Kina

Mina sa odloženim dejstvom ispod kineske ekonomije

Život na kredit

Dva su razloga našeg interesovanja za kinesku ekonomiju. Prvo, to što je Kina postala glavni trgovinsko-ekonomski partner Rusije, i što njeno mesto u spoljnoekonomskim odnosima sa RF nastavlja da raste. Drugo, zato što je Kina danas postala prva svetska ekonomija, pomerivši SAD na drugo mesto (ako se računa BDP po paritetu kupovne moći juana prema dolaru). Dakle, od stanja kineske ekonomije u velikoj meri zavisi stanje svetske ekonomije.

Piše: Valentin Katasonov

Osim očiglednih ekonomskih dostignuća Kine, u njenoj ekonomiji sve više se uočavaju neki problemi. Jedan od njih je visoka zaduženost, koju imaju svi sektori privrede. Pre svega, javni sektor.

Država nikada nije odustala od kredita kao sredstva podrške budžetu i privredi. Istovremeno, kineske vlasti su uvek nastojale da kontrolišu državno zaduživanje i javni dug, uspostavljanjem niza „crvenih linija" koje se ne mogu preći.

Glavne su bile maksimalne vrednosti deficita državnog budžeta i ukupnog iznosa javnog duga. Ne u apsolutnom, već u relativnom iznosu - u procentima bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Kinesko rukovodstvo se, prilikom uspostavljanja takvih „crvenih linija", rukovodilo standardima Ugovora iz Mastrihta evropskih zemalja (1992. godine) - dokumenta koji je postavio temelje Evropske unije. Ovim sporazumom je bilo predviđeno da deficit državnog budžeta zemalja članica EU ne prelazi 3% BDP-a, a da javni (državni) dug ne sme da prelazi 60% BDP-a.

Za Kinu su 1990-ih godina standardi za maksimalan iznos javnog duga izgledali kao nešto veoma daleko i nedostižno. Tako je 1995. godine, prema podacima MMF-a, javni dug Kine iznosio skromnih 21,62% BDP-a. Do 2000. godine on je blago porastao i iznosio je 22,99% BDP-a. Ali, u 21. veku, dinamika javnog duga počela je da liči na eksponencijalni rast. Do 2010. godine, on je porastao na 33,92% BDP-a. A „crvenu liniju" evropskog standarda, kineski javni dug je dostigao 2019. godine sa 60,4% BDP-a. Međutim, rast javnog duga se nije na tome zaustavio. Evo kako se kretao: 2020. godine bio je 70,14%, 2021 - 71,84%, 2022. godine - 77,10%.

Svojevrsni „kvantni skok" desio se u periodu 2019-2020, kada je vrednost indikatora za godinu dana porasla za skoro 10 procentnih poena. Istine radi, treba reći da je u tom periodu u mnogim zemljama sveta javni dug značajno porastao, kako u apsolutnom tako i u relativnom smislu. Razlog je bila pandemija korona virusa, koja je uzrokovala ekonomsku krizu u gotovo svim zemljama sveta. Zato su ove zemlje pokušale da bar nekako ublaže recesiju povećanjem državne potrošnje i javnog duga. Uzgred, Kina je 2020. bila gotovo jedina zemlja na svetu u kojoj nije došlo do pada BDP-a, čak je ostvaren i mali rast BDP-a. To je ostvareno zahvaljujući prilično oštrom povećanju državne potrošnje i javnog duga.

Stručnjaci očekuju da rezultati 2023. godine pokažu da je kineski javni dug premašio 80% BDP-a. Prema prognozama poznate onlajn platforme STATISTA, relativni nivo javnog duga Kine iznosiće: 2023. godine - 82,98% BDP-a, 2024 - 87,41%, 2025 - 91,80%, 2026 - 95,90%; 2027 - 100,12%; 2028 - 104,34% BDP-a.

Ukratko, očekuje je sa u bliskoj budućnosti javni dug Kine prvo pređe granicu od 90%, a zatim i od 100% BDP-a. Posle toga Kina će ući u klub zemalja čiji je javni dug veći od godišnjeg BDP-a.

Najpoznatije članice tog kluba danas su: SAD (121,38% BDP-a 2022. godine), Japan (261,29%); Grčka (177,43%); Italija (144,41%), Španija (111,98%); Francuska (111,67%); Kanada (106,59%); Velika Britanija (101,36%).

Javni dug svake zemlje raste zbog činjenice da državno zaduživanje nadmašuje otplatu prethodno nastalih dugova. Štaviše, reč je o zaduživanju ne samo centralne vlasti, već i nižih nivoa vlasti, sve do lokalnih (opštinskih) vlasti. Mnogo godina je centralna kineska vlast održavala maksimalni deficit državnog budžeta na 3% BDP-a, rešavajući mnoge svoje probleme povećanjem dugova organa lokalne samouprave. A ako sumiramo dugove svih nivoa kineske vlasti, onda je godišnje neto zaduživanje vlade (tj. zaduživanje umanjeno za otplatu dugova) odavno počelo da prelazi 3% BDP-a.

Još 1990. godine neto državno zaduživanje Kine, prema podacima MMF-a, iznosilo je samo 0,7% BDP-a. Ono je bilo još manje 2010. godine: 0,4% BDP-a. Godine 2015. iznosilo je 2,5%. A 2016. već je poraslo na 3,4% BDP-a. Dalje je brzo raslo, pa je 2019. dostiglo 6,1% BDP-a.

Rekordan nivo neto zaduživanja dostignut je 2020. godine - 9,7% BDP-a. Ovaj skok se dogodio zbog početka pandemije korona virusa u Kini, koja je zapretila ozbiljnom ekonomskom krizom. Kriza je bila zaustavljena velikim zaduživanjem, a najveći deo ovog zaduživanja odnosi se na lokalne kineske vlasti.

Neto državno zaduživanje je blago palo u narednim godinama, ali se konsolidovalo na višim nivoima od nivoa pre kovida, pa je 2022. iznosio 7,5% BDP-a, a predviđa se da će za 2023. biti 7,1% BDP-a. MMF daje sledeće prognoze kada je reč o veličini neto državnog zaduživanja u bliskoj budućnoti: 2024 - 7,0% BDP-a; 2025 - 7,3%; - 7,5%; 2027 - 7,6%; 2028 - 7,8% BDP-a. Očigledno je da će sa takvim procenama, ukupan kineski javni dug brzo rasti.

Istovremeno, za kineske vlasti „sveta krava" je i dalje bio standard za maksimalnu vrednost deficita državnog budžeta od 3% BDP-a. Tako je 2019. deficit iznosio 2,8% BDP-a. Ali kada je počela pandemija korona virusa, Peking je morao da pređe „crvenu liniju". U 2020. veličina budžetskog deficita skočila je na 3,6% BDP-a; 2021. iznosio je 3,2% BDP-a. Ali, već 2022. godine uspeli su da vrate ovaj indikator na normalne nivoe, pa je deficit iznosio 2,8% BDP-a. Ali, 2023. godine kineske vlasti su sastavile državni budžet tako da je deficit planiran na tačno 3% BDP-a. Do jeseni su svi bili uvereni da će budžet za 2023. godinu biti precizno ispunjen, uključujući i deficit.

Ali, u oktobru 2023, Državni savet je Stalnom komitetu Svekineskog narodnog kongresa uputio više predloga o hitnim merama u oblasti javnih finansija. Predlozi su odobreni 24. oktobra. Njihova suština se svodi na to da će kineska vlada emitovati dodatnih 1 bilion juana u državnim obveznicama u četvrtom kvartalu 2023. (141 milijarda dolara) za finansiranje troškova za infrastrukturu. Skupljena sredstva biće data lokalnim organima vlasti putem transfernih plaćanja, a centralna vlada će preuzeti na sebe odgovornost za otplatu glavnice i kamata. Polovina sredstava, 500 milijardi juana, dodeljena je 2023. godine, a polovina će biti dodeljena 2024. godine.

Zamenik ministra finansija Džu Džunmin je na brifingu održanom 25. oktobra prošle godine rekao da će prikupljenja sredstva pre svega biti usmerena na finansiranje investicija u osam glavnih oblasti, uključujući obnavljanje područja pogođenih katastrofama, sprovođenje ključnih projekata za kontrolu poplava i poboljšanje upravljanja katastrofama. Glavni korisnici biće regioni severne i severnoistočne Kine.

Centralna vlada retko izdaje posebne trezorske obveznice dizajnirane za finansiranje određenih politika ili projekata („ciljani krediti"). Prvi put to je učinila 1998. godine u vreme azijske finansijske krize, njihova neto upotreba bila je 2007. godine u vreme globalne finansijske krize, a zatim ponovo 2020. godine u vreme pandemije korona virusa. Ova najnovija odluka je četvrta po redu. To je i prvi put da se specijalne državne obveznice uključe u budžetski deficit.

Pozadina oktobarske odluke bila je da su lokalne vlasti, koje su donedavno nosile teret državnog zaduživanja, iscrpele sve svoje mogućnosti. Mnoge od njih nalaze se pred bankrotom. A neke su već kasnile sa isplatom svojih dugova. Jednostavno, državno-partijsko rukovodstvo Kine ne preporučuje medijima da o tome pišu, kako ne bi sejali paniku u društvu i među investitorima.

Dodatna zaduživanja obveznicama, koje je odobrio Svekineski narodni kongres, povećavaju budžetski deficit za 3,8% BDP-a.

Država je opet prešla „crvenu liniju". Štaviše, ovo je rekordni budžetski deficit u kineskoj istoriji. Uzgred, u odnosu na kineske pokazatelje, deficit državnog budžeta Ruske Federacije izgleda prilično skromno. Prema preliminarnim procenama za 2023. godinu, iznosiće najviše 1% BDP-a.

Važno je napomenuti da u Kini već neko vreme postoji prećutna cenzura u vezi sa publikacijama o ekonomskim temama. Autorima se ne preporučuje da kritikuju ekonomsku politiku partije i države i da iskazuju bilo kakve previše radikalne predloge koji nisu u skladu sa zvaničnom ideologijom. U novembru prošle godine u kineskim medijima pojavljuju se zanimljive izjave kineskog ekonomiste Đija Genlijanga. To, očigledno, nije slučajno.

On preporučuje vladi da aktivnije zapošljava radnike u javnom sektoru i značajno poveća državnu potrošnju, da bi na taj način povećao prihode i potrošnju stanovništva. Po mišljenju kineskog ekonomiste, Kina nema potrebe da se plaši pada izvoza robe i smanjenja trgovinskog suficita sa Zapadom kao posledice pojačanog zapadnog protekcionizma. Ovi gubici u potpunosti mogu biti nadoknađeni povećanjem budžetskih rashoda i budžetskog deficita. Ekonomista je odobrio upravo donetu odluku da se budžetski deficit poveća na 3,8% BDP-a, uz napomenu da će to svakako imati blagotvoran efekat na kinesku ekonomiju. Ali, on je rekao i da su pomenute mere nedovoljne. I da prag budžetskog deficita treba podignuti najmanje na 5% BDP-a. Posmatrači smatraju da su kineske vlasti odobrile ovakvo istupanje Đija Genlijanga, te da bi se uskoro moglo očekivati da se donese odluka da se „crvena linija" pomeri na novi nivo - 5% BDP-a.

Javni dug je samo deo ukupnog duga kineske ekonomije. Tu su još i dugovi kompanija nefinansijskog sektora (nefinanskijske korporacije) i sektora domaćinstava (fizičkih lica). Ukupno, ove tri komponente čine takozvani nefinansijski dug.

Osim nefinansijskog duga, postoji još i finansijski dug. To su dugovi banaka i drugih finansijskih organizacija. Ali u odnosu na državu, nefinansijska preduzeća i sektor stanovništva, oni se ponašaju kao neto poverioci, pa stoga ne učestvuju u obračunu ukupnog duga. Upravo oni (banke i druge finansijske organizacije) stvaraju glavni dužnički teret za privredu zemlje.

Procene ukupnog („nefinansijskog") duga Kine su javno dostupne i mogu neznatno da variraju. To se može objasniti prilično velikom „zamućenošću" zvanične kineske statistike i time da se deo duga (po mišljenju mnogih eksperata) generalno pojavljuje „iza kulisa" zvanične statistike.

Ugledna novinska agencija Blumberg redovno daje svoje ocene ukupnog kineskog duga. Tako je, na primer, 8. maja 2023. agencija objavila članak

„Odnos kineskog duga prema BDP-u porastao je na rekordnih 279,7% u kontekstu kreditnog buma". Iz samog naslova članka možemo da vidimo koliki je bio relativan nivo ukupnog duga Kine. Pomenuta cifra odnosi si se na kraj prvog kvartala 2023. Na kraju prvog kvartala 2022, po oceni Blumberga, ukupni dug bio je 266,7% BDP-a. Za godinu dana povećan je za 13 procentnih poena.

Blumberg je 27. jula 2023. godine objavio novi članak na temu kineskog duga: „Nivo kineskog duga je rekordan, ali tempo zaduživanja se smanjuje", u kome piše da je do kraja drugog kvartala 2023. godine ukupni dug porastao na 281,5% BDP-a. To jest, za 1,8 procentnih poena u poređenju s krajem 1. kvartala 2023. i za 10,2 procentna poena u poređenju sa krajem drugog kvartala 2022. Blumberg ističe da se njegove ocene duga baziraju na podacima Narodne banke Kine i Državnog zavoda za statistku.

U materijalu informativno-analitičke službe američkog Kongresa od 27. 9. 2023. „Kineska ekonomija: tekući trendovi i problemi", piše da je na kraju 2022. nivo ukupnog duga Kine bio 297% BDP-a.

A Zerohedge (sajt na engleskom jeziku posvećen osvrtima na svetsku ekonomiju i međunarodne finansije) je 25. septembra 2023. godine objavio članak „Kineski dug od 300% i dileme". Iz naslova se može zaključiti da je ukupni kineski dug već dostigao 300% BDP-a. Od 2024. godine nivo kineskog duga je porstao, prema ocenama Zerohedge-a, više od dva puta. Na današnji dan Kina se, po relativnom nivou duga, već nalazi ispred SAD i zemalja evrozone i prema podacima Banke za međunarodna poravnanja iznosi 265% i 255% BDP-a

Autor članka na sajtu Zerohedge primećuje da zvaničnu statisku kineskog duga dopunjuje procena skrivenog duga. Po njegovom mišljenju, posebno su velike razmere skrivenog duga lokalnih organa vlasti.

U istom tekstu se daje detaljna ocena upravo duga lokalnih organa vlasti. Zvanični podaci o dugu lokalnih vlasti samo su vrh ledenog brega. U martu 2023. taj vrh iznosio je 37,05 triliona juana (5,17 triliona američkih dolara). Eksperti američke banke Goldman Saks ocenili su veličinu „ledenog brega" na 95 triliona juana (13,2 triliona dolara). A procena Zerohedga je još veća: dug lokalnih organa državnih vlasti je 106,7 triliona juana ili oko 14,6 triliona dolara. To je otprilike duplo više od duga centralne vlade.

Eksperti Telegram kanala Spydell_finance su ukupni (nefinansijski) dug Kine procenili na 308% BDP-a (na kraju drugog kvartala 2023), primetivši da se za poslednjih 15 godina (u poređenju sa sredinom 2008) on udvostručio. Dužničko opterećenje u Kini je znatno veće nego u SAD (253%), zemljama evrozone (240%), Velikoj Britaniji (237%), Južnoj Koreji (273%) i Australiji (220%). Na istom nivou sa Kinom, od velikih zemalja, nalazi se Kanada sa dužničkim opterećenjem od 307%. I samo jedna velika ekonomija, Japan, ima više dužničko opterećenje - procenjuje se na 414%.

Poslednjih godina, dužničko opterećenje većine velikih svetskih ekonomija se povećalo. U poređenju sa 2019. (godinom pre kovida), do najvećeg relativnog povećanja dužničkog opterećenja došlo je upravo u Kini.

U drugom kvartalu 2019, po ocenama Spydell_finance, relativni nivo ukupnog duga Kine iznosio je 264%; do sredine 2023. on se povećao za 44 procentna poena - na 308%. Evo koliko je povećanje relativnog nivoa javnog duga za neke druge zemlje u periodu 2019-2023. (u procentnim poenima): Indija - 26, Japan - 35, Južna Koreja i Singapur - 41,3, Tajland - 41.

Važno je napomenuti da je većina onih zemalja koje se obično klasifikuju kao „ekonomski razvijene" zabeležila umereno povećanje ukupnog duga ili su čak uspele da ga smanje. U SAD za 2019-2023. dužničko opterećenje poraslo je samo 2,5 procentna poena. A do smanjenja je, u pomenutom periodu, došlo u sledećim zemljama: zemlje evrozone - 18,7 procentnih poena, Velika Britanija - 31,6, Australija 14,4, Kanada - 0,4 procentna poena.

Veoma zanimljivi trendovi. Nažalost, Spydell_finance ne otkriva odakle dolaze njihove procene, uključujući primarne izvore informacija.

Rast u apsolutnom i relativnom iznosu pokazuje sve komponente nefinansijskog duga Kine. Tako, u već pomenutom članku agencije Blumberg od 8. maja 2023. godine, navode se sledeće cifre. Od kraja 1. kvartala 2021. do kraja 1. kvartala 2023. (tj. za dve godine) relativni nivo ukupnog nefinansijskog duga Kine porastao je sa 267,2% na 279,7% BDP-a, odnosno za 12 procentnih poena. A indikatori za pojedine komponente ovog duga na početku i na kraju navedenog perioda (% BDP-a) su:

sektor domaćinstava - 62,2 i 63,3;

sektor nefinansijskih korporacija - 160,7 č 165,7;

javni sektor - 44,2 č 50,7.

To znači da je porast relativnog nivoa duga po sektorima iznosio (procentni poeni): sektor domaćinstava - 1,1; sektor nefinansijskih preduzeća - 5,0; javni sektor - 6,5.

Spydell_finance piše da je na kraju drugog kvartala 2023. dug sektora nefinansijskih korporacija iznosio 28,3 triliona dolara. U relativnom smislu, to je 166% BDP-a. Sredinom 2008. godine, ovaj pokazatelj bio je 94,2% BDP-a. Odnosno, za deceniju i po, dužničko opterećenje sektora nefinansijskih korporacija poraslo je 1,76 puta. Sektor nefinansijskih preduzeća je još 2009. velikom brzinom prešao prag od 100% (113,6% na kraju drugog kvartala). Godine 2016. dostignut je rekordni nivo - 160,7%.

Nakon toga je došlo do blagog smanjenja dužničkog opterećenja. Kineske vlasti su se ozbiljno zabrinule zbog astronomskih razmera duga i počele su da preduzimaju oštre mere kontrole kreditiranja i zaduživanja u realnom sektoru privrede. Postignut je određeni napredak. U 2019. teret duga je smanjen na 151,4% BDP-a.

Zatim je počela pandemija korona virusa, što je zahtevalo ublažavanje strogih ograničenja zaduživanja. Sredinom 2020. pokazatelj je uzleteo do 163,4%. Sredinom 2022. uspeli su da ga spuste na 158%. A tokom protekle godine došlo je do naglog porasta dužničkog opterećenja nefinansijskih korporacija, koji je povećan za čak 8 procentnih poena. Trenutna cifra je rekordna u kineskoj istoriji.

Prema indikatoru dužničkog opterećenja nefinansijskih korporacija Kina predstavlja rekordera u celom svetu. Sa trenutnim pokazateljem od 166% Kina više nego dvostruko nadmašuje SAD čiji indikator je 76,5%. U apsolutnom smislu, korporativni dug Kine premašio je korporativni dug SAD iz 2011-12. godine.

Najbliže Kini (od velikih ekonomija) po relativnom nivou korporativnog duga, mada značajno zaostaju, su Švedska (159,1%), Francuska (152,6%), Južna Koreja (123,9%) i Japan (116,2%). Poređenja radi, navodim pokazatelje dužničkog opterećenja sektora nefinansijskih korporacija za neke druge vodeće ekonomije: zemlje evrozone - 97%, Velika Britanija - 66%, Indija - 59,3%.

Spydell_finance piše da prema preliminarnim podacima, oko 35-37% u strukturi ukupnog korporativnog duga Kine - dugovi građevinskih kompanija, industrijskih preduzeća čine 27%, slede trgovina na veliko i malo - 14%, transport i logistika - 8%. Važno je napomenuti da je 83-85% korporativnog duga formirano kroz unutrašnje (interne) zajmove i kredite. Oko 60% duga čine obaveze prema kineskim bankama, 23-25% duga - obaveze prema finansijskim kompanijama (osiguravajuća društva, penzioni fondovi, hedž fondovi itd.). Važan je sledeći zaključak stručnjaka iz Spydell_finance: „Bez obzira na to što su troškovi servisiranja kineskog korporativnog duga prilično niski na osnovu ponderisane prosečne kamatne stope - 5,1%-5,5%, ukupno opterećenje je veoma visoko zbog ogromnog duga. Na servisiranje obaveza i to samo u nefinansijskom sektoru Kine, bez države i stanovništva, odlazi 9-10% BDP-a.

S obzirom na to da korporativni dug čini približno polovinu ukupnog nefinansijskog duga Kine, može se napraviti gruba procena: obaveze servisiranja ukupnog kineskog duga mogu da budu 18-20% kineskog BDP-a. Realni rast kineskog BDP-a, poslednjih godina, u proseku, nije veći od 5%. Prema preliminarnim procenama MMF-a, rast kineskog BDP-a će u 2023. biti 5%. Prema prognozi MMF-a, 2024. rast kineskog BDP-a smanjiće se na 4,2%, a do 2028. pašće na 3,4%. Očigledno je da je rast BDP-a Kine minimum četiri puta manji od godišnjih troškova, koje kineska privreda mora da podnese da bi servisirala svoje astronomske dugove. Izlaz iz ove situacije moguć je samo kroz veoma ozbiljnu krizu.

Mi se, naravno, oslanjamo na našeg istočnog suseda. Da, saradnja sa Kinom je od vitalnog značaja za nas. Ali, pritom treba imati u vidu da u svakom trenutku kineska ekonomija može da uđe u fazu akutne ekonomske krize. Zato je, kako se kaže, dobra ideja „prostrti slamu" (odnosno, predvideti buduće probleme ili poteškoće i unapred preduzeti mere za njihovo neutralisanje).

Pre svega, prema mišljenju eksperata, ne treba neograničeno povećavati udeo Kine u spoljnoj trgovini Ruske Federacije, već treba diverzifikovati geografsku strukturu ove trgovine. Drugo, što je moguće pre treba izvršiti supstituciju uvoza.

(Autor je profesor, doktor ekonomskih nauka, predsednik Ruskog ekonomskog društva „S.F. Šarapov")