Drugi pišu

Aleksandar Vučić je počeo predizbornu kampanju dokazivanjem da nije kopile

Očevi i oci bolesnog sina

Kao glavnu temu s početka predizborne kampanje, Aleksandar Vučić je nametnuo utvrđivanje očinstva. Kriminalizovao je brata Andreja i sina Danila, a mamu Angelinu i zvaničnog oca Anđelka stavio je na stub srama kako bi izazvao sažaljenje javnosti jer, tobože, zlikovci napadaju njegovu časnu porodicu. Da se glasači ne bi bavili realnim problemima - inflacijom, besparicom, bedom, pljačkom javnih resursa i privatne imovine, pa i konačnom prodajom i predajom Kosova i Metohije, Aleksandar Vučić je pokrenuo marketinšku akciju u kojoj dokazuje da mu je otac Anđelko Vučić, a ne Fahri Musliu. Na njegovu žalost, Aleksandar više liči na Fahriju, nego na Anđelka, i to ne samo fizički. Nezavisno od biološkog porekla, Vučić i Musliu imaju isti moralni DNK.

Predrag Popović

Otkad je stupio na političku scenu, Aleksandar Vučić lični rejting gradi na tuđoj nesreći. Dok je glumio da je tvrdi radikalski velikosrspki nacionalista za potrebe svojih propagandnih predstava koristio je Srbe iz Krajine, Bosne i sa Kosova. Nakon što se transformisao u evroatlantskog fanatika kao osnovni repromaterijal upotrebljava sudbine preostalih građana Srbije.

Bolesnu potrebu da sve i svakoga zloupotrebljava u svom interesu Vučić nije mogao da obuzda ni kad su u pitanju članovi njegove porodice. I pre dolaska na vlast kriminalizovao je brata Andreja, a kasnije i sina Danila. Mamu Angelinu i zvaničnog oca Anđelka stavio je na stub srama kako bi izazvao sažaljenje javnosti jer, tobože, zlikovci napadaju njegovu časnu porodicu. Godinama je kmečao u intervjuima zbog navodnih muka kojima su izloženi njegovi roditelji, koji, eto, moraju da gledaju kako dušmani opanjkavaju njihove divne, pitome i vaspitane sinčiće. Najbrutalniji primer upotrebe roditelja Vučić je režirao 30. marta 2017. godine, tri dana pred predsedničke izbore. Angelinu i Anđelka je doveo u studio Televizije Happy, da pred njima i Milomirom Marićem izvrši medijsku DNK analizu.

- Napisali su da mi Bata ili Anđelko, kako mu je pravo ime, nije otac. Zato sam doveo roditelje, pa neka ljudi procene... Napisali su da mi je otac, ne znam ni sam, neki Albanac, ne znam kako mu je ime. Na to se nasmejete. Onda, kad vidite kad počnu da ponavljaju po sto hiljada puta i kad im to postane i ostane jedini argument... A znaju da mi je otac Bata Vučić, a ne nekakav Salih Salihu ili kako već kažu da se zove taj Albanac - rekao je Vučić dok su Angelina i Anđelko spustili glave kao da znaju za stid.

Uzalud se pravio naivan, kao da ne zna ni ime Albanca koji je osumnjičen za očinstvo. Od tada, Vučić je milion puta pomenuo Fahrija Musliua, zaboravivši izmišljenog Saliha Salihua. Bez obzira na priliku (tokom prve posete francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, u razgovoru sa radnicima pribojskog FAP-a, posle primanja vakcine protiv korona virusa...) Vučić je ponavljao refren u kome je optuživao opoziciju da koristi "laži svog ideologa Milovana Brkića, koji je izmislio da mu je otac Fahri Musliu". U februaru ove godine, kad je u Narodnoj skupštini ukupno 14 sati govorio o Kosovu i Metohiji, samo dva puta je pomenuo imena Šolca i Makrona, četiri puta sintagmu "nemačko-francuski plan" i 48 puta "Milovan Brkić piše i priča da mi je otac Fahri Musliu". Mentalno poremećeni šibicar je insistirao na toj temi da bi sakrio istinu o izdaji, predaji i prodaji Kosmeta, koju je izvršio Briselskim i Vašingtonskim sporazumom i zaključno prihvatanjem tzv. Nemačko-francuskog plana o priznanju nezavisnosti albanske lažne države Kosovo.

Taj trik je ponovio i krajem oktobra, nekoliko dana pred početak aktuelne izborne kampanje za vanredne parlamentarne i beogradske izbore.

- Napadaju me da imam ružne usne. Ja nisam ništa radio na svojim usnama, za to je kriva moja majka, koja me takvog rodila. To je stvar genetike. Optužuju me da mi je otac Fahrudin Musliu. Ja im ovom prilikom poručujem da se moj otac zove Anđelko Vučić, a ne Fahri Musliu - rekao je Vučić u intervjuu na televiziji Prva.

Dokazni postupak u medijskoj raspravi o očinstvu Vučić je nastavio na Instagramu, gde je objavio dirljiv pamflet: "Oni političari koji su preko svojih medija pokušali da napadnu porodicu Vučić, nisu napali samo moju majku, moga oca, mene... Oni su napali svaku porodicu u Srbiji. Oni žele uništenje naših porodica, oni žele uništenje naše zemlje. Napisali su, za one koji ne znaju, da sam demantovao da je izvesni gospodin Fahri Musliu moj otac, želeći da kažu da on to jeste. Ponosan sam na svog oca, na svoju majku. Znam koliko je poštena, časna i odana bila, i njemu, i porodici, i državi. Još jedanput da vam kažem, moj otac je Anđelko, ja ga volim beskrajno. Sačuvaćemo sve porodice u Srbiji i sačuvaćemo Srbiju od vas neodgovornih, progonitelja koji biste da srušite sve što je ova zemlja napravila."

U odbranu porodice Vučić od nepostojećih napada opozicionih progonitelja i uništitelja uključili su se svi nesrećnici iz naprednjačkog kartela, od Vulina do Karića. Svi su, svaki na svoj patetični način, branili čast tate Anđelka i nevinost mame Angeline, dokazujući da mali Alek nije kopile.

Vučić je na taj način nametnuo predizbornu temu, kojom je pažnju glasača skrenuo s ozbiljnih problema, koji su posledica njegovih političkih i pljačkaških avantura. Glasačima je poturio privatne intrige i pikantne porodične tajne, pa neka se bave time, samo da ne razmišljaju o tome ko im je obezvredio imovinu, plate i penzije, ko ih je gurnuo u dužničko ropstvo, ko im preti - juče uz pomoć Veljka Belivuka, danas preko doktora Srđana Neneka - ko je Albancima prodao Kosovo za opstanak na vlasti i slobodi... Vučić prljavim porodičnim vešom sakriva odgovornost za astronomsku inflaciju, "Jovanjicu", "Beograd na vodi", "Rio Tinto", otimačinu javnih resursa i privatnog vlasništva, kao i za uzurpaciju državnih institucija, uključujući policiju, službe bezbednosti i vojsku, uništavanje prosvete, zdravstva i poljoprivrede, za medijski mrak i totalnu kriminalizaciju pravosuđa.

Uplašen mogućnošću da narod progleda i uzme pravdu u svoje ruke, za početak olovkom i glasačkim listićem, Vučić je ispred svojih zlodela, kao štit, isturio svoje roditelje. Nek ljudi procenjuju koliko je Angelina bila nestašna pre više od pola veka, da li Aleksandar još po nečemu, osim po naočarima, liči na Anđelka ili je pljunuti Fahri.

Trik je, nažalost, uspeo.

Na društvenim mrežama objavljene su stotine ilustracija i šala na temu spornog očinstva. Stihovima "Jedan jeste, jedan nije, stara majka tajnu krije" potpisana je dečačka fotografija Aleksandra i Andreja. Ilustracije Aleksandra Vučića i Fahrija Musliua, pa i Danila Vučića, propraćene su podrugljivim komentarima, poput onoga u kome se ističe da "Alek možda nije sin Fahrijin, ali očigledno je da mu je Danilo unuk". Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta, tu temu je vratio u političke okvire, upozorivši da bi na izborima mogle da se pojave liste pod nazivima "Fahri Musliu - Krv nije voda" ili "Samo DNK Srbiju spasava - Fahri Musliu".

Na kraju, Vučić je uspeo da iz senke izvuče i Musliua, glavnog junaka ove prljave politikantske romanse. U fabrici predizbornih štoseva kao repromaterijal je iskoristio vlastite roditelje, a uz njih i albanskog novinara kao kolateralnu štetu. Vučićeva bolesna predstava napravila je nove probleme Musliuu. Tako to biva. Ko će kome, ako ne svoj svome.

- Moje ime se po raznim medijima i kod građana na celom Balkanu provlači već 13 godina, kao one španske ili turske TV serije. Moje ime i novinarski ugled sada koristi srbijanski režim, pripisujući opoziciji da je tako zla i da na monstruozan način napada predsednika. A predsednik Vučić je reagovao na neke klevete opskurnih portala i za nekoliko dana moje ime je spomenuo nekoliko puta na nekim TV nastupima. Kasnije se pojavljivao i neki video snimak sa njegovim ocem, ne znam iz kog razloga. Taj snimak kruži po društvenim mrežama i portalima, a Vučić dokazuje kako ja nisam njegov otac, što je pokrenulo lavinu reakcija u Srbiji i na Kosovu, pa i po celom balkanskom prostoru. Aleksandar Vučić ima pravo da maltretira svoju porodicu, ali nema pravo da spominje moje ime i time maltretira i traumatizuje mene i moju porodicu, što ide dotle da sam fizički ugrožen od raznih psihopata u Srbiji i na Kosovu- rekao je Fahri Musliu u intervjuu za Al Džaziru.

Musliu kaže da je, u seriji napada, najodvratnija bila pisana izjava šefa kabineta predsednice tzv. Kosova na Tviteru, koju su preneli svi albanski mediji. Na temu očinstva, koju je pokrenuo Vučić, Musliu je prozivan i na televiziji Top News iz Tirane.

- Nisam želeo da komentarišem prvu izjavu predsednika Vučića u kojoj pominje moje ime, jer mi je odvratno da komentarišem i da se bavim klevetama, čije god da su. Jadno je i bedno, žalosno i primitivno i jako neodgovorno kada se, pre svega političari, ali i novinari, bave tračevima, izmišljotinama, klevetama i privatnošću drugih, zarad nekog ličnog prljavog interesa i nemoći, ne misleći da time nanose ogromnu štetu, uvredu i duševni bol drugim osobama koje se pominju. To je dokaz njihove frustracije i nemoći, pogotovo političara. Neka se Srbi i Albanci, a i ostali Balkanci, zabavljaju glupostima, pošto im je u krvi da se bave tračevima, klevetama i tuđim životima do kolektivnog transa. time dokazuju da nemaju svoj privatni život, ni lični i profesionalni identitet. Aleksandra Vučića nikad nisam sreo, jedino što sam pre nekoliko godina tražio nekoliko puta, preko njegove službe za kontakte sa medijima, da me primi kako bismo razgovarali o toj kleveti, ali samo sam jednom dobio odgovor da "predsednik ne može da me primi jer je jako zauzet". Ponavljam, poznajem njegovu majku Angelinu od 1985. ili 1986. godine, kao i na desetine koleginica, novinarki iz cele bivše države, kad smo se prvi put sreli u Skupštini SFR Jugoslavije ili Srbije, odakle smo izveštavali kao dopisnici, ona za RTV Novi Sad, a ja za prištinski dnevnik Rilindija. To druženje u skupštinama je trajalo sve do raspada bivše Jugoslavije. Ona je bila jedna otmena žena, vaspitana i kulturna, prava profesionalna novinarka, iskrena koleginica i drug, dobra supruga i jako posvećena majka. I žao mi je što je i ona, pod stare dane, doživela takve traume od nečasnih ljudi, kojima nije do istine i činjenica - laže Musliu, koji je u intervjuu Al Džaziri detaljno opisao svoj životni put, od rodnog dragaševskog sela Zaplužje do Beograda, od dolaska u Beograd, krajem 1972. godine i zaposlenja u Gradskoj čistoći, pa do danas, kad ga se Aleksandar Vučić svakodnevno odriče.

Musliu je autorstvo "klevete i laži koja donosi zlo jer izaziva mržnju, osvetu, nasilje, pa i linčovanje" pripisao Milovanu Brkiću, koji je 2010. godine objavio tekst o njegovoj knjizi "Dnevnik Albanca u Beogradu". Osim Brkića, Musliu optužuje i autora ovog teksta, za koga tvrdi da je u intervjuu za jedan hrvatski portal i u svojoj knjizi "Saga o porodici Vučić" izneo neistine o njegovom očinstvu, ali i "gomilu neistina" o Aleksandru Vučiću.

- U oktobru 2014. godine hrvatski portal objavljuje intervju koji su dali Predrag Popović i bivši radikal Ilija Petković. Oni su izneli gomilu neistina o Vučiću, da mu je stric poznati kosovski Albanac iz Prizrena, Fahri Musliu. To ima i novinar Popović u svojoj knjizi "Saga o porodici Vučić". Deo toga što su tvrdili preuzeo je jedan kosovski portal, taj deo u kojem se govori o meni kao "biološkom ocu Aleksandra Vučića" - rekao je Fahri Musliu u intervjuu koji je dnevni list Danas objavio 2017. godine, da bi pre nekoliko dana citirao te navode.

Predrag Popović, autor ovog teksta, ne zna da li je Fahri Musliu biološki otac Aleksandra, ali očigledno imaju isti moralni DNK. Kukajući nad voljenim sobom, zbog navodnik kleveta, uvreda i laži, Musliu u vučićevskom maniru sipa klevete, uvrede i laži. Istinite činjenice glase: Popović nikada nije dao intervju ni za jedan hrvatski portal; Popović nije napisao knjigu "Saga o porodici Vučić", niti takva knjiga postoji. Iako su te istine lako proverive, Musliu ne dozvoljava da zdrav razum utiče na njegove tvrdnje. U Vučićevom stilu, Musliu manipuliše i sa tumačenjem navoda iz svog ratnog dnevnika, koji je vodio u vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju.

- Milovan Brkić je 2010. objavio tekst, preuzet iz moje knjige "Dnevnik Albanca u Beogradu", gde tvrdi da sam se radovao kada Albanci ubijaju srpske oficire. Iako ja o tome ne pišem, ne pominjem srpske oficire, nego pišem o tadašnjim oficirima Vojske Jugoslavije. To je deo razgovora sa zatvorenikom vojnog zatvora; tom zatvoreniku je trebalo dati volju za životom. ali je Brkić taj deo teksta, sa svojim komentarom, sa pozivom tužiocu za ratne zločine da podigne optužnicu protiv mene, objavio na celoj strani, nakon tri ili četiri godine po štampanju knjige. To je, znači, bio naručen tekst - rekao je Musliu u intervjuu koji je objavio Danas.

Vučićevski primitivnom zamenom teza Musliu je pokušao da lažno prikaže ono što je napisao u svom Dnevniku.

U belešci datiranoj na 22. jun 1999. godine, Musliu je opisao posetu svom rođaku Afrimu Beriši, koji je 7 avgustu 1998. uhapšen, zajedno sa još deset Albanaca, prilikom ilegalnog prelaska granice kod sela Buče. Beriša je bio optužen za tri teška krivična dela, pa je u vojnom zatvoru u Beogradu čekao suđenje. Iako nije imao dozvolu za posetu, zatvorska uprava mu je dozvolila da poseti rođaka.

- Afrim je izgledao potpuno izgubljen, uplašen i jako slab. Zagrlim ga i kažem mu ja sam ujka Fahri, ali on nastavlja da me posmatra sa čuđenjem, izgubljeno. Sedimo za stolom i počinjemo razgovor na albanskom. Vojnik, koji je u predsoblju, uopšte ne reaguje. Pitam ga kako se drži, kako mu je zdravlje i da li ima problema. Odgovara mi neartikulisanim rečima. Pokušavam da ga hrabrim i malo da ga smirim. Kažem mu da su svi u njegovoj porodici dobro, nalaze se u Elbasanu, jer je policija proterala sve meštane njegovog sela u Albaniju. Ne treba da se sekira i treba da bude ponosan na ono što je učinio. Ali ne želim da mu saopštim da su u međuvremenu ubijeni njegov rođeni brat i brat od strica i da se njegov stric nalazi u zatvoru u Leskovcu. Pita me da li ima šansi da se oslobodi brzo. Kažem mu da treba da zna da će se sada stvari ubrzati. (Siguran sam da će ga osuditi na višegodišnju robiju jer je optužen za ubistvo jednog oficira - kapetana VJ.) U jednom trenutku kaže mi: "Ujko, napravio sam veliku grešku". Uzvraćam odlučno: "Cilj je bio viši i ima rezultata, a tebi je pripala ta obaveza. Čovek greši, ali treba da se drži muški. Na kraju krajeva nisi u zatvoru za nemoralna dela, već za sveta, i treba da budeš ponosan." Opet mu dajem nadu da ću se zalagati da se što pre oslobodi. Nudim mu još jednu cigaretu. Uvlači je kao sumanut, opet me gleda čudno, očima punih suza - napisao je Fahri Musliu u "Dnevniku Albanca u Beogradu".

Musliu je tvrdio da njegov rođak treba da bude ponosan na ubistvo oficira, jer je to "sveto delo", koje je "dalo rezultata". Kad je to preneto u Magazinu Tabloid, Musliu kaže da je samo hteo da svom rođaku "da volju za životom".

- Ne pominjem srpske oficire, nego pišem o tadašnjim oficirima Vojske Jugoslavije - tvrdi Musliu, dokazujući spremnost da, poput Vučića, brutalnim manipulacijama prikriva svoju monstruoznost.

Kroz celu knjigu, Musliu pominje "srpske vojne i policijske snage", ali sad se pravda objašnjenjem da njegov rođak nije ubio srpskog, nego jugoslovenskog oficira. I time je Fahri Musliu pokazao nedostatak elementarne ljudskosti, pa i da je njegov rođak Afrim Beriša neuporedivo moralniji čovek, pošto je izrazio kajanje što je "uradio veliku grešku". Za Musliua, eto, ubistvo oficira nije greška, nego sveto delo, za ponos!

Inače, zapisima u "Dnevniku", Musliu je dokazao da se albanski ekstremisti uvek ponašaju isto, svejedno da li su formacijski raspoređeni među novinare u Beogradu ili u uniformama UČK postavljaju zasede po kosmetskim šumama. Teško je napraviti tačnu računicu na osnovu podataka koje je Musliu objavio u svojoj knjizi, ali izgleda da su zli Srbi ubili oko 86 miliona kosovskih Albanaca i silovali 298 miliona Albanki. U beleškama navodi nazive albanskih spaljenih sela, mesta na kojima su Srbi napravili masovne grobnice, kakve su sve zločine vršili nad civilnim stanovništvom. Musliu u tu tragediju ugrađuje i lične muke.

- Osećam se jako loše jer mi se povećava zabrinutost, obuzimaju me česte krize iako sam takve krize imao pre desetak godina, onda kada je počela antialbanska euforija i urlikanje ovde u Beogradu. Zbog toga sam doživeo i blagi infarkt, u februaru 1988. Nesigurnost mi se pojačava sve više i više. Vrte mi se u glavi filmske scene, tekstovi i priče o položaju Jevreja tokom Drugog svetskog rata - zapisao je Musliu u petak 26. marta, trećeg dana NATO bombardovanja.

Musliu beleži "vesti" o "surovoj ofanzivi srpskih oružanih snaga koje, u znak odmazde zbog NATO napada, vrše masakre, pale i kidnapuju kosovske Albance". Iako mu se nije ispunila želja da "NATO sa svojim kopnenim trupama uđe na Kosovo", Musliu od početka agresije na Srbiju ponavlja da je Srbija "ovim ratom definitivno 'izgubila' Kosovo, mada ono nikada nije bilo njeno".

U to ratno vreme, kao ministar informisanja Aleksandar Vučić je sebi pripisivao pravo da određuje ko može da živi u Srbiji, pa je pretio progonom svih Albanaca preko Prokletija. Tako je i Fahri Musliu, po okončanju bombardovanja, određivao koji Srbi mogu, a koji ne smeju da ostanu da žive na okupiranom Kosovu i Metohiji. Ushićen zbog "pobede" terorista i njihovih zaštitnika iz NATO-a, Musliu je to opisao u razgovoru sa Aleksandrom Tijanićem, s kojim se sreo 17. juna 1999. godine.

- Danas sam se sreo sa Tijanićem (Saša) koji je jedno vreme bio sklonjen u Crnu Goru. Kaže mi da je red da častim zbog pobede OVK-a. Uzvraćam sa "mi nismo proglasili pobedu, već vi". On: "Sa Kosovom je gotovo, tamo neće ostati nijedan Srbin, ali bilo bi bolje da premestimo manastire u Srbiju". Ja: "To ne može, jer su ti manastiri deo kosovske kulture i njih su vekovima čuvali Albanci, ali vi to ne cenite. A, što se tiče Srba i njima su naredili da beže predstavnici srpske vlasti a ne Albanci. Na Kosovu ima mesta za sve Srbe koji Kosovo osećaju kao svoj dom, koji nisu činili zločine protiv svojih komšija, a za one koji su to radili mesta nema." On mi uzvraća: "Nema više tamo života za Srbe, jer su se mnogo zadužili Albancima. Bilo je masakara, mnoge gluposti!" - zabeležio je Musliu stavove, koje danas zastupa njegov Vučić.

Za razliku od Musliua, koji je svoj albanski ekstremizam prezentovao samo u medijima, Vučić ga je na najkonkretniji način sproveo u delo. Sve što nisu uspeli Musliu, Jašari, Tači, Haradinaj i njima slični, uradio je Aleksandar Vučić. Zahvaljujući Vučiću zaokružena je državnost albanske lažne republike Kosovo i stvoreni uslov za progon preostalih Srba. Te posledice premeđiće istoriju Srbije i srpskog naroda. U mitskom i realnom srpskom nacionu vreme se merilo pre i posle Kosovskog boja. Sad je tome dodat i novi međaš: pre i posle Vučića.

Na kraju, posle svih sramnih i tragičnih posledica njihovog delovanja, Vučić i Musliu na političkoj i medijskoj sceni brane svoj ugled i status. Normalne ljude, bez obzira da li su Srbi ili Albanci, ne zanima da li je Vučićev otac Anđelko ili Fahri, tu porodičnu dramu neka rasplete kraljica majka Angelina. Normalni ljudi žele normalan život, bez naprednjačkog kartela i besmislenih intriga o očevima i ocima poremećenog diktatora.

antrfile

Saradnik CIA, a ne Udbe

Fahri Musliu svakom prilikom dokazuje istu vrstu morala kakvom se ponosi Aleksandar Vučić. Na informacije o njegovoj saradnji sa BIA, Musliu odgovara uvredama i izrugivanjem.

- Da sam saradnik BIA ili Sigurimija govore tzv. eksperti, sveznalice, opet da bi privukli na sebe pažnju javnosti i da bi lečili svoje komplekse. Da sam saradnik Udbe, jer sam živeo dugo u Beogradu, govore neki Albanci sa Kosova, ali i iz Severne Makedonije, dušebrižnici svoje nacije koja je njima glavni identitet, jer nemaju svoj lični i profesionalni pa se pokrivaju nacijom. A da sam bio saradnik i visoki oficir albanskog Sigurimija, koji je po zadatku poslat u Beograd, govorio je na nekoj TV emisiji poznati folirant i biši saradnik DB-a Dejan Lučić, koji je '70-ih i '80-ih godina, za račun Službe pratio "neprijateljsko" delovanje kosovske dijaspore po Evropi. On je čak u toj TV emisiji, čiji snimak kruži na YouTube, rekao kako je služba uzela uzorke iz moje čaše iz koje sam pio vodu u nekom lokalu i na osnovu DNK analize došla do zaključka da sam ja otac Aleksandra Vučića. A ja na te njihove tvrdnje odgovaram da radim za one službe koje plaćaju više, a to su CIA, MOSAD, MI 6 - rekao je Musliu u intervjuu za Al Džaziru.