Povodom

Kako je propala Vučićeva „demografska" politika useljavanja afro-azijskih migranata u Srbiju

ALAH MU VERA

Od palestinsko-izraelskog rata, u Evropi vlada svojevrsni građanski rat. Svet je podeljen kao nikad ranije. Evropski gradovi su već nedeljama poprišta obračuna između islamskih migranata i lokalnog stanovništva, građana koji preskupo plaćaju idiotsku politiku Brisela i svojih vlada, koje su u dva samoubilačka čina skoro sahranile „Stari kontinent" masovnim „uvozom" miliona afro-azijskih migranata i islamske „kulture" u EU i slepim praćenjem američke politike prema Rusiji, u ratu sa režimom u Kijevu. Građani Evrope su pred „pucanjem" i možda nije daleko dan masovnih vatrenih obračuna i mnogo gorih, nezamislivih razvoja događaja, viđenih u doba ratova u Jugoslaviji devedesetih. U takvoj atmosferi (koju svim silama ali bezuspešno prikrivaju EU cenzori u svojim medijima), samodržac u Srbiji nema mnogo izbora. Sa jedne strane, na polovini svoje diktatorske vladavine prihvatio je oberučke masu prolaznih migranata, „isporučio" ih je Nemačkoj, Austriji i dalje, zapadnije u Evropu, uz podršku tadašnje nemačke kancelarke Merkel. Ali, vremena su se dramatično promenila. Evropa je na ivici ozbiljnog sukoba. Mržnja islamista prema judeo-hrišćanskoj Evropi je neopisiva. A, mafija srpskog diktatora se „tamo negde na Balkanu" i dalje bavi švercom tih migranata. Je li došao kraj i njemu i toj invaziji u Srbiji koju je deset godina raširenih ruku u Beogradu dočekivao? Taj isti Vučić koji je pokušavao da Srbiju uz pomoć najgorih klero-talibana „temeljno preobrazi" i učini je evropskom Somalijom, a Beograd pretvori u Kabul?

Nikola Vlahović

Ako zbog nečega Aleksandar Vučić bude konačno odbačen kao „pion" EU i SAD, to će biti njegove manipulacije takozvanom „migracionom politikom". Naime, na jednim zatvorenim sastanku u Beču, 2. novembra ove godine, dva odvojena tima zapadnih „obaveštajnih zajednica" određenih za analizu i delovanje „retrogradnih procesa" u EU (zbog priliva migranata, pre svega onih iz Azije i Afrike), procenilo je da Srbija, odnosno, režim Aleksandra Vučića, nanosi direktnu štetu EU, prikrivanjem stvarnog broja te „neregistrovane populacije".

Bilo je to samo pet dana nakon što je policija u Srbiji (27. oktobra 2023.), navodno „pronašla" (tako piše u zvaničnom saopštenju MUP), čak 4.500 migranata „koji su se skrivali u pograničnim pojasevima na području Sombora, Subotice, Kikinde i Pirota".

Ovo tragikomično, smešno, jadno i naivno saopštenje Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, moglo je da prođe kod obamrle srpske javnosti, ali ne i kod onih koji se ozbiljno bave svojim poslom, u obaveštajnim krugovima najvažnijih država EU.

Jer, kakva je to policija koja ne zna za čak 4.500 (toliko su ih, „okruglo" prebrojali), koji se mesecima „kriju" po šumama oko Sombora, Subotice, Kikinde i Pirota.

Saznalo se ubrzo da su ih predvodili „ljudi" naoružani automatskim puškama i drugim lakim i manje lakim naoružanjem. Tih 4.500 migranata su nekome debelo platili da bi došli pred „šengenske" granice (Mađarska, Hrvatska), a taj „neko" je mogao biti samo zaštićeni predator iz Vučićevog „zverinjaka". Onaj koji ne preza ni od čega, i donosi pare.

Kad je čitava stvar otkrivena i kad su „Europol" i policije zemalja članica EU reagovale, nastupio je i MUP Srbije i „otkrio" 4.500 migranata. Bilo je pucnjave, obračuna, pale su i neke žrtve oko Subotice. Iz tih severnobačkih krajeva već par godina traju upozorenja građana da je „đavo odneo šalu", da se radi o opasnim i naoružanim grupama. Ali, kome to da kažu? Vučićevom režimu i njegovij mafiji kojoj čitav taj haos nudi dobru zaradu?

Sedam dana nakon pomenutog „diskretnog skupa" u Beču, tačnije, 8. novembra 2023., „zvanična Srbija" saopštava za javnost da je od te grupe više od 3.000 migranata prevezeno u prihvatne centre. I to je do danas bilo sve što je javnost u Srbiji i regionu saznala o tome. Ali, mimo zvaničnih izjava i javnosti, među dobro upućenima, zna se da „kanal" kojim su afro-azijski migranti dolazili u Srbiju na ovaj način, postoji i dalje.

Prošlo je tačno godinu dana od kako su (16.11.2022), predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban i kancelar Austrije Karl Nehamer na sastanku o migracijama u Beogradu, potpisali „Memorandum o razumevanju o jačanju saradnje na planu migracija i zaštite granica".

Šta taj Memorandum znači za Srbiju, javnost ni do danas nije saznala detaljno. Zvanično, napravljen je dogovor da se angažuje "veći broj policijaca na granici sa Severnom Makedonijom jer jer Mađarska mora da štiti svoju granicu". Nezvanično, ali provereno od odlično upućenih u ovu problematiku, Vučiće režim je obavezan da „u perspektivi" udomi nekoliko stotina hiljada migranata, uglavnom iz bliskoistočnih zemalja i Azije. Da je to tako, pokazuje i sve veći broj novih pridošlica.

Međutim, treba čitati „između redova", gde pomenuti Memorandum takođe kaže da najveći broj migranata u Srbiju stiže preko Severne Makedonije i Bugarske, pa je to razlog „dogovora" sa Srbijom! Prevedeno na srpski jezik, udružene kriminalne organizacije (to ne piše nigde, ali je opšte poznato!), već nekoliko godina iz Makedonije, Bugarske i Albanije, često pod oružanom pratnjom, dovode u Srbiju mase afro-azijskih migranata.

Prošlo je godinu dana, i zaborav je učinio svoje, ali, država Austrija tražila je od Vučića da "azilantski turizam bude okončan što se tiče građana Indije i Tunisa". O čemu se radilo?

Za manje od godinu i po dana, Vučićeva mafija uzela je milione evra od „građana Indije i Tunisa", koji su koristili Srbiju da bi dobili „dokaz" da su živeli na evropskom kontinentu određeni period vremena. I to im je Vučić, za velike pare omogućio. Beogradski, novosadski i niški hoteli bili su prepuni „građana Indije i Tunisa". Mnogi su i trajno ostali da žive u Srbiji. Nehamer se tada formalno zahvalio Vučiću zato što je "brige Austrije ozbiljno shvatio" a zapravo je u ličnom razgovoru rekao da je Austriji dosta njegovih igara (tvrdi izvor ovog magazina), jer je samo od početka do kraja prošle godine godine više od 100.000 njih preko Srbije došlo do Beča. Za to vreme, uporno je tvrdio da u Srbiji nema više od 5.000 migranata. To tvrdi i danas, na kraju 2023. godine.

Ali, novac koji se tu okreće od kako su krenule nezapamćene masovne okupacije evropskog kontinenta, deli se između lokalnih mafija, prateće „logistike" Vučićevog režima, pa čak i pojedinih međunarodnih „humanitarnih" organizacija, tačnije, njihovih korumpiranih delova.

Očigledno je da Vučićev režim ne zanimaju pitanja koja su toliko puta već postavljena.

Odakle novac migrantima, ko ih finansira? Zašto niko od njih nije emigrirao u neku bogatu islamsku državu, zašto uglavnom dolaze mladi muškarci, zreli za vojsku i u najboljoj reproduktivnoj dobi? Gde im je ostatak porodice, majke, očevi, sestre, žene? Da li je tačno da zemlje poput Saudijske Arabije, Katara, Omana, Ujedinjenih Arapskih Emirata finansiraju čitav ovaj „projekat" zbog rapidnog siromašenja Evrope i lakšeg ekonomskog porobljavanja poslednjeg utočišta stare grčko-rimske civilizacije?

Da li je tačno da je u toku „trka" između ovih zemalja i Kine sa istim ili sličnim razlogom, dok traje antirusko ludilo u „demokratskim" vladama SAD, ravno onome iz vremena paranoične atmosfere u vreme Džozefa Makartija i „istrage komunista" u Americi?

Kao da ih neko unapred „selektuje" (a, izgleda da je baš tako!), najveći broj migranata u Srbiju stiže iz Avganistana i Sirije.

Na današnji dan, ukupan broj migranata u Srbiji, (registrovanih, „u tranzitu", neregistrovanih, „prikrivenih" i onih koji već žive i rade „na crno"), prema zvaničnim izvorima službi EU, iznosi preko 120.000!

Postoje dve struje u Briselu koje su u velikom sukobu: jedna preko Vučićevog režima već godinama priprema Srbiju za onaj veliki "parking" migranata, uglavnom arapskih muslimana, ali i iz afričkih zemalja, a druga je žestoko protiv toga (zbog već zastrašujućeg stanja u Evropi i zbog koga postoji medijska cenzura kakva nije zapamćena od Jozefa Gebelsa).

Dok je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel „uvozila" milion migranata u Nemačku, istovremeno je sa Aleksandrom Vučićem uveliko vodila pregovore da se još oko milion migranata nađe uglavnom u Srbiji, a nešto i u zemljama takozvanog Zapadnog Balkana. Od obećanih milijardi za ovaj posao, jedan deo je otišao u džepove režima ovog diktatora i već odavno je potrošen za potrebe Vučićevog opstanka na vlasti.

Nove milijarde evra su već spremne za zaustavljanje ovog masovnog (po svemu sudeći dirigovanog i finansiranog) egzodusa u Evropu. Turska je pre par godina „zaustavila" mase Sirijaca za preko pet milijardi evra „subvencije". Redžep Taip Erdogan, i danas ucenjuje EU, da će „otvoriti granice" i time trguje vrlo vešto.

Vučiću je ove godine već par puta ponuđeno da prihvati i "sredstva" i migrante. Nije ih odbio. A, šta će se dalje dešavati, najbolje govori i plan njegovog sad već „bivšeg prijatelja" albanskog premijera Edija Rame i italijanske premijerke Đorđe Meloni, koji je 7. novembra 2023. godine već krenuo u realizaciju: naime, Italija (uz suglasnost SAD i sredstva EU) izgradiće dva najveća evropska migrantska centra u Albaniji, koji će moći da prime i više stotina hiljada migranata. Lokacija se nalazi na samoj granici sa Crnom Gorom, a mogućnosti „tranzita" ka Srbiji i Crnoj Gori, neograničene su. Edi Rama je za ovu „misiju" korumpiran „sistemski": obećan mu je duži opstanak na vlasti, a primio je i „kesu" od 150 miliona evra na posebnim računima van Balkana i garanciju da su mu vrata za potrebe bekstva iz zemlje, uvek otvorena.

Diplomatski izvori ovog magazina iz Rima kažu da je „Italija u stanju panike zbog migrantskog haosa koji je pretvorio ne samo jug Italije i ostrvo Lampeduzu, nego i najveće gradove, Milano, Rim, Napulj, u podivljale kalifate afro-azijskih plemena".

Nižu se izveštaji o ovom zlu koje je zadesilo, ne samo Italiju nego čitavu Evropu, gde se vidi da ne postoji grad u EU koji nije doslovno okupiran: traju neprekidni, kilometarski marševi islamista, od Londona do Madrida, i od Pariza do Berlina. Rađa se i veliki spontani otpor u Evropi. U Irskoj već nedeljama ne prestaje odgovor Iraca na nasilje islamista, fizički obračuni, paljenje hotela u koje su smešteni, autobusa kojima ih dovoze sa aerodroma, traži se njihova masovna deportacija. Takođe, i u Holandiji, Belgiji, Nemačkoj (policija je na ulice Berlina izvela specijalne odrede vrhunski obučene, koji na jedini mogući način, brutalnom silom, uveliko „čiste" ovaj velegrad od zla koje ga je zadesilo).

I, u takvoj atmosferi, Srbija, koja je demografski pala ispod 6.700.000 stanovnika (procena je i još manje od toga), ima na svojoj grbači zločinački režim Aleksandra Vučića, koji je spreman da „uveze" koliko god je potrebno migranata, da im ponudi pomoć i logistiku kako bi brže stigli do EU.

Njegovo navodno „prijateljstvo" sa feudalnlnom porodicom iz Emirata, bila je obična trgovina: šeik Zajed mu je dao „povoljne milijarde kredita sa niskom kamatom", ali ne bez dodatne „kompenzacije": da primi migrante iz Avganistana. I to su znali i austrijski kancelar Karl Nehamer i njegov „bliski prijatelj" Viktor Orban, a zna i „bivši prijatelj" Edi Rama. Naravno da znaju i komesari Evropske unije. Vučić je njihova „animir dama", stanična prodavačica ljubavi, koja zadržava neželjene putnike u svojim odajama.

Ukoliko mu se ekspresno ne uskrati dalje divljanje na vlasti, bilo putem izbora, bilo putem legitimne i potpuno opravdane masovne građanske „neposlušnosti", desiće se ubrzano pretvaranje Srbije balkansku „džamahiriju". Ako se to desilo Londonu (ovih dana i zvanično od strane „političkog islama u Britaniji", proglašen „Kalifatom"), ko garantuje da se slično ili isto neće desiti i Beogradu?

Ako je u kandže islamskog fašizma pao 900 godina stari engleski grad Blekburn, u kome su pravi Englezi danas manjina, ko garantuje da još jedan mandat poludelom Aleksandru Vučiću neće biti dovoljan da razreši i svoje lično, „identitetsko pitanje"? Da Srbija postane u geopolitičkom smislu Bliski Istok, a da on na taj način „pronađe svoju dušu"?

Simbol „ljubavi" ekstremne evropske levice sa ekstremnim islamizmom je dobro poznat, ali Vučić svoju političko-kriminalnu organizaciju „deklariše" kao navodnu „narodnjačku", srodnu sličnima u Evropi. I to je zaista jedan fenomen, ali samo za onoga ko ne poznaje prirodu njegovih bolesti. Jer, to je čovek koji je spreman za „kesu sa milionima" da gaji u sred Evrope islamsku „zmiju u nedrima".

Njegov „politički učitelj", Vojislav Šešelj, koji se nedavno „široko pravoslavno" zagrlio sa ambasadorom Palestine u Beogradu i ponudio mu svu pomoć, primljen je u komunističku partiju sa 17 godina. I verovao je toj ideologiji. Tokom „odrastanja" postao je „nacional-socijalista". Danas je, zbog antisemitizma, spreman da objašnjava „glavne pravce" islamskog socijalizma, kao državnog sistema. Po cenu da Srbija postane baza tog „islamskog socijalizma"! Može li luđe, neverovatnije i štetnije po Srbiju?

Njegov „đak" Aleksandar Vučić uporno tvrdi da je Srbija „lenja", da treba da „nauči da radi". Godinama već kleveće ruku koja ga je nahranila iškolovala. I tu se ne zaustavlja, već ima potrebu da Srbiju učini više "koloritnom", da, kako on to voli da kaže, „zapošljava migrante, iz celog sveta, koji nam trebaju".

Slično nešto ovih dana izgovorio je irski premijer Leo Varadkar, tvrdeći da je vlada "veoma bela" i da se "veoma mora promeniti" kako bi bila "raznolikija". Jer, eto, ima „previše belaca". Ali, taj Varadkar je poreklom musliman iz Indije, pa nije ni čudo. Kakvog je Vučić porekla? Šta njega muči pa hoće da promeni „lični opis" Srbije, i skoro da je uspeo u tome?

Možda bi za odgovor na ovo pitanje bio dovoljan jedan osvrt na sve što je izgovorio (i uradio) u skoroj prošlosti kad su migranti i migracije iz Azije i Afrike u pitanju.

Recimo, kako je Srbija brzo zaboravila kad je obilazio migrante kao „milosrdna sestra" i raspitivao se za njihove potrebe, pa kad je kazao: "Uradićemo sve za vas, da budete sigurni kao u svom domu i uvek ste dobrodošli u našu zemlju", pitao ih „da li je sve u redu", a oni mu odgovarali potvrdno, pa se tek posle saznalo da je u pitanju bila „izabrana grupica" za potrebe njegove TV promocije.

Hvalio se evropskim i svetskim medijima da je Srbija migrantima iz Sirije i Avganistana pružila „gostoprimstvo i toplinu kakvu nisu nigde sreli" i najavio da će, imajući u vidu da dolaze hladni dani, za njih biti podignut privremeni prihvatni centar.

"Ljudi kada govore o izbeglicama iz Sirije i Avganistana govore kao o velikom problemu. Mi smo im pružili dobrodošlicu u Srbiji. Ponosan sam što im je Srbija, na njihovom putu ka EU, najbolje utočište i najsigurnije mesto", govorio je Vučić nastupajući kao da je Majka Tereza lično i hvalio svoju režim, govoreći da su „državni organi postupili organizovano i dobro po pitanju izbeglica". Najavio je u to vreme i privremeni prihvatni centar u Beogradu (iza hotela Nacional, nedaleko od autoputa). Zahvaljivao se građanima i organizacijama koji su pomogli izbjeglicama, sa suzama u očima govorio im je:

"Želimo im da pronađu svoju sreću".

Pratile su ga tada i ekipe Crvenog krsta, zajedno su delili humanitarne pakete. Raspitivao se Vučić „šta vam još treba"... Mesecima su parkovi nadomak stare Željezničke i Autobuske stanice bili okupirani, dnevno je tuda prolazilo najmanje po dve hiljade migranata. Samo u jednom mesecu kroz Beograd ih je prolazilo oko 90.000, od kojih je veći broj odmah napuštao Srbiju, a Vučić ih je javno molio da ostanu, jer „nigde neće naći bolji život nego u Srbiji". Mnogo njih je poslušalo ovu poruku. Broj im ni do danas nije utvrđen.

Problem je nastao kad su se u evropskim medijima pojavile fotografije islamskih terorista, kasnije i „vojnika" takozvane „Islamske države", koji su viđeni u Beogradu, u grupama koje su kroz glavni grad Srbije prolazile. Mađarska je ubrzo postavila kilometarske ograde sa bodljikavom žicom na svojim granicama, a Evropska unija je „kritikovala samo sebe" što „nije smela da žmuri na mađarsku ogradu".

Vučić se u tim okolnostima doslovno ovako hvalio: „Srbija neće podizati zidove i postavljati bodljikave žice da spreči migrante da uđu u zemlju".

A, onda je i on „kritikovao" EU, pa je rekao da ni „Evropska unija nije smela da žmuri na takve slučajeve u drugim zemljama. Mislim da EU najpre nije smela da žmuri na žice i ograde, a zažmurila je namerno. Mislim da je trebalo da reaguje kao i na neke druge stvari. Što se nas tiče, mi da žmurimo nećemo, već ćemo da pomogneo koliko možemo, a da li će EU pomoći Srbiji - hvala im ako pomognu, a ako ne, opet hvala", poručio je odgovarajući na pitanje novinara po obilasku migranata kod Beogradske autobuske stranice.

Toliko je „ogorčen" bio na Mađarske žice, da je rekao i ovo: „Postavljanje žica za mene je strašno i fali samo da neko pusti struju i završi posao. To je za mene strašno, mi to ne radimo. Mi za razliku od drugih, ne volimo previše da molimo ako neko ne vidi u kakvoj je situaciji Srbija. Plašim se da su mnogi već podržali zid i prave se da ne vide zid, policiju, ograde".

A, onda je najavio da će se Srbija, nasuprot tome, prema migrantima ponašati kao prema „dobrim ljudima" i da od toga neće praviti najveći svetski problem.

"Neki kažu 'lako je vama, oni neće da ostanu'. Pa, neko će i da ostane, a oni koji se na to odluče dobrodošli su i mi sa tim nemamo problem. To je odgovoran odnos jedne države u ovakvim istorijskim prilikama."

Tako je govorio Vučić tako u trenutku kad je u Srbiju dnevno ulazilo na hiljade migranata. Pa je čak „nagovarao" bivšu kancelarku nemačke da ih primi „što više"! Govorio je kao „spasilac sveta", verujući da promoviše „humanizam" bez presedana, da je u svakoj takvoj rečenici sve veći „državnik".

„Ja nemam tu vrstu straha od migranata kakvi imaju svi drugi u našoj zemlji iz meni nepoznatih razloga. Neki su pametno postupili, zato je Angela Merkel jedan od najvećih lidera savremene Evrope. Bude li čekala na natalitet Nemaca izgubiće 15 miliona stanovnika u narednih 30 godina. Ovako neće izgubiti 15 miliona stanovnika. Veoma mudro vodi svoju zemlju. Da ne pričamo o radnoj snazi, da ne pričamo o ekonomskom rastu".

Važno je znati ovo, jer je istu takvu „tezu" Vučić je više puta iznosio kad je Srbija u pitanju, tvrdeći da je stanovništvo „sve starije", da je „radno sposobno u inostranstvu", te da bi nam „dobro došli migranti, jer imamo posla na svim pozicijama".

Počeo je u poslednje vreme da sve češće širi priču o povratku „naših ljudi". Nakon deset godina terora od koga je iz Srbije pobeglo preko pola miliona ljudi?!