Banat

Prespora je ova smrt koju živimo

Osiliše se i najbedniji

Po čijim pravilima živimo kada samo proizvodimo tugu koju delimo i srećemo? U Zrenjaninu fijasko u svim opozicionim dogovorima. Tu nema mesta za tugu. Svako ko ima malo više godina od onih koliko je ovaj režim u vlasti i ko pamti i neke druge (ne bolje) dane razume da se umesto tuge javlja odvratnost, bes, neka mržnja koja je svadljiva. Nema tuge jer otupesmo na nju. Čemu tuga kada tuga nije ratoborna i ne rešava ništa? Tuga odgovara režimu jer sa otupelim građanima nema borbe ..... samo saopštenja. Javite kada na ulicu izlaze oni koji bi da menjaju sistem, a ne da šetaju i izigravaju ovce. Mnoge ovde plaši da ne odu bez borbe, da dođe do toga da ne mogu da pruže nikakav otpor, da oni koji nam živote dovedoše do stanja bljutave burleske ne budu nikad kažnjeni. Nismo svi osvetoljubivi ni zlopamtila, ali i najtiši trezveni žive za trenutak "Svako neka reši svog subašu".... a znamo ko su lokalne krvopije. Prespora je ova smrt koju živimo. Osiliše se i najbedniji.

Milica Gardinovački

U gradu postoji udruženje penzionera Gradnulica. To je deo grada koji je uvek bio grad u gradu. Dobro organizovani građani su se sami izborili za mnoge uobičajenosti koje se u ovom poretku smatraju beneficijama. Oni bez velike pomoći sa strane rešavaju pitanje igrališta za decu, osvetljenih ulica, održavanja fudbalskog stadiona, sakupljaju smeće po kraju i jako se lepo druže. Akcenat na druže. Udruženje penzionera GRADNULICA ima nešto manje od 200 članova i od toga oko pedeset izrazito aktivnih. Preko udruženja se nabavlja ogrev, zimnica ali i radost. Oni organizuju druženja i u gradu i van njega, putuju, obilaze razne znamenitosti i manastire i na taj način beže od usamljenosti, a i lepo provode vreme. Prvi čovek udruženja je Dobrivoj Mihajlov. Čim je ovo ime pomenuto odmah većini ide prva asocijacija na - jurišnik SNS. I tako je. On prvo odvede autobus pun penzionera u Tumane za neku određenu cenu, a onda od istih očekuje da uđu i u sendvičerske autobuse i da daju podršku onom bez koga, eto, ne bi bilo ni zimnice, ni manastira, ni života.

Trenutno je prilična dinamika među članovima udruženja. Jedno obično pitanje na sastanku bilo je vezano za članarine, a pretvorilo se u pravi rat onih protiv i za Dobrivoja. Dobrivoj je kao prekaljeni bot i stranački poslušnik pozvao članove te sekte koji nisu penzioneri da mu pruže podršku (u vređanju radoznalih). Nema završnog računa, nema promena finansija u APR-u nekoliko godina unazad, a članarine se plaćaju i postoje frekvencija para. Gde je novac Dobrivoje neće otvoreno da kaže i preganjanje da zainteresovanim članovima se prolongira i usijava. Biće da je dobro angažovani Dobrica preuzeo na sebe teret tih članarina i pretvorio ih u rešenje svojih ličnih potreba. Za sada sve tako izgleda, a on ne daje argumente koji bi ga odbranili od takvog mišljenja članova. Ima on i neka opravdanja koja još više bune penzionere, a to je izjava da mu je gradonačelnik dao neku naftu za autobus kojim poklonici idu u Tumane. Odakle gradonačelniku nafta i zašto bi je dao penzionerima? Uz to i ružna akcija kojom su angažovani članovi udruženja paraplegičara u čišćenju cigan male uz Begej. Kao osnovno oni nisu u stanju da se iz kolica bave komunalnim čišćenjem, a kao sledeće - zar samo zato što je, navodno, gradonačelnik obećao da će doći da ih obiđe oni ostaju u gomilama nezamislivog otpada kojim jedno romsko naselje ulepšava grad. Za kraj: gradonačelnik nije došao na obećano slikanje, a oni su ovom akcijom i zloupotrebljeni i poniženi. Zašto ma ko da se bavi tim problemom kada građani uredno plaćaju održavanje čistoće komunalnom preduzeću kome je to i osnovna delatnost? Ne znamo koliko deo ispod Principovog mosta i motel mogu da ostanu uređeni kada je do sada svaka akcija čišćenja već nakon dva-tri dana pokazala uzaludnost. Sada čekamo još javno iznošenje podatka o trošenju para udruženja penzionera pa da zaključimo da li je Dobrivoj dobrica ili pohlepna osoba koja ima tu poziciju iz koristi što lične, što zbog vldajuće stranke.

I kako to već biva- đavo pucne prstima i pojave se neke nove teme vezane za hohštapleraj gradske uprave i zaposlenih u njoj. Primer prvi - firmi „Eko maber inženjering" iz Pančeva je povereno zbrinjavanje sadašnjeg gradskog smetlišta, deo onog na kome smo odlagali smeće pre 40 godina kao i ostale divlje deponije. Đubre u svim oblicima nas uvek skupo košta, pa tako i sad. Sredinom ove godine pokrenutu sanaciju dela bivše gradske deponije (sa desne strane puta Zrenjanin - Beograd nadomak Ečke), Ministarstvo zaštite životne sredine platiće 480 miliona dinara, a Zrenjanin još 120 miliona. Ovim novcem biće finansirano saniranje tek pet hektara nekadašnjeg gradskog đubrišta. Radi se o potezu naspram dvorišta fabrike guma „Linglong" sa desne strane puta Zrenjanin - Beograd. Na to upućuje i naziv pet miliona evra vrednog projekta: "Sanacija nesanitarne deponije na trasama cevovoda i retenzije u industrijskoj zoni "Jugoistok 2", faza 1 - izvođenje radova sanacije na poziciji retenzije i faza 2 - izvođenje radova sanacije na trasi cevovoda", a čija je realizacija maja ove godine poverena pančevačkoj firmi „Eko maber inženjering". Po ranijoj odluci o premeštanju na novu lokaciju đubre je godinama tu odlagano, a nakon 1986. prekriveno je slojem peska i zemlje. U katastarskim knjigama ta površina sada je označena kao „ostalo veštački stvoreno neplodno zemljište" i ima nešto više od 40 hektara. To je odradio neko baš domišljat.

Zrenjanin je „Eko maber inženjering" izabrao za partnera u realizaciji i Projekta javno-privatnog partnerstva za finansiranje i izvođenje radova na potpunoj sanaciji - remedijaciji i zatvaranju postojeće gradske deponije - smetlišta na teritoriji grada Zrenjanina i izgradnju sanitarne kasete, sa javnim plaćanjem. Prema Portalu javnih nabavki vrednost pomenutog ugovora je 6,3 milijardi dinara (sa PDV-om 7,6 milijarde). Na istoj internet adresi (https://jnportal.ujn.gov.rs/odluke-o-dodeli-ugovora) može da se pročita i da je krajem 2021. godine, Gradska uprava pomenutoj pančevačkoj firmi dodelila ugovor vredan 149,9 miliona dinara (sa PDV-om 179,9 miliona dinara). Tom sumom „Eko maber inžinjeringu" plaćeni su „radovi na uklanjanju divljih deponija na teritoriji grada Zrenjanina". Ugovor za posao „uklanjanja divljih deponija na teritoriji grada Zrenjanina", takođe kao jedini ponuđač, od Gradske uprave Zrenjanina pomenuta pančevačka firma dobila je i pre deset dana. Njime je potvrđeno da se taj posao „Eko maber inženjeringu" sada plati 174,6 miliona dinara (sa PDV-om 209,5 miliona dinara). Nema kraja.

Možda nekome ko nije zrenjaninac cela ova priča i deluje pristojno, ali sa malim rupama, no i nije tako. Sva ta čišćenja idu firmi koja je je SNS saradnik za mahinacije, a posao na koji se ugovor odnosi je zapravo način da se LINGLONGU očiste i prilazi i dvorišta i okolina za buduću izgradnju kineskog Linglong geta. Zašto da radnici putuju na posao kada je grad definitivno nenormalan i raspoložen da im ustupi prostor za izgradnju stanova i propratnih objekata zaokolnim ugovorima poput ovog o sanaciji đubreta? To isto je urađeno kada je voda za LINGLONG dovlačena, a i kada je bez neke naknade kompanija za gume prikopčana za gradsku plinsku mrežu. (Prikopčavanje plina na gradsku mrežu je odrađeno jedne srede 3. novembra 2021. godine).

Kabinet gradonačelnika je celu ovu đubretarsku ujdurmu najavio kao ugovor u Ministarstvu kojim su obezbeđena sredstva za drugu, završnu fazu projekta sanacije nekadašnje gradske deponije, a ni prva nije dovršena. Irena Vujović je navela da je reč o kompleksnom projektu koji ulazi u finalnu fazu, što je još jedna potvrda odlučnosti države da rešava višedecenijske probleme, saopštilo je resorno ministarstvo. Kako je sve postalo tužno - smešno. Bolje bi bilo da nam je sve to saopštio jutarnji program one Jeremićke. Tako bi mnogo lakše prihvatili agresivni napad na inteligenciju građana.

Na TV: Jutro sa Jasnom i Vesnom, jutro sa Perom, jutro sa Leom, Miom, Teom, Jutro sa tralalaom.... Beogradsko jutro, jutro u Vojvodini, jutro na romskom, ukrajinskom, mađarskom, rusinskom.... Kada će podne da ih više ne vidimo i ne čujemo? Hoće li konačno da svane? Nekom da svane? Ovaj mrak nas je ogluveo, oslepeo. Mrak nas je pretvorio u prihvatanje svega što nam Obraćator i obraćatori saopštavaju. Imamo i odbrambene mehanizme: može i gore, nije sveća zauvek gorela, svi su isti.... Da li je moguće da toliko mentalno atrofira narod?

Kada se precene, kada postanu mahniti, nedodirljivi, sa apetitom megalomana, kada iz opanaka stignu do cipela i kada misle da su načitani zato što umeju da se snalaze u tumačenju flajera sportske kladionice onda gube osećanje realnog i misle da svet služi da udovoljava raskalašnim željama nadobudnih osoba. Od nekih tema se teško oporavlja jer treba vremena da se prihvati ono nešto što se zaglavi u uglu duše i ćuti i smeta. Koliko je takvih tema šćućureno u dušama zrenjaninaca kada im više ne smeta to što su režimci o treći put za nepuna dva meseca promenili datum puštanja u rad fabrike vode i sada novi datum prebacili i na novu godinu... Dolazeću. Biće... Čemu nerviranje kada ionako u gradu postoji 23 trgovačka imena (i toliko etiketa) vode za ljudsku upotrebu koja se u ovdašnjim prodavnicima nudi građanima u plastičnoj ambalaži zapremine pet, odnosno šest litara? Da flaširaju i u Zrenjaninu prodaju svoju izvorsku, pravu, dobru, ledenu i kakvu sve ne vodu, priliku koriste raznorazni i svakojaki. Mada ne bi bilo zgoreg da gradska vlast angažuje zdravstvene stručnjake koji bi nakon neophodnih analiza i stručnog sagledavanja Zrenjanincima preporučili koje od toliko flaširanih voda mogu svakodnevno da koriste, a da istovremeno ne brinu da će im ona možda nauditi. Bio bi to mali dokaz brige gradskih vlasti za zdravlje sugrađana, kada nakon više decenija stalnih obećanja - da će to učiniti koliko sutra - nema znanja da vodu iz gradskog sistema vodosnabdevanja prilagodi za ljudsku upotrebu...

A vlast kao vlast je proslavila svoju slavu. I sveta Petka se verovatno krstila gledajući sve one đakonije na stranačkom astalu iako je procena institucija za praćenje siromaštva da dnevno svakom članu porodice sleduje po 280 dinara za hranu. Eh... 280 dinara... ihahaj. Život je zanat teško savladiv za mlohave i gnjecave, a takvih je sve više. Zbog toga zanati i izumiru. Ako razumete pouku.... ako ne, idite do prvog sabirališta u gradu gde se daje podrška potpisom za liste SNS. Oni tvrde da je Zrenjanin privredni centar Banata, a vi kao potpisnici podrške za naredne godine sisanja naše krvi i ubijanja grada možda dobijete onu predivnu figuricu tri majmunčića sa zatvorenim očima, ušima i ustima... kod nas se ionako sve rešava sa tri prsta... ispruženim ili skupljenim - svejedno.