Dežurna

Od najjeftinijeg parizera do najskupljeg vašara na svetu!

Skok u budućnost ili u bu

Osmi septembar 2023. godine, pojavljuje se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u zgradi Predsedništva Srbije sa korpom iz super marketa u kojoj se nalaze pileći parizer, šampon od koprive, marmelada, sapun i još nekoliko proizvoda. Objašnjava kako situacija nije laka i to naravno ne njegovom krivicom, već da je kriza u svetu pa se preliva i kod nas. Ali iznosi plan kojim će se situacija popraviti i naziva ga „Bolja cena“. Ukratko, snižavaju se cene parizera, majoneza, hleba i još nekoliko artikala tako da svako sada može da jede tzv. „zidarski sendvič“ koji je u stvari nešto što nas sve podseća na dane detinjstva i neko srećnije vreme. A da bi sve bilo verodostojnije, nekoliko dana nakon ovog obraćanja Vučić i Mali su u praksi, pred kamerama, evocirali uspomene na odrastanje ispunjeno sendivičima napravljenim po jednostavnom receptu: pola hleba, nekoliko šnita parizera i malo majoneza, piše Dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Dvadeseti januar 2024. godine, pojavljuje se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u zgradi Palate Srbija, koja je specijalno za tu priliku preuređena za do tada neviđeni performans u kojem jedan čovek izvodi uživo tačku u kojoj skače u budućnost. Za razliku od pre četiri meseca kada je suština predstave bila vraćanje u blisku prošlost i buđenje starih lepih uspomena, sada je žanr promenjen u futurizam. Tako da smo sa pilećeg parizera koji je sa 399 dinara pojeftinio na 259 direktno skočili na EKSPO 2027 koji je specijalno za tu priliku sa dotadašnjih 12 milijardi evra poskupeo na 18 milijardi. Novi grad, automobili bez vozača, metro, tri miliona turista, neviđeni rast plata i penzija, rast bruto društvenog proizvoda, veštačka inteligencija, bio tehnologije. Sve će to da bude i još mnogo toga, ali 2027. godine uz preduslov da ne živimo 2024., 2025. i 2026. u kojima treba da se završe neki poslovi vezano za konačno priznanje Kosova, početak kopanja litijuma, prodaju strateških objekata Telekoma, predaju EPS-a i drugih preostalih prirodnih i privrednih resursa ovog društva i države.

Pošto o pilećem parizeru manje više sve znamo, hajde da napravimo jednu kratku analizu o tome šta je u stvari EKSPO 2027 i šta se realno može očekivati od te manifestacije zbog koje se od nas kao nacije očekuje da skočimo u budućnost. Pre svega, svetske izložbe (EKSPO) imaju dugu i dosta lepu tradiciju već 150 godina. Neke od njih su bile zaista planetarni događaji, poput one izložbe iz Pariza koja je označavala prelazak iz devetnaestog u dvadeseti vek. EKSPO održan u Čikagu 1893. godine je za nas Srbe posebno važan jer je na njemu Nikola Tesla postigao svoj veliki trijumf u poznatom „ratu struja“ koji je vodio protiv Tomasa Edisona.

Naime, čitav događaj koji je bio impozantan osvetljavao je sistem baziran na Teslinim patentima, a što je predstavljalo prekretnicu u istoriji čovečanstva. Dakle, ovakve izložbe zaista mogu imati epohalni značaj pogotovo kada se odvijaju u vremenima u kojima društva ulažu u razvoj baziran na znanju i u državama koje imaju svoju jaku privredu i potrebu da prošire tržište i ekonomski uticaj.

E sada, ovaj naš EKSPO 2027 ni po jednom kriterijumu ne može i na kraju i neće biti epohalan po bilo čemu čime bi se mogli ponositi, sem eventualno po razmerama krađe koja se na njemu planira i koja je zaista najveća u vekovnoj istoriji ove manifestacije. Ovo sa punom odgovornošću kažem sada kada još uvek nije zaboden ni ašov i to ne iz zlobe već na bazi realnih pokazatelja.

Naime, prvo i osnovno EKSPO 2027 nije ona velika svetska izložba, već jedna vrsta nusproizvoda tzv. specijalizovana (mala) izložba. Šta su neke glavne razlike, onaj pravi ekspo se održava svakih pet godina i predstavlja sveobuhvatnu izložbu koja se organizuje na proizvoljno velikoj površini i gde države učesnice svaka za sebe i svojim sredstvima uređuje svoj paviljon, koji opet može biti proizvoljno velik. To znači da na tim velikim izložbama postoji trka među državama učesnicama i da je prestiž uređenje paviljona tako da na najbolji način reprezentuje državu odnosno njenu privredu jer je suština izložbe prezentovanje poslovnih mogućnosti. Sa druge strane, tematske izložbe imaju svoja jasna ograničenja pa tako ukupna površina čitavoog kompleksa na kojem se ona održava ne sme da pređe dvadeset i pet hektara.

Čisto radi poređenja, kompleks Beogradskog sajma je upravo tolike površine, dok je sajam u Novom Sadu veličine 30 hektara i veći je nego što sme da bude EKSPO 2027. Takođe, veličina paviljona bilo koje države koja izlaže ne sme da pređe 1000 kvadratnih metara i manje više sav taj prostor za izlaganje mora da bude dosta standardizovan, što znači da nema prestiža i trke u tome da zemlje ostave što bolji utisak. Ono što je takođe značajna razlika, u velikim EKSPO izložbama države same finansiraju uređenje svojih paviljona, dok u tematskim to radi organizator odnosno učesnice na tematskim izložbama dobijaju sve besplatno.

I konačno, specijalizovani EKSPO je ograničen i u pogledu teme koju pokriva tj. nije sveobuhvatan. Recimo, prethodna takva izložba je održana u Kazahstanu u njihovom glavnom gradu Astani. Imajući u vidu da je ova država značajna u energetskom sektoru pošto ima velike rezerve uranijuma, a i neki važni koridori idu preko njene teritorije, onda su oni kao temu za EKSPO 2017 izabrali „Buduća Energija“ i imala je za cilj da se koncentriše na budućnost energetike, i na inovativna i praktična energetska rešenja i njihov uticaj. Podnaslov EKSPO 2017 je bio „Rešenja za rešavanje najvećeg izazova čovečanstva“, te su stoga na izložbi prikazana buduća energetska rešenja koja se bave društvenim, ekonomskim i ekološkim izazovima pred kojima se čitav svet nalazi.

Primera radi, EKSPO 2012 je održan u Južnoj Koreji i kao temu je imao „Živi okean i obala“ sa podtemama „Očuvanje i održivi razvoj okeana i obale“, „Tehnologija novih resursa“ i „Kreativne morske aktivnosti“. Dakle, na ovom tematskom događaju razlog da se predstavljaju imale su države koje izlaze na mora i okeane, eventualno velika jezera, jer su po prirodi stvari samo te države zainteresovane za temu uređenja života na obali.

Tu dolazimo do teme koju je za EKSPO 2027 ponudila Srbija, a koja glasi „Igra za čovečanstvo - sport i muzika za sve“ iz čega jasno proizilazi da će se države koje budu uzele učešća na događaju predstavljati svoja dostignuća na polju sporta i muzike. Što će reći, suštinski ovaj događaj će biti nalik na klasične vašare koji se kod nas održavaju i na kojima su ključne atrakcije navlačenje konopca i bacanje kamena sa ramena, dakle sport, i pevaljka pod šatorom, dakle muzika. E sada, imajući u vidu temu koju smo kandidovali, hajde da neko poveže priče o tome da će EKSPO 2027 da pomogne u zapošljavanju, osvajanju novih tržišta, razvoju privrede, uvođenju novih tehnologija, reindustrijalizaciji i svemu drugome što je Vučić pričao na konferenciji za medije i u šta nas danima uveravaju raznorazni eksperti. Jedino što bismo možda mogli da napravimo robotske verzije Cece i Jelene Karleuše pa da to prezentujemo svetu ili da Željko Mitrović svira bas gitaru dok leti u patikama na mlazni pogon.

Pored teme koja je kandidovana, a koja jasno pokazuje da Srbija nema svetu baš ništa da ponudi vezano za strateški i egzistencijalno važne teme, već smo svedeni na nivo lake zabave, drugi još veći problem je cena čitavog projekta. Primera radi tematski ekspo u Kazahstvanu je koštao oko pet milijardi evra i to prema najpesimističkijim procenama iznetih od onih koji su događaj kritikovali, dok neke objektivnije procene ukupnih troškova govore da je potrošeno nešto manje od tri milijarde evra.

Veliki ekspo koji je 2020. godine održan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i koji je ugostio bezmalo trideset miliona posetilaca, koštao je nešto preko šet milijardi evra. Ovaj naš vašar u Surčinu već sada ima projektovanu cenu od osamnaest milijardi evra i pri tome bez da je zakopan ašov, Srbija je zadužena za milijardu evra koliko je obveznica pušteno na ime EKSPO2027, a za šta država garantuje našom zajedničkom imovinom.

Sasvim logično se postavlja pitanje čemu onda sve ovo? Odgovor je da je EKSPO2027 Vučiću dat kako bi mogao da završi posao potpune pljačke i izdaje Srbije. Naredne tri godine svi mediji će biti zatrpani ovom temom i pričama o slatkom životu koji nas čeka, a sve političke pobune koje se eventualno budu javljale zbog Kosova, litijuma i drugih tema biće poklapane pričom kako smo mi mrzitelji koje su neprijatelji Srbije organizovali da se spreči projekat koji će nam doneti blagostanje. Dakle, prva namena je da EKSPO2027 bude neka vrsta trampe „vašar za Kosovo“.

Druga namena je predaja svih preostalih privrednih i prirodnih resursa multinacionalnim kompanijama. Za taj posao je osmišljen monstruozan plan, naime Srbija će se zadužiti za najmanje 18 milijardi evra i to kreditno i izdavanjem državnih obveznica, a za sve će garancija da bude imovina u državnom vlasništvu. Posebnim zakonima EKSPO2027 biće izdvojen iz obaveze sprovođenja otvorenih javnih nabavki, kao i drugih kontrolnih mehanizama. Tako da će na kraju svih 18 milijardi biti dato podobnima, a građanima će ostati dug koji će otkupiti neki investicioni fond i tako će se sva naša imovina (reke, zemljište, rude, EPS, energetske mreže, autoputevi itd.) bukvalno preko noći naći u njihovim rukama.

Da li se nešto može uraditi? Dok je Vučić na vlasti apsolutno se ništa ne može uraditi, tako da je nulta tačka svih planova za spas Srbije rušenje aktuelne vlasti. Da bi se srušio Vučić prvi neophodni korak je rušenje ovakve opozicije i uspostavljanje nove forme opozicionog delovanja. Da bi sve to imalo smisla taj prvi korak se mora uraditi veoma brzo jer kao što rekoh, zaduživanja za EKSPO2027 su već uveliko počela. Ovde je važno naglasiti da se bez bilo kakvih posledica može i odustati od organizacije ovog događaja kao što je to uradila Aregentina koja je dobila organizaciju EKSPO2023, da bi posle određenog vremena i novih kalkulacija donela odluku da odustane pravdajući to krizom u svetu i nemogućnošću da pokrije gubitke koje su očekivali ukoliko posao dovedu do kraja.

Ovo pišem da bi javnost imala punu informaciju, jer koliko čujem deo opozicije se sa Vučićem dogovorio da i oni dobiju deo kolača, a da zauzvrat ne spominju puno EKSPO2027 kao i da šire priču kako je to sada gotovo i da se mora realizovati bez obzira na sve.