Stav

Američki čovek iz radikalskog sokaka

Sonja Biserko i Dinko Gruhonjić peru Vučića od nacionalne izdaje i prave mu lažnu patriotsku masku. Uporedo, opoziciju karakterišu kao skup ludaka. Pošto je neizvesno da li će moći da uspostavi stabilnu vlast i ubrzanim tempom realizuje sve što je obećao svojim NATO gospodarima - od priznanja Kosova do uvođenja sankcija Rusiji -Aleka pripremaju za nove izbore. I ne samo to: spremaju ga za političko preživljavanje, ne daj Bože, uspešne kosovske kapitulacije. Jer, kao što znamo, tu se ne završava ono što je dužan da obavi kako bi dobio mogućnost da kasnije mirno i berićetno ode sa vlasti i iz Srbije.

Dragomir Anđelković

Pojedini američki i EU funkcioneri raduju se daljoj saradnji sa „našim" režimom. Drugi ga žestoko kritikuju. Ali ne zato što gazi demokratske vrednosti do kojih Amerikanci i „ujedinjeni" Evropljani, navodno, jako drže.

Vučić prekraja izbornu volju građana kako mu padne na pamet, a „vrli" Zapadnjaci napola okreću glave od toga. Ne mogu da se prave da se baš ništa nije desilo, ali se pretvaraju da se nije dogodila sveobuhvatna krađa. Blago prozivaju vlastodršce, a zapravo im bacaju pojas za spasavanje, u slučaju da počnu da se dave tokom lova u mutnom.

Vašington i Brisel „politički korektno" insistiraju na rasvetljavanju „pojedinih" izbornih neregularnosti. Umesto toga bilo bi primereno da su već 17. decembra zauzeli stav da su izbori sprovedeni kao „politička pljačka", a da onaj ko ih je namestio mora da odgovara. Sve manje od toga je provučićevska politika sračunata na spašavanje aktuelnog establišmenta, ako bude priteran uz zid, kroz potencijalni kompromis sa žrtvama.

Dok mu preventivno prave izlaz za slučaj nužde, postupajući po principu tanak red opravdane kritika autoritarizma, debeli red njegove sramne relativizacije, s druge strane, zdušno osuđuju Vučića zbog izmišljenog srpskog nacionalizma, (glumatanja) proruske orijentacije i (nepostojećih) pretenzija prema susedima. To rade direktno, ali i preko svojih lokalnih lobista, kakvi su, primera radi, Sonja Biserko i Dinko Gruhonjić, čije su organizacije redovni korisnici sredstava iz zapadnih fondova.

Mrze nas oni, doduše, i bez toga, ali spajaju „lepo" i „korisno", kada već za to imaju priliku. Tako je ovih dana - pošto se nad izborima nadvila senka ponavljanja zbog nespremnosti dela građana da pređu preko prevare - reprezentativni antisrpski dvojac Biserko-Gruhonjić osuo baražnu vatru po „našem" Aleku (Ne)Pokornom. Pa da reč damo tim lažnim zagovornicima građanskih vrednosti, a zapravo srbomrscima koji se iza njih kriju. Šta oni tvrde da Vučić radi?

Gospođa koja je nosilac prestižnog hrvatskog odlikovanja „Reda kneza Trpimira", usklikuje da je Vučić čovek Kremlja. Spin „analitički" kaže: „Rusija je duboko ušla u sve srpske institucije - SPC, akademsku zajednicu, medije, službe bezbednosti, vojsku - i od dolaska SNS na vlast veoma uspešno je preoblikovala narativ o evropskom putu Srbije". A da bi - ubeđuje ona lakoverne Srbe - pokazao privrženost Rusiji, „Vučić je svoju kampanju završio sa intervjuom za Sputnjik". Sledstveno, „uvođenje sankcija Rusiji nije ni u najavi".

Uz, fantazmagoričnog „rusofila" - biser hrvatske propagande u Srbiji - u našem tzv. „vrhovnom komandantu" prepoznaje i kineskog „saveznika". „Indikativno je da je Vučić otišao u Peking na skup ,Put svile' a ne u Tiranu, gde se održavao samit Berlinskog procesa uz učešće svih evropskih lidera. Proširenje na Zapadni Balkan bilo je glavna tema što očigledno za predsednika Vučića nije prioritet".

Ali zato mu je, kao, jako bitno zaokruživanje „srpskog sveta". Njegove pretenzije se kreću od Republike Srpske, preko Crne Gore, do Kosova. „Upad srpskih parajedinica na sever Kosova" potvrda je „da Beograd nije odustao od planova za podelu Kosova". Kada se radi o Crnoj Gori, tu su „na delu poslednji napori da se uz očekivane promene međunarodnih okolnosti realizuje ponovno osvajanje Crne Gore".

Sa svim tim se, nesumnjivo, slaže i pomenuti doživotni predsednik tzv. „Nezavisnog društva novinara Vojvodine". Njegovoj, i bez toga abnormalnoj antisrpskoj frustraciji, svakako doprinosi i naziv organizacije koju predvodi, u kojoj je sadržan odraz činjenice da je ime naše severne pokrajine izvedeno iz, na prostoru Srema, Bačke i Banata, 1848. uspostavljenog Srpskog Vojvodstva.

Godilo bi, stiče se utisak, Dinkovom srcu da je šef „Nezavisnog društva novinara Sremskog i Bačkog sandžaka sa pripadajućim delom Temišvarskog pašaluka (tako su se ti naši krajevi nazivali u doba osmanlijske vlasti). Ali šta, jadan, da radi, kada je Mustafa paša Ćuprilić bio potučen kod Slankamena 1683. godine. Nije se posrećilo ni sultanu Mustafi II kod Sente 1687. godine. I tako u Panoniji - ode loj u propast!

Da bi se zbog toga utešio, vojvođanski „novinarski vezir" mora još više da mrzi „kaure" među kojima mu je zapao zadatak da živi. I „neprofitna"ostrašćenost muti vid, tim pre je tako kada se mržnja konjukturno nadgradi. Stoga Gruhonjić „prepoznaje" ono čega u realnosti nema ni u naznakama. Poručuje nam: „Vučić je ruski igrač". On „koristi zbunjenost Zapada i sprovodi Putinove interese na Balkanu, što se najbolje može videti kroz podrivanje Bosne i Hercegovine i Crne Gore i kroz vrlo jasan pokušaj terorističkog napada na sever Kosova, gde je - po ugledu na Krim -pokušao da proizvede rat".

Polazeći od rečenog, „prognozira" našu (geo)političku, postizbornu budućnost. „Nemam nikakvih iluzija: Vučić će nastaviti da bude faktor nestabilnosti i nastaviće da Srbiju gura u tom pravcu, u kojem se Srbija nalazi već 35 godina." Za njega je srpski neuspešni diktator - balkanski Putin, koji posvećeno proba da ispravi nepravde koje nam je Zapad učinio. Fantastično! To što je totalno protivno iskustvu i logici, ali mnogim Srbima godi da čuju, ne bi se usudili da izgovore ni najveći Vučićevi tzv. nacionalistički poltroni, tipa Šešelja ili Bokana. Dinko je, iz negativne perspektive za ciljnu grupu koja nije Alekova, ali suštinski pozitivno upakovano za ljude koje on laže -rekao ono što umišljeni veliki vođa produktivno može da upotrebi!

Toliko od „panonskog" fejk borca za „medijske slobode". Njegovo pripisivanje Aleksandru bez Kosova - koji je do juče drugovao sa Milom Đukanovićem a uzurpatora Šmita i dalje prima kao legalnog Visokog predstavnika za BiH - velkosrpskih atributa, izaziva asocijacije na Nasredin-hodžu.U pitanju je čuveni šaljivdžija i prevarant iz satiričnih priča raznih muslimanskih naroda. On u narodnim pripovetkama ostvaruje veliku korist varajući lakoverne. Isto to Dinko Gruhonjić i Sonja Biserko - vitez reda Ante Starčevića, pardon, kneza Trpimira - uporno pokušavaju da rade sa Srbima.

„Prodaju nam" - kako glasi vulgarna ali mudra izreka - „muda za bubrege"! Ono što čine ne daje rezultat posmatran u nominalnom ključu, ali postiže drugi, tajni efekat. To je njihov pravi zadatak! Svojim agresivnim postupanjem ne mogu da doprinesu jačanju demokratije, afirmaciji građanskih prava i promociji tzv. evropskih vrednosti - što im je zvanično cilj. Iz svega što rade provejava bolesna srbofobija i ona sve ostalo gurne u drugi plan. No, Zapad je baš briga da li ćemo mi živeti u slobodi.

Pripisuje se Čerčilu da je na opasku da će njegova politika dovesti do pobede boljševizma u Jugoslaviji, rekao - neće Englezi živeti pod njihovom tiranijom. Doduše, malo više od „unapređenja" srpske demokratije, njima i njihovoj prekookeanskoj braći, stalo je do toga da prihvatimo iskrivljeno viđenje prošlosti po kome smo mi odgovorni za sva zla na Balkanu. Ali i to je izgubilo značaj koji je imalo pre desetak godina. Sada bi se zadovoljili time da nasednemo na njihove prevare i bez usvajanja laži koje nam nameću. Zato nije problem ni to što Sonja i Dinko nikoga normalnog kod nas neće ubediti u da smo mi krvi što su nas ustaše klale ili Turci nabijali na kočeve. A i to im je takođe, formalno, zadatak.

Sve to, jasno je, ne pije vodu, ali drugo je bitno: pomenuti tajni zadatak! Koga ti ozloglašeni srbomrsci napadaju, dobija kod nemalog broja građana ove zemlje značajne poene. Oni posle nekog vremena zaborave kakvi su stvarno ljudi koji su pozerske mete Sonje, Dinka i njima sličnih, i poveruju da se, samo zato što ih ti srbomrsci „kamenuju", radi o čestitim borcima za srpske interese. Tako sam pre neki dan, posle Gruhonićevog najnovijeg „napada" na Vučića, bio svedok jednog komentara na njegov račun. Kako je čovek rekao: „Stoji da je mnogo toga što Alek radi loše, ali kada čujem ove srboždere, pola toga mu oprostim".

To i jeste pravi cilj onoga što Biserko i Gruhonjić rade. Peru Vučića od nacionalne izdaje i prave mu lažnu patriotsku masku. Uporedo, opoziciju karakterišu kao skup ludaka. Pošto je neizvesno da li će moći da uspostavi stabilnu vlast i ubrzanim tempom realizuje sve što je obećao svojim NATO gospodarima - od priznanja Kosova do uvođenja sankcija Rusiji -Aleka pripremaju za nove izbore. I ne samo to: spremaju ga za političko preživljavanje, ne daj Bože, uspešne kosovske kapitulacije. Jer, kao što znamo, tu se ne završava ono što je dužan da obavi kako bi dobio mogućnost da kasnije mirno i berićetno ode sa vlasti i iz Srbije.

Ali da ne bi ispalo da klevećem „čestite" srboždere da su bočni igrači u Vučićevom timu, podsetiću vas na nešto o čemu je blagovremeno, pre izbora, argumentovano pisao Miroslav Parović. Radi se o analizi uloge američkog Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) u nameštanju beogradskih i republičkih izbora. Pomenuta organizacija je prvorazredni instrument zaštite, pod plaštom navodne borbe sa demokratiju, američkih geopolitičkih interesa. Osnovana je osamdesetih godina prošlog veka uz još nekoliko sličnih institucija, po direktivi američkog establišmenta, ubrzo pošto je Kongres SAD formirao njihovu, sa CIA tesno povezanu, „krovnu" organizaciju - Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).

Ta zadužbina direktno, ali i sa njom povezan čitav konglomerat organizacija (gde spada i NDI), deluju u Srbiji kako bi Vašington uspeo da zaokruži svoj poredak na Balkanu pre nego što to postane nemoguće. Radi toga, između ostalog, NED finansira legije koje predvode Biserko i Gruhonjić. Opet, NDI prateći orkestar NED-a, na ovim izborima je dao sve od sebe da spase Aleksandra Vučića. Zašto? Pa otuda što je on američki kvisling koji sa lažno-patriotskih pozicija ima zadatak da uruši sve srpske odbrambene pozicije.

Oni koji bi na vidljiv način imali slična ubeđenja kao Sonja i Dinko, to ne bi mogli. Narodu bi odmah bilo jasno da se radi o veleizdajnicima. Opet Vučiću - koji se pretvara da je srpski nacionalista, a njegov lažni patriotski kredibilitet ojačavaju odglumljeni napadi saradnika NED-a, koji su personifikacije najcrnjeg antisrpstva -već godinama polazi od ruke razaranje svega srpskog. Ta igra je nastavljena i posle izbora jer se još nisu stekli pogodni uslovi da okonča poverene poslove. Da bi se to što pre desilo, Biserko i Gruhonjić, indirektni Vučićevi a direktni evroatlantski bojovnici, prionuli su na posao.

Ne dajte se zavarati, oni su skriveni deo lokalnog SNS-NATO tima, koji predvodi bivša radikalska uzdanica! Ne pokušavaju Amerikanci Vučiću da naprave, kao što njegovi (ne)skriveni tzv. nacionalni propagandisti tvrde, „Majdan" (prevrat). Zašto bi? Radi za njih. Imaju oni svoje, možda ideološki i lojalnije, izvršioce u opoziciji, ali njihovo instaliranje zahteva vreme, a Vučić im ovako ili onako odrađuje posao već danas. Otuda ga ujka Sem i njegova EU mlađa braća samo pozerski napadaju kako bi mu, dok izdaje srpske interese, očuvali ponešto od patriotskog kredibiliteta. Sonja, Dinko i Aleksandar, samo se prave da se ne vole, a zapravo su kolege na istom poslu. Što njihovu organsku vezu budemo više razobličavali, manji će imati prostor za realizaciju mračnih rabota!

(Autor je publicista i politički analitičar)