni glasnik, Pošta Srbije,

Srbijašume, Javno preduzeće za skloništa Beograd, Javno preduzeće za gazdovanje šumama Srbijašume, Nacionalni park Fruška gora, Sremska Kamenica, Javno stambeno preduzeće Priština, JP Nacionalni park Šar planina, Štrpce, Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode Beograd, JP za podzemnu ekspoataciju uglja Resavica, Srbijagas, Putevi Srbije,Skijališta Srbije, Zavod za udžbenike, JP Nuklearni objekti Srbije, Vinča, JP Emisiona tehnika i veze Beograd i JP za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u AP Kosovo i Metohija „Mreža-Most" Beograd.

To je tek manji deo onoga što Vučić planira da otme. Podsećanja radi, danas je država Srija još uvek vlasnik u 305 preduzeća. A, javno preduzeće postaće društvo kapitala. Društvo kapitala je, kako se navodi u obrazloženju zakona, privredno društvo sa pravnom formom akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću u kojem Republika Srbija ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojima Republika Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.

Zakon o ulaganjima, Zakon o javnoj svojini, Zakon o poljoprivrednom zemljištu? Sve to već postoji, usvojeno je. Nova klasa može da uveća svoje bogatstvo. Sve im je to Vučić omogućio. I to je deo nezapamćene veleizdaje.

A 1.

Šta je govorio u Januaru 2023?

Na samm početku 2023. godine, tačnije, 23. januara, sednici Vlade Srbije koju je Aleksandar Vučić pretvorio u svoju ispovedaonicu, uprkos dramatičnoj najavi, ministri nisu saznali ništa novo o predlogu Evropske unije i Amerike o Kosovu. Navodno je tom prilikom trebalo da se dogovori strategija države u vezi daljih pregovora sa Kosovom. Vučićev monolog je trajao a govorio je o tome da je teško i da će biti još teže, pa je obećavao „vanredno obraćanje", da „odgovori" na nemačko-francuski predlog o Kosovu i slično.

Dan ranije, napravio je čitavu dramu u sedištu SNS, kada su se navodno neki članovi ove stranke usprotivili prihvatanju evropskog plana za Kosovo, nakon čega je on zapretio ostavkom. Scene iz Severne Koreje se malo razlikuju od ovakvih.

Na sastanku s premijerkom i ministrima Vučić je prema najavama trebalo da izvesti Vladu konkretnije o tome kakvi su zahtevi postavljeni pred Srbiju na njegovom sastanku sa diplomatskom petorkom EU i SAD. Ali, baš niko od ministara nije imao ni najmanju predstavu o tome da li treba ili ne prihvatiti nemačko-francuski plan. Te se postavilo pitanje: kako i šta treba reći kad ih neko pita?

Umesto o strategiji, Vučić je pričao o poplavama širom Srbije, a onda, odjednom, rekao je da ga sa svih strana napadaju i da će ti napadi biti sve gori, kao i da dobija pretnje da više neće biti u politici i da je to zato što je Srbija uspela da bude lider svuda i da će situacija biti sve gora. Teško je biklo da prizna na šta je pristao. Točka broj četiri Predloga sporazuma o Kosovu, predviđa da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u sve međunarodne organizacije, što znači i u Ujedinjene nacije, što je bila jedna od „crvenih linija" o kojima je Vučić u više navrata govorio „da ih nikad neće preći"

Glosa

Iz laži u laž, iz koraka u dvokorak, iz kriminalnog miljea u političku maglu, iz priče o Kosovu u napad na građane, slobodne novinare i intelektualce. Vrištao je: „Ne dam svoju zemlju Milivojeviću, Brkiću i ostalima. Dok ne dobiju glasove. Ne dam Srbiju i građane Srbije onima koji nisu dobili poverenje!"

Par godina ranije, glumac i producent Dragan Bjelogrlić je na poklič jednog SNS poslanika da ga treba proterati iz Srbije, ovako odgovorio: „Vi koji ovo radite mislite da je Srbija samo vaša. Zajebali ste ste, malo je i moja!".