(Ne)sloboda

Kozje uši srpskih novinara

Nezavisni od istine

Pišeš li istinu ili lažeš, osnovno je načelo novinarskog zanata. Najamnik je ograničen najamninom, stara je Marksova definicija slobode.. Nju potvrđuju i srpski novinari. Najveći deo njih je zaposlen u medijima Velike propagande laži, koji svakodnevno, kao papagaji, ponavljaju reči Aleksandra Vučića, koga profajleri Obaveštajne zajednice Sjedinjenih Država opisuju kao živo stvorenje koje sebe smatra Bogom Sunca. A prof. dr Mila Alečković ga u svojoj studiji označava kao Analno fiksiranog narcističkog psihopatu. I novinari iz tzv Opozicionog bloka imaju svoje gazde, crne liste i spiskove. Svi su nezavisni od istine. Srbija je u punom mraku! Pod okupacijom i u nestajanju. Ovaj zaključak može se izvesti iz tekstova koje objavljujemo u ovom broju

M. Brkić

Dana 20. januara predsednik Srbije se obratio podanicima, po povratku sa petodnevne turneje po Davosu, a sve televizije sa nacionalnim i regionalnim frekvencijama su direktno prenosile njegove bolesne reči, zaključke i obećanje o svetloj budućnosti koja nas čeka. Nijedan od urednika medija iz Velike propagande laži nije se usudio da ga pita dokle će nas lagati i zamajaviti svojim bolesnim idejama i planu potpunog nacionalnog uništenja. On je skupo platio boravak među ''elitom''.

Posle Davosa, gde je AV bio u centru pažnje (u publici) i posle promišljanja Bilčika gde kaže da ne veruje da će se EU baviti izborima u Srbiji, stvar je kristalno jasna. Vučić je u Davosu dobio dva, za njega poslednja oročena zadatka koje treba on lično i nazovi Vlada, a koju najhitnije mora da oformi (zato su Bilčiku "dobri" izbori u Srbiji, o beogradskim izborima, naravno, niko od njih ni reči) da sprovede ili da institucionalno i formalno-pravno uđe u posao da više nema povratka (naravno, i ranije je to dogovarano i pripremano).

A to su: da po svaku cenu obezbedi iskopavanje litijuma u Srbiji. I već je agresivno krenuo sa ovim (prvim javljanjem iz Davosa kad mu je uručen zadatak, direktnom najavom na tragikomičnoj predstavi nekakvog "skoka" Srbije u budućnost. Ovo je (posle predaje KiM) najopasnije od svega zla koje je uradio i koje planira da uradi u Srbiji). Kinezi su trajno ekološki urnisali Istočnu Srbiju i Smederevsku oblast, i preostaje da Rio-Tinto i bukvalno devastira srce Srbije - Jadar i Šumadiju, da po svaku cenu krene u realizaciju dva najbesmislenija i najnepotrebnija i pogubna projekta za Srbiju - "EXPO" i tzv. "Nacionalni stadion". A razlog je dodatno zaduženje Srbije od više milijardi dolara, i doslovce dovođenje države u dužničko ropstvo (pored već abnormalnog duga zapadnim bankama i kineskim "investitorima").

Sa Kosovom je gotovo sve završio (naravno da njegov niti bilo čiji drugi potpis o formalnom priznanju Kosova nije bitan ( u toku je njegova trenutna predstava oko protivljenja uvođenju evra). I bukvalno su mu sad okrenula leđa kad je sve odradio njegova dva "brata" i prijatelja, Erdogan i Rama, koji su glavni nosioci završne faze projekta "Velike Albanije".

Šizofrenom ludaku niko od prisutnih novinara nije postavio nijedno pitanje, nije ga gađao gumicom, ili novinarka papirnom maramicom. Sa devojačkim osmehom napustio je salu, ostavljajući u šoku i strahu građane Srbije, najavom šta će nam sve uraditi.

Psihološka nezrelost pacijenta Aleksandra Vučića je očita na svakom koraku, a u uzroku perverzije je svakako dubinsko neprihvatanje jedne strane svoje ličnosti, ili nekog dela proživljenog iskustva, ili nekog momenta u biografiji. Vučić uživa u igri svemoći, odnosno u igri života i smrti drugih ljudi, što je karakteristično za nekrofilske profile. Odaje profil potuljenog i kukavičkog psihološkog mentalnog sadiste preobučenog u dizajn „oksfordskog zakasnelog studenta" u skupim odelima, ili adolescentskim trenerkama, sa veštačkim, usiljenim i grčevitim osmehom na licu, značajnim izvežbanim monotonim pauzama u izuzetno lepljivom i repetitivnom prenemažućem, maznom i otegnutom govoru punom veštačkih uzdaha, u tonalitetu glasa koji želi da glumi spontanost, ali je nesiguran, neubedljiv i odaje nepoverenje samom sebi, sa naočarima koje stalno dodiruje, te značajnim potezom ruke podiže uvis, ili „profesorski" gleda iznad njihovih stakala, kako bi nekom uputio kaznene reči koje je možda slušao u detinjstvu ili u svojoj bivšoj političkoj partiji („Ej ti mali...!") i kako bi gestovima i pokretima popunio očiglednu intelektualnu i kognitivnu prazninu - opisuje ga prof. dr Mila Alečković

Srbija je u punom mraku!

''Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha, nego da je to pobeda nad njim. Hrabar čovek nije onaj koji se ne oseća uplašeno, nego onaj koji nadvlada taj strah '' rekao je Nelson Mandela.

Zašto smo mi, koji dižemo dževu i pišemo o kriminalu i zločinima vlasti, prezreni od potlačenih građana i kolega koji bi trebali, po prirodi stvari, da nas brane?

''Ljudi koji imaju hrabrosti i karaktera drugim su ljudima uvek neugodni.'' tvrdio je Herman Hese

Zbog ''poziva na nasilno obaranje ustavnog poretka'' 8. maja sam uhapšen i 10. maja mi je sudija za prethodni postupakVišeg suda u Beogradu Nikola Mikić odredio pritvor. Drugi sudija (Dušan Agatonović) osudio me je 11. jula na godinu i dva meseca zatvora, zbog izgovorenih reči, a odgovarajući na pitanje nepoznatog demonstranta.

U zatvoru sam stupio u štrajk glađu. Izgubio sam 33 kilograma, i bio sam na samrti, kada mi je 13. septembra veće Apalecionog suda u Beogradu ukinulo, kao nezakonitu presudu sudije Agatonovića i predmet vratilo na ponovno odlučivanje, navodeći razloge zbog kojih smatra presudu nezakonitom. Isto veće je, istog dana odlučilo da mi pritvor zameni ''zabranom napuštanja stana''. A drugo veće Apelacionog suda u Beograd donelo je 12. januara odluku da mi ukine meru ''zabrane napuštanja stana'' i naložilo je da se odmah pustim na slobodu. Posle 8 meseci tamnovanja!

Moje hapšenje osuđivalo je nekoliko poslanika Narodne skupštine, intelektualci, kolega koji vode You Tube kanale, kolege iz Bete, Danasa, lista Nova.....

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić izjavio je danas (11. 7. 2023. godine) da presuda novinaru Milovanu Brkiću od 14 meseci zatvora predstavlja potvrdu urušavanja pravosudnih institucija koje su se, kako je rekao, pretvorile u produženu ruku Srpske napredne stranke (SNS).

Bodrožić je agenciji Beta kazao da je presuda novinaru Brkiću doneta po političkom diktatu.

„Ako je Milovan Brkić zaista kadar da sruši državu i da joj našteti sa svojim tekstovima i govorima, onda ova država nije nikakav tigar na Balkanu niti poseduje službe bezbednosti s kojima može da se diči", rekao je predsednik NUNS-a.

Bodrožić smatra da je hapšenje i suđenje Brkiću bilo organizovano da bi se „zasenile" neke druge stvari i da se kroz jedan, kako je naveo, Tabloid čiji je vlasnik Brkić, napravio pandam režimskim medijima.

„'Tabloid' Milovana Brkića ima veoma mali domet i uticaj, ali je non-stop istican od strane vlasti da bi se stvorila slika kako je predsednik Aleksandar Vučić stalno ugrožen. To svakako ne može da bude razlog da neko bude osuđen na 14 meseci zatvora", istakao je Bodrožić, a njegove reči je prenela agencija Beta.

Advokat Vladimir Gajić rekao je Beti da je njegov klijent osuđen zbog verbalnog delikta.

„Sud je danas imao izbor između toga da pokaže da u Srbiji ipak postoji neka nezavisnost sudstva ili da pošalje poruku da je Srbija stavila tačku na slobodu govora. Brkić je de fakto osuđen za verbalni delikt. To što je on rekao 8. maja je bila samo politički nekorektna izjava", ocenio je advokat.

Svaka pretnja kojom se ugrožava ustavni poredak zemlje, dodao je Gajić, mora da bude ozbiljna u meri da može da izazove posledice.

„Sasvim je jasno da jedan slobodni novinar kao što je Milovan Brkić ne može nikako rečima da ugrozi ustavni poredak zemlje. Sramota je za pravosuđe što se Brkiću uopšte sudilo i što mu je i sada produžen pritvor", objasnio ja Gajić.

Novinar Milovan Brkić (66) osuđen je u Višem sudu u Beogradu na 14 meseci zatvora zbog krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Više javno tužilaštvo je u optužnom aktu predložilo sudu da okrivljenog oglasi krivim i osudi na kaznu zatvora od dve godine.

Tužilaštvo je teretilo Brkića da je 8. maja 2023. oko 18 časova na Trgu Nikole Pašića u Beogradu tokom protesta „Srbija protiv nasilja", u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja Republike Srbije, pozvao da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi i njihovi predstavnici, odnosno Narodna skupština i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U toku pisanja ovog teksta (24. januara oko 14 sati) pozvao me je telefonom predsednik NUNS-a Željko Bodrožić. Bio sam šokiran, u neverici da se neko iz ovog udruženja, čiji sam jedan od osnivača bio, javlja, da me upita na koji način da mi udruženje pomogne. Bilo mi je potrebno pola sata da dođem k sebi, da shvatim da me je zaista zvao kolega Bodrožić i da je sasvim iskreno razgovarao samnom. Većina tzv nezavinih novinara s gađenjem pominje moj list i moje pisanje, čak gore i od samog Aleksandra Vučića, koji ne bira reči da opiše moje kritičke tekstove o zlodelima njegovog kartela i partije.

Svojevremeno je NUNS izdao saopštenje u kojem je osudio pisanje lista Magazina Tabloid, u kojem je navodno izneta tvrdnja da Vučić, kako je plačnim glasom saopštio Vučić, piše kako, on polno opšti sa svojim sinom. Saopštenje je potpisao tadašnji sekretar Svetozar Raković. Podneo sam tužbu sudu, jer takvih tvrdnji u tekstu nije bilo, niti bi ih pominjao zbog Danilove majke Ksenije, sa kojom sam radio pet godina.

Sudija Višeg suda Ivan Jovičić usvojio tužbeni zahtev i naložio NUNS-u da mi plati 1.000 dinara na ime povrede časti i ugleda, koliko sam tražio, jer je utvrdio da je NUNS preneo tvrdnje predsednika Srbije, kao svoje, koje nisu bile istinite.

NUNS je podržao Vučića u njegovim klevetničkim napadima mada su bili svesni da takvih tvrdnji nema u listu!

Redakcija Magazina Tabloid izložena je čestim, bezrazložnim napadima tzv ''slobodnih novinara" poput Olje Bećković, novinara Blica i novinara NUNS-a i UNS-a.

Ako prelistate samo jedan broj našeg magazina, uverićete se da za njega pišu akademici, profesori univerziteta, bivši ministri u Đinđićevoj Vladi i ugledni novinari, književnici... Da sajt po jednom broju pregleda najmanje 30.000 čitalaca, da se prodamo u tiražu od 14.000 primeraka, da većinu tekstova prenese najmanje pet portala i stranih medija.....

Ipak, tzv nezavisni mediji i taj novinarski polusvet ''akademski'' kritikuje režim. I zarađuje velike pare.

Koliko košta čast Dragana Đilasa?

Predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas, podneo je 120 tužbi protiv urednika i novinara medija pod kontrolom Aleksandra Vučića.

Pored Kurira, Srpskog telegrafa i Pinka, Đilas je najčešće tužio naprednjački blatoid Informer i njegovog vlasnika i glavnog urednika Dragana J. Vučićevića. Osim u sudskim parnicama, Đilas se sa svojim bivšim poslovnim partnerom, s kojim je sarađivao u dnevnom listu Press, obračunava u spotovima, u kojima Vučićevića optužuje da "laže kao njegov šef Aleksandar Vučić, a to znači mnogo".

Sa istim ili sličnim povodima, Đilas tuži i normalne, objektivne medije, koji mu se zamere objavljivanjem istine. Na njegovom udaru se, krajem decembra pretprošle godine, našao i portal Pištaljka.rs i njegov glavni urednik Vladimir Radomirović. Đilas je tužio Pištaljku zbog teksta "Finansijski izveštaji RTS-a ne mogu da prođu reviziju zbog poslova sa firmama povezanim i sa Đilasom", koja se sada nalazi pod kontrolom drugog vlasnika. Prema podacima koje je izneo Dragan Bujošević, generalni direktor RTS-a, ugovori sa "Dajrekt medijom" i "Medija grupom", firmom u vlasništvu Srđana Šapera, vrede oko 14.5 miliona evra godišnje.

- Đilas nas je tužio zbog toga što smo objavili da RTS ima ugovore o prodaji oglasnog prostora sa firmama koje su povezane sa Đilasovom bivšom firmom "Dajrekt mediju", koja i dalje posluje sa RTS-om. Ova nesporna činjenica je, izgleda, bila povod za tužbu u kojoj se na sedam strana ne demantuje nijedan navod iz teksta, osim što se tvrdi da Đilas "nije ni u kakvoj vezi sa pravnim licem 'Dajrekt medija', firmom čiji je vlasnik bio od 2005. godine, kada je njegova 'Multikom grupa' kupila 'Dajrekt mediju'. I samo pominjanje da je bio vlasnik "Dajrekt medije", po navodima u tužbi, za njega je uvredljivo, predstavlja napad na njegovu ličnost, "malicioznu konstrukciju" sa ciljem "javnog linča" i fabrikovanje afere, kao i da glavni urednik bez ikakvih osnova želi da dehumanizuje Đilasa i da vodi borbu protiv pripadnika drugih političkih opcija. Mi smo naveli samo zvanične podatke, bez ikakvog komentara, ali Đilas u tužbi tvrdi da je to kampanja protiv njega i da sam ja politički angažovan. Stvarno, neverovatno je da čovek, koji je i sam, nekada davno, bio novinar, a potom i vlasnik medija, koji svoje bogatstvo duguje poslovima s medijima, na takav način tuži nekoga zbog objavljenih činjenica - tvrdi Vladimir Radomirović.

Za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, Đilas traži odštetu od 200.000 dinara i zahteva uklanjanje predmetnog teksta sa sajta Pištaljka.rs.

Moć je data samo onima koji se usude da se sagnu i podignu je.

Uspeh je dobiti ono što želimo. Sreća je želeti ono što dobijemo. Delovanje neće uvek doneti sreću - ali sreća sigurno neće doći bez delovanja - tvrdio je Bendžamin Dizraeli

Novinari su u Srbiji izloženi najgorem vidu progona. Tako je Jelena Drakulić Petrović pod svoju šapu uzela izdavačku kuću koja je izdavala Blic, Nin, Alo....

Sve je to stekla kao konkubina tadašnjeg direktora nemačke izdavačke kuće, Atile Mihoka, koji je premešten na rad u Mađarsku, a ona nastavila direktorovanje.

U saradnji sa, sada pokojnim Veselinom Simonovićem, otpustila je nekoliko stotina novinara, koji su napisali poneki ''škakljiv'' tekst. Po Vučićevom nalogu kupila je NIN, od svoje kompanije, a Vučićevim parama. Nakon što je glavni urednik NIN-a objavio intervju sa Vučićem, zbog kojeg se ovom ludaku zatresle gaće, Jelena je ugasila jedan od najstarijih medija u Srbiji. Svi novinari su dali otkaz, momentalno, i dobro je što im je posao dao Dragan Šolak, u svojoj medijskoj kući. List Nova je sasvim korektna novina. I Danas se nekako održava.

Kako se osloboditi mraka koji se nadvio nad Srbijom dolaskom naprednjačkog kartela.

Hapse novinare, a kriminalce ?

Svaka vlast je hapsila novinare. Međutim, kao što postoji razlika među režimskim načinima i intenzitetu torture, tako se razlikuju i novinari koji su bili izloženi progonu. Neki su, poput Milovana Brkića, hapšeni zbog političkog govora, a neki, poput Ivana Mrđena, zbog privrednog kriminala.

Pošto je u Srbiji sve naopako, ne čudi što je upravo Mrđen iskoristio priliku da, u komentaru sudskog postupka protiv Brkića, sebe predstavi kao istinskog medijskog profesionalca, a glavnog urednika Magazina Tabloid kao prevaranta.

- Ja, lično, imao sam sreću da me je Brkić prevario na početku urednikovanja u Dugi, kad je ponudio tekst o nekakvim mućkama u njegovoj rodnoj Ljuboviji, a tadašnji glavni i odgovorni urednik Grujica Spasović (1950-2020) mu obećao da ćemo to "pogledati". Tekst nismo objavili, da bi posle mesec i po dana stigla sudska presuda, takođe iz Ljubovije, da autoru platimo obećani honorar, troškove i pretrpljenu nematerijalnu štetu. Sećam se da mi je tadašnji v. d. direktora Duge, legendarni Aleksandar Badanjak, rekao da je "bolje da to platimo, jer je to mala para za zadovoljstvo da više ne sarađujemo sa Milovanom Brkićem. Zbog toga me je kasnije zaobilazio u širokom luku, gde god da sam bio na uredničkim pozicijama, od Borbe preko Danasa, Naše borbe, Blica nedelje, beogradske rubrike Blica - napisao je Mrđen u kolumni za portal Nova.rs početkom avgusta prošle godine, u vreme dok se Brkić, teško narušenog zdravlja, nalazio u Specijalnoj bolnici beogradskog Centralnog zatvora.

Mrđen nijednom rečju nije pomenuo način na koji je organizovana politička, pravosudna i medijska hajka na Brkića, kao ni na delo koje mu se stavlja na teret u montiranom sudskom postupku. Nije pomenuo ni Brkićev štrajk glađu, tokom koga je izgubio 33 kilograma, pokušavajući da se na tako dramatičan način izbori za zaštitu svojih ljudskih i procesnih prava. Ne čudi ni taj izostanak elementarne empatije kod Mrđena. Iako i on ima iskustvo boravka iza rešetaka, taj "doajen nezavisnog novinarstva" nije hapšen zbog napisanih ili izgovorenih stavova, nego zbog privrednog kriminala.

Kao direktor izdavačkog preduzeća Borba d.d, Ivan Mrđen je sproveo transformaciju tog javnog preduzeća. Privredni sud je 1994. godine poništio te odluke, drugi dud je i odredio pritvor Mrđenu. Kasnije, kad je izašao na slobodu, Mrđen je tvrdio da je žrtva političkog progona, da mu je optužnica montirana. Čak je i tužio novinare koji su izveštavali o njegovom slučaju, ali ni na tim suđenjima nije mogao da objasni gde je i kako iz Borbe nestalo 11 umetničkih slika i 400 kvadrata stakla i zašto je potpisao menice bez pokrića u vrednosti od preko milion tadašnjih maraka, za koliko je oštetio druga preduzeća.

Mrđen je, u komentaru progona glavnog urednika Magazina Tabloid, ipak priznao da je Brkić "napisao više od tri hiljade tekstova, komentara, reportaža i intervjua, objavljenih u Studentu, Mladosti, Omladinskim novinama, Ilustrovanoj politici, Radio TV reviji, Srpskoj reči, Svedoku, Ježu, Zum Reporteru, u sarajevskom Oslobođenju, Našim danima, zagrebačkom Poletu, ljubljanskoj Mladini, mariborskoj Katedri. Mrđen je dodao da je Brkić objavljivao svoje tekstove i u Dugi, Našoj borbi i Danasu, uz napomenu "of course, u vreme kad ja i Grujica Spasović nismo bili u tim redakcijama".

Of course, Brkić ni u jednoj redakciji u kojoj je radio nije optuživan za muljanje s umetničkim slikama, staklom i drugim materijalom. To pravi razliku između novinara, koje vlast hapsi zbog verbalnog delikta, i "novinara" koji su uhvaćeni u kriminalnim kombinacijama.

Milovan Brkić tvrdi da nikada nije tužio redakciju Duge, da Aleksandar Badanjak nije bio direktor već generalni sekretar redakcije, koji je takođe proveo pet godina u zatvoru zbog pljačke državnog novca dok je radio kao sekretar u Ambasadi u Kairu.

Da je živ, pokojni Grujica Spasović bi potvrdio da je objavljivao Milovanove tekstove u Danasu, a to može potvrdi tadašnji njegov zamenik, koji je još u životu, Zdravko Huber.

Ipak, Mrđen, kada je Milovan bio u teškom stanju u zatvorskoj bolnici, podržao je borbu režima protiv Milovana Brkića.

P.P.

2

Volan zamenio mikrofonom

Komičar Ivan Ivanović gostovao je 15. februara prošle godine na hrvatskom YouTube kanalu Podkast Inkubator. Odgovarao je na pitanja voditelja, a na pitanje šta misli o novinarima Draganu J. Vučićeviću (urednik Informera) i Milovanu Brkiću, uz širok osmeh je odgovorio - DVA GOVNETA. Intervju možete pogledati na ovom linku https://www.youtube.com/watch?v=Le--j87H1T4

Za 45 godina koliko sam u novinarstvu, moje reči prenele su kolege iz skoro svih uticajnih svetskih medija i te-ve kanala. Za komičara sam govno. Isto kao i Dragan J. Vučićević. Više čitalaca i poznanika zvalo me je napominjući da će se sresti sa komičarem. Nadam se da neće proći kao njegov kolega Zelenski. I njega će se, kao i Zelenskog, odreći oni koji ga debelo plaćaju. Prenosimo tekst iz Magazina Tabloid, broj 237 iz 2011. godine, kojim je opisana ''komika'' ovog čoveka koji voli da služi. Za novac. Ovog puta na televiziji koja je u privatnom vlasništvu.

Likovi i senke

Miško koji vozi

N. Vlahović

Kad čovek u Srbiji stekne nekakvu slavu, kad ga takvo nešto snađe, ne prođe dugo vremena, od te ljubavi ostane samo muka. Retki su oni koji su preživeli svoju slavu i ostali netaknuti od politike i drugih kurvanja.

Jedan mladi čovek, prozaičnog imena i prezimena, koga je u ovom vremenu zapalo da okusi taj čarobni poj miliona obožavatelja, počeo je svoj televizijski zanat kao vozač u emisiji "Keš taxi". Još ranije, bio je i vozač i čuvar u ambasadama Izraela i Amerike u Beogradu.

U Americi je prošao i neku obuku vožnje, pucnjave i ko zna čega još. Ali ga zanat Džemsa Bonda nije zanimao. Nije imao potrebnu visinu jer jedva viri iza volana.

Onda je ipak došao srećan preokret i njegov je zabavljački talenat dobio priliku na TV Prva, koja polako potapa Pink Titanik. Ukratko, tako je postao poznat i slavan i nije više bio nosilac prozaičnog imena i prezimena (Ivan Ivanović) nego je to dvoje postalo brend.

No, mali zabavljač ubrzo postaje važan transformator vladajuće ideologije zbog čega traje opšta trka među političarima ko će da gostuje kod ovog smešnog čoveka. U međuvremenu, on je iz nekog razloga počeo da biva sve više vulgaran (ironija je da ovo isto smeta promoterki najgore pornografije, Pinkovom posrnulom licu, Tatjani Vojtehovski).

Njegov takozvani stand by show počeo je ubrzo da liči na pozne dane pokojnog velikana srpske zajebancije, Milovana Ilića Minimaksa. I njega je režim Slobodana Miloševića toliko zajašio da su mu u goste dolazili i Arkan i arkanovci, a on je morao da priča vulgarne šovinističke viceve od kojih je, verovatno, i njemu bila muka.

Gde si, kralju, obraća se on u šali predsedniku Tadiću. Kao, kuražan je, šali se sa glavnim... Šali se on i sa Krkobabićima, sa Mrkonjićem, Ilićem i drugima, ali sve po propisu, ništa preko mere. Prekomeran je jedino kad pokazuje kako se rade one stvari. Kao da narod ne zna šta mu sve rade.

Cirkus malog taksiste, čuvara i zabavljača, prikladan je opštoj sprdnji u koju se pretvorila ova država. I nije Ivan Ivanović uzrok toga nego posledica. On je dete iz radničke porodice i zna kako je na kom mestu.