Preko pune linije

Strane kompanije uzele investicije i ostali plen, pa odlaze iz Srbije

Bekstvo sa mesta zločina

Arapska avio-kompanija Etihad je od Srbije dobila više od 800 miliona evra, a sad je i zvanično raskinula partnerstvo sa Er Srbijom. Kad su potrošili novac, dobijen na ime subvencija, iz Srbije su otišle nemačka kompanija Gruner i turska Džinsi. Za odlazak se priprema i francuska firma Vansi, koja je dobila koncesije na beogradski aerodrom „Nikola Tesla". Ako dođe do raskida tog ugovora, Srbija će morati Vansiju da isplati odštetu od oko pola milijarde evra. Aleksandar Vučić je svojim stranim političkim i privatnim poslovnim partnerima dao nekoliko milijardi evra iz republičkog budžeta, a država i narod od toga nisu imali nikakvu korist.

Predrag Popović • Aleksandar Vučić je na sto načina uništavao Srbiju, a najteže posledice izazvane su njegovom diletantskom ekonomskom politikom. Srpska privreda je nesagledivu štetu pretrpela usled Vučićeve strategije privlačenja tzv. stranih investitora neopravdano velikim subvencijama. Primer Etihada vrlo detaljno opisuje prevarnu šemu, kojom je gotovo milijarda evra isisana iz budžeta Srbije i prebačena na račune kompanije Vučićevog „pobratima" šeika Muhameda bin Zajeda, prestolonaslednika Ujedinjenih Arapskih Emirata. • Odmah po usponu na vlast, Vučić je počeo da realizuje megalomanske projekte za čerupanje budžeta. Za taj posao našao je pouzdanog partnera u arapskom šeiku Bin Zajedu. Prvo mu je u bescenje prodao hotel na Kopaoniku, a potom mu je dao tadašnji JAT Ervajz. Dolazak Etihada je bio test zamegalomanski koruptivni projekat "Beograd na vodi", koji je potom pretvoren u najveću evropsku praonicu novca stečenog kriminalom. Vučićev plan za pljačku Srbije preko Etihada svideo se njegovom ortaku Bin Zajedu. Kako i ne bi. • Za deset godina partnerstva, Etihad u Er Srbiju nije uložio ni jedan jedini dinar. Arapi su početnih 49 odsto akcija u srpskoj avio-kompaniji dobili na osnovu pozajmice od 40 miliona dolara. Pozajmili su Er Srbiji 40 miliona dolara i dobili polovinu vlasništva, plus "zlatni glas", odnosno slobodu da samostalno upravljaju kompanijom. Iz budžeta Republike Srbije plaćana su sva dugovanja i nove poslovne kombinacije zajedničke firme. • Srbija je na sebe preuzela obavezu da namiri stare dugove JAT-a, koji su iznosili 237,7 miliona dolara. Odmah je otpisano 137 miliona dolara dugova koje je bivši jugoslovenski, a potom srpski avio-prevoznik imao prema srpskim institucijama i državnim preduzećima. Siniša Mali je nekoliko puta obmanjivao javnost proizvoljnim ciframa. U početku je govorio da ukupna dugovanja JAT-a iznose 250 miliona dolara, a kasnije je to povećavao na 350 i 400 miliona, u zavisnosti od procene koliko mu je potrebno da bi opravdao dodatno ulivanje novca u Er Serbiu iz budžeta. • Srbija je svoj vlasnički udeo od 51 odsto u novoformiranoj kompaniji Er Serbia iz budžeta platila 90 miliona dolara. Pored toga, Srbija se obavezala da u naredne tri godine subvencioniše Er Srbiju sa dodatnih 326 miliona dolara. Etihad je, osim prve pozajmice od 40 miliona dolara, još u dva navrata kreditirao Er Srbiju, 2015. i 2016. godine. Prvi kredit je iznosio 56,5, a drugi 63 miliona dolara. U to vreme, dok su se na finansijskom tržištu takvi krediti mogli uzeti po kamatama od oko 2,5 odsto, Etihad je od Er Srbije odrezao kamatnu stopu od 6,55 odsto, plus troškove obrade kredita od čak 7,5 miliona evra. Samo na ime kamata, Er Srbija je svojoj partnerskoj kompaniji iz UAE platila 23 miliona dolara. • Etihad je i na još mnoge načine izvlačio novac iz kompanije u kojoj je suvlasnik. Recimo, Etihad je od Erbasa iznajmio dva stara aviona i dao ih u podzakup Er Srbiji i to po tri puta većoj ceni od one po kojoj ih je on iznajmio. Etihad je u Er Srbiju postavio svoj menadžment, koji je brinuo samo o interesima arapske kompanije. Pokrenuti su zajednički projekti od kojih je korist imao samo Etihad. Iz zajedničke kase finansiran je rad kol centara, koji su radili samo za Etihad. Po tom principu formirane su i pojedine službe, a neke su iz Beograda prebačene u Abu Dabi. Takođe, Srbija je po previsokim cenama plaćala školovanje kadrova Er Srbije u UAE, a za potrebe Etihada. • Od trenutka potpisivanja ugovora do danas nisu poznati tokovi novca, naročito ne novca građana Srbije. Objavljeni su samo delovi ugovora, a i oni su sporni, pošto niko iz srpske vlasti nikada nije potvrdio ili demantovao njihovu verodostojnost. Ceo posao je vođen suprotno zakonima, po nalogu ili odobrenju Aleksandra Vučića. Sa pozicija predsednika Vlade i, kasnije, Republike, Vučić je promovisao Er Srbiju kao jedan od svojih najvećih uspeha. U marketinške svrhe koristio je falsifikovane podatke o poslovanju te avio kompanije. Državne subvencije je prikazivao kao prihod od poslovanja. • Etihad je, prema procenama eksperata za civilni avio-saobraćaj, iz Srbije izvukao oko 800 miliona evra. Arapska kompanija je u posao sa Er Srbijom ušla s namerom da tuđim, tj. našim novcem napravi model, koji je u tom biznisu primenio Svis erlajns pre četvrt veka, koji je investirao u lokalne avio-kompanije pred bankrotom. Arapski projekat je prošao kao i švajcarski, ekspresno je propao. Etihad je u kratkom vremenskom periodu kupio Er Italiju, Er Berlin i ušao u suvlasništvo sa Er Srbijom. Avantura se ubrzo pokazala neuspešnom. Umesto da mu te investicije pomognu da se probije na vrh liste avio kompanija s Bliskog istoka, Etihad je stigao do ruba propasti. Suočeni s poražavajućim rezultatima poslovanja, Arapi su neko vreme falsifikovali podatke, da bi 2017. godine prikazali gubitak od 2,5 milijarde dolara, a u tom poslovnom sektoru minus od jedne milijarde vodi direktno u bankrot, pošto nema mogućnosti za oporavak. Etihad je u potpunosti promenio poslovnu politiku. Napustio je lokalne avio-kompanije koje su bile u njegovom vlasništvu, a u tom paketu je redefinisao odnose i sa Er Srbijom. • Krajem 2018. godine Etihad je praktično napustio Er Srbiju, povukao je svoj menadžment i raskinuo code-share ugovore. Tada je Er Srbija, navodno zbog "optimizacije prihoda, ukinula liniju Beograd-Abu Dabi, a dve godine kasnije je to uradio i Etihad, koji je u pismu turističkim agencijama naveo da je odluka o ukidanju letova ka Abu Dabiju doneta kao "direktna posledica uticaja kovid pandemije na svetsku potražnju za letovima". Etihad je istovremeno ukinuo i sve komercijalne aktivnosti u Srbiji. • Sledeći korak ka izlazu iz partnerstva došao je u decembru 2020. godine. Novim ugovorom između Ministarstva privrede Republike Srbije i Er Srbije izvršena je dokapitalizacija nacionalne avio-kompanije. Vlasnički udeo Republike Srbije je povećan sa 51% na 82%, dok je udeo Etihada umanjen sa 49% na 18%. Srbija je "dokapitalizaciju" platila sto miliona evra.

- Zahvalni smo Vladi Republike Srbije na tome što je pružila podršku nacionalnoj avio-kompaniji da prevaziđe prepreke u poslovanju uzrokovane pandemijom korona virusa u najtežoj godini u istoriji putničkog avio-saobraćaja. Na ovaj način stvorene su osnove za dalje nesmetano poslovanje, koje će pomoći, uz dalje temeljne mere racionalizacije poslovanja, koje su već uveliko u toku, pomoći Er Srbiji da prevaziđe teškoće, učvrsti poziciju lidera u regionu - saopštio je Dankan Nejsmit, generalni direktor Er Srbije. • Nejsmit je na čelo Er Srbije postavljen posle bankrota Al Italije, u kojoj je bio finansijki direktor. Najbliži Nejsmitovi saradnici su Branislav Malović, jedan od Vučićevih kerbera, i Suzana Vasiljević, koju je Vlada Srbije imenovala za člana Nadzornog odbora Er Srbije, valjda zbog toga što nema strah od letenja, što bi rekla Erika Džong. • Kraj partnerstva je ozvaničen pre dve nedelje, kad je Etihad priznao da ima gubitke od oko 5,5 milijardi dolara i zvanično napustio Er Srbiju. Vlada Srbije je i to proglasila svojim uspehom, pošto sada Er Srbija može samostalno da razvija svoje poslovne planove. Iako, zapravo, ne može. • Er Srbija nema nijedan avion u vlasništvu. Doduše, ima 40 linija otvorenih u poslednje dve godine i ekspanziju kakvu nema nijedna svetska kompanija-

- Er Srbija će ove godine prevesti više od četiri miliona putnika, koliko je imao samo JAT 1989. godine. Takvu ekspanziju nikada nije imala ni Lufthanza. Međutim, sve izgleda kao balon od sapunice. Sve kompanije sa takvom ekspanzijom su brzo bankrotirale. To je zadesilo King Fišer i Džet, pa može i Er Srbiju - kaže Alen Šćuric, hrvatski stručnjak za civilno vazduhoplovstvo. • Laž je osnovni repromaterijal u Vučićevoj politici i poslovanju. Kao što laže o stanju u srpskoj ekonomiji da bi prevario lakoverne glasače, tako falsifikuje podatke o poslovanju Er Srbije da bi obmanuo potencijalne kupce. Pošto je jasno da Er Srbija, bar dok su naprednjački paraziti na vlasti, ne može da samostalno posluje, Vučić pokušava da je proda bilo kome. • Proletos, Vučić je posetio Katar. Domaćinu, katarskom emiru Tamimu bih Hamad al Taniju ponudio je strateško partnerstvo u Er Srbiji.

- Er Srbija je danas u potpunosti u srpskim rukama i želimo da izbegnemo rizike. Zamolio sam emira Katara da nam pomogne u budućnosti i da vidi da li postoji njegov interes da nam postanu strateški partneri ili ne - rekao je tada Vučić. • Odgovor mu se nije svideo.

- Vučić se opako izblamirao jer je Katar ervajz samo dva dana kasnije izjavio da od tog posla neće biti ništa, da oni neće kupiti Er Srbiju. Teška blamaža, to se ne radi tako. Bilo bi normalno da je Vučić u Katar prvo poslao svoje emisare, diplomate ili ambasadora, da provere da li postoji ikakva šansa za prodaju. Ako bi postojala i najmanja šansa, mogao je da ode i formalno ponudi prodaju. Uostalom, da ima ikakvu reputaciju u međunarodnoj politici ne bi dobio tako odlučan i brz "odbijanac", nego pristojan odgovor u stilu "trenutno ne možemo kupiti kompaniju, ali jako smo zainteresovani i videćemo u budućnosti". Katarski odgovor zaista je izblamirao Vučića na međunarodnom nivou - tvrdi Šćuric. • Hrvatski stručnjak za civilni avio-saobraćaj nema poverenja u izveštaje o poslovanju Er Srbije. Prema zvaničnim podacima, Er Srbija je prošle godine ostvarila prihod od 21,5 miliona evra, a za ovu godinu, za prva tri kvartala, nezvanično je obavljeno da ima profit od 50 miliona evra. Ako su ti rezultati realno prikazani, to znači da je menadžment Er Srbije uspeo da pokrije troškove otkazivanja letova i kašnjenja, plaćanje hotela i hrane, naknade za gubljenje prtljaga i, što je naročito skupo, ogroman boj wet leas-ova, kao i iznajmljivanje aviona (ATR 72, A319, A320, A330, B737-400, B737-800, E175, E190, E195, Dash 8-400) na samo nekoliko dana ili nedelja, za šta je potrebno angažovanje previše radnika. Ima mnogo razloga za sumnju u te izveštaje. Ako je Er Srbija prošle godine zaista zaradila 21,5 miliona evra, zašto joj je iz republičkog budžeta uplaćeno 20 miliona evra? Ako je za prvih devet meseci zaradila 50 miliona, zašto vlasnik, tj. Republika Srbija, želi da proda tako profitabilnu kompaniju. • Posle neuspeha u Kataru, Vučić nastavlja s potragom za novim kupcem na Bliskom istoku. Šanse su male. Dok Katar ervajz vrlo retko investira u male kompanije, saudijski Emirates i Turkiš erlajnz ne rade ni to. Iako se ove godine između Srbije i Turske realizuju 62 leta nedeljno, Turkiš erlajnz ne investira u strane kompanije. Po nalogu Tajipa Erdogana, to je urađeno samo prilikom kupovine bosansko-hercegovačkog i albanskog avio prevoznika. (Sarajevska kompanija B&H je već bankrotirala, a takva sudbina čeka i Er Albaniju.) Međutim, Vučić se nada da će uspeti da Erdogana nagovori da dozvoli Turkiš erlanzu da kupi Er Srbiju iz istih, političkih i geostrateških, razloga. • Na isti adut - politički i geostrateški interes - Vučić računa u pregovorima sa potencijalnim partnerima iz Kine. No, kineske kompanije nisu zainteresovane za saradnju sa evropskim, nego afričkim firmama. Ako se ipak odluče da uđu u Er Srbiju, to će biti iz političkih razloga. • Ruski Aeroflot je ispao iz igre zbog sankcija koje su nametnute zbog rata u Ukrajini. Američke avio-kompanije uglavnom ne investiraju izvan SAD-a. Investira Delta, ali samo u strateški bitne lokalne kompanije, uglavnom iz Meksika i zemalja Južne Amerike. Među evropskim potencijalnim kupcima Er Srbije, a nema ih mnogo, prioritet ima Er Frans-KLM. Francuska kompanija je nedavno u svoje jato uvela SAS, koji je preotela od Lufthanze, što pokazuje njene namere da investira. Posle gubitka ITA/Alitalije, Er Fransu-KLM-u bi u južnoj i jugoistočnoj Evropi dobro došla kompanija poput Er Srbije. Dodatni razlog za ostvarenje te saradnje nalazi se na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", nad kojim koncesiju ima francuska kompanija Vansi. • Međutim, i tu su se pojavili problemi iza kojih, naravno, stoji Vučić. Na Vučićevo insistiranje, kao i sa Etihadom, ugovor sa Vansijem nije dostupan javnosti. Sigurno je da postoje ozbiljni razlozi zbog kojih srpska vlast ne dozvoljava objavljivanje tog ugovora, a još je sigurnije da ti razlozi u sebi sadrže elemente kriminala i korupcije, kao i da idu na štetu interesa Republike Srbije. • Iako je ugovor označen kao "poslovna tajna", predstavnici srpske vlasti nedavno su javno kritikovali rad Vansija. Ministar građevinarska, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić letos je upozorio menadžment francuske kompanije da "ispune svoje obaveze iz ugovora o koncesiji kao što je Vlada Srbije ispunila svoje".

- Predstavnici Vansija nisu čuli šta je rekao predsednik Vučić, pred poletanje prvog aviona za Čikago, kad je zamolio kompaniju Vansi da montira nove trake i da zaposli više ljudi. Podsetio sam Vansi i na to da se na aerodromu sve usluge ispunjavaju redovno i bez velikih čekanja. Dobio sam uveravanja Vansija da će se izviniti građanima Srbije - rekao je Vesić posle sastanka sa predstavnicima francuskog koncesionara. • Naprednjački populistički štosevi, namenjeni domaćoj publici, kojoj predstavnici vlasti na ovakav način pokušavaju da se predstave kao odlučni zaštitnici državnih interesa, nisu naišli na razumevanje Vansija. Vlada Srbije je upozorena na mogućnost raskida ugovora. Iako je i taj ugovor o najvećem javno-privatnom partnerstvu u istoriji Srbije skriven od javnosti, dobro obavešteni izvori iz vrha vlasti tvrde da je on izuzetno štetan za Srbiju. Prema tim informacijama, ukoliko bi Vlada jednostrano raskinula koncesioni ugovor, Srbija bi morala da Vansiju vrati svaki uloženi evro, procenjenu godišnju koncesionu naknadu i 500 miliona evra. Iste obaveze važe i ako Vansi jednostrano raskine ugovor. U takvim okolnostima, srpski ministri poput Vesića mogu samo da glume strogoću pred režimskim medijima, a Vansi može da radi šta hoće. Uostalom, Vansi to i radi otkad je došao. • I ostali tzv. strani investitori u Srbiji rade šta hoće. Tokom pregovora o uslovima dolaska u Srbiju, stranim investitorima se nude ogromne subvencije, poreske olakšice, prilagođavanje infrastrukture (izgradnja objekata, saobraćajnica, kanalizacije, itd.) i, naravno, sloboda u izbegavanju zakonskih obaveza. Po pravilu, stranke kompanije ostaju u Srbiji dok imaju interes, odnosno dok iz državne kase stiže novac. Kad to presuši, oni se spakuju i odlaze svojim putem. U poslednje dve godine iz Srbije je pobeglo 11 stranih kompanija. Umesto medijskih fanfara, s kojima su dočekivani, najčešće odlaze bez pozdrava. Doduše, ponekad radnicima pošalju oproštajnu SMS poruku, kao što je to uradio menadžment turske kompanije Džinsi, koja je nedavno napustila Leskovac.

- Posle 12 godina rada u Srbiji i truda da sve negativnosti u svetu u poslednje tri godine prevaziđemo koliko god možemo i nastavimo sa radom u Srbiji, nažalost odlučili smo da izvršimo likvidaciju zbog otežano snabdevanja materijalom i zbog uslova na evropskom tržištu, jer je tekstilni sektor u ovoj krizi najteže pogođen. Plate će vama, našim cenjenim zaposlenima, biti isplaćene u celosti. Mi smo započeli pregovore s drugim investitorima o vašem zaposlenju - navodi se u poruci, kojom su Turci obavestili hiljadu srpskih radnika da su dobili otkaz. • Nemački vlasnici kompanije Gruner nisu se potrudili ni toliko, radnike o otkazima obaveštavaju kačenjem spiskova na oglasnu tablu. • Opština Vlasotince i nemačka kompanija Gruner pre tri godine su potpisali ugovor o ustupanju zemljišta. Prema odredbama tog ugovora, Gruner je bio u obavezi da zaposli 200 radnika i da u sledećih pet godina nikome od zaposlenih ne daje otkaz.. Prošlog oktobra, Aleksandar Vučić je svečano otvorio četvrti pogon u toj firmi. Tom prilikom je ponosno istakao da je "ova investicija velika stvar za Srbiju, koja je dala subvencije Gruneru od 3,2 miliona evra." Vučić je tom prilikom rekao da je sa Nemcima dogovoreno da minimalne plate ne budu manje od 50.000 dinara "jer je to dovoljno novca za dostojanstven život". Ipak, u Gruneru je isplaćivan minimalac od 40.000 dinara. • Suprotno ugovorenim obavezama, nemačka kompanija je počela da otpušta radnike. U aprilu je bez posla ostalo 30 radnika, među kojima i samohrane majke i ljudi koje je samo nekoliko nedelja delilo od odlaska u penziju. Menadžment fabrike je nedavno objavilo da će se rešiti viška radnika. Službena beleška o otkazu za 67 radnika okačena je na oglasnu tablu. • Aleksandar Vučić je zaboravio na Gruner, ali ne i na ostale nemačke kompanije. U predizbornoj kampanji nekoliko puta je istakao da je srećan što je uspeo da u Srbiju dovede nemačkog giganta Kontinental. Zbog dolaska u Srbiju srećni su i vlasnici te kompanije, koja ima duplo veći budžet od Republike Srbije, a dobila je subvencije od 144.000 evra po radnom mestu.

- Nemačke kompanije spasavaju srpsku privredu - kaže Vučić, nezainteresovan za realno stanje u celokupnoj evropskoj, pa i u nemačkoj privredi. • Za razliku od Vučića, u Evropi postoje političari koji ne lažu javnost o pravom stanju stvari. Među takvima se nedavno istakao Laslo Kover, predsednik mađarskog parlamenta, jedan od osnivača vladajuće stranke Fides i najbliži saradnik Viktora Orbana. Kover je teškim rečima kritikovao nemačku vlast, pa i američkog ambasadora u Mađarskoj.

- Nemačka se sada uništava brže nego u vreme vlasti Adolfa Hitlera. Nemamo razloga da budemo srećni što Nemci sebe uništavaju vrtoglavom brzinom. Trenutno nemačko rukovodstvo uništava svoju državu i brže nego što je to radio Hitler. Hitleru je bilo potrebno 12 godina da obori Nemačku, a ovima koji sada vladaju u Berlinu nije trebalo toliko da obore Nemačku na zemlju u svakom smislu, ekonomski i socijalno - rekao je Kover, koji se obrušio i na Dejvida Presmana, američkog ambsadora u Budimpešti: "Presmen nije persona non-grata, on uopšte nije persona. On je nepostojeća osoba, koja se ponekad pojavi. Ne znam ko je on i šta hoće. Trebalo bi da bude ambasador, ali se ne ponaša tako. Presman je, očigledno, došao ovde sa čvrstim uverenjem da je, zapravo, poslat da upravlja Mađarskom. Međutim, nije nam važno šta on radi." • Kao u Mađarskoj, mnogi političari u Poljskoj, Češkoj, Holandiji, Španiji i drugim članica Evropske unije dižu glas protiv Nemačke. Današnji Berlin smatraju gorim od nacističkog, a Brisel novom Moskvom iz vremena Varšavskog pakta, kad se iz tog centra samovoljno upravljalo drugim državama. Vučić, po običaju, ide u suprotnom smeru. Možda on i razume političke procese koji su uzeli maha, ali ne sme ni da pokuša da ih prati jer je ucenjen. Zato slepo izvršava političke naloge iz Berlina, Pariza, Brisela i Vašingtona. Osim državnim odlukama, koje imaju nominalnu političku vrednost, kao što je predaja Kosova, Vučić podršku zapadnih centara moći kupuje i poslovnim kombinacijama. Novac građana Srbije daje njihovim kompanijama, tzv. stranim investitorima, istovremeno dok uništava srpsku industriju, poljoprivredu i sve ostalo. • Vučić tvrdi da je ponosan na broj investitora koje je doveo u Srbiju za vreme svoje vladavine. Ako bude pravde i političke volje sledeće srpske vlasti, ozbiljna istraga bi trebalo da utvrdi koliku štetu je naneo domaćoj privredi. A o realnom stanju srpske privrede govori i činjenica da strani investitori beže iz Srbije čim izmuzu poslednji evro ugovorenih subvencija. Kad dođe vreme, i Vučić će pokušati da pobegne s novcem koji je zgrnuo. No, nijednom diktatoru to nije pošlo za rukom, odnosno nogom, pa neće ni njemu.