Govoreći otvoreno

Terminalna faza Vučićevog ludila: sluša Ameriku, radi za Veliku Albaniju, a Srbiji nudi Afriku kao ekonomsko spasenje

AFRIKA CRNA, SRBIJA JOŠ CRNJA

Zatvaranje glavnog i odgovornog urednika ovog magazina koji je inscenirao Aleksandar Vučić zajedno sa svojom policijsko-propagandnom mašinerijom, neće promeniti tok stvari: režim je truo, kriminalizovan, ogrezao u pljački, korupciji i bahanalijama i već se ruši iznutra. Razmere ekonomske tragedije u koju je Vučić sistematski uvlačio, Srbija već skupo plaća. Sigurno je da će prave posledice biti katastrofalne i trajne. Mnogi delovi društva se tokom ovog veka neće oporaviti ni materijalno ni duhovno. Jer, laž je dugo bila jedina istina. A, ispod grandioznih laži o istorijskim uspesima koje „niko pre" nije postigao, svako može da vidi drsku, bahatu i sebičnu vlast, diktaturu, najviše cene osnovnih proizvoda za preživljavanje, najskuplje (i najlošije) komunalne usluge, poplavu uvozne robe, potpuno uništenje sela i gradova, primitivnu i bahatu omladinu „školovanu" u medijima drogiranog Željka Mitrovića, nasilje u porodicama i na ulicama, čopore podivljalih balavaca spremnih da ubiju bez razmišljanja, narkomane, kurve i lopove u svim institucijama sistema. To je ono što se savršeno dobro vidi uprkos svim propagandnim dimovima i maglama. I dok Vučićevim „rajem" caruje Sodoma i Gomora, samo u julu mesecu 2023. godine, zbog nevremena, poplava i potpunog odsustva preventive u takvim situacijama, čak 12 hiljada ljudi u Srbiji je ostalo bez krova nad glavom ili je uroženo na neki drugi način, a bez nade da će ih država pomoći. To je priznala čak i Ana Brnabić, zbunjeni klovn Vučićevog režima, kad joj se ova brojka „omakla". U priči o zločinačkim planovima Amerike, te njenog velikoalbanskog vazala na Balkanu i „ekonomskim" fantazijama odlazećeg diktatora sa vođama afričkih režima, vidi se takođe sve prethodno nabrojano. Kraj je tu, ali, kako zamisliti novi početak?

Nikola Vlahović

Početkom proleća, 10. maja 2023. godine, srpski diktator Aleksandar Vučić ugostio je Samantu Pauer, nekadašnju novinarku američke TV mreže CNN, bivšu ratnu reporterku koja je zapamćena po brutalnoj antisrpskoj kampanji i po tome što je ljubav prema „Islamskoj deklaraciji" Alije Izetbegovića platila skupo, jer je u jednom hotelu u Sarajevu napastvovao Haris Silajdžić, tadašnji ministar spoljnih poslova. O tome je i sama Pauer svedočila pred američkim medijima, post festum, nakon trideset godina.

Ali, u međuvremenu, ova po zlu poznata žena, bila je ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama, gde je nastavila svoju bolesnu kampanju protiv svega što dolazi „sa istoka", uključujući tu i Srbiju. Konačno, kad je obavila svoju čudovišnu propagandnu misiju, dobila je zasluženu nagradu od svoje vlade, pa je imenovana za administratorku Američke agencije za međunarodnu saradnju (USAID).

U tom svojstvu se 10. maja 2023. godine, u pratnji američkog ambasadora Kristofera Hila (njenog diplomatsko-obaveštajnog „impresarija" iz devedeseth), sastala sa Aleksandrom Vučićem, korumpiranim diktatorom i čovekom koji je zgazio Srbiju, njene institucije, njene građane i njihova prava i slobode. Kao takav, dopao se američkoj destruktivnoj mašineriji, pa tako i organizaciji USAID, čiji navodno humanitarni poslovi širom sveta, govore zapravo o opasnoj zločinačkoj organizaciji.

Samanta Pauer je došla u Beograd isključivo sa jednim razlogom: da utvrdi realne finansijske „konstrukcije" takozvanog Otvorenog Balkana, tačnije, takozvane Velike Albanije, čije fiktivne granice ostvarenjem ovog kriminalnog projekta, mogu da postanu i stvarne. U izvesnom smislu, američki velikoalbanski projekat, već je ostvaren. Albanija sa Kosovom i Zapadnom Makedonijom, već je etnički „zaokružena". Banditizam velikoalbanskog šovinizma i otvorenog fašizma, uveliko „dokazuje" da su Srbi „uljezi" i da su teritorije nacrtane na velikoalbanskoj mapi njihove, uključujući čak i duboke tragove srpske srednjovekovne kulture i kulture, za koje takođe tvrde da su njihovo „nasleđe" koje su „Srbi pokrali".

I sa takvim kriminalnim ideolozima Aleksandar Vučić uporno insistira da napravi takozvani Otvoreni Balkan, koji se potpuno poklapa sa granicama te zamišljene velikoalbanske teritorije. Tako je i zloglasna USAID, koju danas predvodi Samanta Pauer, dokazana u lajanju na Srbe i Srbiju, prepoznala „potencijal" Aleksandra Vučića i ponudili mu finansiranje srpske propasti pod nazivom Otvoreni Balkan.

U zvaničnom izveštaju od 10. maja 2023. doslovno piše:

„Predsednik je istakao da je upravo Srbija pokretač regionalnog povezivanja i razvoja u regionu, kao i da je inicijativa Otvoreni Balkan odličan primer saradnje, koji je otvorio put privrednicima i uklonio brojne prepreke među ljudima, čime je omogućen slobodniji protok ljudi, roba, usluga i kapitala u regionu. Srbija neguje partnerski odnos sa investitorima, koji ovde imaju odlično i bezbedno poslovno okruženje".

Kojim privrednicima i čijem protoku ljudi, roba, usluga i kapitala u regionu? Kome nudi bezbedno poslovno okruženje?

Da ne bude dileme: takozvani Otvoreni Balkan je javni poziv albanskoj narko-državi da krene u jeftinu kupovinu siromašnog juga Srbije i zaokruži teritorije na koje su zinuli još pre jednog veka. Uzalud sve, i Balkanski ratovi i Prvi svetski rat i sve žrtve koje je Srbija dala da se oslobodi viševekovne otomanske okupacije. Sve će to Vučić vratiti na „predkumanovske granice", onako kako je to počeo Slobodan Milošević, svojom gubitničkom, a kasnije i otvoreno kriminalnom politikom.

Mesec dana nakon dolaska Samante Pauer u Beograd sa ciljem da „napravi kalkulaciju" takozvanog Otvorenog Balkana, ustvari zaokruži budžet američkog projekta „moderne" Velike Albanije (ili, kako je albanski kreatori lažne istorije zovu „Prirodna Albanija"), Vučić je 15. juna 2023. ugostio još jednog finansijera srpske propasti, inače prijatelja američke „duboke države", šeika Mohameda bin Zajeda, „glavu" feudalne porodice iz Emirata. I, nakon vrlo intimnog sastanka, skoro ožalošćen što se šeik nije duže zadržao, napisao je javno na jednoj društvenoj mreži: "Dragi prijatelju Mohamed bin Zajedu, hvala vam na poseti i iskrenom prijateljstvu prema Srbiji" i dodao: „Sa šeikom Mohamedom sam razgovarao o aktuelnim dešavanjima na Kosovu i Metohiji i zahvalio mu na dosadašnjem ličnom angažmanu za mirno rešavanje svih otvorenih pitanja".

Kakvo „mirno rešenje" je ponudio Šeik? Iz ponuđenih predloga, prema izvorima ovog magazina, Emirati će finansirati razne slobodne trgovine zone u prostoru Otvorenog Balkana, a posebno one na prostorima velikoalbanske mape. To odgovara američkoj vladi i njenim okupacionim interesima, odgovara velikoalbanskim ekstremistima, odgovara Emiratima jer vide veći profit od ulaganja.

Nije ovo jedini veleizdajnički i kriminalni posao Vučićeve diktature. Njegova spoljna politika svodi se na podvođenje Srbije brutalnim profiterima, a sa druge strane na strategiju dužničkog ropstva kao „garanta stabilnosti" Srbije. Vučić je na zadatku da Srbiju trajno porobi i osudi generacije na kolonijalna poniženja. I to radi tako da ga se Zapad gadi ali ga podržava. Cilj je „brisanje" Srbije, ne samo fizičko, nego i kao pojma.

Da je to tako, svedoči i njegov sastanak sa predsednikom Ugande, koji se dogodio 30. jula 2023., dakle u kontinuitetu sa već navedenim „visokim gostima". I opet je Vučić imao sastanak „u četiri oka", sa autokratkom (Joveri Kagutu Museveni), iz ove afričke zemlje, koji je, eto komedije, uveo najstrožiji progon i kažnjavanje takozvane LGBT populacije u svojoj državi. Ali, kad su ozbiljni poslovi, poput trgovine naoružanjem i opremom u pitanju, ne smeta mu činjenica da je skoro kompletna Vučićeva „elita" sastavljena od „eminentnih" predstavnika gej, lezbo i trans „zajednice".

Jedan „takav", Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, bio je čak i moderator plenarnog dela skupa privrednika iz Ugande i Vučićevih „poslovođa".

Ubeđivao je odlazeći diktator srpsku javnost da je „Afrika naša perspektiva", da ima milijardu i po stanovnika, da će za trideset godina imati još toliko, dakle, 2,5 milijardi ljudi i da će to će postati jedno od najvažnijih tržišta na svetu, posle Azije. A, posebno je „pohvalio" Ugandu koja će do 2050. imati preko 100 miliona stanovnika, „a sada ima 44 miliona i spada među četiri demografski najmlađe zemlje na svetu, sa ogromnim potencijalom" (A.Vučić). Sve su prilike da će Srbija do 2050. godine ovim tempom ostati bez trećine sadašnjeg stanovništva i biti bedna kolonija sa siromaštvom koje će biti ravno afričkom.

Jedino lud čovek ili čovek sa zločinačkim idejama, mogao je da smisli da mu oslonac ekonomske politike budu afričke zemlje, osim ako nije umislio da je on lično imperator Cezar, koji je odlučio da pokori „crni kontinent".

Sve je Vučić obećao „kolegi Musaveniju": da će izvoziti oružje, hranu i medicinske proizvode u Ugandu, pa čak i da će se i avio kompanija „Er Srbija" u narednom periodu fokusirati na Afriku („Kampala i Uganda mogu da budu mesto odakle se ide prema južnoj, centralnoj i zapadnoj Africi. Mi ćemo se truditi da ove dogovore konkretizujemo tako da odgovaraju građanima i Ugande i Srbije", rekao je potpuno poludeli Vučić i najavio da bi do kraja 2024. mogla da se uspostavi direktna avio-linija Beograd-Kampala," što bi bio uspeh za obe zemlje"). Neverovatno, ali istinito.

A, evo šta je „stavio na sto" u ličnom razgovoru sa autokratom iz Ugande: „Postoji praktična potreba za saradnju u sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije i turizma. U Ugandi postoji nalazište fosfata, koji je nama veoma važan za proizvodnju veštačkog đubriva. Takođe, ima prostora i za transfer znanja, odnosno primenu novih metoda uzgajanja poljoprivrednih kultura. Srbija ima i veliku šansu u projektu pametne poljoprivrede, koji je Svetska banka podržala u Ugandi, jer možemo da prenesemo svoje znanje u oblasti inovacionih tehnologija".

Neverovatan je raspon Vučićevih fantazija, a rezultati su tragični po Srbiju.

„Susjedi" iz zagrebačkih medija, odlično su se zabavljali povodom ovoga pa su zabeležili da se "Prema zakonu, u Ugandi promicanje homoseksualnosti kažnjava zatvorom do 20 godina, a njegovo usvajanje je u suprotnosti sa standardima ljudskih prava koje su u okviru UN-a ratificirale i Uganda i Srbija, navodi se u saopštenju 11 nevladinih organizacija, koje su najoštrije osudile trodnevnu posetu Musevenija Srbiji i sastanak sa Vučićem", javila je Hina, a preneli svi koji su mogli.

Uprkos svemu, Vučić je istakao da „istorijsko prijateljstvo" sa Ugandom nikada nije dovedeno u pitanje i pozvao srpske privrednike da razmotre mogućnosti ulaganja u Ugandu i saradnju sa ugandskim kompanijama.

„Tople prijateljice" Vučićeve premijerke Ane Brnabić i ostalo rukovodstvo Vučićevog režima, Srbije javno su osudile anti LGBT+ politiku predsednika Ugande i tražile da Srbija prekine približavanje zemlji koja ima ubilačke sklonosti prema svojim sugrađanima drugačije seksualne orijentacije", a Vučić im je odgovorio da "istorijsko prijateljstvo" sa Ugandom nikada nije dovedeno u pitanje i pozvao srpske privrednike da ulažu u Ugandu!

Desetak meseci ranije, 17. novembra 2022., Vučić se sastao sa ministrom unutrašnjih poslova Angole Euženiuom Sezarom Laborinjuom. Javnost o tome malo zna ili uopšte ne zna, ali Srbija ima vojno-građevinske poslove u Angoli. A, „gospoda" iz Vučićevog „poslovnog okruženja", izašla su iz okvira nadležnosti i krenula u veliki biznis, prodaju naoružanja i opreme i susednim afričkim državama. Ilegalno, na „crnom tržištu". Zato je Vučić tražio od prvog policajca Angole da „malo spusti loptu" pa je zvanično izdao saopštenje u kome piše:

„Srbija je posvećena negovanju dobrih odnosa sa prijateljskim zemljama, koje smo tokom istorije dugo gradili kroz međusobno uvažavanje i razumevanje i u najtežim vremenima".

Kad se ovo „dešifruje", srpski diktator preko prvog policajca Angole podseća da je Srbija, odnosno nekadašnja Jugoslavija, pomogla Angoli kad je „bilo najteže", pa traži za malo razumevanja zbog „protoka ljudi, robe i kapitala" na ovom delu afričkog kontinenta.

Zanimljiv je i susret predsednika Gane (Nana Ado Dankva Akufo-Adoom) sa Vučićem, koje je počelo tako što je iznenađeni gost dobio srpski orden najvišeg ranga!

Vučić je tom prilikom kazao: "U političkom smislu ne samo da nemamo problema, nego se odlično razumemo, ali moramo mnogo više da sarađujemo na međunarodnom planu. Na ekonomskom planu mnogo toga treba uraditi i pokrenuti sa mrtve tačke u narednom periodu, a u interesu ljudi u Gani i ljudi u Srbiji. Mi imamo aktivne i prijateljske odnose sa Akrom i uvek smo stajali uz afričke zemlje na putu njihove nezavisnosti i razvoja. Danas smo dogovorili da broj studenata kojima će Srbija obezbediti stipendije bude dupliran sa 16 na 32. Radićemo zajedno, od razvoja IT sektora, odbrane i industrije, a razgovarali smo i o svim pitanjima značajnim kako za region zapadne Afrike, tako i za Zapadni Balkan".

Dakle, građani Gane i Srbije samo što ne izgore od želje da se sprijatelje. Da se zbratime. I ovde, iza svega što je rekao, stoji vojna industrija Srbije, „zlatna koka" kojom Vučić finansira svoju diktaturu i sve druge poslove, mimo zakona, procedura, skupštinskih rasprava i sličnih „remetilačkoh faktora".

Zašto je režim Aleksandra Vučića odlučio da stipendira studente iz Gane? U znak zahvalnosti za šverc oružja ili nečeg drugog?

Mnogo toga je predsednik Gane objasnio u kratkoj zahvalnici:

"Želim da istaknem posvećenost našim odnosima i želim da zahvalim za sve što ste učinili za mene i za narod Gane. Konferencijski centar u Akri izgrađen od strane srpskih graditelja i da ima dosta oblasti za saradnju i u budućnosti. Posebno u oblastima odbrane, obrazovanja i poljoprivrede. Nadam se da je svetla budućnost pred nama. Na međunarodnom planu najvažnije je da možemo da vodimo samostalne agende a ne da budemo nečija želja i cilj".

Još ranije, 21. juna 2018. godine, Vučić je izrazio želju da, uprkos udaljenosti, Srbija i Liberija uspostave bliže veze i saradnju u svim oblastima, pa je tako i saopštila njegova Služba za propagandna dejstva. Ali, kako taj glas nije daleko otišao van Srbije, samodržac je odlučio da lično napiše poziv predsedniku Liberije, nekada slavnom fudbaleru Žoržu Vei, da poseti „bratsku" Srbiju, „kako bi dve zemlje otvorile novu stranicu u međusobnim odnosima, uz opredeljenje za jačanje političke, ekonomske, prosvetne i druge saradnje".

I ovde je diplomatija Liberije ostala zatečena velikodušnim ponudama srpskog diktatora: Vučić im je „predočio" da postoje velike mogućnosti za saradnju u različitim oblastima, među kojima su i poljoprivreda, energetika i obrazovanje. Ali, onaj drugi deo, oružje, odbrana i slično, ostavio je za eventualnim susretom sa predsednikom Veom.

Diktatorovi mediji su pisali: „Predsednik Vučić je izrazio želju da, uprkos udaljenosti, Srbija i Liberija uspostave bliže veze i saradnju u svim oblastima". Pa onda: „Predsednik Vučić je pozvao legendarnog Žorža Veu da poseti Srbiju". I na kraju čitava biografija liberijskog predsednika: „Vea je rođen u siromašnom delu prestonice Monrovije i pre fudbalske karijere radio je kao tehničar na centrali nacionalne telekomunikacijske kompanije. Po završetku fudbalske karijere 2003. angažovao se i u politici i dobio je najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Liberiji. Njegova domovina na obali zapadne Afrike jedna je od najsiromašnijih zemalja na svetu. Uz ionako veliku bedu i zaostalost, zadnjih 20 godina pogodila ju je još jedna pošast - građanski ratovi koji su odneli oko milion života. U Liberiji je oko 4.5 miliona stanovnika, a Vea želi da im omogući dostojan život, povećati snošljivost i omogućiti bolji suživot između pripadnika brojnih zavađenih naroda i religija".

Kako je Vučić u ovako tragičnoj, siromašnoj, depopulizovanoj i skoro izbrisanoj afriškoj državi, „prepoznao poslovnu priliku"? Jednostavno, prati tragove MMF-a i Svetske banke. Nudi jeftine poslove, šalje „poslovne misije" i preko njih pravi „baze" za druge, uglavnom nezakonite, ustvari kriminalne poslove, uglavnom sa pranjem novca kroz građevinske investicije i šverc oružja i opreme iz srpske namenske proizvodnje.

Pred Srbijom se nalazi krupan događaj, ukoliko ga dobar deo građana uopšte doživi. Naime, Beograd će tokom 2027. godine, makar na kratko, biti svetska prestonica obrazovanja, kulture i inovacija, jer će predstavnici desetina zemalja doći u Beograd zbog Ekspo (Expo) izložbe. Takođe, Srbija će organizovati Specijalizovanu izložbu (Specialised EXPO) pošto je na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) u Parizu Beograd pobedio u konkurenciji španske Malage, američke Minesote, tajlandskog Puketa i argentinskog Bariločea.

Najpoznatija manifestacija ove međunarodne organizacije je Svetska izložba (World Expo), koja je prethodni put 2021. godine organizovana u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nije slučajno sledeći put u Beogradu. Vučićev prisni prijatelj šeik Zajed iz Emirata, odgirao je vrhunsku korupciju u interesu svog biznisa. Jedan stari danski ekonomski diplomata, izvor ove skoro zavereničke priče, svedoči da su Emirati ozbiljno „lobirali" za Beograd kao sledećeg domaćina World Expo, kako bi njegova „investicija" bila uspešna (a misli na čitav kompleks i jedan ceo manji grad koji će biti izgrađen u Beogradu za tu priliku).

Ali, čak i World Expo koji navodno donosi prihod od milijardu evra, nije ključ ove priče. Radi se o dugoročno planiranoj strategiji Emirata da baš Beograd bude stavljen u dužničko ropstvo prema toj feudalnoj familiji. Planirana su zbog klimatskih i drugih uslova velika preseljenja ka ovom delu Evrope. Bogati Emiraćani već odavno kupuju sve što vredi u Beogradu, Novom Sadu, na Fruškoj gori, Kopaoniku, Staroj planini i Zlatiboru, preko raznih posredničkih kompanija.

World Expo kome se Vučić toliko raduje, samo u pripremama koje su već počele, trebalo bi da donese poslove koji bi njegovu diktaturu održali još neku godinu u Srbiji. Drugo ime za Vučićevu diktaturu, smišljeno je još u vreme nemačke kancelarke Merkel, pa se i onda i danas među zapadnjačkim političkim vođama, nasilje jednog čoveka u Srbiji zove „stabilokratija". Niko od njih se ne bi radovao Vučićevom padu previše. Korumpiran i kriminalizovan, ucenjen i kao takav lojalan, savršeno odgovara namerama Zapada da potpuno marginalizuje pa čak i izbriše Srbiju kao centralnu zemlju Balkana.

World Expo je „poklonjen" Vučićevom režimu, mada ovaj diktator neće videti ni početak ni kraj te zabave, jer ga čeka suočenje sa zakonom. Ovim istim, postojećim krivičnim zakonikom u Srbiji koji će baš na njemu biti primenjen kako treba. Treba računati i na poštenu tužilačku istragu. Da neko sabere pljačku i njene posledice. I da ga pošteno osudi.