Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (125)

PAORSKA KOMORA I PAD POTROŠNJE HLEBA

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka'' Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Uz postojanje agrarne komore, vlast osniva i svoju!

Na sastanku, premijerke Vlade Srbije Ane Brnabić, ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković i njihovih saradnika, sa proizvođačima hrane Srbije, iz više udruženja (26. decembra 2023. godine) na kome je najavljeno formiranje poljoprivredne komore Srbije, razgovaralo se, i o tome, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Odnosno, kako bi paorska komora, bila jedna vrsta seljačke straže. Tu je pokazana dobra volja vlasti da se pomogne ova oblast, za koju su i ovaj put pokazali - neznanje. Jer, paorska komora već dugo postoji, ali vlast joj ništa ne pomaže!

I tako dok vlast vlada sa neznanjem, pa nema pojma da postoji ova institucija, istovremeno nam raste siromaštva pa nam je potrošnja hleba pala sa 91, na 48 kilograma po stanovniku godišnje! Oko 50.000 u Srbiji svakodnevno sad je gladno i pored toga što proizvodimo mnogo više pšenice nego što nam treba! Jer, sa ovakvom potrošnjom godišnje nam za ishranu treba oko 1,2 miliona tona, a pored toga oko 120.000 tona potrebno je za robne rezerve u mirnodopskom vremenu kao i oko 100.000 tona semenske pšenice. A, mi u ovoj godini možemo da očekujemo rod od oko tri miliona tona. Jer, pšenica je zasejana na oko 600.000 hektara. Čak polovinu površina je zauzelo seme ,,tavanka''. Jer, poljoprivrednicima je bilo skupo kvalitetno sortno seme, pa su sejali sopstveno seme sa tavana. Ali i u prosečno rodnoj godini može se očekivati prinos od oko pet tona po hektaru. Dakle, polovinu proizvodnje moći ćemo da izvezemo, ako pronađemo kupce. O svemu tome u buduće bi trebalo da se odlučuje u staroj - novoj Agrarnoj komori poljoprivrednih proizvođača!

Ovakva odluka koju su donele vlasti o formiranju Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije je dobronamerna ali, loša, štetna! To je dokaz da oni koji se bave ovim poslom, nisu dovoljno upoznati, o njemu i njegovim problemima! Možda nešto drugo znaju, pa zašto se onda ne bave onda takvim poslovima, možda bi imali bolje rezultate? Imali bi i više ugleda u zemlji gde pokazuju veliko neznanje! Bar, sa poslom kojim se trenutno samo bave! Jer, hoće da osnivaju Agrarnu komoru poljoprivrednih proizvođača, a ona već postoji! I to odavno. Pitanje je zašto ikako da oni to ne znaju!

U slučaju kada se oni ne bi bavili poslovima koje nedovoljno znaju i zemlja Srbija bi imala veći i brži prosperitet. Ako se ostvari ovo odobrenje vlasti, kada je u pitanju osnivanje još jedne agrarne komore, ono neće nikom koristiti,već će vlastima biti upisana još jedna loša odluka u biografiji! Jer, baš ta i takva komora, koju su davno osnovali sami seljaci, već postoji i u zemlji Srbiji!

Kada kažemo da vlast možda ima dobru volju da pomogne, ali ne zna to da čini, dobro je što je ponajviše od seljačkih para donela agrarni budžet od 119 milijardi dinara za 2024. godinu koji će čak premašiti i zakonskih pet odsto od ukupnog budžeta Srbije! Valjana suma, ali ako se dobro rasporedi i iskoristi!

Vlast je dala saglasnost, na kraju 2023. godine, za formiranje Agrarne poljoprivredne komore Srbije! Mora da čudi da se članovi vlasti nalaze na tako visokim funkcijama Srbije, a da ne znaju da seljačka zemlja Srbija već ima Agrarnu komoru poljoprivrednih proizvođača Srbije! Ova sadašnja, osnovana je pre više od šest godina! Šta će im još jedna? Ovo je još jedna pogrešna odluka vlasti, koja već niz puta dokazuje neznanje poslom kojim se bavi!

Jer, da valjano rade svoj posao, da se upoznaju sa problemima, znali bi da je davno, pre njih, takva odluka doneta i kao Seljački Bukvar, sad već daleke 1937. godine! Da su bar to pročitali u životu, ne bi sad donosili takvu štetnu odluku, kao svoju inovaciju! Mnogi su je već sproveli u praksi. Jer, Srbija i u vreme kada vlast donosi nazovi ,,spasilačku'' odluku za seljake, država u kojoj vladaju, već više od šest godina ima Agrarnu komoru poljoprivrednih proizvođača! Šta će im još jedna? Možda je vlast planirala da neke svoje nerešene kadrovske probleme rešava u novoj instituciji?

Neuka vlast!

Pitanje je ipak zašto vlast tako malo zna o poslu kojim se bavi? To su dokazali i u razgovorima sa proizvođačima hrane. Rezultat je - neuspešno! Najčešće u prostorijama vlade Srbije, a jednom i u višenacionalnoj zajednici Kisaču. Zašto nepotrebno osnivaju još jednu instituciju, koja već postoji?! Jer, da su znali, da ona postoji, onda je trebalo samo unaprediti njen rad! A, to znači da vlast postojećoj seljačkoj komori pomogne sa umnim kadrovima i da ih upute u nju, da rade sa proizvođačima hrane! Da budu sa njima u selima, da im pomognu u radu. A cilj je da se poveća i pojeftini proizvodnja. Da bude veća vrednost po hektaru, ali i ukupan tovar hrane. Da im pomognu u izvozu, gde su paori najtanji da samostalno nastupaju. Da osnuju zadrugu koja bi se u ovom prelaznom periodu bavila izvozom koji su nekad radili Geneks, Progres i druge izvozne farme. To bi bila korist. Zato poznavaoce prilika u agraru čudi ovako nizak nivo znanja kreatora i ljudi koji vode agrarnu politiku u Srbiji!

Ali, ako se ovo zna, onda je i jasno zašto ovih godina umesto rasta, proizvodnje imamo pad! Odnosno, za protekle tri i po decenije agrara Srbije do pojave Kovida 19 imao je skroman rast od samo 0,45 odsto! Onda nije čudno da članovi ministarstva poljoprivrede na jednom sastanku nedavno održanom u Palati Srbije, nisu čak ni znali da već više od devet godina imamo Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije, donetu krajem jula 2014. godine, a čija validnost ističe krajem jula 2024. godine! To je još jedan dokaz da imamo neuku vlast! Štetu imaju svi, vlast koja gubi ugled, proizvođači hrane koji umesto koristi od vlasti imaju štetu i samo trošak za njihove plate, ali ponajviše i - potrošači koji plaćaju ceh svih tih gluposti neuke vlasti. Vlada vlada samo zbog moći i fotelja u kojima sedi, a po izborima na kojima se vremenski produžava njihovo vladanje se vidi - nisu bitni rezultati, već samo da ta garnitura vlada!

A, da se i ne govori o tome da članovi ministarstva poljoprivrede nisu imali pojma o tome ni kakvi su rezultati tog krunskog dokumenta agrara Srbije. Taj dokument je donet kada je na početku vlasti bila baš ova vladajuća garnitura! Sad već bi trebalo da se priprema novi dokument, jer validnost ove strategije pada proizvodnje, izlazi krajem jula 2024. godine!

Dogorelo do nokata!

Uprkos silnim obećanjima vlasti, poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji je izgleda dogorelo do nokata. Toliko da je prvo u selu Viševac kod Rače, u blizini Kragujevca, održana sednica inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta poljoprivrednika Srbije, koji bi uskoro mogao da preraste i u političku stranku.

Na tom sastanku poručili su da je domaća poljoprivreda devastirana i optužili Vladu Srbije da nije ispunila brojna obećanja. U maju 2023. godine, nakon višednevnih protesta, nezadovoljni ratari i stočari potpisali su, naime, sporazum sa Vladom, tačnije sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković, nakon čega su se povukli sa ulica. Vlast im je zauzvrat obećala da će povećati subvencije za biljnu proizvodnju sa 9.000 na 18.000 dinara po hektaru, premije za mleko sa 15 na 19 dinara po litru, a za mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu. Uz to, dogovoreno je da se 2023. godine prepolove, a naredne godine potpuno da ukinu naknade za odvodnjavanje, da će se kontrolisati uvoz mleka i mlečnih proizvoda, uvesti „plavi dizel" od 1. januara 2024. i da će odmah početi dijalog o novoj agrarnoj i politici subvencija. Jer, Srbiji je potreban novi koncept agrara, a da projekat u praksi vode novi ljudi. Ministarka je svoje neznanje pokazala sa obećanjem o gradnji novih 103.000 hektara sistema za navodnjavanje. I sa neznanjem koliko traktora ima u Srbiji. Na broju ih ima 451.000, a većina je starija od svojih vlasnika. Poslednji podatak RZS iz januara 2023. godine je da se u Srbiji navodnjava samo 54.639 hektara njiva. Ona je 14 ministar agrara Srbije posle nazovi demokratskih promena 2000. godine, pa da je svaki izgradio nove sisteme na po samo 10.000 hektara, sad bi bilo čak 140.000 hektara koji imaju nove sisteme! Ovako poljoprivrednici imaju samo nova obećanja i očekivanja!

Pošto su prazna sela u Srbiji, prazne su u selima i staje, nema junadi, pa moraju da se uvoze. Kada nema junadi, nema ni prirodnog gnojiva, pa sad stižu i novi zahtevi za subvencije za junad, ukoliko želimo da napunimo staje. Njive su bez đubriva, ali i bez vode... Ako, bi imali vode, a ne i đubriva, od plodnih njiva, ubrzali bi stvaranje pustinje na nekad plodnih oranicama. Jer, Srbija je nekada pre više od tri i po decenije godišnje izvozila po 30.000 tona najkvalittnijeg junećeg mesa ,,bebi bifa'', a sad pošto nema junadi, izvozi samo po 300 do 400 tona godišnje! Dakle, 100 puta manje nego nekada! Zato je ovog trenutka potrebno Vojvodini 100.000 junadi. Kada bi napunili staje imali bi dovoljno mesa za ishranu u zemlji (gde je sad potrošnja manja od 3,5 kilograma godišnje po stanovniku). Pored toga mogli bi da ispunimo dozvoljeni kontigent od pre dve decenije da se godišnje izvozi 8.750 tona ,,bebi bifa''. Uz sve to imali bi i prirodnog gnojiva.

Gde su naše subvencije?

Ispunjavanje nekih od ovih uslova verovatno je čekalo da se najpre usvoji rebalans budžeta Srbije za 2023. godine u kome su predviđena dodatna sredstva za te namene. U međuvremenu, u Aradcu kod Zrenjanina, ponovo su se okupili predstavnici udruženja koja su u maju protestovala, zahtevajući da Vlada ispuni sve što im je obećala, a uz to su od nadležnih zatražili i da odgovore gde su nestale subvencije od 54 milijarde dinara ili oko 460 miliona evra, koje su bile namenjene za stočarstvo (28 milijardi dinara) i ruralni razvoj (26 milijardi dinara) od 2016. do 2020. godine. Deo tog novca nije stigao do stočara i stanovnika sela, a nepravilnosti u upotrebi tih podsticaja utvrdila je i Državna revizorska institucija još krajem 2019. i 2020, analizirajući efektivnost podsticaja za stočarstvo i ruralni razvoj. Da je taj novac došao do onih kojima je bio namenjen, oni verovatno pravdu ne bi ni tražili na ulici, već bi bili u svojim stajama, oborima za tov, na njivama... Ali i oni su, po svemu sudeći, shvatili da se sa zemlje (njive) njihov glas mnogo slabije čuje nego sa asfalta (ulice).

Godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa Kovid-19, u proseku rasla po stopi od samo 0,45 odsto godišnje. Da nevolja bude veća, u 2021. godini, kada je BDP Srbije povećan 7,5 odsto, fizički obim poljoprivredne proizvodnje bio je više od pet odsto manji nego u godini pandemije, dok je 2022. godine smanjen za dodatnih osam odsto. Iako je prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom i drugom ovogodišnjem kvartalu sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario značajan realni rast bruto dodate vrednosti od 10,5 i 9,3 odsto, to nije bilo dovoljno da se nadoknadi pad u prethodne dve godine. Na stranu što je 2022. godine godine dodata vrednost ukupne proizvodnje agrara Srbije realno bila za oko sedam odsto manja nego 2014. godine, koju su obeležile katastrofalne poplave. A, te 2014. godine Vlada je obećavala med i mleko. U leto te godine, Vlada na čijem je čelu bio tadašnji premijer Aleksandar Vučić, usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godine, iz koje proizlazi da će se srpski agrar u narednom periodu razvijati tempom od 6,1 do čak 9,1 odsto godišnje. A, ispostavilo se da nikakvog rasta od 2014. do kraja 2023. godine zapravo nije ni bilo! Naprotiv, u 2022. godini je vrednost poljoprivredne proizvodnje realno bila za oko osam odsto manja nego u godini u kojoj je Strategija usvojena, jer je u pet od devet prethodnih godina poljoprivredna proizvodnja padala.

Dokument za utehu!

Ako je za utehu, taj dokument, za čije je pisanje na više od 140 strana bilo angažovano 240 eksperata i koji je sa 8,2 miliona evra finansiralo više evropskih institucija, Vlada nikada nije ni uputila Parlamentu na usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. I što se vlast farmera i ratara seti samo kada ih muka natera na blokadu puteva ili u finišu predizborne kampanje, jer u Srbiji ima blizu pola miliona registrovanih gazdinstava, a svaki glas je važan za pobedu na izborima. Toga su, izgleda, postali svesni i poljoprivredni proizvođači, koji su na nedavnom skupu ocenili da bi agrar, uz adekvatnu podršku države, mogao da stvara nekoliko puta veću dodatu vrednost od pet milijardi evra, koliko stvara godinama unazad. Oni poručuju da bi po novom konceptu agrar mogao da stvori blizu 70 milijardi dolara godišnjeg prihoda, a toliko je bio ukupan BDP Srbije u 2023. godini!

„U prethodnih 30 godina svaka stranka obećavala nam je kule i gradove, a po preuzimanju vlasti nas je zaboravila i ostavila", kaže poljoprivrednik Stevo Mišić iz Ravnog Sela u opštini Vrbas, jedan od inicijatora Pokreta poljoprivrednika Srbije, sa željom da se „život na selu učini boljim, da se ne dođe u situaciju da vlast rasparčava zemlju, uvozi mleko, a da mladi napuštaju sela". Da bi se bilo šta promenilo, najpre se mora promeniti vlast, a onda i sistem. Ivan Naumović iz Srema upozorava da će još veći problemi nastupiti „ako ostanemo bez sela kao baze". Osim velikog broja zaparloženih njiva, zbog čega se u Srbiji, prema podacima RZS, obrađuje manje od 3,5 miliona hektara, veći problem je što se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje na samo oko 1.200 evra, dok se ona u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru. Holandija, na primer, iako raspolaže sa samo 1,8 miliona hektara obradivih površina, upola manje nego što se obrađuje u Srbiji, svake godine izveze poljoprivredne proizvode vredne više od 95 milijardi evra.

Najgore je što trenutnim stanjem u agraru Srbije nisu zadovoljni ni poljoprivredni proizvođači, a ni potrošači. I jedni i drugi plaćaju ceh loše agrarne politike.

Brojka

Samo 1.200 evra je vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji, dok se u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru! Ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji retko kad godišnje pređe vrednost od pet milijardi dolara"

Dokazi o postojanju Agrarne komore!

Vlada da bi se udvarala proizvođačima hrane, sama odlučuje da se formira paorska komora. To niko od njih nije tražio, jer ona već postoji. A, postojala je i u Jugoslaviji, pre Drugog svetskog rata! Evo i dokaza o postojanju Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije. Ona postoji u zemlji Srbiji gradu Beogradu, već više od šest godina! A, to je najnovija inovacija koju je ,,izmislila'' sadašnja agrarna vlast Srbije! Ovu komoru koja postoji, baš takva kakva je potrebna proizvođačima hrane, osnovao je Nenad Manić, proizvođač hrane iz Crepaje u Vojvodini. Agrarna komora koja postoji u Srbiji osnovana je 24. septembra 2017. godine. Osnivači su asocijacije i udruženja iz četiri regiona Srbije, a priključila su se i udruženja iz još pet regiona Srbije. Odmah posle samo nekoliko meseci rada, i velike podrške proizvođača hrane, ova Agrarna komora poljoprivrednih proizvođača Srbije, već tada je imala između 4.000 i 5.000 članova...

Međutim, nije bilo podrške vlasti, pa ona i danas postoji, samo nedovoljno u praksi, a više na papiru! U agrarnoj zemlji Srbiji imamo sv 4.700 sela (po Ustavu nemamo ni jedno!). Od 4,1 miliona hektara njiva, obrađujemo, prema podacima RZS tek 3,48 miliona hektara poseda. Na tim njivama humus se smanjio sa pet na 2,5 odsto, pa će njive uskoro postati i pustinja! Razlog je nestajanje svakog četvrtog sela ili 1.200 njih, u njima je isto toliko praznih staja za tov goveda (kojih ima samo 0,30 odsto po hektaru) a u oborima je pre tri decenije bilo blizu šest miliona svinja, a sad ih imamo manje od 1,5 miliona. Pre jedne decenije u oborima je bilo i više od 1,1 miliona krmača prasilja, a sad ih je manje od 100.000!

Rezultat takvog vođenja agrarne politike je da smo u 2022. godini uvezli 300.000 svinja za preradu, 300.000 prasića, 35.000 tona zamrznutog mesa, 84.000 tona konzumnog mleka, 10.000 tona mleka u prahu, 12.000 tona sireva... Sve to je nastavljeno u 2023.godini pa je odobren uvoz čak 500.000 praića, zatim 35.000 tona mesa lošeg kvaliteta... Nekada smo godišnje iz Srbije izvozili čak 30.000 tona ,,bebi bifa", a danas izvozimo 100 puta manje ili tek oko 300 do 400 tona godišnje. Proteklih decenija godišnje smo gasili po 100 zadruga... Isti ljudi koji su gasili zadruge i podržavali nestajanje sela, sad su na rukovodećim mestima u Akademijskom odboru za selo SANU, pa u cilju pranja svojih biografija sad donose obrnute odluke, pa podržavaju osnivanje novih zadruga i navodno ,,spasavanje", odnosno nestajanje sela i varošica. Za vreme svoje moći ništa nisu učinili da se spasi gašenje zadruga i nestajanje sela! Jer, od njih nam ostavljaju samo ruine! A, sa valjanim zadrugama i selima nestaje i Srbija. Dokaz je da za poslednjih deset godina Srbija ima manje za 500.000 stanovnika! Po tome je Srbija među najstarijim zemljama u Evropi! Sad ih je oko 6,6 miliona.

Spasavanje sela, varošica i Srbije...

Ali, ima ideja za bolje, a da bi se to osetilo u praksi treba da prođe bar šest decenija. Jer, toliko se uništavalo zadrugarstvo i gasila su se sela. Ipak se nešto kreće ka boljem, pa je zahvaljujući akciji Ministarstva za brigu o selu (MBS) osnovano 1.100 novih zadruga. Ali, da bi bile efikasne potrebna im je prerađivačka industrija, da bi se zaposlili ljudi u selima. A, prerađivačka industrija je odneta u pljačkaškoj privatizaciji agrara posle 2000. godine.

U akciji MBS uz pomoć države kupljeno je u selima oko 2.650 kuća u kojima trenutno niko nije živeo. Tako su sela dobila oko 10.000 novih stanovnika, a među njima je i oko 3.000 dece. To je za sada dobra ideja, ali ako ti ljudi u selima nedobiju posao gde će da zarade da može porodica da živi? Ako se ne ubrza taj proces, od akcije neće biti vidljivih rezultata, a ni spasavanja sela, varošica i države Srbije! Ona će nestati jer svake godine više umre nego što se rodi oko 50.000 ljudi u zemlji Srbiji, a još toliko ode iz zemlje u svet, sa kartom u jednom pravcu, mladih i školovanih ljudi.

Međutim, možda vlast želi da pomogne, ali nezna! Jer, komora, čije novo osnivanje navodno podržavaju, već postoji! A, neuka vlast se hvali sa idejom da pomaže osnivanje nove komore! Međutim, već postojećoj agrarnoj komori nije stigla sistemska podrška za rad, ona se nije ni ugasila, postoji i danas, a vlast hoće da se osniva nova, još jedna takva ista institucija, ali navodno sa ,,novim'' idejama sadašnje vlasti! I to baš nekadašnje, ali i sadašnje, nedovoljno informisane i neupućene u poslove o kojima odlučuje, koja nije znala da već imamo baš takvu komoru, pa izmišljaju novu i velikodušno njeno osnivanje odobravaju seljacima! Samo kao svoju inovaciju i instituciju! I sa time se hvale! Međutim, o postojanju ove komore i javnost je veoma malo bila informisana. Čak ni novinari koji prate agrar nisu znali ili ih nije interesovalo njeno postojanje! Da jeste možda bi vlast od njih bar saznala da ne treba osnivati komoru koju već imamo, više od šest godina, baš tu u blizini vlasti. I to ove vlasti koja pobeđuje na izborima, a da nije znala da postoji Agrarna komora u glavnom gradu Srbije".

Evo i podataka iz osnivačkog akta već postojeće Agrarne komore Srbije:

„AGRARNA KOMORA POLjOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE"

Udruženje

28240988

BEOGRAD (ČUKARICA)

Opština: ČUKARICA

Ulica: PETRA MARTINOVIĆA

Broj i slovo: 21/8

Nenad Manić, CREPAJA

Nenad Ilić, DEBRC

Naziv udruženja/saveza: AGRARNA KOMORA BEOGRADA

Oblik organizovanja: Udruženje

Matični broj: 28261039

Mesto: BEOGRAD (ČUKARICA)

Opština: ČUKARICA

Ulica: PETRA MARTINOVIĆA

Broj i slovo: 21

A, da ideje o agrarnim komorama nije novost i inovacija ove vlasti, evo i dokumenta iz arhive Zadružnog saveza Srbije, koji uspešno vodi njegov predsednik Nikola Mihailović, sačuvanog iz vremena Jugoslavije 1937. godine. U njemu se doslovce piše, ,,Šta se hoće i šta se želi sa poljoprivrednim komorama koje će se godine osnovati (tada) u našoj državi'' - Jugoslaviji! A, može da se primeni i kaže danas - Srbiji!

Izvor: Arhiva Zadružni savez Srbije

Neznanje vlasti!

Pretpostavljamo, da su vlasti znale da Agrarna komora već postoji, onda ne bi doneli odluku, odnosno dali podršku, za osnivanje nove komore, već bi odlučili da se pomogne ovoj već postojećoj komori, da može da pomaže proizvođačima hrane u Srbiji! Ali, pitanje za vlast je, da li možda osniva novu komoru, kako bi uposlila svoje kadrove, vrle stručnjake da pomognu poljoprivrednom sektoru koji proizvodi hranu na 3.48 miliona hektara. Njihov cilj bi trebalo da bude da pomoć bude takva da se vrednost proizvodnje po hektaru podigne sa skromnih 1.200 na 25.000 evra. Rezultat takvog rada ove vlasti, kao što je i ova odluka, je da retko kad ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji pređe vrednost od pet milijardi evra!

Dokaz će biti i protekla 2023. godina. Jer, Srbija je od velikog izvoznika postala uvoznik hrane. Da ove neznalice u vlasti imaju, možda samo dobru volju, to nije sporno. Dokaz njihove dobre volje je rekordan agrarni budžet koji su sad doneli od 119 milijardi dinara. To je po prvi put više od zakonskih pet odsto ukupnog budžeta, koliko je trebalo novca da ide svake godine u agrarni budžet. Ali, uzalud ako se to dobro ne iskoristi!

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić održala je, 26. decembra 2023. godine, u prisustvu ministarke poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković, sastanak sa poljoprivrednicima. Brnabić je tom prilikom ocenila da je ovo istorijski sastanak (?) imajući u vidu to da njemu prisustvuju predstavnici više od 60 udruženja poljoprivrednika iz čitave Srbije. Ona je navela da je ovo bio prvi put da je neka vlada okupila sva relevantna udruženja iz oblasti poljoprivrede, kako bi im predstavila budžet za subvencije za narednu godinu, koji će iznositi rekordnih 119 milijardi dinara.

Ali, normalnije bi bilo da je ministarska sa saradnicima otišla u selo i tamo sa njima razgovarala. Jer, to bi onda bilo pravo mesto. A, ne da seljaci dolaze u četiri zida vlasti u Beogradu i da im se navodno razgovaraju, pa da im se serviraju saopštenja koja oni ni ne razumeju, pa tek posle shvate da su prevareni! Tada je na sastanku najavljeno i formiranje poljoprivredne komore Srbije, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Veći deo sastanka protekao je u pitanjima poljoprivrednika predsednici Vlade i ministarki, kako bi sva otvorena pitanja u vezi sa funkcionisanjem subvencija navodno bila razrešena. Brnabić je istakla da je namera da ovakvi dijalozi između poljoprivrednika i Vlade budu redovni, kako bi zajedničkim snagama kontinuirano radili na dodatnom unapređenju položaja poljoprivrednih proizvođača. Takvi nisu dobri niti koriste seljacima, već samo vlastima za ,,gašenje požara''. Probleme treba rešiti sistemski i dugoročno! To bi bilo dobro i za vlast i za proizvođače hrane!

Nekad smo trošili 91,5 kilogram hleba po stanovniku sada 48,5

I dok vlast vlada na ovaj pogršeanj način, opada nam agrarna proizvodnja, opada proizvodnja i potrošnja mesa raste uvoz osnovnih namirnica... Samo na osnovu analiza potrošnje hleba u Srbiji utvrđen je značajan pad za 17 godina. Nekada smo trošili 91,5 kilogram godišnje po stanovniku dok je to sad samo 48,58 kilograma! Na to treba dodati da je i u razvijenijim delovima Srbije godišnja potrošnja peciva po jednom stanovniku oko 10 kilograma godišnje.

Ovo je utvrdila analiza novosadske ,,Žitounije'' rađena na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS), na osnovu ankete o potrošnji hleba i peciva u 2022. godini). "Na osnovu ove ankete i analize utvrđeno je da godišnja meljava pšenice za hleb i peciva potrebna za ishranu 6,6 miliona žitelja Srbije iznosi oko milion tona! To je za 200.000 tona manje nego li pre deceniju po. Za ovo vreme potrošnja hleba u Srbiji manja je za 374.000 tona. U 2022. godini iz Srbije je izvezeno 134.000 tona bašna'', kaže Zdravko Šajatović, direktor novosadske ,,Žitounije".

Da bi se utvrdilo kakve su dugoročne tendencije u Srbiji, analizirala je potrošnju hleba po glavi stanovnika od 2006. godine do 2022. godine.

U poslednjih 17 godina (za period 2006.-2022.) prosečna godišnja potrošnja hleba (bez peciva) po glavi stanovnika u Srbiji smanjena je sa 91,5 kilograma na 48,58 kilograama, odnosno za 42,92 kilograma ili za 47 odsto (po slobodnoj proceni, prosečna godišnja potrošnja peciva po glavi stanovnika iznosi oko 10 kilograma), navodi Šajatović. Pored manjeg broja stanovnika za više od 500.000 u Srbiji za poslednju deceniju, pad potrošnje ukazuje i na rast siromaštva!

Potrošnja hleba po regionima

Posmatrajući regionalno, ukupna potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika je ispod navedenog proseka u razvijenijim područjima u Srbiji, a iznad proseka u regionima čiji je BDP ispod republičkog proseka. Analogno tome, procena je, da je, za razliku od potrošnje hleba, potrošnja peciva po glavi stanovnika u razvijenijim regionima veća od procenjenog proseka od 10 kilograma, odnosno manja u nerazvijenijim regionima).

Proizvodnja i potrošnja brašna za ljudsku ishranu u Srbiji

Prema proceni ,,Žitounije'', a polazeći od situacije na tržištu brašna u Srbiji, godišnja meljava pšenice iznosi oko milion tona (zbog smanjene potrošnje hleba po glavi stanovnika i smanjenog broja stanovnika), smanjili smo dosadašnje procene godišnje meljave pšenica sa 1,2 miliona tona na million tona, odnosno na 1,05 miliona tona u slučaju osetnog povećanja izvoza brašna, navodi Šajatović.

Od million tona pšenice proizvede se oko 730.000 tona brašna za ljudsku ishranu (prosečni procenat izmeljavanja pšenice 0,73 odsto) u Srbiji. Dobijeno brašno za ljudsku ishranu utroši se za proizvodnju

hleba i peciva,

neposrednu potrošnju stanovništva,

proizvodnju testenina,

konditorsku industriju i

izvoz

U odnosu na podatke iz prethodnih godina, zaključno sa 2022. godinom, osim što se:

smanjila se potrošnja hleba (bez peciva) po glavi stanovnika, sa 91,5 kilograma na 48,58 kilograma;

smanjen je i broj stanovnika Srbije: od 2006.godine (sa 7.622.185) do 2022 godine (na 6.664.449);

U tome vremenu broj stanovnika u Srbiji smanjen je za 957.736 - (procene RZS za 2006.g. i popis stanovništva u 2022.godini).

,,Oba faktora uticala su u navedenom vremenu na smanjenje ukupne godišnje potrošnje hleba u Srbiji za 374.000 tona'', dodaje Šajatović.

Proizvodnja hleba i peciva

Procena godišnje potrošnje brašna za proizvodnju hleba i peciva u Srbiji iznosi 283.000 tona, i to:

HLEB - broj stanovnika 6.664.449 x 48.58 kg = 324.000 tona x 0,74 =234.000 tona brašna

PECIVO - broj stanovnika 6.661.449 x 10 kg = 000 tona x 0,74 = 49.000 tona brašna.

Procena godišnje potrošnje brašna za neposrednu potrošnju stanovništva u Srbiji:

Broj stanovnika 6.664.449 x 19,55 kg = 130.000 tona brašna

Građani u Srbiji troše pšenično brašno za neposrednu potrošnju u domaćinstvu kroz tzv. "mala pakovanja" brašna (pakovanja 1/1, 2/1, 5/1 i 10/1 kilogram). Prema podacima višegodišnji prosek godišnje proizvodnje "malih" pakovanja brašna iznosi oko 60.000 tona od čega se oko osam odsto ili oko 5.000 tona izveze. Takođe treba uzeti u obzir da, naročito u manjim sredinama, vlasnici RPG (koji između ostalih ratarskih kultura proizvode i pšenicu) značajne količine brašna za potrebe svog domaćinstva obezbeđuju kroz tzv. "ušurnu meljavu", a određene količine brašna za potrebe svog domaćinstva stanovništvo kupuje direktno u prodavnicama mlinova (pakovanja 25/1). Procena je da ukupna domaća potrošnja malih pakovanja brašna (od 1-10 kg), pakovanja 25/1 i brašna iz ušurne meljave, u domaćinstvima u Srbiji ukupno iznosi oko 130.000 tona.

Potrošnja brašna za testenine

Potrošnja brašna za testenine 664.449 x 9.58 kg = 64.000 tona brašna

(NAPOMENA: Korišćeni su podaci od RZS).

Potrošnja brašna za konditorsku industriju

Prema podacima RZS godišnje se za proizvodnju konditorskih proizvoda (keksa) u Srbiji potroši:

6.9 kg x 6.664.449 = 46.000 tona brašna

Izvoz brašna iz Srbije u kalendarskoj 2022. godini iznosio je 134.000 tona.

Godišnja potrošnja

Za ekonomski položaj mlinske industrije u Srbiji posebno je zabrinjavajuće da naša država u uslovima aktuelne svetske ekonomske krize donosi mere socijalne politike (što i jeste njena obaveza) ali značajan deo tereta te politike svaljuje na teret mlinske industrije (i indirektno na proizvođače pšenice). Izvor ,,Žitounija''

Iz navedenih procena vidi se da i dalje u Srbiji postoji izražen negativan trend u smanjivanju potrošnje brašna na domaćem tržištu. JUočljivo je da su previsoke prelazne zalihe brašna što je posledica ekonomski neopravdane zabrane izvoza brašna u martu i aprilu 2022.godine, u kom periodu smo "izgubili" izvoz brašna od oko 40.000 tona! Ohrabrujuće je da izvoz brašna u drugom polugodištu 2023.godine pokazuje vrlo pozitivan trend povećanja, tako da smo izvoz brašna u 2023. godini završili za 30.000 tona veći nego 2022.godine a samim tim su se smanjile i prelazne zalihe brašna.

Pljačka države!

U 2023.godini na domaćem tržištu brašna imamo apsurdnu situaciju da se država pojavljuje kao nelojalna konkurencija mlinskoj industriji jer prodaje brašno T-500 neposredno pekarskoj industriji po tzv. "damping cenama", što u praksi znači po 22.00 dinara po kilogramu (bez PDV) - što je jedva iznad tržišne cene pšenice (koja iznosi oko 20 dinara po kilogramu), a najčešća tržišna cena istog tipa brašna koje mlinska industrija prodaje tim istim pekarima iznosi oko 32.00 dinara po kilogramu!

,,Ako se zna da godišnja potrošnja brašna T-500 od strane pekara-proizvođača hleba i peciva iznosi 283.000 tona, a država preko Robnih rezervi prodaje 74.000 tona brašna, onda je lako zaključiti da je država "oduzela", odnosno opljačkala mlinsku industriji sa oko 26 odsto navedenog segmenta tržišta. Osim toga, država je krajem septembra 2023., sa važnošću do 31.decembra 2023. godine, donela posebnu uredbu (samo za mlinsku industriju) kojom je propisala proizvođačke cene za kilska pakovanja brašna T-400 i T-500 koja je za oko 25 dinara po kilogramu niža od to tada propisane. Zato je ,,Žitounija'' podnela zahtev Vladi da mlinarima-proizvođačima kilskih pakovanja isplati kompenzaciju od pet dinara pokilogramu (u skladu sa čl.37.st.5, Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda)'', kaže Zdravko Šajatović.

Potreban novi koncept agrara!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije i 2023. godine većina agrarnih proizvoda je u manjoj proizvodnji nego proteklih godina, a da se i ne govori o vremenu od pre tri ili četiri decenije kada su ostvarivani rekordi. Sve uglavnom zavisi od ćudi vremena. Najbolji primer lošeg rada je da se u Srbiji prema podacima RZS navodnjava samo 54.639 hektara njiva, što je manje od 1,5 odsto površina koje se obrađuju, a to je 3,48 miliona hektara. U svetu se navodnjava prosečno 17 odsto obradivih površina. Zemljište ima više humusa nego ovo u Srbiji. Je, ono zbog nedostatka prirodnog gnojiva u Srbiji sad ima samo 2,5 odsto humusa. A, prirodnog gnojiva nema jer su nam prazna sela, prazne staje za tov stoke, pa nema ni prirodnog gnojiva. Bez prirodnog đubriva, vode i kvalitetnog deklarisanog semena, ne može biti ni rekordnih prinosa! Ali, ipak se uvek može proizvesti dovoljno skupe hrane za preživljavanje sve manjeg broja stanovnika u Srbiji!

Prema podacima RZS rekrodan prinos pšenice u Srbiji od 3.736.503 tona bio je davne 1991. godine, rod kukuruza od 8,1 miliona tona bio je 1986. godine, soje od 751.58 tona rodio je 2020. godine, suncokreta je ubrano 733.706 tona u 2018. godini. Zatim, 4.920.600 tona repe je izvađeno 1989. godine, rekordna proizvodnja paradajza bila je 1977. godine kada je ubrano 244.960 tona, a daleke 1974. godine bilo je proizvedeno i blizu 1,15 miliona tona krompira. U 1969. godini ubrano je u Srbiji blizu 750.000 tona grožđa, dok je 1955. godine bilo proizvedeno čak više od 101.000. tona pasulja...

Sve ove proizvede Srbija je nekada imala dovoljno za sebe pa i za izvoz. Danas sve, pa i pšenicu za poboljšanje njenog kvaliteta mora da uvozi! Taj uvoz je samo posledica loše kreirane i vođene agrarne politike u zemlji. Sve to se može proizvesti u zemlji i danas, za sopstvene potrebe pa i za izvoz. Samo je potrebno primeniti novi koncept zadrugarstva u kome će biti prerađivačka industrija i zatvoreni koncept agrarne proizvodnje po nordijskom sistemu.

Rezultati proizvodnje iz 2023. godine...

Ostvarena proizvodnja pšenice i ranog voća i očekivani prinosi kasnih useva, voća i grožđa, stanje krajem 2023. godine:

Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 5. septembra 2023. godine, ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 3.449.000 tona, što je za 10,9 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Ostvarena proizvodnja malina je manja za 15 odsto, a višanja za 11,9 odsto.

Očekivana proizvodnja kukuruza u 2023. godini bila je 6.631.000 tona, što je za 54,8 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2022. godini. U poređenju sa 2022.godinom, očekivala se i viša proizvodnja suncokreta za 6,7 odto, šećerne repe za 22,4 odsto i soje za 50,5 odsto.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022), proizvodnja pšenice je veća za 25,1 odsto, suncokreta za 14,9 odsto, soje za 9,9 odsto, i kukuruza za pet odsto, a manja šećerne repe za 16,5 odsto.

U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u 2022. godini, očekuje se manja proizvodnja šljiva, za 27,8, i jabuka, za 11,9. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se smanjenje proizvodnje šljiva za 14,2 odsto i jabuka za 17,1 odsto. Proizvodnja grožđa u Republici Srbiji bila je manja za 12,4 od one u 2022.godini, što je za 10,8 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek.

Konačni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u 2023. godini biće objavljeni u toku marta 2024. godine.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

(Nastaviće se)