Igre gladi

Aleksandar Vučić najavljuje "skok u budućnost", a Srbija pred provalijom

On bednik, mi u bedi

Vlast Srpske napredne stranke najavljuje uzimanje još 17,8 milijardi kredita, što će javni dug Srbije podići na ukupno 60 milijardi. Vučić obećava "skok u budućnost", a građani se nadaju povratku 200 godina unazad, u vreme vladavine knjaza Miloša Obrenovića, kad je bilo zabranjeno oduzimanje kuće i neophodne imovine svih dužnika. Vučićevim Zakonom, javni izvršitelji su dobili šira ovlašćenja od sudske i izvršne vlasti, mogu nekažnjeno da gule kožu s leđa građana. Državom vlada kasta multimilionera, a narod je u totalnom siromaštvu, živi teže i gore nego u ratom razorenoj Ukrajini.

Predrag Popović

Sovjetski diktator Josif Staljin je jednom prilikom, pred nekoliko najbližih saradnika, počupao svo perje sa žive kokoške, a onda je spustio na pod. Kokoška je bila krvava, trzala se od bolova, a ipak ga je, kad je Staljin počeo da baca zrnevlje po podu, pratila u stopu. Diktator je objasnio saradnicima: "Evo kako je lako upravljati glupim ljudima... Pratiće vas u stopu bez obzira koliko im bola i patnje prouzrokujete, ako ih s vremena na vreme malo počastite nekom bezvrednom sitnicom..."

Srpski diktator Aleksandar Vučić verovatno nije čuo za tu anegdotu, s obzirom da se obrazovao na šipkama Zvezdinog "severa" i knjigama crvenog vojvode Vojislava Šešelja. Međutim, uslovljen vlastitim karakterom, Vučić je vladavinu kreirao u skladu s principima svog mentalnog dvojnika Staljina. Za ovih 12 godina vlasti, Vučić je očerupao Srbiju. Kroz to vreme, dok je otimao javne resurse i privatnu imovinu, žrtvama je povremeno bacao po neko zrno. Opljačkane i ponižene ljude častio bi sa po 20, 50 ili 100 evra iz budžeta. Tim i takvim trikovima uspeo je da prevari samo manji broj lakovernih nesrećnika, kojima svaki dinar mnogo znači u svakodnevnoj borbi za golo preživljavanje. Veći deo sirotinje je, pretnjama i ucenama, prinudio da glasaju za njega i njegov kartel.

Posledice Vučićevog zločinačkog pohoda na Srbiju su katastrofalne. Vučić je izdao, prodao i predao Kosovo i Metohiju. Rasprodao je državnu imovinu, oranice, planine, rudnike, šume, firme i ljude. Deo naroda je sahranio, deo proterao u beli svet, a ostatak gurnuo u dužničko ropstvo. Stvorio je kastu novokomponovanih hiperbogataša, nekoliko hiljada milijardera i milionera, i to konvertibilnih. Prema podacima Eurostata, Srbija se nalazi među tri najsiromašnije države Evrope, s tendencijom daljeg i ubrzanog propadanja.

Regionalni mediji su ovih dana objavili informacije o tome kako su 2021. godine Andrej Vučić i Zvonko Veselinović proslavili osvajanje milijarde evra, ko zna koje po redu. Uporedo s tim dokazima, Aleksandar Vučić je, u direktnom prenosu na pet nacionalnih i 38 lokalnih televizija, predstavio aktuelni megalomanski korupcionaški projekat EXPO Beograd 2027. Kao i sve prethodne i buduće, i taj projekat će se finansirati iz kredita, a još se ne može ni pretpostaviti konačna cifra. U avgustu prošle godine, kad je objavljena vest da je Beograd dobio organizaciju te sportske i muzičke izložbe, Vučić je rekao da će investicija iznositi 10 milijardi evra.

Na Božić, u intervjuu na Pinku, podigao je cenu na 15 milijardi, da bi dve nedelje kasnije, prilikom promocije igrokaza "Skok u budućnost", otkrio da će Srbija uzeti kredite od ukupno 17,8 milijardi evra za taj projekat. (Francuska će u organizaciju Olimpijskih igara u Parizu ove godine investirati ukupno 8 milijardi evra.) biće Zaduživanje je, tim povodom, već počelo. Vlast je u januaru emitovala EXPO-obveznice vredne milijardu evra.

U budžetu za ovu godinu je predviđeno zaduživanje još 450 miliona evra za EXPO. Pored toga, budžetom je određeno i uzimanje kredita za druge projekte: 550 miliona za tzv. Nacionalni stadion u Surčinu, 265 miliona evra za Institut Bio4, 210 miliona evra za završetak radova na Kliničkom centru i Tiršovoj Dva, 90 miliona evra za tunel ispod Save, itd. Za otplatu prispelih rata za stare kredite, država mora da se ove godine zaduži za još devet milijardi evra. S obzirom da javni dug trenutno iznosi 35,6 milijardi evra, ako vlast realizuje ovaj "skok u budućnost", ukupno zaduženje će skočiti na oko 60 milijardi evra, a država i narod će ostati bez budućnosti.

Baš briga Vučića za Srbiju. Kad je, na nesreću, doveden na vlast, javni dug je bio 15,7 milijardi evra. Razliku do 60 milijardi ubacio je u koruptivne projekte, u izgradnju preskupih i nepotrebnih auto-puteva, bolnica, fudbalskih stadiona čak i u gradovima koji nemaju fudbalske timove koji se takmiče u rangu iznad beton-lige. Novac iz kredita su, kao vlastiti plen, podelili Vučići i njihovi ortaci iz naprednjačkog kartela. Narodu su ostali ogromni dugovi, koje će otplaćivati sledeće generacije, ako ih bude.

Sada bednik Vučić, zajedno sa ostalim bednicima iz dvorske svite, mora da ubeđuje svoje žrtve da ne žive u bedi, nego u blagostanju. Što je realnost surovija, to Vučić mora da bude maštovitiji. To mu nije teško. Lažima i prevarama je stekao sve što ima. Sad samo mora da pojača dozu, kojom hipnotiše lakoverne i, kao stroncijumom, truje normalne ljude.

Pre 7-8 godina, Vučić je tvrdio da je Srbija postala, naravno zahvaljujući njemu, "ekonomski tigar" i da živimo u "zlatnom dobu". Sad mu je i to malo, pa obećava "kvantni uspon". Za dve-tri godine, kaže, prosečne plate će stići do 1.600, a penzije do 1.000 evra. Kao Vučić, tako i ministar Siniša Mali ume sve brutalne laži da predstavi u matematičkim jednačinama.

- Nama je prošle godine bruto domaći proizvod bio preko 69 milijardi evra. Ako ove godine ostvarimo rast od 3,5%, naredne 4% i one tamo 4%, mi dolazimo do preko 92 milijarde evra - rekao je Mali.

Rekao i slagao. Koliko dr Mali laže mogao bi da lako izračuna svako ko ume da koristi digitron. Jednostavna matematička radnja pokazuje da konačan rezultat nije 92, nego 77 milijardi evra.

U istom stilu Vučić plasira idiotsku samohvalu o usponu BDP-a sa 52 milijarde evra iz 2021. godine na aktuelnih 69 milijardi evra. Opušteno, svestan da njegove laži nisu namenjene normalnim ljudima, nego naprednjacima, Vučić priznaje da je u tom periodu ostvaren rast od 2,5%. I kad se to izračuna, lako se dođe do zaključka da skok BDP-a od oko 40% nije izazvan privrednim rastom, nego inflacijom. A, pošto je inflacija drugi naziv za "porez na siromaštvo", jasno je da pohlepni vladar i njegovi ortaci moraju da lažu sirotinju.

Bez stida i morala, a kamoli empatije, Vučić građanima čini usluge tako što od trgovačkih lanaca zahteva da snize cenu parizera i sirnih namaza. Ljudi nek jedu parizer, a on, njegov prestolonaslednik Danilo i ostali vrhovnici iz naprednjačkog kartela zlopatiće se u specijalitetima poput "bling-sotte" (svinjsko odojče od tri kg, hranjeno samo majčinim mlekom, pečeno uz premaz od limunovih i bademovih listova), koji u restoranu na ergeli Miodraga Kostića košta 880 evra po porciji, i to uz salatu "florrete" (kavijar beluge, rendani tartufi, krompir sa zlatnim listićima i mesom krabe i jastoga, preliveno balzamiko sirćetom starim 30 godina), čija cena je još veća. Dok on i njegovi rođaci, kumovi i saradnici idu na preskupe ekskurzije u Ameriku, na Sejšele ili u lov na nosoroge u Afriku, Vučić sirotinji deli vaučere za banje, koje su u vlasništvu istih naprednjačkih tajkuna. Tobože, pomaže bolesnim i siromašnim građanima, a zapravo novac iz budžeta preliva na račune ortaka iz kartela.

Bednik Vučić zna u kakvoj bedi se nalazi narod. Kako ne bi znao, kad je on stvorio tu bedu.

Vučićev kartel je uzeo ogromne provizije na izgradnji bolnica i kupovini medicinske opreme, a stanje u zdravstvu je i dalje katastrofalno. Zdravstveni radnici štrajkuju zbog malih plata i sramnih uslova rada, čak i jednostavne rutinske operacije zakazuju se tek za godinu-dve, a pacijenti sami moraju da kupuju lekove, baterije za instrumente, pa čak i gazu i gips. Vučićeva ministarka zdravlja Danica Grujičić optužuje građane da su sami krivi za duge liste čekanja.

- Trebalo bi ispitati liste čekanja na ortopediji i proveriti da li je svim pacijentima zaista potreban novi kuk ili koleno - rekla je ministarka Grujičić.

Ne treba isključiti mogućnost da ona u svojoj porodici i okruženju zaista ima psihopate koji žele da im se umesto zdravog ugradi veštački kuk ili koleno, ali sigurno nijedan normalan čovek ne bi pristao na to, a u Srbiji trenutno više od 30.000 ljudi čeka na operaciju te vrste.

Uostalom, ministarka zdravlja se ponaša u skladu s Vučićevim odnosom prema ljudskim životima, koji je on prezentovao i pre nekoliko dana, kada je komentarisao tragičan slučaj u porodilištu u Sremskoj Mitrovici. Kad je, navodno zbog akušerske greške, na porođaju umrla beba, očajna majka je o tome obavestila medije, a građani su pokrenuli proteste.

- Zar zbog toga da se protestuje? - šokirao se Vučić.

Ni pred kamerama nije mogao da prikrije apsolutni nedostatak empatije. Čudi se što neko protestuje zbog smrti tuđe bebe, a on lično predvodi političke, policijske, pravosudne i medijske hajke protiv svakoga ko za njegovo "dete od 27 godina", prestolonaslednika Danila, na društvenim mrežama napiše da je pijandura. Takav odnos prema tuđim životima je pokazivao u sto prilika. Kad je, u helikopterskoj nesreći u Surčinu, za koju se dobar deo odgovornosti pripisuje tadašnjim ministrima Bratislavu Gašiću i Zlatiboru Lončaru, poginulo sedmoro ljudi, Vučić je rekao: "Helikopteri padaju svuda u svetu, evo u Beligiji je tako stradalo 17 putnika", a za krivca je proglasio pilota Omera Mehića: "Pilot je bio pijan, imao je alkohol u krvi". Na isti način je komentarisao nesreću na gradilištu "Beograda na vodi", kad su poginula dva radnika: "Pa šta? U Americi svakih deset sekundi s visine padne i pogine jedan perač prozora!" Po toj računici, u Americi godišnje pogine 3.153.600 perača prozora. Iako se kasnije pravdao objašnjenjem da je tu budalaštinu rekao slučajno, stručna lica - psiholozi i psihijatri - lako bi uzrok "lapsusa" opisali dugim latinskim nazivima mentalnih poremećaja.

U Americi nema tri miliona trapavih perača, ali u Srbiji ima tri miliona normalnih ljudi, koji balansiraju na ivici egzistencije. Režimske laži demantuju i domaći i strani izveštaji. Rezultati ankete, koju je sproveo Zavod za statistiku Republike Srbije, pokazuju da 82 odsto ispitanika "teško ili relativno teško" preživljava od ličnih mesečnih prihoda. Do istog zaključka se dolazi analizom Eurostatovih izveštaja, u kojima se navodi da Srbija ima najveći potrošački indeks u Evropi, 267 indeksnih poena. Kad se to uporedi sa, recimo, Turskom, koja ima samo 60 poena, i to pod pritiskom najveće inflacije, vidi se koliko su teški uslovi života u Srbiji. Čak i u Ukrajini je potrošački indeks niži nego u Srbiji, što pokazuje da Vučićeva razaranja nanose više štete državi i narodu nego ratna.

Dubina mulja, u koji je ova vlast gurnula Srbiju, prikazana je i poslovnim bilansima banaka. Od 2014. do 2021. godine, banke su ostvarivale prihod od ukupno 350 miliona evra godišnje. U poslednje tri godine ostvaruju trostruko veći prihod, od ukupno 1,2 milijarde evra. Rast zarade banaka nije izazvan samo povećanjem rata kredita, usled inflacije, nego, mnogo više, brojem odobrenih keš-kredita. Građani su, usled besparice, prinuđeni da uzimaju te pozajmice, iako su najskuplje, s kamatama do 15%. Keš-kreditima pokrivaju minuse u kućnom budžetu, koji nastaju usled nabavke školske opreme, popravke pokvarenih ili kupovine novih kućnih aparata ili, daleko bilo, automobila. Pokvarena pegla ili frižider, za prosečnu srpsku porodicu predstavlja krupan izdatak. Bez ušteđevine i dodatnih prihoda, prinuđeni su da uzimaju keš-kredite.

- Srbija je Eldorado za banke, koje ostvaruju prihode nezakonitim povećanjem kamatnih stopa, isplatom kredita po nižem kursu evra, a naplate po višem, kao i naplaćivanjem nezakonitih zateznih kamata i troškova obrade kredita. Banke zarađuju na teret građana - kaže advokat Miroslav Živković.

Banke čerupaju građane uz podršku naprednjačke vlasti. Uzroke i posledice te simbioze objašnjava Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva.

- Vrhovni kasacioni sud je 2018. godine zauzeo stav koji daje za pravo korisnicima kredita u čijim ugovorima je bio iskazan trošak obrade kredita da tuže banke. To je bila poruka: "Tužite banke, dobićete te sporove". Oko 200.000 građana je podnelo tužbe, kojima su opravdano tražili da im se vrati novac, koji im je nezakonito naplaćen. Bankarski lobi je to pokušao da spreči na nekoliko načina. Prvo su pokušali da utiču na izmene Zakona o parničnom postupku, a potom i izmenu Zakona o obligacionim odnosima. Pošto je to bio suviše komplikovan proces, uspeli su da izdejstvuju promenu stava Vrhovnog kasacionog suda. Do promene stava je došlo 2021. godine pod pritiskom bankarskog lobija i, sumnjam, pod ozbiljnom korupcijom.

U istoriji srpskog pravosuđa, a verujem i celog civilizovanog sveta, nije se dogodilo da najviša sudska instanca promeni svoju odluku i time izazove posledice s kojima se građani suočavaju i danas. Nama, u Efektivi, svakodnevno se javljaju ljudi koji su dobijali sporove protiv banaka, a sada, nakon što su banke izjavile revizije, te sporove gube, pa moraju da vrate novac, koji im je dosuđen, pa i da plate zatezne kamate i nadoknade sudske troškove. Do takve promene stava VKS ne bi došlo bez volje političkog vrha. Siguran sam da niko u VKS ne bi imao hrabrosti da uradi tako nešto na štetu tako velikog broja ljudi i tako velikog iznosa, koji su oni potraživali od banaka - kaže Gavrilović.

Vučić je, uticajem na pravosuđe, omogućio bankama da nastave sa čerupanjem ljudi. Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju omogućio je tzv. javnim izvršiteljima da, u Staljinovom stilu, iščupaju perje i ogule kožu s leđa skoro 1,5 građana, koji su bačeni u dužničko ropstvo.

Postpetooktobarske vlasti su još 2005. godine počele proces uvođenja privatnih izvršitelja u srpski pravosudni sistem. U vreme vladavine Vojislava Koštunice, 2005, sudovi su, po naređenju "odozgo", obustavili ekspediciju izvršnih predmeta. Namerno izazvana kriza stvorila je utisak da sudski izvršitelji nisu dovoljno ažurni i da je prava poverilaca potrebno zaštiti uz pomoć privatnih uterivača dugova. Vlast Borisa Tadića je to sprovela 2011. godine, uz dodatni lažni alibi da to zahteva Evropska unija u okviru procesa pridruživanja. Institucija privatnih izvršitelja, kako je instalirana u Srbiji, postoji još samo u Bugarskoj i Rumuniji, koje su, očigledno, izabrane za ogledne primere. Ovakav sistem javnih izvršitelja ne postoji ni u Sloveniji i Hrvatskoj, a kamoli u uređenim evropskim državama poput Nemačke, Austrije, Italije, Španije, pa čak ni u Poljskoj ili Češkoj.

Taj mehanizam za otimanje privatne imovine Vučić je razvio do perfekcije. Sa nekoliko izmena i dopuna Zakona o izvršenju, naprednjačka vlast je privatne preduzetnike s javnim ovlašćenjima izmestila iz sudskih okvira. Javni izvršitelji ne odgovaraju sudu, nego Komori izvršitelja, koja je pod nadzorom Ministarstva pravde. Dakle, naprednjačka izvršna vlast je najodgovornija za rad, tj. mafijaške aktivnosti javnih izvršitelja. Ona ih je uzdigla iznad sudske vlasti i omogućila javnim izvršiteljima da sami donose odluke koje se tiču sprovođenja izvršenja.

Iako, po Ustavu, samo sudovi mogu da vode postupke i donose rešenja, javni izvršitelji su, Vučićevim zakonom, ovlašćeni da, prilikom izvršenja, komanduju policajcima, vatrogascima, komunalnim služba, centrima za socijalni rad, zoohigijenom, pa, na kraju, i samim sudovima. Poslednje izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju dale su ovlašćenja javnim izvršiteljima da kažnjavaju dužnike i ostale ljude, koji se s njima solidarišu, ukoliko ometaju izvršitelje pri plenidbi imovine. Za održavanje javnog reda i mira zadužena je policija, ali sada i izvršitelji pišu prijave po kojima sudovi kažnjavaju građane, koji, pritom, nemaju ni pravo da iznesu odbranu. Sud o kaznama, koje izriče po prijavi izvršitelja, građane obaveštava tek nakon donošenja presude, pa osuđeni ljudi tek tada, u žalbenom postupku, mogu da dokazuju da nisu krivi.

Istim Zakonom određeno je da se aukcije, na kojima se prodaje zaplenjena pokretna i nepokretna imovina, sprovode isključivo elektronskim putem. U početku, na normalnim licitacijama, javne izvršitelje su nervirali dužnici i ostali ljudi u publici, koji su se bunili protiv pljačke. Sad više to ne može da se desi. Na bezbednoj udaljenosti od svojih žrtava, iza kompjuterskih monitora, javni izvršitelji stavljaju tuđu imovinu na doboš.

Zakonom je predviđeno da se obaveštenja o izvršnom postupku, "ukoliko dostavljanje ne uspe", ističu na elektronskoj oglasnoj tabli suda. Brojni su slučajevima u kojima dužnici saznaju da im je stan zaplenjen i prodat tek kad im na vrata zakuca novi vlasnik, koji je njihovu nepokretnost kupio na elektronskoj licitaciji. Što je najgore, ne samo po dužnika već po ceo pravosudni sistem, elektronska oglasna tabla suda uopšte nije pravno regulisana bilo kakvim zakonom. To je obična aplikacija Ministarstva pravde, kakve imaju kladionice, agencije za prodaju nekretnina ili dostavu hrane.

Vučić je u Zakon o izvršenju i obezbeđenju uneo odredbe kakvih se ne bi setili Al Kapone i Laki Lućano zajedno. Osim toga, on se pobrinuo i da izvršitelji imaju mnogo žrtava. Takođe, zakonskim rešenjima iz 2014. godine oteo je po 10 odsto penzija i plata u javnom sektoru. Tom odlukom je prinudio penzionere da, kad dobiju penziju, biraju na šta će da je potroše: na hranu, lekove ili račune. Mnogi penzioneri su stečenu imovinu, odnosno onaj deo koji vladar nije prisvojio, trošili na egzistencijalne potrebe, pa sada strepe od javnih izvršitelja, koji im skidaju po trećinu ili polovinu penzije zbog duga za komunalne i druge usluge. Od 1,6 miliona penzionera, koliko ih ima u Srbiji, oko 1,1 milion se nalazi pod izvršnim rešenjima.

Javnim izvršiteljima ni to nije dovoljno. U saradnji s politikantima iz vlasti i kolegama iz sudova, iz arhiva izvlače izvršne predmete od pre 10 ili 15 godina. Iako naplata komunalnih dugova zastareva u roku od jedne godine, ukoliko nije pokrenut sudski postupak, javni izvršitelji i danas progone dužnike, koji nisu platili račune početkom ovog veka. Na taj način, iz sudskih depoa izvlače se i ozbiljniji predmeti u kojima izvršitelji otimaju nekretnine.

Vučićevim Zakonom založna izjava je proglašena izvršnom ispravom, pa banke bez po muke naplaćuju kredite, koje su davale uglavnom građevinskim investitorima. Banke se, uz pomoć izvršitelja, namiruju tako što oduzimaju i prodaju stanove, koje su građani kupili od investitora. Uz to, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, član 422, stav 2, sudijama je zabranjeno da donose privremene mere kada je postupak izvršenja u toku. Da, u Srbiji je moguć i takav skandal u kome je sudijama zabranjeno da sude i donose odluke kojima bi mogao da se spreči nastanak nenadoknadive štete.

Koliku moć imaju izvršitelji nedavno je, u jeku izborne kampanje, nehotice otkrio Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda u ostavci. Da bi stekao neki jeftin politički poen, Šapić je naredio da se Gradska uprava odrekne zatezne kamate u postupcima protiv građana koji duguju Infostanu. U toj propagandnoj akciji, Šapić je mogao da nanese štetu gradskog budžeta, ali nije smeo da građanima "oprosti" i troškove javnih izvršitelja. Očigledno, javni izvršitelji su najmoćniji deo kriminalne mreže naprednjačke vlasti.

Na javnim izvršiteljima se vidi prava priroda Vučićevog režima. U vreme knjaza Miloša donet je propis, kojim je bilo zabranjeno oduzimanje kuće i ostale imovine, uključujući i stoku, koja je dužniku neophodna za život. Danas, kad Vučić najavljuje "skok u budućnost", za građane bi bilo bolje da skoče 200 godina unazad, u humanije državno i društveno uređenje.

Naprednjački kartel je rasprodao javne resurse i oteo privatnu imovinu, narod je gurnuo u dužničko ropstvo i siromaštvo. Srbija će biti osuđenja na bedu dok god se ne oslobodi bednika iz vrha vlasti.

antrfile

Zajednički zločinački projekat

Vlast Aleksandra Vučića je omogućila javnim izvršiteljima da lakše i brže otima imovinu građana, opterećenih dugovima svake vrste. Interesima izvršitelja je podređen Zakon, ali i državne institucije.

Komora javnih izvršitelja je, krajem prošle godine, potpisala sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom. Predsednik Komore Bojan Kostić i direktor RGZ Borko Drašković su utvrdili način kako da "omoguće bržu razmenu relevantnih informacija, smanjujući vreme potrebno za pripremu i sprovođenje izvršnih postupaka". Izvršiteljima je dozvoljeno da brzo i lako dolaze do podataka o nepokretnoj imovini žrtava, a istovremeno je RGZ zabranio građanima da se lično obraćaju za katastarske usluge.

I Pošta Srbije je dala "povoljnije uslove za usluge", koje su potrebne javnim izvršiteljima. Pošta je dobila ponudu, koju neće moći i smeti da odbije, da instalira elektronske prijemne knjige, odnosno besplagtne aplikacije koje koriste sudovi, a koje, navodno, olakšavaju prijem pošiljaka i obezbeđuju njihovo praćenje u svim fazama.

Ako se ovako nastavi, neće biti čudno kad javni izvršitelji naprave sporazum sa centrima za socijalni rad, kako bi dužnicima oduzimali decu.