Na nišanu

Kako je samozvani "vrhovni komandant" uništio Vojsku Srbije

Miševi u uniformi

U odbrambeni sistem Srbije, u poslednjih deset godina, uloženo je oko milijardu evra. Najviše je investirano u namensku industriju, koja i dalje grca u gubicima. Iz budžeta su potrešene ogromne pare za nabavku stranog oružja i oruđa, koje nije potrebno, a ni upotrebljivo. Aleksandar Vučić je u političko-koruptivnu mrežu visokih oficira uključio Milana Mojsilovića, Đuru Jovanića, Petra Cvetkovića, Nenada Miloradovića i njima slične. Vučić je nedavno pokrenuo kampanju kojom promoviše predlog vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, ali za to ne postoje elementarni uslovi. Ta priča služi samo za skretanje pažnje s predaje Kosova i Metohije i izborne krađe. Kao i u drugim prevarama lažnog "vrhovnog komandanta", i u ovoj učestvuju vodeći ljudi Vojske Srbije. Pored ekonomskog, to je jedan od najvažnijih razloga zbog kojeg je, u poslednjih pet godina, više od 12.000 profesionalnih vojnika napustilo službu.

Predrag Popović

Više vredi vojska magaraca koju predvodi lav, nego vojska lavova koju predvodi magarac. Ta Napoleonova deviza nema veze sa stanjem Vojske Srbije. Trenutno, u oficirskom koru Vojske Srbije nalaze se samo miševi, a predvodi ih lažni "vrhovni komandant", miš Aleksandar Vučić.

Vučić je, čim je prigrabio vlast, počeo da plete kadrovsku mrežu u skladu sa svojim potrebama i afinitetima. Na funkcije u Generalštabu i vojnim službama postavljao je ljude nalik sebi. Negativna selekcija je napravila od Vojske Srbije ovo na šta sada liči.

General Milan Mojsilović je karijeru gradio pomoću dve osnovne karakteristike, neophodne za napredovanje u ovoj i ovakvoj Vojsci. Činove i funkcije u vojnoj nomenklaturi dobijao je zahvaljujući nesposobnosti i poltronstvu. Njegove stručni, a i kognitivni kapaciteti, opisani su u anegdoti iz 2002. godine, kad se nalazio na mestu načelnika štaba brigade, koja je bila raspoređena u Kopnenoj zoni bezbednosti. Deca ih jednog albanskog sela bez po muke su uspela da komandantu Mojsiloviću ukradu minobacač. Dve decenije kasnije, ispostavilo se, Mojsilovićev zemljak i drugar Milan Radoičić uspeo je da iz magacina i jedinica Vojske Srbije ukrade, tj. uzme ili dobije, naoružanje i opremu vrednu pet miliona evra. Kad su albanski tzv. istražni organi dokazali da oružje, zaplenjeno kod Banjske, pripada Vojsci Srbije, načelnik Generalštaba je demantovao bilo kakvu vezu s Radoičićem.

- Ponavljam, Radoičić nije učestvovao, niti prisustvovao nijednoj obuci. U par navrata je prethodnih godina pozivan na vežbe, ali se na njih nije odazivao, a šta Radoičić radi na privatnom imanju, složićete se sa mnom, nije stvar Vojske Srbije - rekao je Mojsilović.

Specijalna operacija „Kad se vojska na Kosovo vrati" završena je sahranama trojice srpskih avanturističkih boraca i jednog Albanca. Popovi su duže služili opelo žrtvama, nego što je „novi Obilić" Radoičić proveo u pritvoru i kod tužioca. Istraga je stala na tome, bez namere da se otkrije ko je iz Vojske Srbije omogućio Radoičiću da nabavi i koristi vojno naoružanje i da svoju jedinicu prevede preko administrativne linije, na klanicu kod Banjske. Da bi se otkrilo ko je odgovoran za sve porodice koje su zavijene u crno neophodno je utvrditi kakvu je ulogu u tome imao general Mojsilović, da li je on logistički podržao Radoičićev„teroristički akt", kako to danas naziva Vučić, ili ništa nije preduzeo da to spreči.

Zasad, sigurno je samo jedno - dok je ove vlasti, neće biti ozbiljne istrage, porodice ubijenih neće dobiti odgovor na pitanje zašto su žrtvovani njihovi najbliži, niti će javnost biti obaveštena o posledicama po sve Srbe na severu Kosmeta, koje albanske vlasti progone, hapse i optužuju za terorizam. Mojsilović je uveren da će se i sada izvući od odgovornosti uz pomoć političkog vrha, kome tako verno služi. Zaslužio je podršku vlasti. Poslušno je izvršavao sva naređenja lažnog „vrhovnog komandanta" Vučića.

Mojsilović je igrao značajne uloge u svim Vučićevim idiotskim predstavama. Vučić je u svojim medijima, početkom novembra 2022, objavio da su „Jedinice Vojske Srbije u popodnevnim satima, nakon otkrivanja i praćenja, neutralizovale komercijalni dron koji se kretao iz pravca Kopaonika ka Raški". Dron su, navodno, oborila dva MIG-a. Osim izjava premijerke Ane Brnabić i generala Mojsilovića, koji su tvrdili da je i ta akcija dokaz da je Vojska Srbije sposobna da „neutrališe svaku opasnost po mir i bezbednost", od drona nije ostalo ništa. Nema nijednog dokaza da je uopšte postojao.

- Upravo sam završio sastanak sa Aleksandrom Vučićem. Tema je bila Kosovo i Metohija i stanje na istom. Trenutno sam u putu, putujem ka Raškoj. Situacija zahteva prisustvo Vojske Srbije duž administrativne linije. Zadaci koje je dobila Vojska Srbije su precizni i jasni i biće u potpunosti sprovedeni i realizovani kao takvi - rekao je Mojsilović pre godinu dana za televiziju Pink, takođe prilikom jednog od Vučićevih igrokaza sa zveckanjem oružjem.

I tada, po običaju, sve se završilo dizanjem tenzija i izazivanjem straha i panike kod srpskog stanovništva s obe strane administrativne linije. Da bi se Vučić predstavio kao patriota s dna kace, koji je spreman čak i da oružjem brani sunarodnike, koji su izloženi torturi albanskih vlasti na Kosmetu, Mojsilović je pristao da se direktno uključi u program Pinka. Na taj način je dokazao da mu je obraz deblji od onoga što Jovana Jeremić svakog jutra na toj televiziji pokazuje ispod suknje.

Mojsilovićev staž na mestu načelnika Generalštaba VS obeležen je brojnim primerima poltronstva. Šampionske domete u toj disciplini potvrdio je i prošlog decembra kad je pokrenuo medijsku kampanju predlogom da se vrati obavezno služenje vojnog roka. Vučiću je bilo potrebno da nametne tu temu, kojom se zadire u živote svih mladića u Srbiji, kako bi skrenuo pažnju sa izborne krađe. Kad bi taj predlog izneo on lično, ili Srpska napredna stranka, svima bi bilo jasno da je u pitanju još jedan marketinški spin. Zato je Mojsilović dobio zadatak da plasira tu besmislenu priču.

- Lično smatram, a to je i stav Generalštaba Vojske Srbije, da je u uslovima vojne neutralnosti obaveza služenja vojnog roka sa oružjem dugoročno rešenje koje će zadovoljiti potrebe mirnodopske i ratne vojske. Naravno, odluka o vraćanja obaveznog vojnog roka nije isključivo vojno pitanje i za njeno donošenje je potreban širi društveni konsenzus. Primenom principa dobrovoljnosti deo ukupnog regrutnog potencijala nije osposobljen za odbranu zemlje, pa se podmlađivanje i adekvatna popuna rezervnog sastava nameću kao imperativ u podizanju odbrambenih sposobnosti VS. U skladu sa dosadašnjim opredeljenjima i konceptom popune jedinica VS, bez obzira na to da li će se doneti odluka o nastavku obaveznog služenja vojnog roka ili ne, profesionalni vojnici će i dalje biti ključni oslonac komandi i jedinica u izvršavanju misija i zadataka Vojske Srbije - rekao je Mojsilović u intervjuu za Politiku.

Predloženo obavezno služenje vojnog roka u režimskim medijima promovišu ministar odbrane i predsednik SNS-a Miloš Vučević i razni stranački funkcioneri i vanstranački lažovi, među kojima ima i solidan broj penzionisanih oficira. Mimo televizija s nacionalnom pokrivenošću, na društvenim mrežima, čast vojske brane retki primeri bivših oficira, koji više veruju zdravom razumu, nego bolesnom „vrhovnom komandantu" i njegovim kadrovima u Vojsci, Vladi i SNS-u.

Najdan Vojinović, pukovnik u penziji, na društvenim mrežama razgrće naprednjačku dimnu zavesu i otkriva uslove koji su neophodni za ozbiljnu analizu predloga o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka.

- Pre nego što donese takvu odluku, država bi morala da uloži oko 1,2 milijarde evra za pripreme, kako bi uvela, obukla i nahranila vojnike i da bi stvorila uslove za boravak i obuku u kasarnama, vežbalištima, strelištima. Potrebno je obezbediti novac za najmanje dva kompleta uniformi i druge odeće, za održavanje higijene, lečenje i novčana primanja, plate i dnevnice. Procenjuje se da godišnji regrutni kontingent broji oko 30.000 regruta, u šta sumnjam, jer je naprednjačka sekta oterala mlade ljude iz Srbije. Znači, moglo bi se očekivati po 10.000 regruta u jednoj partiji, u najboljem slučaju. U poslednjih pet godina Vojsku je, po ličnom zahtevu, napustilo oko 12.000 pripadnika, među kojima je najviše profesionalnih vojnika po ugovoru. Najavljuje se da će vojni rok trajati četiri meseca, a za to vreme ne možete da stvorite vojnika, naročito ne bez profesionalnih starešina, oficira i podoficira. Zapuštene su kasarne, kasarnski krugovi, strelišta, poligoni, radionice, ambulante, kuhinjsko-trpezarijski blokovi, nema smeštajne i logorske opreme... Veći deo investicije, možda i dve trećine od tih 1,2 milijarde evra, otišao bi na logistiku. Međutim, mene ne čudi ovakva bombastična najava povratka obaveznog služenja vojnog roka od državnog vrha, koji je Srbiju doveo do ivice ponora. Ova najava ima za cilj zamajavanje naroda i skretanje pažnje sa izdaje i predaje Kosova i Metohije, pokradenih izbora, velike pljačke i rasprodaje Srbije, njenih prirodnih i drugih resursa. Od njih se nije ni moglo očekivati neko pametnije rešenje problema u sistemu odbrane, koje su oni stvorili svojom nekompetentnošću. Tetkica Mojsilović je potpisao neki predlog koji mu je neko polupismen napisao i rekao da ga potpiše, a on, koji je kucao na vrata i kada je izlazio iz kancelarija svojih dosadašnjih, a i sadašnjih šefova, nije imao hrabrosti da otresito i argumentovano kaže da ovo za sada nije izvodljivo bez rešavanja velikih, dugoročnih i dalekosežnih problema, pre svega finansijskih, kadrovskih, građevinskih, tehničkih i organizacionih - napisao je pukovnik Vojinović na Fejsbuku.

Pukovnik Vojinović odlično poznaje tu temu, sa svim izazovima, u teoriji i praksi, suočavao se kao zamenik komandanta pozadinske baze, kad je operativno organizovao i sprovodio logistiku najbrojnijeg korpusa Vojske Srbije, dok je ona zaista bila vojska. Osim na logističke, penzionisani pukovnik ukazuje i na moralne probleme, koji su nastali otkad je naprednjački kartel na vlasti, usled Vučićevih kadrovskih eksperimenata.

- Koja bi to budala poslala svoje dete ili unuka u vojsku kojom komanduju Vučić, mutava Ana Brnabić, Vučević i Mojsilović, a možda opet dezerter Vulin, polupismeni keramičar ili one dvocevke i trocevke sa oficirskim sabljama i sa diplomama koje su stekle na prljavim kolenima za znanje pokazano u liftu - tvrdi pukovnik Vojinović.

Svaka kritika ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojske, koju iznose pukovnik Vojinović, zastavnik prve klase Goran Drobnjak i ostali iskusni oficiri i podoficiri, koji su obučavali na desetine generacija, bleda je senka u odnosu na izjave Aleksandra Vučića, kojima on brutalno raskrinkava sav besmisao svojih propagandnih trikova. Pre pet godina, kad je prvi put pokrenuo ozbiljniju medijsku kampanju za vraćanje vojnog roka, Vučić je to argumentovao potrebom da „mladići nauče da nameštaju krevet". Od svih vojnih obaveza, „vrhovnom komandantu" je najbitnije nameštanje kreveta. Doduše, treba ga razumeti, on je u vojsci bio ćata, nema pojma koliko traje i koliko je komplikovana obuka, recimo, jedne tenkovske posade. Takav, Vučić ne može da shvati da za tri meseca pešadijske obuke regrut može da nauči da kosi travu u kasarni, ali ne i da savlada vežbe „Odeljenje u napadu", a kamoli neke zahtevnije akcije. Kako bi izgledala obuka regruta može da se vidi po načinu na koji se sada školuju podoficiri.

- Danas imamo razne kurseve za podoficire, koji traju sedam-osam meseci, a ranije je bila srednja vojna škola Kopnene vojske JNA i vi ste dobijali kompletnog starešinu i pedagoga „u pokušaju", koji je umeo da uđe u mozak svojih vojnika, jer je bio njihovih godina, na početku karijere. Danas to nikome ne može da se objasni. Ode čovek na kurs od šest meseci i postane podoficir i jedino što nauči je da se dere na vojsku. I to ne na regrute, nego na profesionalne vojnike - rekao je penzionisani zastavnik prve klase Drobnjak.

I Vučić se dere na svoje podređene. Prilikom jednog urlanja na konferenciji za medije, najavio je povratak garnizona u Loznicu. No, nije lako vratiti garnizon tamo gde ga nikad nije bilo.

Vučić ipak ne dozvoljava da realnost utiče na njega. To se videlo i pre nekoliko dana, kad američki Stejt department i Pentagon dali zeleno svetlo za prodaju 246 raketa „Džavelin", po ceni od 75 miliona dolara, lažnoj albanskoj državi Kosovo. U saopštenjima sa sastanaka sa predstavnicima SAD i EU, pa i NATO, ne navodi se nijedna reč kojom se Vučić usprotivio stvaranju i opremanju kosovske vojske. Pred stranim gazdama ćuti kao riba, i to riba u konzervi, ali zato histeriše u studijima Pinka i Hepija. Histerisao je i kad je Turska poklonila tzv. Kosovu bespilotne letelice „Bajraktar", koje Vučić, niko ne zna zašto, naziva „Barjaktar".

- Neka se naoružavaju, mi smo i dalje jači od njih - rekao je „vrhovni komandant" Vučić.

Kosovsku vojsku, koja je projektovana na 5.000 stalnih i još 20.000 vojnika u rezervi, obučavaju instruktori iz NATO. Osim dronova „Bajraktar", Tuska je Kosovu dala protivtenkovske rakete i haubice, oklopna vozila „Kirpi" i Vuran" sa instaliranim minobacačima. Turska im je poklonila i 80 oklopnjaka tipa „Kobra". „Kosovske bezbednosne snage" su dobile i dronove „Puma", kao i američka laka oklopna vozila „Humvee", 200 komada. (Amerikanci su takva vozila donirali i Vojsci Srbije.) Nemačka je Kosovu poklonila 150 „Mercedesovih" terenskih vozila „Puch".

Čudno zvuči, ali Vučić je u pravu - bez obzira na naoružavanje KBS-a, Srbija i dalje ima neuporedivo veću i jaču vojnu silu. Međutim, Srbija ima i „vrhovnog komandanta" koga Vojska zanima samo kao sredstvo za medijske manipulacije i, naravno, isisavanje novca iz državnog budžeta.

- Čak 186 miliona evra potrošićemo odmah na kupovinu oružja i oruđa iz domaće proizvodnje. Dobili smo i opremu za ometanje neprijateljskih dronova i helikoptera i nastavljamo sa PVO sistemima. Imamo još tri stave od po 10 miliona evra, ali o tome nećemo javno govoriti - rekao je Vučić nedavno, prilikom turističke posete novinara Operativnom centru Vojnobezbednosne agencije.

Vučić je najavio i „velike izmene u našim jedinicama". Vojska Srbije će se, navodno, reorganizovati tako da će formirati manje taktičke jedinice, ali „sa mnogo boljom koordinacijom", i to ne samo specijalnih, nego i oklopnih jedinica, koje su „naša najveća snaga". Takođe, „vrhovni komandant" je najavio i proizvodnju više hiljada dronova „kamikaza" s pojačanim bojevim glavama u srpskim fabrikama.

Vojska Srbije može da se naoruža sa „Kindžalima", „Sarmatima", „Posejdonima", „Himarsima" i ko zna kakvim najnaprednijim čudima, to ne bi promenilo činjenicu da je njen vrh, naročito Generalštab, pretvoren u svojevrsni odbor Srpske napredne stranke. Kao i u svojoj parapolitičkoj organizaciji, Vučić je tako i u Vojsci Srbije primenio pravila negativne selekcije.

Načelnik Generalštaba Milan Mojsilović, koga oficiri od milja nazivaju „Tetkica", simbol je Vučićeve naopake kadrovske politike. Ništa bolji status ne uživa ni Mojsilovićev zamenik general-pukovnik Želimir Glišović. Oficiri VS, koji su sarađivali sa tenkistom Glišovićem dok je bio komandant Treće brigade, pa zamenik komandanta Kopnene vojske, ne govore loše o njegovim profesionalnim sposobnostima. Međutim, svi ističu njegovu spornu bliskost sa generalom Grujicom Davidovićem, bivšim komandantom Užičkog korpusa. Nakon penzionisanja Davidović je postavljen na mesto pomoćnika direktora JP „Putevi Srbije", a pažnju javnosti je privukao kad je uhapšen pod optužbom da je član „stečajne mafije". Posle puštanja iz pritvora, penzionisani general je pobegao iz Srbije. Posle godinu i po dana bekstva, iako je bio pod poternicom, bez problema se vratio u Beograd, na lečenje od posledica dva moždana udara. Istraga nije utvrdila da li su Davidović i Glišović sarađivali i u okviru „stečajne mafije". U svakom slučaju, ta veza nije sprečila Glišovića da avanzuje do mesta zamenika načelnika Generalštaba Mojsilovića, od koga je stariji tri godine.

Ministar odbrane Vučević i generali Mojsilović i Glišović nisu bitni u Vučićevom sistemu komandovanja Vojskom. Za razliku od njih, koji služe za manekenisanje po medijima, „vrhovni komandant" upravlja Vojskom preko svoje „desne ruke", pomoćnika ministra za materijalne resurse Nenada Miloradovića, zvanog Baća.

Baća je, od 2015. godine, siva eminencija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Postupajući po Vučićevim nalozima sproveo je nekoliko propalih projekata, koji su skupo koštali državu. Pre nekoliko godina je novinarima, sav ponosan, pokazivao avion „Orao", za koji je tvrdio da je prototip za modernizaciju. „Orao" od tada kisne na livadi piste vojnog aerodroma u Batajnici. To ne smeta eminenciji Miloradoviću, kao što mu nije smetala ni najava kupovine francuskih aviona „Rafal", za koje ne postoje piloti, hangari, mehaničari i ostalo tehničko osoblje. Baća ne razbija glavu činjenicama, važno mu je samo da izvrši naređenje Vučića, bez obzira koliko bilo bezumno. Takav rezon ga je doveo do pozicije ovlašćenog predstavnika trgovaca naoružanjem u Ministarstvu odbrane i ovlašćenog predstavnika državnog preduzeća iz tog resora Jugoimport-SDPR. Status Vučićevog čoveka od poverenja, Baća Miloradović potvrđuje brojnim poziranjem u društvu „vrhovnog komandanta", kao što je to bilo i prilikom nedavne posete novinara centrali VBA, što je već samo po sebi bruka i sramota za pripadnike te službe, Vojsku i celu državu. Međutim, u VBA nije bilo nikoga ko bi mogao da predsedniku države kaže da ne sme da ulazi u Operativni centar ni on, a kamoli Goca Uzelac i ostala pinkoidna bića. To i ne čudi, s obzirom da je Vučić i u toj službi postavio poltrone, koji se rukovode vođinim željama, a ne zakonima i propisima.

Da radi po propisima, Đuro Jovanić, aktuelni direktor VBA, ne bi u četiri godine uspeo da, od čina kapetana, napreduje do čina general-majora. Samo 2022, Jovanić je dva puta vanredno unapređen, a usput je dobio i stan od skoro sto kvadrata. Uspon u službi je počeo 2012. godine, kao ađutant Aleksandra Vučića, tadašnjeg ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade. Od zvanične titule „ađutanta", Jovaniću je za napredovanje mnogo značajniji status „nosača Vučićevog kofera". Iako će kolege nastaviti da ga nazivaju „kuvar iz Šeste ličke" i po nadimku „Kutlača", koji je najprikladniji za tog intendanta, Jovanić ne mari, nastavlja da tera po svom, odnosno po Vučićevom.

Uzalud je Vojni sindikat Srbije slao predstavke inspektoru vojnih službi bezbednosti u kojima je tražio da se ispita rad Đure Jovanića, koji, kako se navodi, troši resurse te vojne službe za tajno praćenje aktivnosti sindikata, njegovih članova i članova njihovih porodica. Zamerke, koje iznosi VSS, zapravo predstavljaju osnovni uzrok za unapređenje i ostale benefite, kao što je dodela stana. Pred kraj svog boravka na mestu ministra odbrane, Aleksandar Vulin je, pod sumnjivim okolnostima, preko reda dodelio stan Jovaniću, mimo rang liste, kojom Ministarstvo određuje redosled udomljavanja vojnih lica.

- Jovanić je bio lični pratilac Vučića, a sada je dogurao do direktora VBA. Na tom putu Jovanić je tri puta unapređen mimo propisa. Nedavno je, takođe mimo propisa, dobio stan od gotovo sto kvadrata. Postavlja se pitanje da li je on ovim nagrađen zato što je prikrivao lica iz kriminogene sredine oko Vučića ili zato što je zataškavao odgovornost VBA u aferi o navodnom prisluškivanju Vučića ili je napredovao zato što je prikrivao šverc oružja, iako VBA uvek prva ima ove podatke. Možda je nagrađen i zato što je postao nosač kofera na učestalim putovanjima po Ujedinjenim Arapskim Emiratima - rekla je Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde.

I Jovanićev prethodnik na mestu direktora VBA, general Petar Cvetković, napredovao je do mesta zamenika načelnika Generalštaba Vojske Srbije. Davno, dok je bio nastavnik na kursu Vojne policije, stekao je nadimak Pera Palica. Iako se fizički razlikuje od Đure Palice, lika iz „Kursadžija", Cvetković je na sličan način objašnjavao kursistima za šta se koristi palica, za šta lisice, a za šta šok bombe. S tim kvalifikacijama i intelektualnim kapacitetima dobio je priliku da pet godina vodi VBA. Ipak, pokazalo se da i Pera Palica zna šta je potrebno za uspon u Vučićevoj nomenklaturi.

Kao direktor VBA otkrio je špijunsku aferu u vojnoj fabrici „Krušik" i uhapsio je uzbunjivača Aleksandra Obradovića. Istom prilikom, promakla mu je korupcionaška afera u kojoj su firme Branka Stefanovića, oca tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, na prodaji naoružanja oštetile „Krušik" za više od 20 miliona evra.

S takvim kadrovima u vrhu Vojske Srbije, Vučić bez problema može da razvija svoju osnovnu privrednu delatnost - korupciju. Otkad je SNS zasela na vlast, u odbrambeni sistem Srbije uloženo je gotovo milijardu evra, a najviše u vojnu industriju, koja je i dalje u gubicima. Novac je uzet iz budžeta, navodno za kupovinu naoružanja i opreme, ili za investicije u vlastitu proizvodnju, da bi nestao na računima privatnih firmi u vlasništvu pojedinaca iz Vučićevog okruženja. To dokazuje da je i Vojska Srbije, kao i ostale državne institucije, samo sredstvo za čerupanje budžeta. Tako će biti dok je miš Vučić „vrhovni komandant" i dok se u vrhu Vojske nalaze miševi s generalskim epoletama.

antrefile

Bežanija iz Vojske

Vlada Srbije je, na zahtev Vojnobezbednosne agencije, donela odluku da se na „Službeni vojni list" stavi oznaka tajnosti na štampani oblik, a da se u elektronskoj formi ne objavljuju odluke i ukazi o unapređenju, postavljanju, penzionisanju i prestanku aktivne vojne službe.

Naravno, odluka je doneta na Vučićev zahtev. Vučić je na tome insistirao kako javnost ne bi saznala koliko oficira napušta Vojsku Srbije. Da bi sprečio odliv kadrova, Vučić je naredio da pukovnici mogu u penziju tek sa navršenih 60 godina, umesto sa 53, kao što je bilo do sada. Ta odluka je izazvala revolt majora i potpukovnika, koji će, po novom propisu, morati da do kraja karijere ostanu u istom činu, bez napredovanja i veće plate.