Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji Spasavanje sela i države'' (116)

POLJOPRIVREDA, PLANOVI I OČEKIVANJA

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignute rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije. U njegovim vitrinama nalazi se i niz drugi priznanja. Po odobrenju autora objavljujemo i njegova najnovija istraživanja!

Branislav GULAN

Kombinacija prirodnog i veštačkog đubriva!

Na svetskim tržištima opet rastu cene đubriva, a analitičari predviđaju da će se takav trend nastaviti i u avgustu. Sve ovo naslućuje da će oni koji se nisu snabdeli početkom jula 2023. godine, kada su cene bile najniže ove godine, sada morati da izdvoje znatno više novca za đubrivo. U Francuskoj su nedavno cene uree uvećane na 379 evra po toni što je više za 36,5 evra u odnosu na pre mesec dana. Cene KAN-a povećane su još više, dok su azotna đubriva poskupela za čak 35 do 60 evra po toni na šta je, po objašnjenju analitičara, uticao ponovo sve skuplji gas. Ovakva situacija sa cenama vlada i u nemačkim uvoznim lukama, kao i u Americi preneo je specijalizovani portal "Agrarhojt".

Evropska unija propušta važnu šansu kada je u pitanju đubrivo, a nije u pitanju prilika koja bi vam među prvima pala na pamet. EU mora da istraži sve mogućnosti kako bi poboljšala efikasnost đubriva i zatvorila krug nutrijenata, a među tim opcijama je i korišćenje ljudskog izmeta, rekao je za EURACTIV vodeći stručnjak za azot. Đubriva su od početka ruske invazije na Ukrajinu zauzela jedno od centralnih mesta fokusa u sektoru energetike, pogođenom sve višim cenama energenata i sankcijama koje su smanjile dostupnost, jednog od ključnih đubriva.

Evropska komisija je usled narušenog lanca snabdevanja predložila niz mera koje bi kompenzovale nestašicu, ali po izjavi za javnost Vima de Frisa, profesora analize ekosistema na Univerzitetu Vageningen, postoji opcija koja nije obuhvaćena tim planovima, a to je ljudski izmet. "Moramo da razmotrimo životinjski izmet i biljni kompost, ali takođe i ljudski izmet koji sadrži više ključnih mikronutrijenata, među kojima su cink i bakar", rekao je profesor De Fris koji poslednjih 40 godina istražuje ovu temu.

Ljudski izmet koristi se kao đubrivo u mnogim delovima sveta, ali je trenutno njegovo korišćenje dozvoljeno samo u nekoliko zemalja EU, što De Fris vidi kao propuštenu priliku. Profesor Univerziteta Vageningen složio se da postoje tehnološka i zdravstvena pitanja koja predstavljaju barijere u recikliranju ljudskog izmeta na ovaj način, ali smatra da bi trebalo uložiti napore da se ti izazovi premoste. "Zemlje EU trebalo bi zaista da se posvete pronalaženju načina da se kanalizacioni otpad primeni na poljima. Ovu opciju bi Evropska komisija trebalo ozbiljno da razmotri", naveo je on.

Kriza u sektoru đubriva i napori da se ona prevaziđe izazvali su bojazan kod "zelenih" grupa koje smatraju da se kratkoročnim merama daje prednost u odnosu na dugoročna rešenja. Ali De Fris smatra da je takva analiza previše pojednostavljena. "Vidim da je komunikacija EU na ovu temu napravila vezu sa hitnom krizom, nasuprot dugoročne vizije", rekao je on i dodao da je očigledno akcenat stavljen na neizvesnosti u prehrambenoj industriji, što je razumljivo u svetlu trenutne krize sa hranom."Ali ne mogu da se složim da je predlog fokusiran na kratkoročne mere koje bi pogoršale zagađenje azotom. Akcenat stavljen na recikliranje nutrijenata ima veze sa predstojećim integrisanim planom akcije menadžmenta nutrijenata (INAMP)", rekao je on. Ovaj plan za cilj ima smanjenje gubitka nutrijenata za najmanje 50 odsto, i korišćenja đubriva za najmanje 20 odsto do 2030. godine u Evropi, i na taj način će dopuniti Akcioni plan nultog zagađenja.

Za De Frisa, INAMP je ključna prilika da se tokovima i gubicima nutrijenata pristupi iz holističkog ugla. De Fris je gubitke uporedio sa cevi prepunom rupa. "Ne vredi zapušiti samo jednu rupu prstom, ako se ne umanji ulazna količina, samo će izaći na drugu rupu", upozorio je on. Povećana efikasnost đubriva bi trebalo da bude fokus uz istraživanje svih dostupnih opcija za alternativne izvore nutrijenata. To obuhvata i unapređenje potencijala samih đubriva, kao i programe uzgajanja koji bi povećali mogućnost useva da apsorbuju đubrivo. Jedan od načina je prerađivanje i transformacija životinjskog đubriva kroz proces poznat kao Povraćaj azota iz balege (RENURE) koji su podržale države članice EU. Za farmere u Evropskoj uniji, pravila bi trebalo da budu olakšana kako bi se omogućilo korišćenje više nutrijenata nastalih od stajskog đubriva. Ali "zelene" grupe smatraju da izmet ne treba da dobije poseban status jer su svojstva uglavnom ista u odnosu na druga đubriva. De Fris ističe da je gustina stoke možda prevelika u zemljama kao što je Holandija, ali da bi taj problem bio rešen regionalnim pristupom u kojem se uz tu zemlju posmatraju i Belgija i Francuska.

Novi rast cena

Sad kada je završena žetva pšenice u 2023. godini u Srbiji, koja je obavljena na više od 725.000 hektara, i dobijen je rod od oko 3,7 miliona tona hlebnog zrna, najveći problem je prodaja bogatog roda i njegovo skladištenje, zbog punih magacina lanjskog, neprodatog roda. U Srbiji za ishranu, robne rezerve i semensku pšenicu treba ukupno oko 1,55 miliona tona zrna. U toku su pripreme za jesenju setvu, koju treba početi u septembru i završiti do 25. oktobra ove 2023. godine. Ove 2023. godine žetva je obavljena na rekordnim površinama. Ona je donela i prinos od 3.755,304 tone pšenice. U odnosu na 2022. godinu, u skladu s više posejanim površinama povećan je i prinos, jer je lane ukupno bilo u žetvi sakupljeno 3.109.827 tona pšenice. I ove godine, opet će najveće površine u jesenjoj setvi zauzeti pšenica. U poslednjoj jesenjoj setvi, 2022. godine bilo je posejano ukupno, svih jesenjih kultura 883.000 hektara. Velike površine pšenice bile su posejane jer su seljaci očekivali zaradu na pšenici, pa su je bili posejali čak na 725.000 hektara. Međutim, prevarili su se pa im se sad savetuje da pšenicu lageruju, ako imaju gde, i da čekaju eventualno rast cena hlebnog žita.

Jer, troškovi proizvodnje po hektaru uz prosečan prinos od pet tona su viši od 164.000 dinara, izračunao je saradnik u Zadružnom savezu Vojvodine Petar Radić. Ili da bi seljak proizveo kilogram pšenice, uz prinos od pet tona po hektaru, morao je da potroši 33,30 dinara po kilogramu! Znači sejao je gubitak i proizveo je još veći gubitak. Jer, cena pšenice na berzi početkom avgusta 2023. godine bez PDV bila je oko 22 dinara kilogram. Prošle godine kada se mogla prodati, odnosno izvesti, za 43 dinara po kilogramu, to nije dozvolila Vlada Srbije. Jer nije znala koliko ima pšenice u Srbiji na zalihama i koliko nam treba za godišnju ishranu, rezerve i seme. A, treba nam 1,55 pa najviše 1,65 miliona tona godišnje. Mnoga udruženja poljoprivrednika su protestovala jer smatraju da posluju sa gubitkom.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da poljoprivrednim proizvođačima treba povećati premije i podsticaje, a zatim da treba da se napravi transparentan algoritam intervenisanja na tržištu koji je potpuno predvidiv. Svetski poznata kompanija "Blumberg", koja se bavi finansijama, nedavno je objavila da se poljoprivredni proizvođači širom sveta suočavaju sa ogromnim rastom troškova proizvodnje. Izuzetno visoke cene prehrane već sada utiču na cenu hrane u svetu. Primer je Evrope, koja ima dovoljno mesa, ali je sad posle pojave afričke kuge meso skuplje za 40 odsto! Galetin, dodaje za javnost, da kada je reč o ceni i obimu proizvodnje mineralnog đubriva problem je evidentan, ali da on postoji i na svetskom nivou. Ističe i da je cena mineralnog đubriva porasla za dva i po puta u odnosu na prošlu godinu. "To je situacija koja je naše poljoprivredne proizvođače uvela u ozbiljan problem, da pozitivno zatvore svoju kalkulaciju, proizvodnju. Pod velikim je znakom pitanja koliko će baciti tog mineralnog đubriva, koliko će ga kupiti", kaže Galetin.

Kada je reč o proizvodnji, stručnjaci kažu da je Srbija "odavno izgubila svoje mesto kao referentni proizvođač mineralnog đubriva u regionu", kao i da "ne proizvodimo ni polovinu od ukupnih potreba za domaću upotrebu". "Situacija je prilično alarmanta", upozorava Galetin. On smatra da su pred jesenju setvu posebno bili pogođeni srednji i mali poljoprivredni proizvođači. "Nemaju finansijski kapacitet da isprate visoki rast cena mineralnog đubriva. Njihova takozvana kreditna istorija, s druge strane, nedovoljna je i slaba da uđu u kreditne aranžmane koje im je država ponudila kao mogućnost da reše taj problem", objašnjava agroekonomski analitičar.

Stručnjaci posebno naglašavaju da je šteta što Srbija danas nema štedno - kreditne zadruge koje bi mogle da pomognu seljacima u kriznim situacijama. To bi pomoglo i rastu proizvodnje koji je u agraru Srbije tek oko 0,45 odsto prosečno godišnje za poslednje tri i po decenije.

Ukazuje se da je poljoprivreda prošle 2022. godine donela 4,8 milijardi evra od izvoza, i da je jedna od retkih grana iz realnog sektora koja ostvaraju suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, kao i da je izvlačila državu iz velikih kriza i 90-ih. Inače, imamo i suficit u trgovini sa svetom kada je agrar u pitanju i n je lane bio oko 1,7 milijardi dolara. Kad vam takva delatnost i grana uđe u problem, to je razlog za veliku brigu. Mnoga udruženja poljoprivrednika su protestovala jer smatraju da posluju sa gubitkom. Kada je reč o pomoći, analitičari kažu kaže da je taj problem veoma ozbiljan, te da ne vidi zašto se ne rešava na sistemski način. Protesti poljoprivrednika dešavaju se iz godine u godinu, kao u filmu 'Dan mrmota'. Reč je o niskim podsticajima, koje naši poljoprivrednici dobijaju. Apsolutno su nekonkurentni u odnosu na kolege iz okruženja, iz Evrope. Sistemsko rešenje ne postoji. Praksa kao da prvo rešenje, ističe da treba povećati premije i podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, a zatim, napraviti transparentan algoritam intervenisanja na tržištu koji je potpuno predvidiv. "On će imati rizične tačke, crvene lampice koje će se paliti u situacijama kada poljoprivredni proizvođači proizvode robu, čiji su troškovi proizvodnje veći od onoga što mogu da dobiju na tržištu", objašnjava Galetin. Poredeći aktuelnu sa situacijom od ranije, smatra da je ona lošija jer su poljoprivredni proizvođači prinuđeni da koriste redukovanu agrotehniku.

Po rečima poljoprivrednika Svetozara Murgaškog - Cvete sa Čeneja kod Novog Sada, i pored toga što se cena goriva određuje svake nedelje, Srbija je i dalje jedina zemlja u regionu nema ,,zeleneni benzin'', odnosni cene za predstojeću setvu.

Agroekonomski analitičari kažu i da je poljoprivredni proizvođač na Zapadu relaksiraniji u odnosu na našeg, jer ulazi u proizvodnju znajući da će dobiti značajne podsticaje po hektaru. "Neće osetiti eskalaciju cena na tržištu imputa, a koristiće i bolju agrotehniku, biće mu pristupačnije tržište imputa u odnosu na naše poljoprivredne proizvođače ili zemljama koje nisu članice EU", zaključuje agroekonomski analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin. „Neposredna posledica ovakve situacije", jeste potpuno razbijeno svetsko tržište hrane, kao i energetska kriza koja nije samo rezultirala enormnim rastom cena energenata, već i činjenicom da je dovedena u pitanje i raspoloživost ovih energenata. Procena je da je ovakva situacija dovela poljoprivrednike u Srbiji do toga da sada već moraju da brinu za kvalitet setve. Sad je već sasvim jasno da će agrotehnika i ove godine biti redukovana. To će bez sumnje imati za posledicu manje prinose.

Ostala samo jedna fabrika

U Jugoslaviji je nekad postojalo sedam fabrika mineralnog đubriva. Sad je ostala samo jedna fabrika! Od nekadašnjeg ozbiljnog proizvođača veštačkih đubriva, Srbija je, kao zemlja koja se ponosi svojom poljoprivredom (koja stagnira već decenijama) postala ozbiljan uvoznik gnojiva. Kako piše Euronews Srbija, od nekadašnjih sedam fabrika, samo ona u Šapcu još proizvodi robu bez koje nema dobrih prinosa na njivama. Najveća od njih, pančevačka ,,Azotara'', posle višegodišnjeg stečaja, prošle 2022. godine je dobila novog vlasnika koji je najavio pokretanje proizvodnje, ali do danas se to nije dogodilo. U situaciji kada je zbog rata u Ukrajini osetno skočila cena veštačkog đubriva, dosadašnje oslanjanje na uvoz, može imati negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, upozoravaju stručnjaci.

Na stotine tona mineralnog đubriva, 2022. godine, čekalo je narednu setvu u magacinu poljoprivrednog gazdinstva na Čeneju kod Novog Sada. Budući da su glavni proizvođači kalijuma u svetu Rusija i Belorusija, bila je jasna aktuelna situacija, gde je cena đubriva dostigla cifru od 900 evra po toni, može postati samo komplikovanija. Zbog same mogućnosti nabavke đubriva, da li će ga biti uopšte, a i znalo se da cena neće brzo ići dole, svi su gledali da ga što pre nabave ove godine i čuvaju do početka setve. Tako se gotovo svo potrebno đubrivo za proizvodnju u 2023. godini nabavilo što ranije.

Dve godine bez upotrebe, ili sa manje mineralnih đubriva, značajno bi se, osetilo na prinosu. Poljoprivrednici koji su zbog visoke cene izbegli da ga primene u protekloj setvi, a ne uspeju da ga nabave ni za sledeću, imaće, procenjuje, i do 50 odsto manji rezultat, odnosno prinos na njivama. Možemo da umanjimo možda nešto malo, pa na osnovu toga što smo ranije dobro radili i đubrili da uštedimo, ali ne možemo dugoročno da isključimo đubriva, jer to će nas koštati prinosa, a prinos je profit. Poseban problem jer što nema dovoljno prirodnog đubriva. Međutim njegova nestašica, zbog praznih staja i nepostojanja stoke, ne može se nadoknaditi samo sa većim količinama veštačkog gnojiva, navodi ratar i stočar Svetozar Murgaški sa Čeneja kod Novog Sada. On istovremeno kaže da svetska iskustva ukazuju da oni koji imaju recimo, više od 50 ili 100 hektara, a nemaju stoke treba za to da plate dažbine državi!

Ko proizvodi u Srbiji?

Procene su da bi u Srbiji godišnje trebalo da se utroši između 1,2 miliona i 1,4 miliona tona mineralnog đubriva. Podjednako se koriste NPK i azotna đubriva, a samo jedna grupa se u Srbiji i proizvodi.

Nakon stečaja u pančevačkoj HIP ,,Azotari'', jedini domaći proizvođač NPK đubriva ostala je šabačka kompanija ,,Elixir Group''. Pored domaće proizvodnje, ta đubriva se i uvoze iz Rusije i drugih zemalja, dok azotna đubriva u potpunosti zavise od uvoza, oslonjenog pretežno na ruske proizvođače. U ,,Elixir grupi'' istakli su za Euronews Srbija da je rat u Ukrajini uticao na rast cena, a da je logistika snabdevanja otežana i usporena.

"Rast cena mineralnih đubriva je pokrenut i pre krize u Ukrajini. Okidač je bila energetska kriza i rast cena energenata što je pokrenulo trend rasta cena svih sirovina za proizvodnju mineralnih đubriva. Aktuelna geopolitička situacija je donela novi talas poskupljenja. Poslovanje ,,Elixir Grupe'' je stabilno, obezbeđene su sve sirovine i proizvodnja za jesenju sezonu se odvija u skladu sa planom. Za krajnje korisnike to znači da će u Srbiji biti dovoljno NPK đubriva za jesenju setvu", navodi se u saopštenju ove kompanije.

Međutim, pitanje je po kojoj ceni će biti dostupo to đubrivo. Nekadašnji direktor Instituta za ratarstvo i vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Miroslav Malešević kaže da o zalihama đubriva treba razmišljati na vreme, odnosno da ga za septembar i oktobar 2023. godine mora biti dovoljno. Takođe veruje da nije dobro u potpunosti zavisiti od uvoza. "Ako ne budemo imali u doglednoj budućnosti sopstvenu fabriku, koja bi bar 30 do 40 odsto potreba podmirila, mi ćemo pasti onda sa svojom proizvodnjom i to će ostaviti dugotrajne posledice", kaže Malešević.

Kada su prošle 2022. godine kupili pančevačku ,,Azotaru'' za 650 miliona dinara, čelnici kompanije ,,Promist'' najavili su da će ponovo pokrenuti pogone za proizvodnju tečnog veštačkog đubriva. Međutim, dokle su stigli sa realizacijom tih planova, pitanje je na koje, između ostalog, za sada nema odgovora za javnost.

Najbolja je kombinacija stajskog i mineralnog đubriva!

Prošlogodišnji nagli skok cena gasa zbog rata u Ukrajini je podigao i cenu mineralnog đubriva jer su Rusija i Ukrajina najveći proizvođači ovog inputa. Takva situacija se prelila i na sve druge zemlje, pa su se poljoprivrednici suočili sa brojnim problemima u proizvodnji i snabdevanju. Da li se u takvim okolnostima više isplati koristiti stajsko đubrivo, Milan Prostran agroekonomski analitičar, ističe prednost korišćenja stajskog đubriva kako za zemljište, tako i za finansije proizvođača, ali naglašava: ,,Mineralno đubrivo je naglo pa, čak trostruko poskupelo posle intervencije Rusije na Ukrajinu. Nakon toga je došlo da malog pada, ali ne do povratka na nekadašnje cene. Međutim, u Srbiji nema stoke, pa ni stajskog đubriva!"

Tako se svetski problem prelio i na Srbiju, ali rešenje postoji. Najbolje je ipak kombinovati i stajsko i mineralno đubrivo. Ali, to mogu samo retki u Srbiji koji su zadržali stoku u stajama i oborima. Tako stajskog đubriva nemamo, a mineralno nam je skupo! Kod nas je problem što postoji ogroman deficit u stočarskom fondu, pa samim tim postoji i problem stajnjaka. Nekad, ne tako davno, imali smo 1,5 miliona goveda, a da je sad taj broj manji od 400.000 hiljada grla. Stajnjak je nezamenjljiv, bez njega nema ni navodnjavanja. On sadrži veliku količinu azota i drugih mineralnih materija, pa samim tim poboljšava strukturu zemljišta, odnosno povećava humusni sloj zemljišta. Mineralna đubriva godišnje poprave stanje nekog zemljišta, dok stajnjak to čini višegodišnje.

Koliko je stajnjak važan za poljoprivrednju proizvodnju, pokazuje činjenica da postoji čak poseban predmet "Nega stajnjaka", koji se bavi njegovim izučavanjem i gde postoje tačno utvrđene smernice kako se on neguje da bi se dobilo najkvalitetnije đubrivo za zemljište. Zbog krize u stočarstvu mi smo vrlo kritični sa stajnjakom. Velika je korelacija stajnjaka i kvaliteta zemljišta, pa smo mi poslednjih godina smanjili sloj našeg najkvalitetnijeg zemljišta. Nekad je to bilo pet odsto humusa, a sada je oko dva ili 2,5 odsto. Ako tako nastavimo, uskoro ćemo od žitnice Evrope kako se nekad govorilo za Vojvodinu, po prinosima, imati pustinju! A, setimo se da bi povećali samo jedan santimetar, humusa u zemlji, kada se on izgubi za to je potrebno oko 100 godina!

Analitičari tržišta ukazuju da su još uvek visoke cene mineralnog đubriva zbog globalnih dešavanja. Prema tome, nesumnjivo je da će cene ostati na tom nivou još neko vreme. Rusiji je bilo blokirano nekoliko brodova sa đubrivom, a šta će dalje biti sa produžetkom sporazuma o žitu takođe će značajno uticati na cene u poljoprivredi. Tako da, buduće stanje definitivno zavisi od daljeg toka sukoba u Evropi.

Srbija se sada uglavnom oslanja na uvoz mineralnog đubriva jer nemamo sopstvenu proizvodnju kao nekad. To je uvoz koji je išao iz Rusije, Belorusije i Ukrajine. Rat je izazvao jako veliku cenu, pa su naši poljoprivrednici odustajali od korišćenja mineralnih đubriva, što će svakako za posledicu imati smanjeni prinos. Đubrivo imaju one zemlje koje imaju gas jer azotna đubriva ne mogu da se proizvedu bez gasa, a kakvo je tačno stanje u Srbiji, znaće se kada bude sproveden popis poljoprivrede i ustanovi, između ostalog, i potrošnja mineralnog đubriva.

Pad korišćenja mineralnog đubriva

Gledajući situaciju ranijih godina, može se uočiti pad potrošnje mineralnog đubriva u Srbiji, i više nego duplo. U Srbiji se devedesetih godina prošlog veka trošilo oko 1,5 miliona tona godišnje svih vrsta mineralnih đubriva. Imali smo sedam fabrika, a u vreme sankcija devedesetih godina pala je potrošnja na svega 243.000 tona. Prema nezvaničnim podacima, sada je potrošnja oko 600.000 -700.000 tona. Dakle, potrošnja je i dalje 2,5 puta manja nego pre tridesetak godina!

Poljoprivrednici su u prošlom veku imali lične karte svog zemljišta i na osnovu toga su uzimali potrebnu količinu đubriva. Obično su kupovali "tri petnaestice", odnosno đubrivo sa po 15 odsto azota, kalijuma i fosfora. Visoka cena đubriva utiče na smanjenje potrošnje i naši poljoprivrednici se oslanjaju na plodnost zemljišta (koje je u stalnom padu), a i njen kvalitet je pao što je već crvena lampica. Sve što se događalo u okruženju, uticalo je na rast cena, koje su počele iznenada da rastu. Urea je poskupela za čak 50 odsto. Iako strani analitičari predviđaju da će se trend rasta nastaviti, izuzetno je teško predvideti šta će se dešavati u narednom periodu, izjavio je za javnost Stanko Popović, vlasnik „Eliksir grupe", koja je vodeći domaći proizvođač mineralnog đubriva.

Podsetimo, nedavno su evropske berze zabeležile iznenadan i to znatan rast cena uree, KAN-a kao i azotnog đubriva kao posledicu, ponovnog poskupljenja gasa. Ovakva situacija sa cenama vladala je i u nemačkim uvoznim lukama, kao i u Americi preneo je specijalizovani portal „Agrarhoj''. Niko ne zna šta se dogodilo, cene su počele iznenada da rastu. Urea je poskupela za 50 odsto, sa 250 na 370 evra po toni. Takođe, kako navodi, i egipatskim fabrikama je naređeno da smanje proizvodnju jer nemaju dovoljno gasa, a zbog visokih temperatura troše mnogo struje za rad klima-uređaja. S jedne strane, dakle, imamo realno manju proizvodnju. Istovremeno i kupci su čekali sa nabavkama đubriva, smatrajući da će cene da padaju, a sada su svi počeli da kupuju. Sve ovo može da uzrokuje nastavak rasta, ali postoji mogućnost i da uskoro cene budu i niže.

U septembru nam je uvek potrebno NPK đubrivo (kompleksno mineralno đubrivo koje sadrži azot, fosfor, kalijum) koje je u međuvremenu pojeftinilo (sa 850 evra na oko 400 do 450) i čija cena za sada miruje. Podsetimo, početkom proleća izgledalo je da se situacija na tržištu đubriva polako opušta jer su cene znatno pale u odnosu na prošlu godinu kada je đubrivo dostizalo rekordne iznose, zbog čega je i potrošnja na globalnom nivou smanjena.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz novembra 2022. godine mineralna đubriva u Srbiji su za godinu dana bila poskupela čak 126 odsto!

Žitelji Srbije za hranu izdvajaju skoro dvostruko više nego stanovnici EU!

Građani Srbije su prinuđeni da za hranu izdvajaju skoro duplo više iz svog budžeta nego stanovnici EU, dok troškovi stanovanja i režija čine skoro isti deo rashoda kao i žiteljima razvijenih zemalja. To je objavio Demostat, pozivajući se na podatke Eurostata.

Podaci za Srbiju i ostale zemlje regiona koje nisu u EU za 2022. godinu još nisu objavljeni, ali godinu dana ranije, 2021. godine, Srbija je po ovom parametru bila znatno ispod najsiromašnije zemlje EU, Bugarske, ostvarivši BDP po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći od samo 44 procenta evropskog proseka. Time je naša država bila pri vrhu regionalnih nivoa razvijenosti, ispred Bosne i Hercegovine, Albanije i za nijansu iznad Severne Makedonije, a ispod Crne Gore. Plastično rečeno, srpski standard je po ovom pokazatelju nešto manji od polovine francuskog standarda, pri čemu je Francuska zemlja koja je najbliže proseku EU.

Demostat napominje da ovaj indikator ima svoje slabosti što se najbolje vidi baš na primeru Luksemburga i Irske, dve zemlje čiji BDP po glavi stanovnika drastično odskače od ostalih razvijenih zemalja EU.

Statistiku krivi to što u Luksemburgu rade mnogi visoko plaćeni stranci iz okolnih zemalja, čija primanja ulaze u sastav BDP ove zemlje, iako najveći deo tog novca ti ljudi troše u svojim državama, dok je u slučaju Irske, veliki BDP rezultat poreskog režima, odnosno toga što mnoge multinacionalne kompanije svoju intelektualnu svojinu i mnoge operacije drže u Irskoj, što formalno diže BDP.

Prema podacima Eurostata za 2020. godinu, domaćinstva u EU su najviše novca davala za stanovanje, vodu, struju, gas i gorivo - 32,7 odsto svih mesečnih izdataka, dok u Srbiji na ovo odlazi malo manje - 29,8 procenata.

Dok u EU kirija u proseku čini više od pet odsto mesečnih izdataka, podatak za 2015. godinu, u Srbiji je to sada 0,6 odsto, a bilo je 1,3 odsto u 2015. godini.

To može biti odraz kako visokih kirija zemljama EU, tako i činjenice da u Srbiji veliki broj domaćinstava živi u sopstvenim stanovima, odnosno ne plaća kiriju.

Drugo istraživanje - SILC, o prihodima i uslovima života, ukazuje da je verovatno u pitanju ipak ovo drugo. Prema rezultatima SILC ankete, građani Srbije su u samom vrhu neslavne evropske liste koja meri koliki je deo stanovništva preopterećen troškovima stanovanja. Smatra se da troškovi stanovanja predstavljaju preveliko opterećenje za ljude onda kada na njih odlazi više od 40 odsto raspoloživog dohotka domaćinstva.

Srbija je to danas!

Kada se onda pogleda onaj deo stanovništva koji živi u iznajmljenim stanovima, čak 45,7 odsto njih je preopterećeno ovim troškovima. To je više nego duplo od proseka EU koji iznosi 21,2 odsto i predstavlja treći najgori rezultat u Evropi, odmah posle Grčke i Holandije.

Kada se pogledaju stanari koji kiriju plaćaju po sniženim cenama ili stanuju besplatno, razni socijalni stanovi i slične šeme, i tu stojimo veoma loše, jer sa 17,1 odsto ovakvih domaćinstava kojima uprkos sniženoj ceni kirije za njeno podmirivanje i dalje odlazi više od 40 odsto raspoloživog prihoda, Srbija zauzima drugo, najgore mesto u Evropi, odmah posle Holandije.

Najmanje domaćinstava preopterećenih troškovima stanovanja je zapravo u kategoriji onih koji žive u stanovima uzetim na kredit. Među njima, samo je osam odsto onih kojima troškovi stanovanja izbijaju bar 40 odsto raspoloživog dohotka iz džepa, prenosi Demostat. Kako se navodi, i tih osam odsto je skoro duplo više od evropskog proseka od 4,3 odsto, tako da smo i ovde među najgorima u Evropi.

Struja je u Srbiji načelno među najjeftinijim u celoj Evropi, ali naši građani daleko teže mogu da je sebi priušte, nego njihovi rođaci i prijatelji na Zapadu.

U Srbiji, na račune za struju odlazi čak 4,7 odsto mesečnih izdataka, a u EU upola manje, samo 2,4 odsto. Slično je i sa troškovima za čvrsto gorivo, poput uglja i drva,, koji učestvuju sa 3,2 odsto u Srbiji, a samo 0,6 u EU, gde se ova vrsta ogreva daleko manje koristi. Sa druge strane, u EU na gas ide 1,6 odsto troškova domaćinstava, a u Srbiji 0,4 odsto. Ništa, međutim, ne pokazuje razliku u životnom standardu tako dobro kao procenat izdvajanja za hranu.

Evropljani u proseku daju samo 17,1 odsto svog potrošenog novca na jelo i piće, a Srbi čitavih 28,8 odsto. Prema podacima od pre pandemije, stanovnik Srbije u proseku godišnje pojede 41,8 kilograma mesa, a stanovnik EU 67,2 kilograma, dok je potrošnja mleka kod nas nekoliko puta manja nego u EU.

Ono na šta se u Srbiji izdvaja manje novca je prevoz: samo 7,6 odsto, spram 10,8 u EU. Tako tri glavne grupe izdataka: Stanovanje i režije, hrana i piće i prevoz u EU odnose 60,6 odsto kućnog budžeta, a u Srbiji 66,2 odsto, što ostavlja manje novca za druge stvari. Za rekreaciju i kulturu, za koju Evropljani troše 6,7 odsto svog novca, a Srbi 4,4 odsto, hotele i restorane 4,8 prema 2,7 odsto kod nas i nameštaj i stvari za kuću 4,9 prema 3,5 odsto.

Pesticidi vratili breksve iz Hrvatske!

Pesticid namenjen šećernoj repi, nenamenski je upotrebljen u Srbiji!

Sporna pošiljka breskvi u Hrvatsku biće uništena, a najavljena je prekršajna prijava protiv odgovornih, kaže se u saopštenju ministarstva poljoprovirede Srbije.

Nakon detaljnih analiza fitosanitarne inspekcije Uprave za zaštitu bilja utvrđeno je prisustvo hlorpirifosa u breskvama koje je trebalo da budu izvezene u Hrvatsku, a koje su vraćene sa granice, saopštila je Uprava za zaštitu bilja Vlade Srbije.

Pošiljka proizvođača PG Vitomir Stojanović Vodnaj, koju je izvozio doo Prolux-univerzal Beograd biće uništena na bezbedan način, a izvoznik će odgovarati u skladu sa zakonom pokretanjem privrednog prestupa kod nadležnog suda.

Kako se navodi prekršajnom prijavom odgovaraće proizvođač, lice koje je breskve proizvelo i tom prilikom koristilo pomenuti pesticid, objavljeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede.

Dalji postupak podrazumeva da se utvrdi na koji način je proizvođač došao do ovog preparata i koristio ga u zasadu breskve, na čemu fitosanitarna inspekcija u ovom momentu intenzivno radi.

Dakle, upotreba pesticida na bazi hlorpirifosa dozvoljena je samo za šećernu repu u ograničenom periodu!

Kažnjivo nenamensko korišćenje!

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije je nakon konsultacija sa stručnom javnošću, donelo odluku o davanju dozvole za ograničenu i kontrolisanu primenu sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa isključivo za tretiranje šećerne repe i svako neovlašćeno korišćenje te vrste preparata za druge kulture je zabranjeno zakonom i strogo kažnjivo.

Suočeni sa ozbiljnim problemom opstanka proizvodnje šećerne repe, kao strateške biljne kulture za našu zemlju, Ministarstvo je razmatralo podnete zahteve proizvođača šećerne repe, i donelo takvu odluku uzimajući u obzir preporuke Stručnog saveta za sredstva za zaštitu bilja, kao i praksu koje u ovakvim situacijama koriste i zemlje članice EU

Sagledane su sve relevantne činjenice i trenutna situacija vezano za proizvodnju šećerne repe, kao i značaj proizvodnje ove kulture za našu zemlju, a imajući u vidu da su površine pod šećernom repom značajne, kao i da se radi o strateškom proizvodu, neophodno je da se poljoprivrednim proizvođačima omogući sigurna proizvodnja i prinos.

Zbog ukidanja sredstava za zaštitu bilja na bazi aktivne supstance hlorpirifosa, dovedeno je u pitanje suzbijanje repine pipe koja predstavlja značajni ekonomski štetni organizam u šećernoj repi. Za proizvođače šećerne repe kritička tačka za proizvodnju je od njenog nicanja pa do formiranja prvih listova, kada se pojavljuje repina pipa koja desetkuje usev i za čije suzbijanje u tom momentu ne postoji prihvatljiva, dovoljno efikasna zamena za sredstva na bazi hlorpirifosa. Na osnovu Zakona o sredstvima za zaštitu bilja kojim je propisano da se u slučaju nepredvidivih opasnosti koje mogu prouzrokovati štetni organizmi, a koje nije moguće suzbiti ili ograničiti na odgovarajući način primenom registrovanih sredstava za zaštitu bilja i drugim merama ili usled nestašice registrovanih sredstava za zaštitu bilja na tržištu, rešenjem se može odobriti ograničena i kontrolisana primena navedenih sredstava za zaštitu bilja na period od 120 dana. Takve mere su takođe u skladu sa zakonodavnim odredbama EU sa kojima se naše zakonodavstvo usklađuje.

Promet i primena ukinutih sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa, dozvoljena je samo za korisnike u šećernoj repi, zbog čega su podnosioci zahteva dostavili spisak pravnih i fizičkih lica koja će koristiti ova sredstva.

Kontrolu nad izvršenjem ovog rešenja sprovodi fitosanitarna inspekcija. Sve neutrošene količine, po propisima, lageruju se kod proizvođača do konačnog uništenja na bezbedan način.

Ponavljamo da korišćenje ovih sredstava za zaštitu bilja u drugim kulturama nije dozvoljeno i u suprotnosti je sa odredbama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja.

Ukoliko rezultati analiza potvrde prisustvo sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa u spornoj pošiljci breskvi koje su bile namenjene izvozu u Hrvatsku, ta pošiljka će biti uništena, a protiv odgovornih lica biće preduzete sve mere predviđene zakonom, kažu nadležni.

Osnovan pokret poljoprivrednika Srbije

Veoma važna tema u Srbiji je svakako osnivanje Pokreta poljoprivrednika Srbije: Održan je prvi sastanak Inicijativnog odbora u selu Viševac kod Rače. Naime, poljoprivrednici iz svih delova Srbije podržali su inicijativu za osnivanje stranke, a za sada to je Pokret poljoprivrednika Srbije sa idejom izlaska na izbore i rešavanja problema u poljoprivredi. Cilj je da pokret uskoro preraste u stranku!

Oni su na sastanku Inicijativnog odbora u selu Viševac kod Rače, u blizini Kragujevca, ocenili da je poljoprivreda Srbije "devastirana" i optužili Vladu da do sada nije ispunila "brojna obećanja".

Poljoprivrednici koji su protestovali u maju ove 2023. godine potpisali su Sporazum sa Vladom Srbije i time se obavezali da će se povući sa ulica i da će se ubuduće komunikacija odvijati mirnim putem. „U suprotnom će se tražiti kompletna ostavka ministarstva i radikalizacija", poručili su poljoprivrednici.

Obećanja vlasti?!

Ono što je bio deo koji treba da ispuni druga strana - država, odnosno vlast, ali do sada nije, bilo je:

Povećanje subvencija sa 9.000 na 18.000 dinara (6.000 za dizel gorivo + 3.000 direktno);

Premija za mleko se podiže sa 15 na 19 dinara po litri;

Regres za mlečne krave se povećava sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu;

4. Ukida se 50 odsto naknade za odvodnjavanje ove godine, i u potpunosti sledeće godine!

Regulisanje uvoza mleka i mlečnih proizvoda;

Razgovor sa mlekarama;

Uvođenje mlečnih kvota - analiza i razgovori;

Analiza kako urediti tržište žitarica;

Uvođenje plavog dizela od 1. januara 2024. godine;

Razgovori oko nove agrarne politike i politike subvencije da krenu odmah.

Od maja 2023. godine do sredine avgusta iste godine, prošlo je nekoliko meseci, a udruženja koja su protestovala okupila su se nedavno u Aradcu kod Zrenjanina i donela zaključak o traženju hitnog ispunjenja potpisanog sporazuma isplate subvencija do 1. septembra 2023. godine, ukidanje naknade za odvodnjavanje, isplate svih zaostalih dugovanja za suncokret (od prošle 2022. godine) i mehanizaciju. „U suprotnom će se tražiti kompletna ostavka ministarstva i radikalizacija", poručili su. Rok ovim zahevima koji su usvojeni prilikom potpisivanja mirovnog sporazuma, bio je, 1. septembra 2023. godine.

Nestale pare!

Pored toga pokrenuli su i pitanje, da im se da odgovor, gde su nestale subvencije od 54 milijarde dinara upućene seljacima iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, namenjene za stočarstvo i ruralni razvoj od 2016. do 2020. godine, koje nisu stigle do stočara niti do sela. To je utvrdila i Državna revizorska institucija u svojoj redovnoj kontrolii tome uradila izveštaje i obavestila javnost. I to je bio početak i kraj. Jer, da su došle do stočara i sela, Srbija danas ne bi bila zavisna od uvoza svinjskog mesa i drugih potrepština. Radi se o ogromnom novcu, kada se pretvori u evre, to je najmanje 457 miliona dolara (ako je kurs evra 118,00 dinara). Odnosno, agrarni budžet Republike Srbije je bio 2021. godine 400 miliona evra! Da je taj novac došao do njih i sela, oni ne bi pravdu tražili na ulici. Bili bi u svojim ekonomskim dvorištima, stajama, i oborima za tov svinja, na njivama... Jer, do sada se njihov glas jedino čuo kada su pravdu tražili na ulici. Isticali su da nisu za rešavanje problema na ulici, ali bili su prinuđeni, jer, njihove vapaje vlast do sada nije čula! Da protesti nisu bili na ulici vlast ih ni sad ne bi čula! Naravoučenije za vlast je da slušaju glas naroda, da narod nebi bio na ulici. Ali, i da poštuje taj narod koji za njih glasa. Treba da ih slušaju, da procenjuju zahteve i ispunjavaju data obećanja! Jer, samo tako se stiče poverenje, ali i nada da će opet glasati za njih.

Kako se do sada radilo nije dobro, jer, kada se ,,ugasi požar'', opet se krene po starom, lošem radu. Zato sad vlast, obećano i potpisano, treba da ispuni. Naravno, da pronađe i kazni one koji su njive proglasili za šume! Jer, većina poljoprivrednika znaju samo i da obrađuju njive i za to nisu dovoljno plaćeni. A, ti koji su činili takva dela, su neki drugi sloj ljudi bliski vlastima!A, iza te akcije krijui se i drugi problemi. Jedan od njih je kako bi se odložile obećane isplate seljacima od dodatnih 33 milijarde dinara za vremae protesta sredinom 2023 godine. Jer, tada je agrarni budžet od 80 milijardi dinara, na proitestima na ulici, da bi se ,,ugasio požar'' budĆet je na ulici uvećan za još 33 milijarde dinara.

Najbolji dokaz, da agrar nije strateška grana u Srbiji, je činjenica da su na ulici od vlasti dobili obećanje za dodatne 33 milijarde dinara. Novac im još nije isplaćen, a posle najnovijih događaja teško je verovati i da će stići do njih. Bar za sada. Inače, ovogodišnji agrarni budžet iznosi 80 milijardi dinara, a sa ovih 33 dodatnih milijardi dinara, to je do sada rekordnih 113 milijardi dinara. Postavlja se pitanje kako je i gde država pod pristiskom ulice uspela da ,,pronađe'' još neisplaćenih, dodatnih 33 milijarde dinara? Jer, to bi bio i prvi i jedini put do sada da bi agrarni budžet, od njegovog postojanja 1966. godine, bio veći od zakonskih pet odsto budžeta Srbije. na osnovu onog što se sad najavljuje, teško je poverovati da će se to sad isplatiti.

A, može da se odrazi na setvu koja uskoro treba da po;ne i da se obavi na blizu milion hektara u Srbiji. Najveće površine treba da zauzme setva pšenice, čija žetva će biti u leto 2024. godine!

Idejni tvorac agrarnog budžeta u Srbiji bio je pok Ivko Đonović, nekadašnji direktor PIK ,,Takovo'' u Gornjem Milanovcu. Prvi agrarni budžet Srbije donet je 1996. godine i tad je iznosio čak šest odsto od budžeta Srbije. Posle toga je donet zakon da agrarni budžet uvek bude pet odsto budžeta Srbije. To se do sad nije poštovalo pa se ovaj deo zakonskih subvencija agrara kretao od 2,5 pa do manje od pet odsto godišnje.

Činjenica je da rast proizvodnje u agraru poslednje tri i po decenije do pojave Korone 19 ima stopu rasta od samo 0,45 odsto. Posle toga agrar je u 2021. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku imao stopu pada od 6,7 odsto, a u 2022. godini pad čak od osam odsto! U Srbiji se prema podacima RZS koristi 3.488.752 hektara poljoprivrednog zemljišta i na njemu se godišnje ostvaruje vrednost proizvodnje od samo 1.200 evra po hektaru. Odnosno, poslednjih godina vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nije prešla ukupnu vrednost od šest milijardi dolara! Zato nam je potreban novi koncept agrarne proizvodnje pa da se vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji odmah poveća bar na 10.000 eva, a kasnije i više. Jer, u Evropi dostiže i 37.000 evra po hektaru!

Gašenje farmi!

Poslednje decenije u Srbiji je ugašeno čak 62.000 farmi. Od izvoznika mesa postali smo njegovi uvoznici. U prošloj 2022. godini uvezeno je 300.000 svinja za klanice 300.000 prasića. Ove godine najavljen je uvoz 500.00 prasića. U oborima ima samo dva miliona svinja. Prema podacima Privredne komore Srbije, samo za prvih sedam meseci u Srbiju je uvezeno 176.900 prasadi. Po rečima Nenada Budimovića, sekretara Odbora za stočarstvo, pre pojave afričke kuge meso je i u Evropi po kilogramu žive mere poskupelo sa 2,7 na 3,7 evra. Vrednost uvezene svinjetine je oko 60 miliona evra, a prasadi oko 20 miliona evra. Prase je po kilogramu težine u januaru 2023. godine koštalo 87,17 evra, a u julu iste godine 129 evra. Početkom prošle2022.godine prase te težine koštalo je 41,2 evra. Takav rast cena sigurno će se odraziti na rat cena u preradi u Srbiji i u maloprodaji!

Ali, taj uvoz je toliko mali da neće obnoviti stočni fond Srbije. Jer, u oborima imamo manje od 100.000 krmača prasilja. A, koliko je to, najbolji pokazatelj je činjenica da ih je pre jedne decenije bilo čak 1,1 miliona. Primer krize je, da svinjsko meso koje je 1991. godine bilo izvezeno iz Srbije za 762 miliona dolara.Već tri i po decenije ni gram svinjskog mesa nije se izvezao u EU. Ne može ni da se transportuje preko zemalja EU, ako nije prerađeno na temperaturi višoj od 72 stepena. Slično je i sa govedarstvom. Razlog je bila vakcinacija protiv bolesti svinjske kuge. Vakcinacija je ukinuta 15. decembra 2019. godine, to je donelo državi godišnju uštedu od 25 miliona dolara koliko se trošilo za uvoz vakcina. Ali, vakcinacija je ukinuta, ali je i dalje ostala svinjska kuga prisutna u Srbiji. Zbog toga ni danas nije moguć izvoz u EU niti transport preko država EU! Od strane vlasti posle ukidanja vakcinacije narod je bio prevaren da ćemo odmah krenuti sa izvozom svinjskog meso u EU. To nije bilo moguće, pre svega, zbog toga što narednih četiri do sedam godina, sve dok postoji i poslednja svinja u Srbiji iz vremena vakcinacije. I da imamo mogućnost za izvoz sa našim cenama svinja ne bi bili konkurentni jer uvek u EU, pa i ovog trenutka postoji 50 miliona svinja viška.

uništenom stočnom fondu u Srbuji najbolje govori i izvoz mesa od junadi. Daleke 1991. godine u svet je bilo izvezeno iz tadašnje SFRJ 54.000 tona ,,bebi bifa'', a od toga je iz Srbije bilo čak 30.000 tona. Sad se godišnje iz Srbije izvozi samo 300 do 400 tona. Dakle 100 puta manje! Istovremeno u zemljama kojima teži Srbija vrednost proizvodnje po hektaru je od 25.000 pa čak do 37.000 evra. U Srbiji je to samo 1.200 evra!

Uništeno stočarstvo najdublje tragove ostavilo je na proizvodnju mleka. I njega moramo da uvozimo. U Srbiju je samo u 2022. godini iz EU bilo uvezeno 84.000 tona mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu i oko 12.000 tona desetak vrsta sireva. Taj uvoz je posledica posledica uništenog stočnog fonda. Jer, u Srbji, prema podacima RZS sad postoji samo 228.000 krava mlekulja i ukupno, tek nešto više od 300.000 goveda. Nekada, ne davno je bilo više od milion goveda u stajama. Najbolji dokaz krize je činjenica da nedavno u Srbiji nije moglo da se pronađe ni 2.000 junadi da se utovari u brod za izvoz! Jer, su prazne staje u Srbiji.

Ovo je Srbija danas, u kojoj se sve donedavno govorilo da može da hrani pola Evrope! A, nema dovoljno hrane ni za svojih 6,6 miliona stanovnika, a uskoro će i njih biti manje. Kao i svake decenije, što ih je manje za pola miliona!

Srbija sa ovakvom vrednošću agrarne proizvodnje ne može da bude konkurentna u svetu. Sve ovo govori da stočarstvo u BDP poljoprivrede učestvuje samo sa 28,1 odsto sa tendencijom pada, uskoro da bude samo 20 odsto. Inače, agrar u Srbiji učestvuje sa oko 10 odsto u BDP zemlje. I to je karakteristika nerazvijenih zemalja. Cilj je da bude toliki i agrarni budžet, a to je 10 odsto ukupnog budžeta države Srbije. Jer, primera radi, u nekadašnjoj članici SFRJ, Republici Sloveniji agrar u BDP zemlje učestvuje samo sa 1,7 odsto! To je karakteristika visokorazvijenih zemalja.

Strategije prevare!

Prema vladinoj Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije, donetoj 2014. godine i važi do 31. jula 2024. godine, piše i vlasti se hvale sa tim netačnim podacima, da će se agrar razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po stopi od 6,1 odsto godišnje. Važnost te strategije ističe 31. jula 2024. godine. Međutim, što je tada usvojeno, nikada se nije ostvarilo! To je bila strategija promašaja, jer je u njoj bila želja vlasti da agrar do 2024. godine ima godišnji rast od 9,1 odsto ili u lošijoj godini 6,1 odsto. To su ostale samo neostvarene želje. Strategiju je pisalo 240 agrarnih eksperata Srbije. Ona sadrži 145 strana. Taj rad finansiralo je više evropskih institucija sa novcem od 8,2 miliona dolara. Strategiju je jula 2014. godine usvojila Vlada Srbije. Strategija nikada nije upućena Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Zašto, narodu nikada do danas to nije objašnjeno?

Nikada do sada nije objašnjeno ni zašto agrar nije strateška grana Srbije, osim samo u predizbornim kampanjama! Zbog ovakvog stanja poljoprivrednici u Srbiji, koja zvanično ima oko 565.000 gazdinstava, traže novi koncept poljoprivrede. Prema njihovoj oceni, ako bi vlast to usvojila, agrar bi godišnje umesto današnjih šest milijardi dolara prihoda, sa novim planovima i kadrovima ostvarivao godišnje ukupnog prihoda najmanje 64 milijarde dolara. To je deset puta više nego danas! A, toliki je u 2022. godine bio i ukupan BDP Srbije! Pitanje za vlast je - zašto to ne pokušati!

Ideja, promene u agraru!

Ideju da osnuju stranku obrazložili su namerom da stvari u poljoprivredi "pokrenu sa mrtve tačke" jer kako su ocenili, "najzad više nema gde".

Poljoprivrednik Stevo Mišić iz Ravnog sela u opštini Vrbas kazao je da iza odluke o stvaranju stranke stoji želja da se "život na selu učini boljim, da se ne dođe u situaciju da država rasparčava zemlju, uvozi mleko, a da mladi napuštaju sela". On je naveo da je u prethodnih 30 godina svaka stranka obećavala poljoprivrednicima "kule i gradove" da bi ih po njegovim rečima, po preuzimanju vlasti "zaboravila i ostavila". "Ideja je da se napravi stranka koja će sutra da bude parlamentarna i da na legitiman način krenemo u borbu sa ovom vlašću, a mogu reći i sa opozicijom", rekao je Mišić.

Jedan od poljoprivrednika je poručio "ne želimo više da jedemo hleb od ukrajinskog žita, da jedemo albanski paradajz i pijemo poljsko mleko" već "da budemo svoj na svome, da hranimo ovaj srpski narod sa našom hranom, a ne tuđom." Ivan Naumović iz Srema je upozorio da su sela u Srbiji puna praznih oronulih i kuća na prodaju i pozvao građane da podrže zahteve poljoprivrednika. "Ako ostanemo bez sela kao baze, u velikom smo problemu", rekao je Naumović. Ocenio je da je "krajnji momenat da se narod trgne i prepozna ideju Pokreta poljoprivrednika Srbije".

"Mi smo odlučili da napravimo za sada Pokret, a posle da to bude partiju koja može da izađe na izbore. Jer, ove nazovi seljačke partije koje i sad navodno predstavljaju seljake Parlamentu, nisu poljoprivrednici, niti su ih oni birali! Ne vidim svrhu da teramo traktore kada tražimo nešto od države da nam da i da molimo, pa nas oni po običaju, 'prerade'. Mislim da je pametnije da se uhvatimo u koštac, da se 'kokamo' pa šta nam Bog da", rekao je Aleksandar Babić iz Desimirovca. On je dodao da najpre treba promeniti vlast. Jer, oni koji su nas doveli u krize u kojoj se sad nalazimo, kada su prazni obori i staje, kada moramo da uvozimo meso i mleko, pokazali su šta znaju, i ne treba im ni dozvoliti da oni sad stvaraju nama bolju budućnost u agraru. "Ako mislimo da nešto uradimo, mora da se sruši ova banda. Vlast mora da se menja, sistem mora da se menja", rekao je Babić.

(Nastaviće se)