Preko pune linije

Zadnji pokušaj Aleksandra Vučića da organizuje građanske sukobe u Srbiji zbog opstanka na vlasti

DA LI JE SRBIJA JOŠ ŽIVA?

Nova američka politika i „hladan" odnos Moskve prema prema Vučićevom režimu, istraga Europola o učešću toga režima u mafijaškim poslovima širom Evrope, a posebno udarac koji će dobiti zbog potpisivanja potpuno pogubnog sporazuma o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, koji praktično pretvara jednu balkansku i evropsku zemlju u kineski depo, u magacin i tranzitnu zonu, odvešće Vučićev režim na smetilište ružne prošlosti. Ali, kako će ovako unakažena i kolektivno za duži period socijalno upropaštena Srbija krenuti dalje? I s kim? To su ključna pitanja koja čekaju ovu državu i njen narod, ukoliko „pretekne" nakon svega što je zadesilo i šta će je još zadesiti.

Nikola Vlahović

Duboko kriminalnu paradrđžavnu tvorevinu, kakva je danas Vučićeva Srbija, stvorena je kombinacijom recidiva Miloševićeg režima i podrške koja je tim recidivima dana kako iz Vašingtona, tako i iz Moskve i Brisela, svako iz svojih razloga.

Narod, građani Srbije, pre svega Srbi koju su stavljeni na svetski stub srama zbog svoje kriminalne države, ponajmanje su se pitali u poslednjih deset godina, a može se reći i unazad pola veka, za sve što ih je zadesilo. Pritisnuti besomučnom propagandom, poverenje u pogrešne ljude i režime, stigli su na rub opstanka i trećoj deceniji novog veka.

Zadesilo ih je najgore zlo, režim jednog opasnog ludaka, od koga danas još luđi od njega, stvaraju kult ličnosti.

Granice ovog ludila ne postoje, niti iko od njegovih bednih poslušnika sme da izgovori više od tri rečenice a da ga ne pomene kao „genija", kao „božanstvo" i kao „istorijsku ličnost" koja je navodno podigla Srbiju iz neznanja, ekonomske bede, zaostalosti i slično.

Bog pa Vučić, a često i obrnutim redom za one kojima je Vučić bog.

Ovako bolesna atmosfera u državi koja praktično više ne postoji (postoji samo režim i njegov „aparat prinude"), dovel je do toga da Srbiju zovu „evropski bolesnik" i to vrlo često u svetskim medijima. Ti isti mediji već godinama Vučića ne nazivaju bolesnikom, mada on to svakako jeste, nego „jakim čovekom na Balkanu".

Taj „jaki čovek na Balkanu", doveo je sve one koji ga stvorili (ključne angloameričke obaveštajne službe pre svega), da danas ne znaju šta će sa njim. Stvorili su mutanta i dobili opasnog devijanta koga moraju da uklone, jer je počeo da nanosi štetu ne samo Srbiji nego i svima koji su se upustili u bilo kakve ekonomske, vojne ili geostrateške igre.

Zbog Aleksandra Vučića je krovna evropska policijska organizacija Europol osnovala Operativnu radnu grupu „Balkanski kartel", koja okuplja istražne organe iz cele Evrope i sveta, kako bi se efikasno izborio sa pretnjama koje dolaze iz ovog regiona.

Europol je danas 25. maja 2023. uhapsio čak 37 članova veoma opasne grupe koja je uglavnom bila uključena u krijumčarenje droge i vatrenog oružja širom Evrope, a među njima i određena lica koja su direktni saradnici režima Aleksandra Vučića i službi koje je on uzurpirao, a onda i privatizovao.

U vreme kad je tek počinjao da grabi svu vlast za sebe, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije, pokrenuo je inicijativu za reorganizaciju službi bezbednosti Republike Srbije. Naravno, uz podršku stranih bezbednosnih i obaveštajnih službi koje su u njemu videle „odličan potencijal" za likvidaciju Srbije kao države i njeno pretvaranje u kriminalni entitet koji može da služi, privremeno ili trajno, kao „siva zona", protoka prljavog kapitala, narkotika, oružja i prljavih međunarodnih poslova koji formalno „ne postoje" sli ih razne „doboke države" i prateća kriminalna podzemlja obavljaju.

U tu svrhu je stvoren Vučićev režim, a njemu dozvoljeno da divlja i maltretira nešto preko šest preostalih miliona Srba u Srbiji i oko nje.

Međutim, kako „ničija nije gorela do zore", pa ni ova Vučićeva, sprema se veliki anglo američki „desant" na njegov režim, koji neće niko zaustaviti, pa ni Ruska Federacija koja ima svoje metode i načine kako da se obračuna sa onima koji su je izdali. U ovom slučaju, interesi istoka i zapada su se potpuno poklopili.

Čoveka koji ima potpunu kontrolu nad gotovo svim aspektima javnog života, od parlamenta preko sudova, policije i biznisa, koji je zaveo potpunu policijsku, papapolicijsku, prvosudnu i medijsku diktaturu, srušiće oni koji su mu dozvolili da ovako razulareno zajebava ne samo jedan narod i jednu državu, nego i one koju su ga stvorili.

Čitavi timovi evropskih policijskih službi radili su na dešifrovanju aplikacije za razmenu telefonskih poruka pod nazivom Sky-ECC, inače omiljenog sredstva komunikacije trgovaca kokainom među narko kartelima severne Evrope. Proveli su punih dve godine na ovm poslu, sve dok nisu su konačno provalili šifru, i slučajno otkrili mnogo više od lanca trgovaca kokainom. Šok je bio preveliki, i za prekaljene policijske službenike EU: naime, Sky-ECC, imao je čak 70.000 korisnika, čitavo globalnio tržište na virtuelnoj platformi, sa grafičkim porukama i fotografijama koje trepere eterom, i kako su rekli, „u vrtoglavom nizu jezika i dijalekata", „kao da stojite ispred kuće u mraku, a sada ste ušli unutra i upalili svetla", kako je to slikovito opisao visoki službenik Europola, organa za sprovođenje zakona Evropske unije.

Otkriveno je da je i čitav Vučićev kriminalni „gang" koristio Sky-ECC, da je bio deo mafijaškog „paralelnog sveta", „teškog" milijardama dolara i evra.

Nije nikakvo čudo što se Vučić toliko drsko i toliko često „obraćao" srpskoj javnosti „da ništa ne brinu, para imamo koliko god treba".

Gigantskom, istorijskom istragom, koja i dalje traje, Europol je označio režim Aleksandra Vučića kao kriminalni a njega kao „političkog i logističkog" pokrovitelja jedne od najopsnijih mafija u ovom delu Evrope, a njegov paradržavni projekat kao jedinstven fenomen: kriminalnu jazbinu sa korumpiranim građanstvom, slično onoj koju je slavni narko-kralj Pablo Eskobar napravio od Kolumbije.

Vučić i njegov režim, naravno, spadaju u deo opšte slike globalne kriminalizacije, koja je kao pandemija raširena svetom, ali, reč je o režimu koji je otišao predaleko: Vučić se osilio i počeo da pravio geostrateške „dilove" sa Kinom, koja je noćna mora ekonomije zapadnog ali i ostatka sveta. To je točka preko koje neka neformalna „svetska vlada" ne može da pređe, a ne mogu ni zvanične vlade SAD i EU.

Kap je prilila čašu upravo oktobra 2023. godine, kad se Aleksandar Vučić sa 17 ministara našao u Pekingu i gde je potpisan ugovor o „slobodnoj trgovini" sa Kinom. Taj potpis ga je likvidirao, ali on to još uvek ne zna. Umesto toga, maše krilima kao obezglavljeni petao, uveren da je rešio sve svoje probleme. A, uveo je Srbiju ekonomski rat Zapada sa Kinom koji će skupo koštati ovu malu, opljačkanu, izluđenu i doslovno prodatu zemlju.

Uvod u ono što sledi u narednim mesecima, trajao je dugo i za građane Srbije, tragično: besomučna propaganda stvorila je jedan sloj histerične mase, opsednute „božanstvima" kakav je Vučić, svi ratni zločinci redom i, svakako, kriminalno krilo SPC te brojni „heroji" srpskog podzemlja. Ta masa je spremna koliko je sutra, da izazove građanski rat u Srbiji. Vučićeve batinaške ekipe su „na terenu", kao nacističke SA jedinice koje su po nemačkim ulicama tridesetih godina „uterivale" „jednu istinu, jednog vođu i jedan Rajh".

Potpunu katastrofu srpske države i srpskog društva od kako je Aleksandar Vučić uz podršku SNS/SPS mafije uspostavio diktaturu, nemoguće je opisati bez opširne i stručne analize, kako ekonomske, pravne, tako i socijalne i kulturološke.

Ipak, ono što i laici vide, to je najveća inflacija od 2000 godine, najveći rast cena hrane, struje, nafte i naftnih derivata, to je činjenica da je 600.000 ljudi napustilo zemlju za deset godina i da je 10.000 vojnika po ugovoru i profesionalnih, napustilo službu za samo pet godina, da je najslabije ikada zabeleženo znanje u osnovnim i srednjim školama, da Srbija danas ima najmanji broj lekara i medicinskog osoblja ikada zapamćen (u odnosu na broj i potrebe zdravstvenih ustanova), da je na sceni najveća stopa opšteg i organizovanog kriminala, da su u vrhu države i na ključnim pozicijama „u sistemu" osobe bez osnovnog poznavanja pismenosti, poznavanjem maternjeg jezika, često i psihički nestabilne, evidentno sumanutih ideja, sa lažnim, sumnjivim ili, u najboljem slučaju, neadekvatnim referencama.

Srbija, koju je skoro sasvim unakazio Aleksandar Vučić, uvodeći klerofašistički talog u sve najvažnije delove društva i države, sa ciljem da izazove građanske sukobe, mržnju i nasilje, a sebe predstavi kao pomiritelja i „iscelitelja", govori o kriminalnoj misiji bolesnog diktatora, ali i onoga ko je inscenirao njegov dolazak na ključne državne funkcije u Srbiji i svih koji su ga podržavali i još podržavaju.

Njegova, verovatno poslednja velika megalomanska ideja, da prevari pola Balkana i uspostavi „slobodnu trgovinsku zonu" kroz „projekat" pod imenom „Otvoreni Balkan" (a da istovremeno ostvari nekakvu veliku paradržavu gde će on da bude „glavni" i „doživotni") konačno je sahranjena: Evropa i Amerika, nakon svega što se desilo u epskom kosovskom selu Banjska, traži sprovođenje isključivo Berlinskog sporazuma i hitnu primenu Ohridskog sporazuma, izručenje Milana Radoičića kosovskom pravosuđu, saradnju u istragama oko oružja i droge na severu Kosova...

Istina, čak je i njegov bivši „partner" u poslu, albanski premijer Edi Rama (zajedno sa „kolegom" Aljbinom Kurtijem), izgubio vremena i sredstava kako bi iskoristio Vučićevu sumanutu ideju za brzo sprovođenje velikoalbanske ideje.

I, kako je ovde reč o tome da se „Amerika pita", niko od njih nije na dobitku, Vučić ponajmanje. Broj njegovih lažnih „zaveta" je preveliki: dve velike sile, Rusija i Amerika neće ga žaliti, Evropa ga prezire, a ostao je dužan mnogim kriminalnim klanovima i opasnim pojedincima.

Preveliki je broj njegovih poverilaca, koji će, koliko sutra, kad ga budu "makli", zaskočiti svu njegovu imovinu i imovinu njegovih kumova, rodbine, prijatelja.

Ali, zato njegov „uži" mafijšaki klan nema više od 500 ljudi, od čega je „prvih sto" već na raznim „crnim" spiskovima SAD, EU pa čak i bratske Ruske federacije. Neka od tih imena bila su i na zvaničnim „crnim listama" u SAD, nekima je zabranjen ulazak u Veliku Britaniju, a ima i onih koji nisu dobrodošli u Rusiju.

Ako je neko zaboravio kako to Amerika i Evropska unija rade, valja podsetiti da su ove sile neposredno pre rušenja Miloševićevog režima, sankcionisale Milorada Vučelića, Jovicu Stanišića, Dragomira Tomića, Bogoljuba Karića, Milanku Karić, Borku Vučić, Dragoljuba Ojdanića i još 592 pripadnika klana Milošević... Od vrha države, do dna zemunskog i surčinskog blata.

Sličan broj onih koji predstavljaju Vučićevu mafiju, biće uskoro izloženi potpunom međunarodnom sankcionisanju, neki od njih biće na poternicama FBI, drugi će biti podvrgnutim tužilačkim istragama EU i SAD, a ima i onih koje će ruski FSB da kazni na svoj način, bez mnogo troškova i prisustva javnosti.

Vučićeva samovolja je prešla sve granice kao i njegova stalna proizvodnja haosa koja je takođe prešla iz granica Srbije u međunarodne okvire. Niko ni za zapadu ni na istoku ne želi više da sluša poremećenog ludaka koji jednog dana tvrdi da je „Rusija majka" a drugog dana da je Amerika „glavni strateški partner".

Da se Vučić sasvim pita, opet bi, i još gore nego devedesetih, ginuo običan narod u najstrašnijim ratovima. Čovek koji je spreman da opet gurne druge u nesreću, a da se on lično i "izmakne" i iz sigurne zavetrine huška naivne ljude u krvoproliće, opasna je osoba kojoj pristaju samo debeli lanci i još deblji zidovi specijalne robijašnice.

Zbog takvih kao što je bio Slobodan Milošević, a onda i Vojislav Šešelj i Aleksandar Vučić, malo je nedostajalo pa da Ratko Mladić, ranih devedesetih godina, u sred rata, „okrene" tenkove na Beograd, Banjicu i Dedinje. Taj „autokefalni" bivši oficir JNA, koga danas slavi najgora radikalska i šovinistička banda, proizveden je u „idola" od one iste mafije koju je on bio spreman u jednom trenutku da likvidira zbog veleizdaje.

Danas, pred svojim nalogodavcima iz SAD, Aleksandar Vučić pokušava da pravi sprdnju sa ovom velikom silom, i to tako što „želi da Amerika poštuje Srbiju kao što Srbija poštuje Ameriku". A, on je tu Ameriku „poštovao" tako što je zajedno sa Tomislavom Nikolićem iz Skupštine Srbije „specijalnom vezom" dirigovao paljenjem američke ambasade, kad su ubijeni američki državljani, a Srbija ova radikalska i razbojnička, opstruisala obe istrage i sudske procese.

Ta ista Amerika ga je kasnije, kao vola, stavila u jaram, i dok nije preorao celu Srbiju, nisu hteli ni da ga uklone sa pozicije diktatora. Sad je došao trenutak i za takvo nešto. Obavio im je impresivan posao, unakazio je Srbiju, stvorio jezivi haos iz koga se neće lako izvući ni narod ni država.

Nikakav Vučić im više nije potreban. Doći će američki „mirotvorci" da ga uklone i Srbiji ponude spas od monstruma koga su oni stvorili i pustili punu deceniju da radi od ove zemlej i njenog naroda šta god hoće. Da je ovako „zajahao" Grčku ili Italiju na primer, visio bi ekspresno okrenut naopako kao nekada voljeni i slavljeni Duče.

Veliki udarac za ovakav režim u Beogradu zadat u u vidu eksplicitne poruke Zapada, bila je izjava albanskog premijera Edija Rame da je velikodržavni projekat Otvoreni Balkan propao.

Istina, Rami, Kurtiju i albanskim vođama u Makedoniji, zapadno od Vardara, taj „projekat" više i ne treba! Oni su već ostvarili ideju takozvane Velike Albanije, jer na tom delu Balkana sva vlast pripada Albancima, što su potvrdili raznim „međudržavnim" ugovorima i sa više od stotinu raznih specijalnih sporazuma, zajedničkim sednicama svojih „vlada" i sličnim demonstracijama da ta paradržavna tvorevina, gde se govori albanski jezik i primenjuju albanski pisani i nepisani zakoni, postoji „u punom kapacitetu".

tome nikada, nijedno slovo nije napisano u zločinačkim propagandnim medijima Aleksandra Vučića. Sakrio je od Srba i Srbije, sve što se moglo sakriti: ko ih pljačka, ko im radi o glavi, koje veleizdajničke sporazume je potpisao i koliko im je milijardi oteo da bi srpski neprijatelji na Balkanu živeli bolje.

Kako je to bilo moguće u veku informacionih tehnologija? Tako što ih je na zločinački način pokrao od naroda, prisvojio i stavio u funkciju svoje diktature. Impresivan posao u tom smislu obavio je preko srpskog Telekoma, koji je pokupovao narodnim parama, iz budžeta, sve ključne medije u Srbiji i dobar deo u regionu Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Radikalska banda Vojislava Šešelja radi i dalje ono što je od svoje udbaške družine dobila u zadatak: tamo gde su oni „branili" Srbe, Srba više nema. Oni koji su masovno pobegli iz Hrvatske i BiH od takvog „spasenja", danas su bedne sluge tog istog zločinačkog nakota, pa i njihova deca i unuci, otrovani šovinizmom, bolesno opsednuti banditskim krilom SPC, slepo odani lažnim idolima, Vučićevoj mafiji i „pozorišnom srbovanju" na dva beogradska fudbalska stadiona, koja su, zajedno sa dva kriminalna kluba, sve drugo samo ne sport. Gadna, ružna antireklama Srbije pred svetom.

Tokom ovog leta, sankcije i optužbe za kriminal od strane Vašingtona na račun režimskog potrčka i Vučićevog intimusa na čelu BIA, Aleksandra Vulina, bile su samo uvodne poruke koje veoma jasno govore da je srpski autokrata izgubio podršku Zapada, prije svega SAD.

Već duže vremena polako se pomalja činjenica da je Zapad odlučio da Vučić „odsvira svoje" i da ga treba ukloniti kao propalog autokratu duboko upletenog u kriminalne i velikodržavne aspiracije koje doprinose samo destabilizaciji regiona, samim tim i čitave Evrope.

Da li je, zbog svega ovoga danas Vučić spreman za rat? Svakako bi mu dobro došao, ali pod pretpostavkom da ima bilo kakvu garanciju da će biti nege u nekoj zavetrini odakle može da emituje radikalsku otrov, kojom je ogadio svakom poštenom Srbinu, sve što u je nekad sveto bilo, i grb i zastavu i nacionalne simbole pa i sopstvenu istoriju.

Verovatno se radi o jednoj od retkih zemalja na svetu koje ili nemaju ili ne primenjuju zakone o zaštiti grba i državne zastave, pa dozvoljavaju da im prostačke horde po toaletima i zapišanim zidovima iscrtavaju grb države (ili deo njega, „četiri ocila" u ovom slučaju).

Kako mu se bliži politički kraj, a po svim prognozama i lišavanje slobode zbog velikog broja nepočinstava, režim srpskog autokrate ponovo je, izgleda i stanju teškog očaja, izvukao svoj posljednji adut, novo paljenje šovinostočkih strasti u Srbiji i regionu. Otišao je još dalje pa je preko svoje propagande, na najviši nivo digao otvaranje nekakvog muzeja Draže Mihailovića, na koji su prvi reagovale porodice iz beogradskog naselja Vranić, čije su pretke poklali Dražini četnici u Drugom svetskom ratu.

Vučić hoće da upotrebi na svaki način sve što može i izazove građanski rat u Srbiji ako drukčije ne može da opstane na vlasti. U tu svrhu su mu dobrodošli i komunistički i antikoministički (četnički, ljotićevski, fašistički uglavnom) zločini. Da po starom dobrom radikalskom običaju još podeli Srbe, da ih gurne u rat jedne protiv drugih, kao dsa im nije bilo malo sukoba i sa sobom i sa drugima kroz istoriju.

Mediji na nemačkom govornom području nedavno su pisali o najnovijem razvoju događaja na Kosovu i u Srbiji. U dva teksta se upozoravaju na opasnost od izbijanja sukoba većih razmera (Dojče Vele pre svih).

„Vučić sprovodi ratnu propagandu", naslov je koji je objavio bečki Standard. Novinarka Adelheid Wölfl piše: "Ovo sluti na nasilje. Predsednik Vučić očigledno hoće time da pripremi javnost na sukobe i istovremeno da ih radikalizuje".

Ima li jednostavnije definicije ovoga o čemu je reč, Vučićeve namere da i konačno sagori Srbiju kao Neron što je zapalio Rim, i time završi i svoju ludačku misiju, bile bi sigurno ostvarena kad bi radio onako kako on hoće. Ovako, radiće kako mu njegovi stvarni „logističari" kažu, a to za njega znači da će morati da puzi i moli za milost. Hoće li je dobiti, veliko je pitanje, jer ni Amerika ni Evropska unija, nisu milosrdne sestre, posebno ne diktatoru koga su ovoliko godina podržavali, finansirali i doslovno stvorili kao monstruma kome su tolerisali sve, pa i progon ljudi, zatvaranje novinara, ubistva, saradnju sa narko kartelima, naoružavanje kriminalnih bandi i naoružavanje zločinačkih režima u afro-azijskim despotijama, podmuklo uvlačenje straha u svakog građanina Srbije, drsku pljačku, masovna trovanja najgorom hranom u Evropi, najnižim standardom života i širenjem najcrnje, prostačke propagande.

Spisak Vučićevih zločina je predugačak, a i lanci u koje bi red bio da bude okovan, morali bi biti takođe dugi, kao i pripadajuća robija.

Glosa

Slobodan Milošević i Lari King na CNN:

Pitanje -G.Miloševiću da li ste Vi komunista?

Odgovor -Znate mi u Jugoslaviji imamo mnogo bolji zdravstveni sistem nego Amerika

Aleksandar Vučić i Kristijan Amanpur na CNN:

Pitanje -G.Vučiću da li priznajete Kosovo kao nezavisnu državu?

Odgovor -Znate mi podržavamo UN i njene rezolucije