Postdemokratija

VLADAVINA BESKIČMENJAKA

Beskičmenjaci vladaju svetom. Bukvalno i metaforčki. Naučno je utvrđeno da su gliste najznačajnija živa bića na planeti. Beskičmenjaci su neuništivi, tokom više miliona godina jedini su preživeli sva ledena doba i druge katastrofe koje su pogodile živi svet na Zemlji. Kada presečete glistu ona nastavlja da živi kao dve ili tri gliste, i što ih više sečete samo se umnožavaju. Slično je i sa beskičmenjacima među ljudima, što su uslovi života teži, posle ratova, ekonomskih i društvenih kriza, sve su otporniji i sve ih je više. Srbija je najbolji primer, ima apsolutnog vladara čija moć se zasniva na armiji poslušnika koji mu se klanjaju i bespogovorno služe i još brojnijoj onih koji preživljaju tako što mu se povinuju, smatra Mile Isakov, bivši potpredsednik u Vladi Srbije i ambasador u Tel Avivu

Piše: Mile Isakov

Bitanski biolog Kristofer Lojd u svojoj knjizi „Sto vrsta koje su promenile svet", za najuticajnija bića na planeti proglasio je gliste. Čovek je tek na šestom mestu, samo malo ispred krava, pacova i magaraca.

Najepohalniji koraci u istoriji živog sveta, kaže Lojd, nisu oni koje je načinio Nil Armstrong na Mesecu, već oni koje je na svojim kratkim, zdepastim nožicama načinio takozvani plišani crv, koji se pre 400 miliona godina iskobeljao iz mora na kopno i time označio početak suvozemnog životinjskog carstva. Od tada gliste neprestano preoravaju zemlju, provetravaju je i pretvaraju u plodno tlo. Najmanje pet masovnih pomora živog sveta desilo se od tada na planeti, pri čemu je nastradalo 96% morskih vrsta i 70% živog sveta na kopnu, ali ni jedna od tih katastrofa nije ugrozila podzemne, ljigave umetnike preživljavanja.

Ako neko zna kako treba sa beskičmenjacima, onda je to Aleksandar Vučić, koji je i sam celokupnu karijeru izgradio puzeći pred autoritetima najpre navijačkih bandi, a onda četničkog vojvode Vojislava Šešelja, pa čak i Tome Nikolića, inače bez ikakvog autoriteta.

Šta su Dačić i Socijalistička partija nego stranka i predsednik bez kičme, ljigavi umetnici preživljavanja na političkoj sceni, na najbesramniji i najdirektniji način podvlačeći se pod skute svake stranke koja postane dominantna u zemlji. Najpre uz Koštunicu i njegov DSS, pa uz Demokrate, da bi se na kraju kao pijavice prilepili uz Vučića i Naprednu stranku. Vegetiraju tako u vlasti, više od dve decenije, duže od svake od njih pojedinačno, pa i svih zajedno. Smenjivali su se na vlasti i levi i desni, i vernici i nevernici, i demokrate i diktatori, a oni su sa svima bili saglasni i služili im bez ikakvih uslova, samo radi sopstvenog trajanja u plišanim foteljama. Nije Vučić njih slučajno odabrao za balansere, uprkos tome što su ga svojevremeno minirali u trci za gradonačelnika. Znao je da će se i njemu pokloniti, kao što su se tada Demokratama.

Šta je Rasimov SDP, osnovan kao regionalna Sandžačka Demokratska Partija, pa radi opstanka na političkoj sceni Srbije prekrštena u Socijal Demokratsku Partiju, zadržavajući istu skraćenicu, jer tako mimikrijom preživljava i u Sandžaku i u Srbiji. Mada na državnom nivou postoji samo kao statistička greška, šlhitanjem uz najveće stranke ta partijica opstaje u vlasti bez prekida već 24 godine, dakle duže i od onih uz koje su se švercovali. Rasim Ljajić je tako, sa podrškom manjom od jednog procenta, zbog čega nikad na izbore nije izašao samostalno, postao najdugovečniji ministar u vladi Srbije od uvođenja višestranačja. Savitljivost svoje kičme najočiglednije je demonstrirao posle izbora 2012, na kojima su on i njegova stranka bili na listi Demokrata, kada je postao potpredsednik vlade nove većine dojučerašnjih najljućih protivnika, prerušenih Radikala i Socijalista.

Ovih dana posebno se ističe njegov član, Miladin Kovačević, koji kao direktor Zavoda za statistiku najbeskrupoloznije brani legalitet pokradenih izbora. Pravi biser njegovog beskičmenjaštva je izjava na televiziji, da nema ničeg spornog u činjenici da je u neuslovnom objektu vodovoda prijavljeno čak 120 birača. Ako imaju lične karte sa tom adresom, to je sasvim legitimno i legalno, reče ovaj visoki činovnik Slobodana Miloševića i biši pripadnik SPO, LDP i G17, u želji da nastavi svoje puzeće podrivanje Srbije.

Posebna priča je Demokratska stranka, kao najbolji primer preživljavanja beskičmenjaka u političkoj areni. Nju su njeni vodeći ljudi iseckali na froncle i sad, baš kao gliste, nastavlja da životari u vidu čak šest partija. Kao Đilasov SSP, Narodna stranka Vuka Jeremića, Tadićeva Socijaldemokratija, LDP Čede Jovanovića, Ponoševo SRCE, pa i Narodni pokret Miroslava Aleksića, zajedno sa preostalim patrljkom od originalne DS, na čelu sa savetnikom svih dosadašnjih predsednika ove partije, Zoranom Lutovcem.

U isto vreme njeni istaknuti pojedinci, kao što su Goran Vesić, Nebojša Krstić, Jelena Trivan, zajedno sa Anom Brnabić, koja je uredno glasala za Borisa Tadića, postali su veći radikali od radikala prerušenih u Naprednjake. I nije im lako u nadmetanju sa preletačima iz DSS-a, Jovanovim i Bakarecom, kao i bivšim autonomašem iz Koalicije Vojvodina, Marjanom Rističevićem.

U demonstraciji beskičmenjaštva ne zaostaje ni bivši građanski pokret G17, koji se kao crv, bez učešća na izborima, uvukao u natrulu jabuku vlasti posle petog oktobra, koju je ubrao Koštunica, a preuzeo Đinđić. Prvobitni lider, Miroljub Labus, je smenjen sa mesta potpredsednika vlade Srbije i Crne Gore i sa čela stranke, zbog afere Satelit. Na osnovu ugovora sa izraelskom firmom ImageSat, o korišćenju satelita za 42 miliona, koji je potpisao Davinić, Labus je, zajedno sa u CG osuđenim Svetozarom Marovićem, koji i danas slobodno živi u Srbiji, pokušao da mazne višak od dvadeset miliona dolara. U tome ga je osujetio njegov uvređeni partner u svim sličnim mahinacijama, Mlađan Dinkić, i preuzeo i taj dil i stranku, da bi nastavio saradnju i sa Koštunicom, i sa Tadićem, i sa Vučićem, seleći se sa mesta na mesto, koja odlučuju o lovi. Posle guvernera Narodne banke, naizmenično je rukovodio ministarstvima za finansije i ekonomiju, da bi se, kad se dobro nafatirao, povukao u ladovinu belosvetskih banaka i fondacija, kao savetnik za pljačkanje Srbije i Crne Gore.

Njihovi učenici, Siniša Mali, Miladin Kovačević ... ostavljeni su u miraz Vučiću, da ga obuče i pomognu mu u pljački države i građana, a istovremeno da čuvaju leđa svima za koje su prethodno to isto radili. O njihovoj ličnoj imovini, koju su tako nagomilali, tek će se raspravljati kad se, odnosno ako se neka nova vlast odrekne njihovih usluga. Kako sada stoje stvari u opoziciji, male su šanse da se to uskoro i dogodi.

I opozicioni redovi prepuni su beskičmenjaka koji više ni sami ne znaju ni ko su, ni šta su. Posle bezbrojnih promena stranaka najrazličitijih ideoloških i programskih opredeljenja, većina opozicionih lidera je potpuno dezorijentisana, i politički i ljudski, toliko da više nemaju nikavih skrupula.

Najpre, vodeći među njima, Dragan Đilas, je jednom već dokazao da nije dorastao ulozi lidera. Na mestu predsednika Demokratske stranke, koje je poprilično nečasno preuzeo od Borisa Tadića, čiji je bio savetnik i poverljiv čovek na mestu gradonačelnika Beograda, kao i u vladi Vojislava Koštunice, nije uspeo da se zadrži ni ceo mandat. Koliko se stranci žurilo da ga se reši, najbolje pokazuje činjenica da je umesto njega izabran, u Vojvodini debelo kompromitovan, a u Srbiji potpuni autsajder, Bojan Pajtić, koji im takođe nije dugo trajao. Verovatno zbog toga, ali i balasta profita koji je u biznisu ostvario sa pozicija vlasti, Đilas je u prvi plan isturio dva svoja potpredsednika u novoj Stranci Slobode i Pravde, Mariniku Tepić i Borka Stefanovića. Zanimljivo, oboje iz Vojvodine u kojoj nemaju baš nikakve korene, ugled i uticaj. Iz poštovanja prema jednoj dami, koja se žestoko bori protiv mnogo nadmoćnijeg protivnika, neću mnogo o Mariniki, za koju se zna da je krenula iz Čankove Lige, pa preko DS i Živkovićeve Nove stranke, stigla do Đilasove SSP. Moram samo da kažem da je, po mom mišljenju, njoj nekorektno poveren dami nedostojan zadatak da se bavi kriminalnim poslovima pripadnika vladajućeg režima, i da skoro svakodnevno širi njihov prljav veš po televizijama.

Ali o Borku Stefanoviću, kojeg bolje poznajem, hoću i moram pošto je krenuo iz stranke koju sam jedno vreme predvodio. Naime, kao član Reformista Vojvodine, preko oca Vase, jednog od najčestitjih i najdoslednijih osnivača, zatražio je razgovor samnom sa namerom da mu blagoslovim prelazak u drugu stranku. Uz objašnjenje da je u socijaldemokratskim Reformistima previše uglednih autoriteta, kao što su bili Tibor Varadi, Momčilo Grubač, Aleksandar Tišma, Đorđe Fišer i brojni univerzitetski profesori, tražio je moju saglasnost da pređe u Građanski savez, u kojem bi mogao brže da napreduje pošto u Novom Sadu i Vojvodini nije imao gotovo nikoga. Šta sam drugo mogao nego da mu poželim srećan put, uz molbu da ne zaboravi odakle je i kuda pošao. Naravno, obećao je, uz izraze dubokog poštovanja prema našoj stranci i meni lično. Kada se GSS, posle Vesne Pešić, ugasio, prešao je u Demokratsku stranku, preko koje je, uz pomoć školskog druga Vuka Jeremića, napravio pristojnu činovničku karijeru u Ministarstvu inostranih poslova. Čak je dogurao dotle da kao šef kabineta od nadobudnog ministra Jeremića dobije zadatak da mi, uz velika izvinjenja, baš on saopšti kako sam smenjen sa mesta ambasadora u Izraelu, zbog toga što sam razotkrio aferu Satelit. Na moje pitanje zašto, diplomatski mi je odgovorio, recimo zbog slabih rezultata. Međutim, kako ni u DS nije mogao da napreduje kako je želeo, formirao je svoju partiju nekakve levice i postao predsednik stranke kojoj verovatno niko ne bi mogao da se seti imena. Na kraju se, sa sve levičarskom partijom, učlanio u Đilasov SSP, najblaže rečeno partiju desnog centra. I sad neka mi neko kaže može li se takvima verovati i ukazati poverenje.

Borko Stefanović je samo jedan primer naveden sticajem okolnosti jer o njemu najviše znam, ali takvih i verovatno još gorih je previše u opoziciji koja bi trebala da napravi ozbiljne promene u ovom bolesnom društvu i zarobljenoj državi od strane beskičmenjaka. Dakle, da bi se do toga došlo promene se najpre moraju dogoditi u opoziciji, koja je takođe ozbiljno obogaljena slomljenom kičmom.