Banat

Zgadili su se narodu i Obraćator i režimlije

POČISTIMO IH!

Režim u gradu je izgubio razumske putokaze, ali je i previše onih koji tapkaju za njima i poslušno odrađuju ponižavajuće poslove za neka obećanja zauzvrat. Toliko je sakupljeno paketa ulja, šampona pirinča... kao da će svim građanima da dele jer očigledno ne veruju baš u pobedu kao do sada. Da li je moguće da neko glasa za uništitelje samo da bi dobio osrednji džak drva za loženje? Koliko je mozga u ovoj svetini koja ako već očigledno nema zube nema ni pameti? Zar još uvek veruju da mogu svi koji ne pokažu lojalnost sekti da izgube posao? E,to bih baš volela da vidimo. Ako od 100 zaposlenih samo 20 odbije da uđe u autobus zašto to ne okuraži i ostale ili su stvarno prodali duše krtogu? Gde ode mudrost, logika, istina, vera, poštenje, tradicija?

Milica Gardinovački

Kao i predsednik države tako su i njegovi prazilukovi i repovi u Zrenjaninu krenuli da počiste sve neistomišljenike i drugomišljenike, pa i one nemisleće kao potencijalnu opasnost. Zahuktava se kampanja, ali sve je to još uvek u nekom odmeravanju snaga i delovanju kroz javna preduzeća i tajkunske firme. Cele jeseni je JP Čistoća i zelenilo seklo drvorede po gradu. Sve po sistemu: gde god nađeš neko drvo, a ti ga poseci. U dvorištu tog preduzeća su pripremljeni džakovi i palete sa ogrevnim drvetom, gle čuda,sve sa onim od drvoreda. Sada nam gradski portali pokazuju kako radnici istog preduzeće sakate Karađorđev park koji je jedini u gradu u urbanom delu. Kažu da uklanjaju trula stabla, ali panjevi pokazuju sasvim drugu priču. Čist masakr koji treba da bude zamena za glasove onih koji nemaju para da kupe ogrevno drvo. Tužno je to što ti paketi ne mogu da traju duže od dva-tri dana tako da je jako jeftino i ponižavajuće prodat svaki glas.

Ma celo to javno preduzeće je živopisno i po pitanju kadra koje je zaposleno. Direktor ima nekoliko savetnika i pomoćnika, a ima i pet sekretarica. Pomislio bi neko da je to neka mega korporacija, ali nije. Trebaju im sakupljači glasova, trebaju im ljudi koji pune autobuse, botovi i šetači od vrata do vrata. Ima sve više nezadovoljnih, ali oni u svom nezadovoljstvu još uvek ćute. Dokle - videćemo iako miriši na zauvek.

Državnik naš (od glagola držati), tačnije Obraćator je bio na 15 kilometara od Zrenjanina na nekoj seoskoj tribini u prilogu kampanje, ali nije došao u grad. Zadržao se pod nekim improvizovanim šatorom koji liči na plastenik. Tu, na raskrsnici tri sela i Zrenjanina (Ečka, Lukićevo, Stajićevo) odradili su bajku o ekonomskom tigru, o čvarcima (kilogram 1.200 dinara ili tačnije isto što i 1.100 kila pšenice ili 1.300 kila kukuruza), o kosmopolitizmu sa akcentom na Kineze iz LINGLONGA i štucanjem na Indijce, Pakistance i Bangladešane iz iste fabrike. Posle obećanja da će Zrenjanin da dobije vodu i posle neispunjenih obećanja (čitaj: posle laži predsednice vlade) više se predsednik države nije pojavio u gradu. A i ne treba nam voda za piće. Počelo je kićenje grada za Novu godinu, tačnije za katoličke praznike i sama ta šarada i kičeraj treba da nam zamene i vodu i neizgrađenu obilaznicu i potrošene milione za vetrozaštitni pojas, mrak u celom gradu takvih razmera da ni vremešni starosedeoci posle 18 časova ne znaju u kojoj su ulici jer se ne vidi ni prst pred nosom. Krateri na ulicama, eksplozije cevi za vodosnabdevanje, konkurs za stipendije i dodela sedišta za kola za bebe treba dodatno da zabave građane.

Sada kada je otvorena ruska prodavnica hrane SVETOFOR mnogo je lakše jer sada i siromašniji mogu da jedu neke proizvode o kojima su samo slušali, ali istina poraznog kvaliteta i prihvatljive cene. Prodavnica liči na magacin natrpane robe koja nema konkretnog kupca pa su je pustili u promet sa ili manjom maržom ili kao niskokvalitetnu robu da smanji tenzije nezadovoljnih građana. U međuvremenu GO SNS u neverovatno velikom zdanju koje je preoteo od SPS, tačnije od Saveza komunista Jugoslavije, lageruje pakete za građanski glas. Opcije su poznate, a i dobavljači. Prave se neverovatno velike zalihe tih paketa iako režimlije tvrde da je njihova pobeda evidentna i da treba samo da se sačeka da izbori prođu.

I dok mi tako pljujemo Obraćatora i njegove sapatnike više sebi pljujemo lice nego što to pljuvanje ima značaj. Ono što se od milošte naziva narodom, e to zaista nije. Sve češće se u gradu pominje revanšizam u slučaju pobede bilo kog protivkandidata režimu iako je nemoguće dovoljno ih kazniti za sve što su činili. Radili su to sasvim svesni. Očekuje narod osvetu jer su nam ukrali živote, krojili sudbinu, unesrećili generacije, doneli čemer, smrt, bolest, bezakonje, pljačku, izdaju.

A u gradu ima i zanimljivosti. Zrenjanin je bio domaćin karavanu PROglasa. Posle njih ništa nije isto. Ako ništa drugo, ono ostadoše obeleženi kao luzeri zamenik gradonačelnika Santovac, pomoćnik gradonačelnika Kapelan i poslanica iz tri saziva Stanislava Janošević. Ne znamo po čijem su nalogu došli da opstruišu tribinu, ali znamo da su izviždani i oterani kao poslednji šljam. To se zaista retko, gotovo nikad, ne dešava u gradu. Ovde su emocije stisnute između zuba pa ni glasa, a ni reakcije. Taj isti Santovac je marioneta za najgore gadosti u kampanji pa je tako poslat i u Beograd da sa pomoćnicom komesarke za izbeglice i migracije Dušicom Popović preuzme donaciju od 1,5 milion dinara za nabavku paketa hrane i ekonomsko osnaživanje najugroženijih. To što je u toku izborna kampanja i što su glasovi tih najugroženijih i najsigurniji i najisplativiji baš zbog tih paketa, e o tome se ne govori. Za njih je ovo humanost, a za većinu pametnih je korupcija i manipulacija. Vlast o tome ne govori. Javno se niko ne oglašava. Samo provuku neku rečenicu kroz lokalna glasila i to kao pohvalu režimu. To što 91% javnih finansija iz lokala pripada nivou državne vlasti, a 100 % sredstava od kazni u saobraćaju odlazi u republički budžet, a ne kao do sada da deo ide gradu i opštini gde je naplaćeno. Lokalna samouprava nema para ni za osnovne potrebe, a državnoj vlasti puni trezore.

Zanimljivo je da nasilje nikada nije rešenje kada se digne obespravljeni narod, a uvek je rešenje kada se čuva vlast. Zgadio se narodu i Obraćator i režimlije. Jeste ono POČISTIMO IH poziv na nasilje jednog nekontrolisamog vlastodršca, ali obzirom na uslove i učesnike na izborima i na način na koji vodi kampanju, a opozicija gotovo da ćuti, jasno je da će zlo da pobedi manje zlo. Mi nestajemo, a kao da uživamo u tome. Čisti mazohizam na delu. Opozicija je veličanstvenu pobunu protiv nasilja pretvorila u kardio šetnje i promovisala svoje postojanje bez uvida u način rada i ideje i program. Možda pesimizam nije rešenje, ali ako gledamo opoziciju u lokalu svetlo se ne nazire. Ni žmirkanje. Oni se ne bore u Zrenjaninu protiv nasilja nego za svoje položaje. Svojim besmislenim šetnjama obesmislili su i borbu protiv nasilja i ponizili i žrtve i njihove porodice, ali i narod koji im je protestnim izlaskom na ulicu pružio podršku. Ovaj se režim ne skida alternativom koja je malo bolja od režima. Režim se ruši, a mučenici u opoziciji nisu za to sposobni, nemaju snagu, dovoljnu podršku konfuznog naroda i ambicije su im drugačije. Jedino nam preostaje da verujemo u čuda.

Ružno je to što je narod odabrao da postane režimska rulja umesto dostojanstveni ljudi. Režim u gradu je izgubio razumske putokaze, ali je i previše onih koji tapkaju za njima i poslušno odrađuju ponižavajuće poslove za neka obećanja zauzvrat. Toliko je sakupljeno paketa ulja, šampona pirinča... kao da će svim građanima da dele jer očigledno ne veruju baš u pobedu kao do sada. Da li je moguće da neko glasa za uništitelje samo da bi dobio osrednji džak drva za loženje? Koliko je mozga u ovoj svetini koja ako već očigledno nema zube nema ni pameti? Zar još uvek veruju da mogu svi koji ne pokažu lojalnost sekti da izgube posao? E,to bih baš volela da vidimo. Ako od 100 zaposlenih samo 20 odbije da uđe u autobus zašto to ne okuraži i ostale ili su stvarno prodali duše krtogu? Gde ode mudrost, logika, istina, vera, poštenje, tradicija? One tri lepe ne mogu da prime sve one koji zaslužuju da odu tamo.Užas!

Predsednik sportskog saveza Srbije i nekada uspešan sportista Štefanek je bio gost u gradu i sa čelnicima obišao decu u selu Tomaševac. Paćenik im je podelio neke lopte i poželeo da svi postanu vrhunski sportisti. Nije rekao da li kao on - poslušnik i podmićeni ili pravi sportisti sa svojim stavom i ličnim dostignućima. Niko ne shvata zašto je dolazio. Narod u selu ga je dočekao sa podsmehom, a ne verujem da on misli da je dominirao. Isto se desilo i Udovičiću, nekadašnjem ministru sporta koga su dovukli u Banat da prozbori koju sa (hahaha) pomoćnikom gradonačelnika, istim onim koji je pokušao da nagrdi tribinu PROglasa. Nisu obavešteni sportski klubovi koji nisu lojalni režimu tako da ovo i nije neka vest. Ovo je više kao još jedna bruka vladajućih. Mogli su da ga odvedu da vidi i najstariju halu sportova u zemlji pa da vidi čemu služi. Hala je postala distributivni centar za potkupljivanje sirotinje paštetama i makaronama dok oni piju vina koja su skiplja nego nečiji godišnji budžet. Utihnuše i poštari i paori po inerciji. Nije problem što postoje košmari. Strašno je to što je stvarnost gora od njih... a onda mudra žena kaže: "Pakujte deci termofore u školske torbe da se ne posmrzavaju i namirišite sa nacionalnim parfemom Vesne De Vinča i Tamare De Loznica.... Zemlja JorGovana."

Predsednik države neka topi čvarke i neka peče palačinke. Ne izgleda čudovište kao čudovište. Ima onih koji čudovišta nose u sebi. Eto,na primer, na utakmici mlađe kategorije fudbalera u malom fudbalu trener Simo Batinica je pred publikom i u toku same utakmice išamarao igrača. Vukao ga je i za dres po hali i udarao po glavi na očigled oba tima i publike i ništa. Jedva su ga razjarenog odvukli na stranu. Udarao je i igrače koji su momka pokušali da zaštite. Simo je jedan od osnivača SNS u gradu, haški je optuženik i uhlebljen je u Telekomu. Svi protiv nasilja valjda pokazuju narodu šta se ne sme na konkretnom primeru. Razbahatili se, nema više skrupula. Sve po sistemu NE MOŽETE NAM NIŠTA. Tako i direktori nekih javnih preduzeća bez blama nadgledaju primopredaju sendvičarskih SNS paketa i nije ih sramota. Radni dan prepodne, a direktor nacionalne službe za zapošljavanje prebrojava pakete za sigurne glasove u MZ (mesnoj zajednici) Žarko Zrenjanin i prati istovar. Koliko sam sebe može da ponizi toliko ni stranka ne može.

To čega nismo svesni nije nepostojanje nego postojanje bez nas. Valjda su zato mnogi ravnodušni na tenzije pred izbore, zato su otupeli na nepravde i nemanja, zato se izgubila saosećajnost i otpor na nepravdu je umro. Zrenjanin tone u mulj, a kao da nikoga to ne dotiče. Još uvek se hvata narod besmislenih i prizemnih tračeva i time hrani svoje neuspehe. Mir nije samo kada nema rata. Mir je i kada postoji pravda. Taj pojam gotovo da ostaje imaginaran.

A - eno ide istina, dronjavo obučena, grbava i mršava, krvava, pretučena, a mi čekamo da izbori donesu neku pravdu i bolji život... I utopija je izbor!