Preko pune linije

Milioni, stotine miliona, milijarde: Vučićeva verzija nebeske Srbije

POSLEDNJI CIKLUS VOĐINOG CIRKUSA

Još nije kasno da Srbija kazni diktatora za veleizdaju, za pljačku državnih milijardi, otimačinu ključnih državnih resursa, pljačku imovine, progon ljudi, zatvaranje, prebijanje i druga zla koja je do danas počinio, istovremeno tvrdeći da je to sve „za dobro naroda". Ali, kako je razulareni vladajući režim kojim on rukovodi raspoložen za još pljački i nasilja, uskoro će biti kasno. Ili, više neće imati nikakvog smisla, jer je slika „spržene države" već vidljiva na svakom koraku. Priča o milijardama koju A. Vučić svakodnevno podmeće građanstvu preko svojih propagandnih stanica, može se čitati iz svih uglova, ali, jedno je sigurno: Srbija i njeni građani su žrtve. Nijednom narodu u savremenoj Evropi nije ovako brutalno odrana koža sa leđa, nijedan drugi narod nije ovako prostački prevaren i ponižen.

Nikola Vlahović

Polovinom maja prošle, 2022. godine, u svojim „dnevnim" ispovedima, prvi bolesnik Srbije A. Vučić, ovako se „obratio" neopisivo trpeljivom podaništvu:

„Ja sam na kraju mandata i ono što sam govorio rekao sam milion puta, ali oni nisu naučili da im neko u lice govori istinu i da se ne plaši za svoju sudbinu. Šta će? Da ulože još više novca u moju smenu? Desetine, stotine miliona evra, milijarde ste uložili protiv mene, pa šta?! I da me smenite, suština je da li govorim istinu!"

Legendarni američki satiričar, Art Buchwald, inače dobitnik Pulicerove nagrade, napisao je zbirku satiričnih pripovetki pod naslovom „Jesam li vas ikad lagao?" , sprdajući se sa iskrivljenim istinama, „lažama i paralažama".

Baš tako, na sličan način, Aleksandar Vučić laže narod o velikim ekonomskim uzletima, pa podmeće publici „realizaciju velikog investicionog plana pod nazivom Srbija 2025", čiju je vrednost procenio na čitavih 14 milijardi evra. Računa da će ga predstojeći Expo još zadržati na vlasti i još više učiniti bogatom njegovu mafiju.

Tvrdi dakle, prvi bolesnik Srbije, da će u 28 gradova, mimo Beograda, biti urađeno po sto i više fasada u naredne tri godine. Da će takozvani Nacionalni fudbalski stadion „morati" da bude gotov do jeseni 2026. godine, da će centralna beogradska autobuska stanica biti otvorena do 2025. godine, te da će svi ti projekti, planirani da se urade u naredne četiri godine, koštati oko 12 milijardi evra.

Odakle Srbiji 12 milijardi evra? Odakle Srbiji toliki novac u okolnostima kad joj je režim Aleksandra Vučića za deset godina „spakovao" ukupna spoljna i unutrašnja zaduženja preko 70 milijardi evra, ako ne i znatno više?

Nije promaklo ni njegovim „američkim prijateljima" da „sipa" novac iz državnog budžeta u susedne države, pa su ga opomenuli. I tu mu je „skočio pritisak" pa je planuo:

"Video sam da je 56 američkih parlamentaraca potpisalo pismo u kojem sam napadnut lično, kriv sam što pomažem narodu u Republici Srpskoj, sve kao lutkar povlačim poteze, na povocu držim razne političare. Isto tako, Bog zna šta radim sa Srbima u Crnoj Gori želeći da istaknem njihovu tešku poziciju, na KiM pravim probleme pošto ne priznajem nezavisnost"

Uprkos užasavajućim dubiozama, zbog kojih je odavno trebao da ode na ozbiljnu robiju, Vučić tvrdi 20. jula 2023. da je „priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju ove godine rekordan i očekujem ulaganja od 4,5 milijardi evra što znači da će ova godina biti najuspešnija kada je o ovoj vrsti investicija reč. Prema podacima za prvih nekoliko dana jula do sada strani investitori uložili su 2,279 milijardi evra"

Dana 7. septembra ove 2023. godine, njegova „službena" supruga Tamara Vučić, došla je u posetu režimu u Kijevu, navodno kao deo „programa" u kome paradiraju i fotografišu se supruge glavnih izvoznika oružja vojsci V. Zelenskog. Takozvana namenska proizvodnja u Srbiji, uveliko je u rukama Vučićevog režima i njegovih trgovaca nauružanjem i opremom. Tu „leže" milijarde, i to diktator odlično zna. Uzalud njegovo balavljenje o tome da neće uvesti sankcije Rusiji, ako je već eksplicitno stao na stranu režima u Kijevu, od koga beže i mladi vojni obveznici ove, skoro demontirane paradržave.

Službeno se kaže da je „supruga predsednika Srbije Aleksandra Vučića Tamara Vučić učestvovala je na Samitu prvih dama i gospode" koji je u Kijevu organizovala supruga ukrajinskog predsednika Olena Zelenska, što je RTS 7. septembra hitno preneo.

I, kao „državnik u najavi", Tamara Vučić je učestvovala na panelu čija je tema bila mentalno zdravlje savremenih adolescenata. Da je bilo sreće, hitnije je bilo da se pozabavi mentalnim zdravljem svoga supruga, kome svakog dana nije dobro, i sve mu je gore.

Ali, ovde priči nije kraj: na takozvanim marginama samita, Tamara Vučić se sastala sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, a odmah potom objavila na svom Instagram profilu fotografije sa tog susreta. Svakako mu ništa pametno nije rekla, a ni on njoj. Ali, neformalni, a za podzemlje jedini važeći dogovor o naoružavanju režima Zelenskog, funkcioniše. Vučiću treba mnogo novca, milijarde evra i dolara da bi opstao na vlasti. A, kako sad izgleda, neće mu pomoći ni izgradnja beogradskog metroa ni Expo niti išta slično tome. Njegov kraj je jedina nada za novi početak Srbije.

Pet od deset njegovih najvećih kriminalnih radnji i pljačka države, trebale bi da urazume i svakoga ko živi u naprednjačko-radikalskom mraku: Nastavak vađenja novca iz kompanije Krušik preko fantomskih firmi Srpske napredne stranke, 200 miliona evra za Er Srbiji, koja će biti ugašena, deficit koji prelazi 30% budžeta i nalazi se među deset najgorih na svetu, preko pet milijardi dinara prebačeno EPS-u radi pokrivanja gubitaka i pljačke i odobrenje multinacionalnom koncernu Rio Tinto da uništi podrinjsko područje eksploatacijom litijuma.

Ali, Vučić i dalje, kao da je Sultan od Bruneja, rasipa novac i glumi velikog spasioca srpskog naroda. Samo ozbiljna baraba i razbojnik mogao je „da se pozove" na nekakav „sporazuma o specijalnim i paralenim vezama", i da od opljačkane i osiromašene Srbije otme više od milijardu evra, direktno iz džepova građana i preda ih „na upotrebu" sekti Milorada Dodika, a navodno „iz patriotskih razloga", entitetu BiH, Republike Srpska. Sugrađanin i bivši saradnik Milorada Dodika, S.M. tvrdi da imperija nesmenjivog „lidera Republike Srpske" danas vredi oko 3,5 milijarde evra!

Istina, razlike najbogatijih Srba nije lako utvrditi, jer je mnogo toga na off shore računima, u stranim bankama, u nekretninama, plemenitim metalima, dijamantima, a kod nekih je „konvertovano" u tajnim skladištima narkotika.

Ipak, čuvena Forbsova lista najbogatijih na svetu pokazala je da vodeći milijarderi Srbije raspolažu sa ukupno 33 milijarde evra.

Miodrag Kostić (MK grupa) sa 2.779.323.438. U prošloj godini njegova kompanija porasla je za oko 300 miliona evra. Odmah iza je Miroslav Mišković (Delta Holding) „težak" 2.779.127.103 evra. Petar Matijević (MI "Matijević") procenjen na 1.597.272.145 i Dejan Čakajac i Jadranka Stepanović (Mozzart) sa 1.353.004.180 evra.

Međutim, Forbs barata samo sa „transparentnim" novcem, pa su tako neki srpski milijarderi potpuno nepoznati javnosti, jer se „predstavljaju" sa desetostruko manjim kapitalom.

Vučićev režim, prema njegovom ličnom priznaju, uložio je direktno iz džepova građana Srbije, preko osam milijardi dolara u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.

U tim opštinama ukupno živi manje od 60 hiljada ljudi. Radi se o ekstremno siromašnim naseljima, sa lošim putevima i još gorom pripadajućom infrastrukturom. Najveći broj ljudi živi ispod svakog proseka u regionu, uglavnom siromašno. Režimska RTS svakog jutra radnim danima na prvom kanalu emituje sramotnu „reklamu" gde prebogato sveštenstvo SPC doslovno prosi novac od građana Srbije „za narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji".

Gde je onda otišlo tih osam milijardi dolara (izvor ovog magazina, bivši savetnik u NBS, tvrdi da je u pitanju cifra od preko 10 milijardi dolara a ne osam kako Vučić tvrdi)?

Nije teško zaključiti: u rukama Vučićeve mafije iz Kosovske Mitrovice i regiona takozvanog severnog Kosova, koji su se brutalno obogatili od etno-biznisa. Barem pola od tih 8-10 milijardi dolara ili evra, otišlo je na off shore račune glavnih kriminalaca Srbije kojima je Vučić ključni pokrovitelj.

Kad je Ministarstvo finansija SAD blokiralo imovinu Aleksandra Vulina, nije saopšteno kolika je ta imovina. Zna se samo da je on nije zaradio jer se ničim u životi nije ni bavio. Ali, prema službenim američkim izvorima B.V. (bivšeg savetnika u Svetskoj banci za obnovu i razvoj), Ministarstvo SAD je blokiralo A. Vulinu novac i imovnu „ne manju od 100 miliona dolara".

Ako je cifra od 800 miliona evra koju Srbija daje godišnje za nekoliko opština na severu Kosova (koje su istovremeno i na „budžetu" nepriznate administracije u prištini), makar i približno tačna, radi se o nezapamćenoj pljački građana Srbije. Samo jednoj od onih sa spiska deset najvećih. Jedan privatni evropski institut vezan ugovorom o istraživanju za Evropsku komisiju, smatra da je novac koji „odlazi" iz budžeta u „nepoznatom pravcu", razlog za ukidanje pretpristupnih (IPA) fondova koje već godinama koristi Vučićev režim, sabotirajući ideju pridruženja EU, na svakom koraku.

Istovremeno, treba reći da je sabotirao i planirane ruske investicije, znatno pre rata u Ukrajini. U oba slučaja radi se o novcu koji obe strane (Rusija i EU) kontrolišu kad ih odobre. Da li ih primalac troši za ono čemu uje namenjen. A, to Vučiću nikako ne odgovara. Njegovo prirodno stanište je džungla, mutna bara i pitomi krokodili, spremni da mu se potčine.

Vučić je i mnogo ranije bio izložen protestima Srba sa Kosova iz razloga što se novac davao nekim ljudima tamo koji su ga zloupotrebljavali. Naivan narod je poverovao u „zloupotrebu" a ne gigantsku, planiranu pljačku decenije. Tokom decenije diktature, ne samo što je ugušio svaku slobodnu reč među Srbima na severu Kosova, nego ih je i fanatizovao do mere da su spremni za njegov režim sve da urade, pa čak i da se isele ako im tako naredi.

Navodni miltimilionski poslovi od toga novca koji su započeti na Kosovu, nikada nisu završeni a nije ni bila namera da budu ikada završeni. Bila je to i ostala velika praonica novca.

I pored desetak milijardi koje su „nestle" na Kosovu, Vučićev režim nije uspeo da tamo, pre svega na severu, izgradi makar jednu fabriku koja bi bilo šta proizvodila.

Najbolji primer za takve investicije je vodovod na severu, koji je nekoliko puta građen, otvaran, a i danas građani severne Mitrovice imaju isključenja vode. Međutim, ta isključenja dolaze iz južnog dela Mitrovice, što znači da voda ne dolazi iz vodovoda koji je već plaćen.

Reč je o ogromnom novcu, o delu budžeta koji i daleko bogatija zemlja ne bi mogla da ga priušti, da ga tako reći baci. A sve se to opet tiče jednog anti-sistema koji je uspostavljen posle 2013. kada je Vučić odlučio da suspenduje bilo kakvu demokratsku raspravu u kojoj ljudi imaju prava da kažu da se sa nečim ne slažu. Tačnije, kad je shvatio da neće moći da sprovede onu politiku sa kojom je došla na vlast.

Ni njegovom prethodniku Borisu Tadiću to nije bilo prihvatljivo, uprkos tome što je i za njegove vladavine potrošeno (prema njegovom priznanju) čak šest milijardi evra, kao „stavka za Kosovo". Naravno, opet iz džepova građana Srbije, a da ih niko o tome ništa nije pitao.

Srbija i danas otplaćuje međunarodne dugove nekadašnje pokrajine Kosovo i Metohija, još iz doba Jugoslavije.

I sve to čini da bi pokazala da je „Kosovo Srbija", mada je gorka istina drukčija u realnosti: okupaciona vlast anglo-američkih „prijatelja", vlada tom teritorijom i nema u skorije vreme nameru da ode odatle.

Da je od novca bačenog u „etno-biznis" i lažne patriotske džepove uloženi samo 30 odsto u Vojvodinu, u poljoprivredu i puteve, ta druga pokrajina bi danas bila Švajcarska.

I dok su se režimi u Beogradu menjali, u bitku za eksploataciju kosovskih resursa uključili su se veliki svetski igrači: kompanija ,,Inviditi'', na čijem je čelu je neosuđeni ratni zločinac, po komandnoj odgovornosti, penziosani NATO general Vesli Klark, zatim, finanijski magnat Džordž Soroš, njegov sin Aleksandar i kompanija ,,Albanski minerali'', čiji je dirketor Sahit Muja. Takođe i kompanija ,"Avrupa minerals'', američka globalna korporacija za istraživanje rudnog bogatstva ,,Lidian international" (nekada deo Rio Tinta) usmerena na istraživanja nalazišta u Orahovcu, gde je do sada pronađeno od 1,87 do čak osam grama zlata po toni uzorka, i mnogi drugi zainteresovani.

Klarkova firma je među prvima zatražila (i dobila) licencu za istraživanje rezervi kako bi proizvodila sintentičku naftu iz uglja, i to s planom proizvodnje od 100.000 barela nafte dnevno, dok su Soroš i Muja, biznismeni iz Njujorka težak oko dve milijarde evra, osim za ugalj, zaitneresovani i za eksploataciju rudnika metala. Osim njih, za investiranje u nalazišta i eksploataciju prirodnih resursa KiM zainteresovane su i nemačke, britanske, francuske i turske kompanije.

Ova neviđena pljačka odvija se pod okriljem Ujedinjenjuih nacija, iako je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti nije predviđeno bilo kakvo učešće UN u promeni svojinskih prava na KiM. Suprotno zacrtanoj strategiji da se stečena svojinska prava države, pravnih i fizičkih lica ne mogu menjati bez njihovog izričitog pristanka UNMIK je, samovoljno i protivno Rezoluciji 1244, uzurpirao svojinska prava i vlasništvo nad nepokretnostima i preduzećima. Odluka privremenih institucija u Prištini o prisvajanju imovine Srbije je bila i ostala protivpravna, protivustavna, protivzakonita i ništavna, jer ne proizvdi pravne posledice.

Srbija je pravno još uvek vlasnik 155 preduzeća u pokrajini, čija imovina je vredna više od 200 milijardi dolara!

Od 2008. godine, kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, Albanci su otkupili 80 odsto zemljišta koje je bilo u vlasništvu Srba, kao i veći deo firmi koje su poslovale na teritoriji ove pokrajine. I tu nije kraj, mineralne rezerve Kosova i Metohije, koje Srbiji više nisu na raspolaganju, procenjene su na čak 13,5 milijardi evra. Uprkos tome, vlasti u Beogradu su odobravale i dalje ogroman novac za Kosovo.

To nije od juče. Ako se pogleda istorijski pregled tih „davanja", samo u periodu od 1961. pa do 1990. godine, Srbija je u Kosovo i Metohiju uložila 17,6 milijardi dolara ili oko 600 miliona dolara godišnje. Ta „matematika" govori da vlada u Beogradu daje već decenijama isti novac i danas. Nakon jednostrano obavljene samostalnosti Kosova 2008. godine, Albanci su obavili kriminalnu privatizaciju, onako kako se to inače radilo u čitavom regionu, sa tom razlikom što su imali „olakšicu": Srba više nije bilo, ostala je samo njihova imovina.

Tako je od 1.088.699 hektara zemljišta na koje su Srbi imali tapiju po katastarskim knjigama, više od 80 odsto uzurpirali Albanci, dok je većina preduzeća prodata u kriminalnom procesu privatizacije čiji su temelji postavljeni Uredbom o privatizaciji koju je aprila 2005. godine proglasio Soren Petersen, tadašnji šef UNMIKA.

Mada zvuči neverovatno, tim dokumentom propisano je da nije neophodno da se utvrdi poreklo vlasništva, već se to može uraditi i posle prodaje, sudskim putem! Tako je većinom prvih devet tendera, održanih od kraja 2006. godine, prodato 145 preduzeća za ukupno 148 miliona evra. Kupci, isključivo Albanci (ponajviše novodoseljeni na KiM), nimalo se nisu obazirali na potraživanja koja su prema tim preduzećima imali fondovi iz Srbije i Crne Gore.

I, jedna druga tragična slika koju danas krije Vučićev režim dok laže narod o velikim ekonomskim uspesima: u Srbiji je preostalo uglja za najviše 35 do 40 godina, dok ga na Kosovu i Metohiji ima čak za 16 vekova.

Preme nekim drugim procenama, Srbija ima uglja za 60, a Kosovo i Metohija za 200 godina, dok je vrednost nalazišta sedam strateških ruda na Kosovu i metohiji (olovo, cink, srebro, nikl, mangan, molibden i bor) procenjena na čak 1.000 milijardi dolara (!), rezerve olova i cinka procenjene su na 51 milion tona (74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije), rezerve nikla i kobalta su procenjivane na 19,9 miliona tona, a rezerve boksita na 1,7 miliona tona (potencijalna proizvodnja aluminijuma od 425.000 tona).

I Svetska banka je procenila da su ležišta lignita i mrkog uglja na Kosovu i Metohiji dovoljna za proizvodnju struje u čitavom jednom veku, što se poklapa sa procenama stručnjaka sa Rudarsko - geološkog fakulteta u Begoradu, koji su takođe procenili da je potencijal na Kosovu i Metohiji dovoljan za dve termoelektrane i proizvodnju struje za 100 godina, što je nekadašnje Ministarstvo energetike Vlade Srbije iz 2009. godine, takođe potvrdilo.

Sve ove činjenice dobro su poznate Aleksandru Vučiću i njegovom režimu, ali, umesto ozbiljne internacionalizacije ove istorijske otimačine, rudnim bogatstvima najbogatijeg dela Republike Srbije, on je izmislio grupu bilmeza, stavio ih je na čelo lažne političke partije pod imenom „Srpska lista" i ušao u koaliciju sa svakom separatističkom vladom albanskog Kosova.

Jedan prebogati Srbin, Milan Janković, javnosti poznatiji kao Filip Cepter, u ležernoj atmosferi na Kopaoniku, tokom jednog od skandaloznih „biznis foruma", izjavio je u privatnom razgovoru kako nikada ne bi bio premijer Srbije, ali da bi na toj poziciji prvo uložio nekoliko milijardi evra u zaštitu životne sredine, jer je to, kako kaže, najvrednija investicija.

I, „poučio" prisutne, da za uspeh ipak nisu presudni prirodni resursi već okolnosti. Istina je, njemu su se „okolnosti" savršeno „poklopile". I mnogima poput njega. Valjalo je znati sa kim i kada se „igra". Cinično, ironično ili ne, ali, dodao je da je i on lično uspeo kao privrednik zahvaljujući tome „što je uvek dobro poznavao okolnosti". I, zaključio, da je lakše biti premijer neko milijarder. To je izgleda i Vučić shvatio: vlast u Srbiji otvara vrata milijardama.

Pomenuti Filip Cepter tvrdio je da je za 15 godina uložio 250 miliona evra u Srbiji. Nije rekao da je uložio u svoj biznis, ali se podrazumeva. Za razliku od njega, Agim Šahini, predsednik kosovske poslovne zajednice, tvrdi da su „građani Kosova uložili oko milijardu evra u Crnu Goru". I to je ozbiljno uložen kapital u širenje albanskog „faktora".

A, diktator u Srbiji A. Vučić već nekoliko godina tvrdi da je „biznismen svetskog glasa Al Abbar" spreman da uloži 3,1 milijardu dolara u projekat "Beograd na vodi". Nijedan evro nije uložio do danas, osim kredita koje su Emirati dali Vučiću da „preživi" na vlasti još malo. Treba podsetiti, da se ne zaboravi kako je ova mega-prevara i pljačka počela, kad je Vučić hvalio „crnu ovcu" porodice iz Emirata, poznatog „crtača maketa", Al Abbara: "Njegov idejni plan je da počistimo sve odatle, da to bude jedini zadatak Srbije. On obezbeđuje tri milijarde i 100 miliona dolara za izgradnju svega. Onda treba da vidimo kako ćemo i mi i onda da se naplatimo prodajom toga kad se završi. To sve posle menja".

I sve se promenilo...

Uhvaćen u laži, kad je shvatio da je neko došao do podataka da je potrošio pola milijarde evra na svoje propagandne aktivnosti, izvalio je doslovno ovo: „Potrošio sam pola milijarde evra ali ne za sebe već za potrebe građana". Tako je priznao da je tokom obilaska različitih krajeva Srbije, za samo mesec dana, "unapred potrošio" oko 500 miliona evra u najave novih investicija.

Poslednja velika laž koju je izgovorio je ona da će Srbija uložiti tri milijarde evra u izgradnju kanalizacione i vodovodne mreže u cijeloj zemlji u narednih četiri do pet godina: "Naša namera je da u celoj Srbiji uradimo kanalizacionu mrežu sa prečistačima za otpadne vode, plus vodovod. Na to mislimo da damo tri milijarde evra bez Beograda. To znači da će, za četiri ili pet godina, svako selo i grad u Srbiji imati kanalizaciju i čistu vodu za piće".

Taj projekat, uključujući i prateću investiciju u ekologiju, Vučić može da gleda samo iz zatvora. Ako neko nakon njega otplati 70 milijardi dolara unutrašnjih i spoljnih dugova i „nabavi" novih sto miliona evra. Važno je ovo znati povodom njegovog mafijaškog „petogodišnjeg investicionog plana" koji će biti predstavljen na jesen.

Bilo bi dobro da to istovremeno bude i jesen i zima njegove vladavine, njegov konačni kraj. Da padne zajedno sa lišćem.