Intervju

Dr Duško Kuzović optužuje opoziciju za neuspeh građanskih protesta protiv nasilja

Mizerna manjina razara društvo

Protesti protiv nasilja jenjavaju, ali dr Duško Kuzović smatra da su građani dokazali spremnost da istraju u zahtevima za radikalnim promenama sistema koji razara Srbiju. Problem nisu građani, već opozicija koja je žrtva niza zabluda i koja proteste čini neproduktivnim svesno ih urušavajući. Spas neće doći sa strane, neće ga doneti ni Amerikanci, ni Rusi. Dr Kuzović u ekskluzivnom intervjuu za Magazin Tabloid ističe da nema nikoga da nam pomogne, moramo sami da se oslobodimo od okupatora.

Predrag Popović

Dok traju protesti protiv nasilja, Aleksandar Vučić pojačava nasilje nad političkim protivnicima i kritičarima naprednjačkog režima. O uzrocima slabljenja pritiska građana na vlast i uslovima koji su neophodni da bi došlo do promena u Srbiji za Magazin Tabloid govori dr Duško Kuzović, jedan od retkih intelektualaca koji aktivno učestvuje u borbi za oslobođenje Srbije od kolonijalne vlasti.

Magazin Tabloid: Da li je do smanjenja broja ljudi i energije došlo zbog godišnjih odmora ili usled nezadovoljstva načinom na koji organizatori vode proteste?

Kuzović: Protesti su došli u ćor-sokak zbog toga što nemaju nikakav rezultat u praksi, zato što ne reaguju na ignorisanje vlasti, zato što nemaju nikakvu proveru rezultata. Protesti niti povećavaju pritisak niti prete da mogu prerasti u nešto više, u nešto opasnije po režim i okupatora. U takvim okolnostima režim zna da je bezbedan i da može da reaguje kako hoće. Pogledajte ponašanje režima na početku protesta i sada: od očigledne panike do dubokog spokoja. Jasno je ko je tome doprineo. Takođe, poštujem sve građane koji uporno nastavljaju da izlaze na ulicu, uprkos očigledne namere svih političkih aktera da unište proteste, bilo pogrešnim mešanjem ili ignorisanjem istih, jer, zaboga, imaju preče teme. Protesti su pokazali ko želi da zadrži status kvo, a ko želi promene. Postojeće loše stanje želi da zadrži ne više od 2% ukupnog broja stanovnika u Srbiji. Ako bismo dodali i one koje su do sada proterani iz domovine, taj procenat pada ispod sramotnih 0,1%. Mizerno mali deo društva razara, uništava, raseljava, prodaje, tera na suze i u smrt na milione građana Srbije. To je najpre sramota za nas koji se nalazimo u grupi od 99,9% građana Srbije!

Magazin Tabloid: Da li će u septembru oživeti i omasoviti protesti, kao što je bilo u maju i junu?

Kuzović: Voleo bih da bude tako, ali ima malo nade za to. Kažem voleo bih, jer se ispostavilo da jedino reakcija i stav građana iskazan na ulici dovodi do promene odluka okupacionog režima. Bilo bi sjajno kada bi u društvu postojao dijalog i kada bismo mogli da korigujemo naše društvo razgovorom. Međutim, dijaloga u društvu nema, niti vertikalne protočnosti ideja, krvotok našeg društva je zapušen. Dijalog nisu uništili građani, već politička kasta za svoje potrebe i potrebe okupatora. Tako se lakše sprovode odluke koje su očigledno protiv interesa građana. Setite se namera za uništenje prirode Srbije da bi stranci kopali litijum, uništenje poljoprivrede u Banatu radi izgradnje fabrike ili događaja u istočnoj Srbiji radi kopanja bakra i zlata. Sve su to namere koje podrazumevaju profit za strance ili njihove domaće partnere na račun ogromne štete imovini građana Srbije. Dijalog je svesno uništen i zato što je kadar, koji realizuje okupaciju Srbije, diskutabilnih sposobnosti. Da bi zaštitio svoj kadar, okupator je uništio dijalog i pretvorio ga u verbalno nasilje. Svađati se može svako, ali voditi smislen razgovor mogu samo stručni i moralni.

Magazin Tabloid: Da li protesti uopšte mogu da donesu bilo kakve promene?

Kuzović: Dobro je da su se pojavili protesti protiv režima. Loše odluke dovode do užasnih trauma kod građana. Kad-tad te traume se okreću protiv čoveka, posebno u atmosferi koja kao imperativ razvija osećaj bespomoćnosti kod građana. Zašto? Da bi građani odustajali od otpora i bilo kakve promene. Građane su ubedili da je bolje da napustiš svoju domovinu nego da promeniš političku postavu. U atmosferi svakojake krize, svaka iskra pobune ili ljudske reakcije je dragocena, jer čuva dušu i razum građana od bolesti. Prema takvim građanskim reakcijama svaka politička organizacija mora da ima najdublje poštovanje. Iskrena reakcija građana je najbolji signal da treba nešto korigovati u društvu. Naravno, ako vlast ima dobru nameru. Međutim, ne biva tako u praksi. Videli smo da svaki put, kada se desi okidač i kada građani izađu na ulicu, javljaju se delovi opozicije koji pokušavaju da preuzmu protest od građana sa namerom da ga kroz nekoliko koraka odvedu u slepu ulicu. Na jednoj strani imamo siromaštvo, nasilje, nezaposlenost, laž na svakom koraku, liniju manjeg otpora, naopak sistem vrednosti, uništenje privrede i poljoprivrede, odliv stanovništva, razorene porodice, uništene živote, stare, usamljene i ostavljene, bol, suze, tugu, depresiju, autodestrukciju, bespomoćnost. Građani u protestu traže, ne samo ventil za frustracije, već promenu razloga koji im uništava porodicu, decu i imovinu. Na drugoj strani imamo nekoliko stotina vojnika okupacionih trupa koji zloupotrebljavaju nesreću koja je zadesila građane Srbije.

Magazin Tabloid: Zašto tzv. tehnički organizatori ne mogu da nađu načina da prinude vlast da ispuni zahteve građana? Da li su nesposobni ili im gazde iz stranih ambasada ne dozvoljavaju?

Kuzović: Tehnički organizatori su se dobrovoljno, zarad ličnih interesa, našli u podaničkom odnosu prema režimu. Objasniću to na sledećem primeru. Šta bi na njihovom mestu radio Vučić? Lagao bi, činio sve kako bi podigao Beograd u tom broju da ozbiljno zaljulja vlast. Bilo bi tu i trgovine ispod stola, kupovine policajaca, službe, delova režima. Bilo bi pretnji onima koji neće da budu kupljeni, saradnje sa kriminalcima i navijačima. Koga ne bi mogao da onesposobi kovertom, onesposobio bi ga drugim sredstvima. Na svaki način bi grabio ka cilju - da uzme vlast. A šta bi radio kada bi vladao? Našao bi nesposobne i uplašene da vode partije i pokrete protiv njega, stalno bi ih držao poluudavljene u vodi do nosa, plaćao bi ljude od vođstva do običnog članstva. Svesno bi proizvodio situacije preko kojih bi doveo što već broj podanika u stanje zavisnosti (prema njemu, a ne prema državi). E, u ovom stanju se nalaze tehnički organizatori protesta. Međutim, Vučićev plan se urušava, jer nije održiv. Bazira se na nasilju i veštačkim odnosima koje je potrebno održavati. Posebno je zanimljiv izbor sredstava kojim održava svoju zamisao: korupcija, nasilje, isključivanje, zapušavanje svih kanala komunikacije, sprečavanje kretanja u društvu, ucene, promocija linije manjeg otpora, prevare i laži. Najstrašnije je, po meni, obilato korišćenje stranih "marketinških" agencija koje mu pomažu da održava loše stanje u društvu. Na taj način stranci, koji nam nisu kroz istoriju bili dobronamerni, dolaze do dragocenih podataka profila našeg društva. Što je najstrašnije, podaci su prikupljeni tako što su plaćeni od poreskog novca građana, koji će sutra biti meta udara baziranih na saznanjima prikupljenim za potrebe produženja okupacionog režima.

Magazin Tabloid: Da li je već kasno ili još ima šanse da se nešto uradi, pa da protesti opet ožive i dovedu do ispunjenja zahteva?

Kuzović: Mislim da nije kasno, jer građani su već pokazali koliko su spremni za radikalne promene, tako da nisu problem oni, već opozicija koja je žrtva niza zabluda i koja proteste čini neproduktivnim svesno ih urušavajući. Na primer, politička korektnost je jedan od alata kojim se samo onesposobljava efikasnost protesta. Politička korektnost ne važi za jačeg, već uglavnom za žrtvu agresije. Cilj je da se žrtva uspori u odgovoru, da se odloži njena reakcija i ublaži, da bude u što većoj disproporciji u odnosu na akcije koje preduzima agresor. Onog koji je preuzeo vlast na prevaru, bilo da je kupio franšizu od stranaca ili pokrao izbore, ne možete pobediti crvenim kartonima, poezijom, performansima, vicevima, ismevanjem, forama. To su sredstva koja može samo da poželi svaki okupator. Mislim da se povremeno i sam Vučić čudi jalovosti i neproduktivnosti borbe velikog dela opozicije. Postoji dosta indiktora da je većina opozicionih lidera u tajnoj komunikaciji sa Vučićem, direktno ili preko posrednika (ambasade, služba, policija). Čini mi se da je Vučić svesniji od opozicije da treba održavati iluziju konfrontacije opozicije i vlasti. Kada se pojavi potencijal narodnog nezadovoljstva, koji se može izliti na ulicu, deo opozicije kao da beži u jalove vidove političke borbe, a drugi ignoriše pokrećući druge teme koje su, zaboga, bitnije u tom trenutku. Žalosno je da je režim, kako bi olakšao sebi vladanje, uništio sve moguće izvore finansiranja onog iskrenog opozicionog dela koji nije pod njegovom kontrolom. Privatnici, uplašeni inspekcijama, gubitkom poslova, ne žele da reskiraju pomažući opoziciju. U takvu situaciju su se umešale strane interesne grupe koje su našle bezbroj bezbednih prolaza kroz potpuno uništen finansijski sistem Srbije. Potreba režima da sebi olakša vlast je ujedno olakšala strancima realizaciju uticaja. Ko plaća političku organizaciju, određuje i njene akcije i ciljeve. Naivno je verovati da politička organizacija koju finansira "fondacija" iz Ujedinjenog Kraljevstva će da se bori protiv kompanije iz te iste države (npr. Rio Tinto). Stoga, dosta laži i zamajavanja! Svaki građanin, koji dođe na protest, odvojio je radni dan, znači nešto nije zaradio, a mogao je, plus, potrošio je novac za gorivo, iće i piće! Zamislite da neko organizuje građane, koji su bili na protestima opozicije, ali bez rezultata, sa zahtevom za naknadu štete!

Magazin Tabloid: Uveren sam da će protesti trajati do izbora, da bi se onda ugasili kao oni "Jedan od pet miliona". Da li je to epilog koji može da pruži satisfakciju roditeljima ubijenih đaka u "Ribnikaru" i svim ostalim normalnim građanima zgroženim količinom nasilja u društvu?

Kuzović: Iskrena narodna reakcija na ulici, posle užasnih događaja u školi u Beogradu, pokazala je da se mora u potpunosti odbaciti postojeća politička ponuda u Srbiji, odgovorni staviti pred narodni sud i stvoriti nove političke organizacije. One moraju da omogućavaju realizaciju narodnih stavova i zahteva, da otvore kanale uspona za sve one koji vrede, a trenutno se nalaze duboko na dnu, da omoguće zaštitu investicije naroda kroz izbore i najvažnije, da realizuju katarzu društva nakon decenijske političke bolesti. To ne mogu niti smeju da ostvare ljudi koji su napravili problem u kome se nalazimo, već potpuno novi ljudi: stručni, rodoljubi, hrabri, spremni na kontrolisan rizik i voljni da se žrtvuju za drugog. Ne verujem u "krug dvojke" niti u potencijal centralnog dela Beograda. Tamo su ljudi namireni ili uspavani i nemaju potrebu za promenom. Promene će doći od dela društva koje još čuva osećaj i vrednosti tradicije, a on se nalazi u tzv. provinciji i predgrađima Beograda. Ono što će ostati posle užasa koji se desio u školi „Ribnikar" je strah svih roditelja za decu, povećanje straha od nasilja, smanjenje kvaliteta obrazovanja i još više slobodnog prostora za okupatora.

Magazin Tabloid: Istraživanja pokazuju da pada rejting Vučića i SNS-a, ali da ne raste nijednoj opozicionoj stranci. Kako to objašnjavete?

Kuzović: Kada pada rejting kompaniji majci, ne može rasti rejting kompaniji kćerki! To su povezana lica i logično je da političko tržište tako reaguje. Ceo politički sistem u Srbiji je toliko strulio da se represijom i zastrašivanjem građanima ne dozvoljava da mu priđu kako ne bi videli istinu. Ako bolje pogledate, sistem je prepun podupirača, zakrpa, šprajceva i kanapa. Bez obzira što iz daljine izgleda voluminozno i snažno, to je samo prazna ljuštura naduvana da izgleda autoritativno i moćno. Nažalost, to je istina koja se servira građanima Srbije, dok stranci veoma dobro znaju stanje stvari i to obilato zloupotrebljavaju. Režim je tanka, tanka ljuštura koju malo jači vetar preti da razveje. Čak, u nekim delovima ne dozvoljavaju ni da se diše blizu nje. Vremenska prognoza najavljuje vetrove mnogo jače od onih kojih se plaši režim. Pričom da će doći Rusi da nas spasu uspavljuje se borbeni duh građana u smislu da mi ne treba ništa da preduzimamo. Sloboda se teško brani kada se lično osvoji, a kamoli kada je neko drugi donese. Tako se samo odlaže pobuna protiv kolonijalnih upravnika i narod gura da čeka novog okupatora. Možemo Ruse zamoliti za pomoć, ali napori i žrtve moraju biti naši!Međutim, to ne znači da mi treba da sedimo i čekamo da se nešto desi. Desiće se samo ono šta želimo i za šta se borimo! Neće nam slobodu doneti ni Rusi, ni urušavanje Zapada. Sami se moramo izboriti za slobodu svojui potomstva. Događaji koje sam pomenuo, mogu nam samo pomoći da tu obavezu realizujemo lakše i sa manje žrtava. Naša sloboda je naša odgovornost.

Magazin Tabloid: Kako objašnjavate postupke tzv. patriotskih stranaka, koje odbijaju da učestvuju u protestima, a podržale su Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina.

Kuzović: Pozicija i opozicija su Složena Organizacija Udruženog Rada, podeljena na OUR Režim i OUR opozicija. To je tako loše izvedeno da im je potrebno neprestano skretanje pažnje. Nema podele na režim i opoziciju, sve je to jedna firma! Inače, odluka SAD povodom Aleksandra Vulina je pismenom delu javosti pokazala da je mnogo tanja veza režima sa Rusijom nego sa SAD i UK. Smatram to lošim pokušajem podizanja rejtinga Vulinu, zloupotrebljavajući stanje u javnom mnjenju. Vulin do sada nije pokazao da je kalibar političara koji zavređuje sankcije SAD. To je indirektna poruka Vučiću da ispuni šta je preuzeo na sebe kad mu je predata vlast u ruke. Odluka SAD u vezi sa Vulinom je autogol i šteta svima koje je dotakla, jer je pokazala pravu prirodu njihovih odnosa. Javno mnjenje je očigledno više protiv politike SAD I UK nego što je naklonjeno političkom vođstvu Rusije. Treba reći da stanje javnog mnjenja u korist naroda Rusije više je rezultat najpre užasne kolonijalne politike UK po dozvoli SAD, potom srodničkih veza (krv nije voda), a tek, kao treće, akcijama ruske politike.

Magazin Tabloid: Kako objašnjavate da prozapadne stranke ne zanima kosovsko pitanje?

Kuzović: Ko plaća političku aktivnost, taj određuje i političke ciljeve i akcije. Umesto da stranci debelo plaćaju kako bi dobili mrve političkog uticaja, cena za ispunjenje zahteva stranaca je sve manja i manja. Šta više, sada se odluke i postupci u korist stranaca isplaćuju iz poreske kase naroda protiv kojih se te iste odluke donose. Plaćamo posledice negativne selekcije i ćutanja. U normalnim sredinama politička organizacija koja se slaže sa protivustavnim delovanjem ili podržava neprijateljsko delovanje protiv svoje domovine, brzo bi bila neutralisana od službi. Pored toga takve političke organizacije bi bile politički kažnjene i ne bi ni doživele izbore, jer savesni građani bi ih napustili.

Magazin Tabloid: Da li postoji neki tzv. opozicioni političar kome verujete da ne sarađuje sa Vučićem ili s Vučićevim mentorima iz stranih ambasada?

Kuzović: Za sada je to relativno mali broj ljudi okupljenih oko gravitacione tačke "Velikog reseta na narodna podešavanja". Mislim da trenutno ne postoje uslovi da budemo politička bića, jer smo siromašni, uplašeni, bez ikakvih političkih sloboda. Stoga, nema svrhe govoriti o tome kakvo društvo želimo kada se borimo da preživimo, da ne crknemo od gladi ili u tamnici zbog sitnice. U pomenutoj gravitacionoj tački, koja ne predstavlja ni stranku, ni politički pokret, okupljeni smo oko zajedničkog cilja da dovedemo društvo u stanje da mogu postojati političke razlike i dijalog. Preduslov za to je depolitizacija društva, oporavak ekonomije, profesionalizacija svih službi, lokalizacija politike na mesta predviđena zakonom, politički dijalog, sloboda zbora i govora, ekonomska sigurnost, imovinska i lična bezbednost, kvalitetno obrazovanje, slobodno informisanje, privreda u pretežnom vlasništvu domorodaca, besplatno obrazovanje, besplatna zdravstvena zaštita. Nakon toga, ko hoće da se bavi politikom, imaće kvalitetan osnov da se njom bavi. Glavni neprijatelji takvih promena su domaći, koji lako dolaze do novca zahvaljujući saradnji sa okupatorom, a potom okupator, koji isisava ogromne vrednosti u ljudima, novcu i rudama iz Srbije.

Magazin Tabloid: Vučića direktno ili posredno, čini mi se, podržavaju mnogi iz vrha SPC i SANU. Da li grešim u toj proceni?

Kuzović: Mislim da ne grešite. SANU treba da predvodi razvoj države, tamo je najveća koncentracija znanja. Međutim, dešava se suprotno: na pojave, na koje mora da reaguje, SANU ćuti. U slučajevima gde progovara, reči SANU su prepune dvosmislenih partija i fraza umesto preciznih stavova. Ono što najviše boli je ćutanje kada su oči više od polovine države uperene u SANU. Zamislite tu čast da u vas gleda nekoliko miliona duša očekujući rešenje koje im spasava život, porodicu, imanje, državu, a vi - ćutite! Reforme moraju da zahvate SANU i dovedu nove ljude. Što se tiče SPC moje iskustvo je zasnovano na pismima koje smo slali povodom razaranja Srbije kopanjem litijuma i pozivanjem na izjašnjenje povodom stanja u društvu. Nažalost, nakon dve godine, još nismo dobili nikakav odgovor. Istovremeno, patrijarh je našao potrebu da deluje u Zagrebu, nosi lavore sa umetnicom ili ulazi u komunikaciju sa pevačicama koje nastupaju na vašarima. Sledeći put, ako ga uopšte bude, crkvenom poglavaru moraćemo se obratiti preko pomenutih kanala,jer oni daju rezultat koji ne mogu ljudi od stručnog i umetničkog integriteta. Pomenuti događaji, mada ozbiljno štete zajednici, nas ne udaljavaju od Boga i ljubavi, već naprotiv, još više usmeravaju da budemo bolji hrišćani, jer znamo da SPC ne čine samo njeni poglavari, već čitav verujući srpski narod.

Magazin Tabloid: Mnogi opozicionari, intelektualci i novinari otvoreno ili prećutno podržavaju Vučićevu torturu nad Milovanom Brkićem. Zašto ih ne zanima kršenje procesnih i ljudskih prava?

Kuzović: Mislim da je glavni motiv strah za gubitak ličnih privilegija. Mnogo tzv. "nezavisnih" intelektualaca previše su vezani za režim. Mnogi svesno, radi privilegija, preuzimaju mesto glavne mudre glave kojoj narod veruje. Tako zauzimaju mesto nekom ko bi imao hrabrosti i odgovornosti da usmeri javno mnjenje ka metodama otpora koji daju rezultat. Ovako samo pretresamo istoriju tražeći u njoj odgovore šta treba činiti u budućnosti. Istovremeno, ponavljaju nam se stravične lekcije iz prošlosti, npr, po drugi put nas ubijaju na Petrovačkoj cesti. U javnom govoru, pretrpanom istorijom, mi ne učimo glavne lekcije iz prošlosti. A kada govorimo šta da činimo u budućnosti, mi pitamo istoričare. Neko nas prevodi žedne preko vode, zar ne? Mora da postoji obaveza javnog govora, ako ne za većinu, onda za svakoga ko sebe smatra akademskim licem, stručnim licem ili domaćinom. Milovan Brkić je vršio svoju građansku dužnost, ali u bolesnom društvu, okrenutom naglavačke, on je načinio prekršaj. Kada vratimo ponovo glavu gde stoji, a noge gde im je mesto, prvi koji moraju da odgovaraju jesu oni, koji su donosili presude, zloupotrebljavajući poverenje naroda. Milovan Brkić je dokaz da sudije presude ne donose "U ime naroda", već "U ime ličnog interesa, interesa političara koji me je postavio i u ime okupatora."

Magazin Tabloid: Kako je moguće da je Vučić vratio verbalni delikt u krivično pravo?

Kuzović: Očigledno da je preuzeo pod političku kontrolu pravosuđe, jer bez pomoći sudija to mu ne bi uspelo. Žao mi je što se nada da će tako zapušiti usta svojim protivnicima, to kod Srba pravi samo kontraefekat. Kupiće malo vremena po veoma visokoj ceni radikalizacije odnosa u društvu, koja odgovara samo okupatoru, a ne narodu. U ovakvim nasilnim odlukama nazire se upliv stranih sila koje su slične scenarije praktikovale u Čileu, Španiji i kolonijama kada im je ugrožen uticaj i prihodi.

Magazin Tabloid: Ako je Brkić, zbog jedne rečenice u trajanju od 23 sekunda, osuđen na 14 meseci zatvora, to znači da bi ovi tužiocii sudije mogli da na robiju pošalju mene ili Vas. Da li ste zabrinuti?

Kuzović: Brkić robija zbog toga što je vršio svoju građansku dužnost - govorio je ono šta misli! Sve češće mi kroz misli prolazi rečenica koju treba izgovoriti: "Ja ne smatram ovaj sud kompetentnim, već samo sud partije (naroda)". Sudije su ponovo prihvatile da rade za režim umesto za narod. Svi saradnici okupatora će morati veoma brzo da traže negde zaklon od događaja koji se nezadrživo valjaju prema Srbiji. Sa Brkićem je otvoreno novo poglavlje u teroru nad građanima koje vodi ka scenama, koje smo videli: sabiranje protivnika režima na stadionima, ostrvima, užasnim metodama represije. Ovaj obrazac govori gde je centar kolonijalne uprave u Srbiji. Poigravanje sa Brkićem govori koliko je svako od nas slabašan pred raljama zveri. Oni, koji rade za Amerikance, Britance, Ruse, Kineze, Nemce, Francuze, imaju gde da se sklone. A, gde će da se skloni onaj koji radi za Srbiju i Srbe?

Magazin Tabloid: Dok traju protesti protiv nasilja, Vučić je povećao nasilje nad državom i narodom. Omogućio je torturu nad Srbima na Kosmetu, ovde je spornim zakonima stvorio uslove za pljačku javnih resursa i privatne imovine. Zašto narod pristaje na to?

Kuzović: Narod treba razumeti. On je opijen, zastrašen, opljačkan, bez dovoljno prihoda za osnovnu egzistenciju. To je prvi red zlodela protiv naroda, koje je okupator učinio pri punoj svesti. U drugom redu stoje laži, korupcija, razvrat, blud, linija manjeg otpora, uništavanje porodice, centri za socijalni rad. To su društvena stanja koja se proizvode sa ciljem da se smanji potencijal za otpor. U trećem redu stoji kriminal. Prvi put u istoriji kriminalci (hajduci) rade za okupatora, a ne za narod! Onaj, koji ne može biti zastrašen policijom, službama i inspekcijama, biva šiban kriminalom. Sve navedeno ima za cilj da atrofira narodni otpor i odloži pobunu. Većinu navedenog davno je trebala je da neutrališe opozicija, ali nije, što je još jedan od znakova da su potrebne promene. Narod se sapliće inspekcijama, poskupljenjima goriva, hrane, veštačkim nestašicama. Nije slučajno hrana u Srbiji, u istim trgovinskim lancima, skuplja 20 do 40%, a gorivo najskuplje u regionu. Skupim gorivom se otežava kretanje stanovništva, naročito tokom protesta. Tada kreću poskupljenja goriva i radovi na putevima koji vode ka prestonici. Trenutno, nema organizacije koja je sposobna da iznese proteste koji bi doveli do rezultata. Ne kažem da ne postoje ljudi koji vole ovu državu, ali mislim da ima malo ljudi koji imaju operativnog i menadžerskog znanja da iznesu takav poduhvat. Oni stoje u četvrtom redu, jer su sva mesta ispred zauzeli nesposobni, po nalogu okupatora.

Magazin Tabloid: U javnosti je stvoren utisak da će Vučić pasti s vlasti tek kad to odluče centri moći u Vašingtonu i Briselu. Da li je to tačno?

Kuzović: Četiri sata pre završetka glasanja, "slučajno" kolektivni zapad je čestitao Nikoliću pobedu na izborima. I on je to prihvatio, kao da ga nije bilo briga što u Srbiji znaju za istinu. Obaveštajni krugovi znaju šta je tome prethodilo, šta smo saznali nedavno iz medija. Svima je jasno da se kolektivni zapad vulgarno meša u izbore u Srbiji. To radi zbog svog interesa, a ne interesa naroda. Ako su spremni da na tako brutalan način preuzmu upravljanje Srbijom, ako su spremni da tako očigledno otimaju rude, radnu snagu, vode, šume, tržište, investicije, znači da neće prezati od bilo kakvih brutalnosti kako bi održali stanje koje njima odgovara. Kada budu morali da se povuku, potrudiće se da iza sebe ostave pustoš. Sila vlasti, koja se ispoljava prema nejači u Srbiji, veoma je snishodljiva prema strancima. Setimo se, scena sa američkim predsednicima Klintonom i Trampom, pa onda u Parizu, Berlinu. Očigledan je uticaj stranaca na odluke političkog vrha u Srbiji. Da bi lakše ostvarivali svoje ciljeve,najpre stranci su nas uveli u patološki oblik apsolutizma. Više ne moraju da gube vreme prolazeći kroz sve nivoe vlasti, već je dovoljno da koriste prečicu i sve mnogo brže rešavaju. Da smo okupirani govori stanje u društvu: 95% populacije je protiv vlasti i opozicije. Praktično, 5% upravlja celom državom. Narod je političke partije, pokrete i "nezavisne" intelektualce izlučio kao što telo izlučuje trn; okružio ih je gnojem, pa lokalizovao kako ne bi nanosili štetu društvu čekajući prvu priliku da ih potpuno izbaci iz tela. To okupator vidi, zato pokušava svakakve fore, fazone i skečeve ne bi li napravio zalogaj koji će narod prihvatiti. Ko od građana Srbije učestvuje u podvalama protiv svojih sunarodnika, jednako je neprijatelj, kao i stranac. Narod više ne reaguje na provokacije, pokrivalice, skretače pažnje. To je bolesno stanje, ali pokazuje da je režim preterao i predozirao građane. Sada može samo da čeka reakciju. Nju ne mogu predvideti ni agencije ni žbirovi, ni službe. Narod je prerastao okupatora i sve njegove satelite koji servisiraju okupaciju.

Magazin Tabloid: Zar je moguće da u Srbiji nema dovoljno normalnih ljudi, koji bi mogli da se suprotstave Vučiću i SNS-u?

Kuzović: Narod je voljan i spreman za promene u državi, ali nema tima koji je u stanju da zasluži poverenje. Ne verujem u pojedinca, već u tim sposobnih pojedinaca koji će sačuvati slobodu pojedinca. Međutim, sujeta i samoprecenjivanje razjedaju većinu opozicionih ličnosti, jednako kao i vlast. To je posledica pogrešnog obrazovnog procesa koji su prošli i nedostatka iskustva iz prakse. Ljudi veruju da, ako neko ima titulu,ujedno ima sve šta je potrebno da vodi društvo. Potreban prag znanja je danas još viši, jer je svet u ratu, a naša domovina je trideset godina vojište. U takvim okolnostima potrebno je mnogo teoretskog i praktičnog znanja da bi se donosile prave odluke. Ne govorim o marionetama koje za procenat stavljaju svoj potpis na državna dokumenta i ugovore. Pogrešan je mit da će se pojaviti pojedinac koji će sve rešiti utrenu, kao čarobnim štapićem. I to je zamajavanje koje je ubačeno kako bi se atrofirao narodni otpor. Nema pojedinca, nema čarobnog štapića. Šta više, nema nikoga da nam pomogne! Sami smo u svom jadu i sami se iz njega moramo vaditi! Imamo na raspolaganju dva puta i nijedan nije jednostavan: prvi je da ogroman broj građana izađe na ulicu i da se ne razilazimo dok režim ne podnese ostavku i ne preda vlast prelaznoj vladi. To podrazumeva predaju upravljanja policijom, vojskom i službama bezbednosti. To bi bio, sa njihove strane, čin savesti i morala, jer bi se tako sprovela narodna volja, narod poštedeo žrtava, a država razaranja; čin kojim bi vlastodršci pokazali da su rodoljubi. Takođe, to bi bio prst u oko okupatorima koji žele sukob, koji bi nas još više iscrpeo i olakšao im pljačku. Ovaj scenario mi se čini manje verovatan više zbog stranaca nego zbog domaćih saradnika. Drugi put je mnogo teži, ali je neminovan ako vlast ne prihvati prethodni scenario:okupator će nas okrenuti još više jedne protiv drugih, pretiće, progoniće, kažnjavaće, oduzimati imovinu. Potom će nas zatvarati, ubijati na najpodmuklije načine, uništavati čitave porodice, zatvarati u stadione i rudnike. U narednom koraku krenuće ulično nasilje po nalogu okupatora. Sve to će pratiti siromaštvo i nezaposlenost, još više dece će odlaziti iz Srbije, još više vode, šuma i rude će se pljačkati. Deo građana to neće moći da trpi i krenuće oružane akcije, narod protiv policije, naši protiv naših kao u Ukrajini; narod protiv naroda će da strada radi interesa okupatora. Za sve to će biti odgovorni ljudi koji vrše vlast i koji nisu spremni da mirno predaju vlast uprkos strahu od odgovornosti i gubitka imovine.

Magazin Tabloid: Šta treba da se uradi, pa da dođe do smene vlasti?

Kuzović: Veliki deo preduslova već postoji: narod, koji je svestan da ga lažu i ko ga laže i koji neće više da trpi zlo. Međutim, ne postoji dovoljno kvalitetna organizacija koja je u stanju da povede promene i da ih pouzdano dovede do rezultata. Postoje pojedinci, ali pojedinac ne može dovesti do rešenja, za to je potreban timski rad. Mnogo zabluda postoji u svesnom delu političkog društva. Na primer, mnogi misle da je potrebno imati politički program koji treba da "šarmira" građane. Jedini realan program je mapa puta do ekonomske i državne slobode. Dalje, svako želi da bude lider. To je odlično ubačena infekcija. Loše stanje u društvu je posledica rada tima ljudi, i jedan čovek ne može rešiti probleme koje je stvorio veliki i stručan tim. Od "Eto mene, eto vas - rat Turcima!" za sada postoji samo narod i neprijatelj. Pojedinci sposobni da povedu i uspešno okončaju tako tešku borbu, još se ili bore sa režimom ili sa samim sobom. Narod čeka "elitu" da mu se pridruži.

Magazin Tabloid: Da li verujete Đilasu i ostalim liderima prozapadnih stranaka, koje pretenduju na vlast, da mogu doneti spasonosne promene?

Kuzović: I vlast i opozicija su deo jednog sistema. To se jasno vidi kroz postupke i dela. Ono šta pričaju treba zanemariti. U pogledu Dragana Đilasa, moram da kažem da se potajno nadam da je moja malenkost pogrešila u proceni pomenutog gospodina ili tajkuna (ne znam u kojoj je fazi trenutno). Za njega, od svih na opozicionoj strani, još nisam prestao da verujem da će se nekim čudom promeniti. On mi se čini jedini koji može imati snage da odbaci novac kojim ga vezuju, ljude oko sebe, kojima su ga takođe vezali i da kaže: „Dosta!", bez obzira na cenu; da okupi ljude, sebe stavi u drugi plan (svestan svojih hipoteka) i učini da ga se sećaju po dobru. Za njega vreme veoma brzo ističe. Ostali, ma koliko imali potencijala, mislim da su uspešno vezani ili su pristali da budu pod kontrolom.

Magazin Tabloid: Šta posle Vučića?

Kuzović: Mislim da postoje dva scenarija: onaj koji želi kolonijalna uprava i onaj koji bi bio u interesu naroda. Kolonijalna uprava želi da sjaše Kurta i uzjaše Murta. U tome očekuju da im pomognu korumpirane političke organizacije i pojedinci. Ako se ovaj scenario obistini, razvoj događaja će biti još strašniji od onih koji smo do sada prošli. Narodni scenario zahteva ljude koja će se suočiti sa problemima društva. To znači da nema mesta politici, već profesionalcima, koji treba da urede život u oblastima za koje su stručni. Treba precizno ustanoviti koliko smo stvarno dužni, zašto je taj novac pozajmljen, gde je potrošen, kakvi ugovori su sklopljeni, koliko imamo nezaposlenih, koliko imamo državljana, koje su nam potrebe, koji potencijali. Na drugoj strani moramo srediti dvorište, počistiti đubre koje su naneli ratovi. Ni jedno ni drugo neće biti pesma, već težak i opasan posao. Kao preduslov svega, potrebno je reformisati službe bezbednosti, jer oni koji su oteli novac od naroda, koji su navikli da kroz generacije samo uzimaju, a ništa ne daju, neće prihvatiti promenu stanja bez otpora. Najvažnije, moramo obaviti društvenu katarzu - kažnjavanje odgovornih. Četiri zida, unutar kojih moraju biti smešteni odgovorni, šalju poruku, najpre građanima, a tek onda zločincima. Ako toga ne bude, ako ne iskoristimo istorijski trenutak u koji dolazimo, ulazimo u novu spiralu propasti.

Magazin Tabloid: Vučić će, pre ili kasnije, pasti s vlasti. Iza njega će ostati kasta tajkuna, koja je stvorena za ovih mračnih 11 godina. S Vučićem ili bez njega, oni će zadržati moć i uticaj. Kako da se izborimo s njima?

Kuzović: Očigledan je plan da se stvori kasta koja će vladati državom nakon promene vlasti. Znači, svi resursi će biti u njihovim rukama, država će biti kreditno nesposobna i svaka promena će biti onemogućena. Kasta je napravila situaciju koja je neprihvatljiva za 99% građana. Mislim da je to greška u koracima. Pojedinca možeš da priteraš uz zid, ali državu ne! Pozvati sve tajkune i kriminalce da vrate novac u državu i dati im priliku da dokažu poreklo kapitala. Svaki pošteno zarađen dinar mora biti zaštićen. Ko to ne bude hteo da uradi, moraće se suočiti sa realnošću. Država mora biti u stanju da preduzme najteže korake da bi opstala. Prioritet mora biti katarza - zadovoljenje pravde. Narod mora da vidi da država deluje, da štiti interes većine, da je spremna da učini sve šta je potrebno da se opljačkana zajednička imovina vrati vlasniku, a zločinci zasluženo sankcionišu. Ima mnogo primera, pogledajmo odnos Izraela prema sličnim problemima. Ako katarze ne bude, zločini koji su počinjeni protiv građana Srbije, ostaće kao otrov u telu, koje će da nastavi da razara društvo i život. Bila bi sramota da zbog nekoliko stotina bezdušnih, zbog bilo koje sume novca, stradaju milioni živih i još bezbroj onih koji čekaju da se rode. Pred takvom činjenicom, mnogo veća kazna i prokletstvo će stići one koji su mogli da omoguće katarzu, ali nisu, nego vinovnike zločina.