Su(lu)dovanje

Kako mafiju iz srpskog pravosuđa privesti pravdi i zakonu (285)

Lažnim procesima zatiru tragove svojih zlodela

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Sprega izvršne vlasti, tužilaca i sudija zasniva se na korupciji i kriminalu, kojom neskriveno upravlja Aleksandar Vučić. Pravosudna hobotnica je raširila pipke, ali postoje načini kako da ih se saseče. Evo predloga konkretnih mera, koje treba da preduzme nova vlast.

Vladimir Molotok

Apelacioni sud u Beogradu objavio je 2. februara presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije - Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni krivice. Suđenje za ubistvo Ćuruvije održavano je dva puta. U oba slučaja donete su iste kazne od ukupno 100 godina zatvora za četvoricu osumnjičenih. Prva presuda je oborena na Apelacionom sudu, a ova druga je oslobađajuća.

Objavljivanje presude uznemirilo je one koji su montirali ovaj proces. Nije im smetalo što je deset godina vođen postupak u kojem su dvojica optuženih bili godinama u pritvoru, a potom u kućnom pritvoru, a prvooptuženi Radomir Marković je, zbog ovog procesa stavljen u izolaciju u KPZ u Požarevcu.

Nije im smetalo ni što je punih deset meseci odugovlačeno sa objavljivanjem oslobađajuće presude i što optužene drže u pritvoru.

Nije im smetalo ni to što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu jednoglasno utvrdio da su neopravdano dugim boravkom u pritvoru Radonjiću i Romiću povređena prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima - pravo na slobodu i bezbednost i pravo da sud brzo odluči o zakonitosti pritvora. Zbog toga je Evropski sud odlučio da država Srbija treba Radonjiću i Romiću da isplati po 1.000 evra na ime nematerijalne štete. Pravda je, zaista, sunovraćena u ovoj državi, ali ne zbog ove oslobađajuće presude.

Oslobađajuću presudu Veran Matić, Vučićev glasnogovornik, predsednik tzv. Komisije za istraživanje smrti novinara, opisao je kao sunovrat pravde u Srbiji! Pravde u Srbiji, zaista, nema, ali ne zbog ove presude.

Sličnom retorikom se obratio i Nenad Stefanović, prvi tužilac Višeg javnog tužilaštva, kao i Vladimir Đukanović, Vučićev Tom Hagen. On je optužio Branku Prpu, tadašnju nevenčanu suprugu pokojnog Slavka da nije htela da promeni iskaz punih 24 godine i tako je oslobodila optužene! Očigledno je Vučićev kartel očekivao da će parama, ucenama ili pretnjama, naterati da lažno svedoči. Ali, nisu mogli.

Najnovija presuda u javnosti je ocenjena kao skandalozna, tako je reagovala i porodica Ćuruvije, i fondacija, kao i novinarska udruženja i političke stranke.

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) saopštila je 2. februara da odluka Apelacionog suda kojom su oslobođena četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti osuđena za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, "otvara ozbiljna pitanja u vezi vladavine prava" u Srbiji.

"Misija OEBS u Srbiji je obaveštena o presudi koju je Apelacioni sud u Beogradu objavio u predmetu za ubistvo Slavka Ćuruvije u kome su okrivljeni oslobođeni krivice", saopšteno je na zvaničnom profilu ove organizacije na društvenoj mreži X.

U objavi se navodi da presuda "značajno odstupa od prethodne dve prvostepene odluke suda i otvara ozbiljna pitanja u vezi vladavine prava".

"Šef Misije OEBS u Srbiji ambasador Jan Bratu podseća na obavezu koju je 57 država učesnica OEBS-a, uključujući i Srbiju, preuzelo potpisivanjem Odluke o bezbednosti novinara koju je Ministarski savet OEBS usvojio u Milanu 2018. godine", piše u objavi na mreži X.

Dodaje se da se ovom odlukom države učesnice pozivaju da "preduzmu delotvorne mere kako bi okončale nekažnjivost za zločine nad novinarima/kama, i sa žaljenjem konstatuje da nema pravde i odgovornosti za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije".

Ako se istupi Verana Matića, tužioca Nenada Stefanovića, konsiljera Vladimira Đukanovića i zastupnika porodice Ćuruvija Slobodana Ružića, nekadašnjeg advokata Čedomira Jovanovića, mogu razumeti kao dupeuvlakački, zbog zainteresovanosti Aleksandra Vučića da se kazne optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije, čiju smrt je Vučić najavio kao ministar informisanja u predratnoj Vladi Mirka Marjanovića, pretnjom da će mu se osvetiti, saopštenje Misije OEBS-a ukazuje da govna iz Misije služe samo interesima srpskog diktatora. Do sada se nikada nisu oglasili povodom ''ozbljnog kršenja vladavine prava u Srbiji", ni povodom ubistava Vladimira Cvijana, inspektora Dejana Jovića, povodom mnogih smrti građana Srbije koji su uhapšeni zbog kritike tiranije Vučićevog režima... Ni zbog hapšenja desetine novinara u Srbiji. Dostojanstveno su ćutali.

Da posetimo, Vučić nije najavljivao samo hapšenje ''ubica'' Slavka Čuruvije, već i Miroslava Miškovića, Dragoslava Kosmajca, Saše Dragina i mnogih onih koji su završili u zatvoru, jer je hapšenje najavio Vučić, a sproveli su ga kriminalni tipovi iz tužilaštva, policije i sudova.

Presuda Apelacionog suda u Beogradu, koju je donelo veće sudija - Nada Hadži Perić, Dragan Ćeasarević, Vesna Petrović, Marko Jocić i Dušanka Đorđević, može se kritikovati samo zbog dužine trajanja saopštavanja odluke suda - nakon deset meseci od zaključenja glavnog pretresa pred drugostepenim većem, ali ne i zbog oslobađanja optuženih od optužbe.

Odugovlačenje objavljivanja presude sprečavao je zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu Rastko Popović, umešan u mnoge kriminalne prestupe u ovom sudu, čija supruga je ministarka pravde Maja Popović.

Ipak, veće sudija se držalo činjenica. Presuda se, uostalom, može doneti samo na osnovu dokaza koji su izvedeni na glavnom pretresu i čije izvođenje je zakonom dozvoljeno, a ne i na špekulacijama i željama organizatora montiranih procesa.

Pomenuti sudija Rastko Popović, jedan od zamenika predsednika suda Duška Milenkovića, sprečavao je i objavljivanje presude kojom je ukinuta presuda Zoranu Marjanoviću, osuđenom presudom Višeg suda na 40 godina zatvora. Sudija izvestilac Snežana Jovanović nije podlegla pritisku, te je presuda ukinuta, kao i pritvor nesrećnom Marjanoviću, optuženom da je ubio svoju suprugu, pevačicu Jelenu Marjanović. Skoro deset meseci je Popović odugovlačio objavljivanje presude, koju je u Višem sudu donela sudija Jelena Škulić, supruga Milana Škulića, profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu i sudije Ustavnog suda. Ona je bila sudijski pomoćnik kod Rastka Popovića, ali je nesrećni Duško Milenković odbio zahtev odbrane za njegovim izuzećem.

I pored okupacije ovog suda, postoje sudije koje ne žele da se pokriju ušima, da potvrđuju olako donete presude.

U obrazloženju o ukidanju osuđujuće presude, sudija Snežana Jovanović je navela da pored nedostatka obrazloženja o postojanju kvalifikatorne okolnosti (ubistvo na naročito svirep način) sud je pogrešno citirao i nalaze sudskih veštaka i druge izvedene dokaze. Zoran Marjanović je prvo pušten iz pritvora, pa je tek nekoliko meseci kasnije objavljena presuda! Sudija Jelena Škulić je odmah unapređena za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, zbog osude od 40 godina zatvora, da bi se tako prikrio pravi izvršilac, koji je jedan od Vučićevih miljenika! I to samo nakon tri godine provedene u Višem sudu u Beogradu, u kojem je donosila naručene presude.

Sudija Snežana Jovanović je predsedavala u Višem sudu u Beogradu - specijalnom odeljenju u suđenju optuženim za ubistvo Slavka Ćuruvije. Izdvojila je mišljenje, te je osuđujuća presuda doneta na osnovu glasova sudija Dragana Miloševića i Vladimira Mesarevića. Sudija Milošević je izabran za sudiju Apelacionog suda, a prošle godine je u maju postavljen za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu. Vladimir Mesarević je sin bivše predsednice Vrhovnog suda u Beogradu, Nate Mesarović, koja je potvrdila osuđujuću presudu kojom su Ćuruvijini novinari osuđeni zbog teksta o bivšem ministru Milovanu Bojiću, zbog kojeg je on kasnije i platio glavom.

Protiv ove presude se žalio i zamenik tužioca Milenko Mandić jer je sudsko veće izmenilo činjenični opis optužnice, zbog kojeg je presuda morala biti ukinuta po sili zakona, što je i učinilo veće Apelacionog suda u Beogradu, kojim je predsedava sudija Bojana Paunović. I tada su svi skočili da napadnu ukidanje presude!

I ova presuda je ''šokirala'' Verana Matića i istu družinu.

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999, tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, u prolazu zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda. Prvo suđenje je počelo u junu 2015. godine, 16 godina nakon ubistva.

Prema rigidnom Zakonu o informisanju, njegove dnevne novine „Dnevni telegraf" su, uz još nekoliko medija, zabranjene 14. oktobra 1998. godine. Od oktobra počinje da ga prati Služba državne bezbednosti. Nakon toga, „Dnevni telegraf" je štampan u Crnoj Gori. Neposredno pred početak bombardovanja, u martu 1999. godine osuđen je na petomesečnu kaznu zatvora zbog uznemiravanja javnosti.

Pet dana pre ubistva, 6. aprila 1999, u dnevnom listu „Ekspres politika" pojavio se tekst „Ćuruvija dočekao bombe", koji je iste večeri pročitan u Drugom dnevniku RTS-a. Pisac teksta Miroslav Marković poziva se na izjavu Mirjane Marković iz novembra i kaže da je Ćuruvija „izdajnik", koji je sve vreme „priželjkivao bombe za Srbe" i čija izdaja neće biti zaboravljena.

Prve informacije o ubistvu procurele su u javnost odmah posle petoktobarskih promena kada je 31. oktobra dosije slučaj Ćuran - izveštaj službe o praćenju Slavka Ćuruvije iz „fioke" stigao do medija.

Nepune tri godine kasnije tokom policijske akcije „Sablja" koja je usledila posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, uhapšeni su i pripadnici Državne bezbednosti Miroslav Kurak i Ratko Romić, koji će kasnije postati treći i četvrti na listi optuženih za ubistvo Ćuruvije. Oni su svoje iskaze o ubistvu Ćuruvije odbili da potvrde na poligrafu. Pušteni su na slobodu, a Romić je uspeo da dobije odštetu od države zbog pritvaranja.

Dosije je dostavio bivši načelnik odeljenja koje je pratilo Ćuruviju Stevan Nikčević, koji posle pada Miloševića, postaje koministar u Vladi Milomira Minića.

Kada je Vučić izabran za prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra odbrane, Nikčević je ušao u njegov kabinet sa tašnom, a izašao bez tašne u kojoj je bilo 50 miliona evra. Te pare je Nikčević zaradio u kooperaciji sa tadašnjim ministrom odbrane Draganom Šutanovcem. Sutradan je Vlada imenovala Nikčevića za državnog sekretara u ministarstvu na čijem je čelu bio Rasim Ljajić. On je predložio Vučiću da montiraju proces navodnim ubicama Ćuruvije, kako bi oprali Aleksandra, koji se osnovano sumnjičio da je jedan od organizatora tog ubistva.

Sedam i po godina posle ubistva, 8. decembra 2006. godine specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović traži od istražnog sudije da pokrene predistražne radnje.

Početkom 2009. godine, 2. januara specijalni tužilac Miljko Radisavljević izjavljuje da nema dokaza za pokretanje sudske istrage. Slede četiri godine ćutanja državnih organa o ubistvu Slavka Ćuruvije.

Uz podršku potpredsednika vlade Aleksandra Vučića, 6. februara 2013. formirana je Komisija za istraživanje ubistva novinara, nezavisno telo čiji je cilj da doprinese tekućim istragama gde su nastradali novinari Radoslava Dada Vujasinović, Milan Pantić, Slavko Ćuruvija. Smrti prvih troje nikada nisu istražene, osim Ćuruvijina, pod budnim Vučićevim nadzorom.

Po osnovu zloglasnog Zakona o javnom informisanju, koji je potpisao tadašnji ministar informisanja u Vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovića, Aleksandar Vučić, a koju su činili Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i Jugoslovenska levica, nedeljnik "Evropljanin" je kažnjen sa 2,4 miliona dinara odnosno oko tadašnjih 260 hiljada dolara, što je najveća kazna izrečena bilo kojem mediju u Srbiji do danas.

Bivši komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija je 8. januara 2014. godine dao izjavu specijalnom tužiocu u vezi sa ubistvom. Ulemek navodi da je iz razgovora s Radomirom Markovićem, načelnikom DB, shvatio da su Ćuruviju ubili Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Šest dana kasnije, 14. januara 2014. uhapšeni su Milan Radonjić i Ratko Romić, bivši operativci Službe bezbednosti. Još jedan optuženi, Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.

Početkom marta iste godine potvrđena je optužnica protiv Radonjića i Romića. Miroslav Kurak je optužen kao neposredni izvršilac ubistva, a Radomir Marković kao šef resora državne bezbednosti u vreme ubistva.

Suđenje je počelo posle 16 godina

Prvog dana juna 2015. godine počelo je prvo suđenje ''ubicama'' Slavka Ćuruvije i trajalo je skoro četiri godine.

Odbrana okrivljenih Radonjića i Romića je tražila ispitivanje članova tadašnje Savezne i Republičke vlade, posebno zaduženih za informisanje, kako bi se raščistilo da li je, kako tvrdi tužilaštvo, Ćuruvija ubijen radi očuvanja vlasti i gušenja medijske slobode.

Tokom dokaznog postupka ispitano je preko stotinu svedoka. Na spisku tužilaštva ali i odbrane bio je veći deo bezbednosnih i paravojnih struktura poput Jovice Stanišića, Milorada Ulemeka Legije, Frenkija Simatovića, pripadnika kriminalnog Zemunskog klana...

Među onima koje sud nije pozvao da svedoče iako je odbrana to zahtevala su bivši predsednik i sadašnji Srbije Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Nije pozvana ni Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića, nekadašnja prijateljica Slavka Ćuruvije, sa kojim je nekoliko meseci pre ubistva prekinula sve kontakte. Ona je u to vreme živela u Moskvi gde je imala azilantski status. Tužilaštvo je zatražilo maksimalne kazne od po 40 godina zatvora.

Aprila 2019. godine sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu u prvostepenoj presudi Radomir Marković i tadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora, a pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak i operativac DB Ratko Romić na po 20 godina zatvora.

Prema optužnici, Marković i Radonjić su se teretili za krivično delo podstrekivanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.

U septembru iste godine, Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu presudu za ubistvo Ćuruvije i vratio predmet na ponovno suđenje prvostepenom sudu. Navedeno je da je „specijalni sud presudom prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca izmenio činjenično stanje opisano u optužnici, kao i dodavanjem radnji optuženima za koje nisu optuženi. Kako je navedeno, prvostepeni sud je dodao optuženima i radnje za koje nisu optuženi".

Ponovljeno suđenje počelo je 9. oktobra 2020. godine. Decembra 2021. doneta je druga prvostepena presuda, gotovo istovetna kao i prva, u kojoj se navodi da su za ubistvo Slavka Ćuruvije krivi Radomir Marković, zbog podstrekivanja na ubistvo, Milan Radonjić jer se o ubistvu dogovorio s Ratkom Romićem, Miroslavom Kurakom i NN-licem koje je, prema presudi, neposredni izvršilac zločina.

U optužnici se, međutim, navodi da je neposredni izvršilac bio Miroslav Kurak. Ta tačka optužnice nije potvrđena iskazom Branke Prpe koja je bila sa Slavkom Ćuruvijom u trenutku kada su ga ubili.

Branka Prpa koja je bila svedok ubistva Slavka Ćuruvije tvrdila je pred sudom da bi zapamtila Kurakovo lice.

"Kada neko stoji iznad vas s pištoljem uperenim u vašu glavu, dok vi ležite na zemlji, onda ga dobro gledate. Ja sam gledala u ubicu, i ubica je gledao u mene. Nas dvoje smo se gledali, nisam ja njega videla iz daljine. Videla sam ga direktno nad sobom u trenutku kada je odlučivao da li će da me likvidira kao što je prethodno likvidirao Slavka do kog sam ležala. E, pa ta osoba koja je u njega pucala nije bio Kurak. Jer Kurak ima karakteristično lice koje bih zapamtila. Baš zato što su to granične ljudske situacije, naša čula budu naročito izoštrena. To jeste strašan šok, ali vi se nalazite pred smrću i gledate u smrt. Prema tome, ja sam gledala tog čoveka koji nije imao masku na licu i taj čovek nije bio Kurak.

Ona je objasnila da je kasnije sa oko 60 odsto sigurnosti Ćuruvijinog ubicu identifikovala na jednoj čitulji. Ispostavilo se da je reč o Luki Pejoviću, koji je ubijen 2000. godine. Za čoveka koji je pucao rekla je da je "imao crne oči" i bio "izrazito bled".

Decembra 2022. godine Apelacioni sud u Beogradu otvorio je petodnevno zasedanje na kome je trebalo da odluči o žalbama na prvostepenu presudu. Zatim je Apelacioni sud zatvorio je javnu sednicu. Odluka tada nije doneta.

Februara prošle godine za mart je najavljen pretres tokom kojeg će doneti konačnu presudu četvorici optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Apelacioni sud pozvao je Milorada Ulemeka, te kriminalce Zemunskog klana, braću Miloša i Aleksandra Simovića da ponovo svedoče, iako je delove njihovih svedočenja prvostepeni sud izbacio. Tako su grozne ubice Ulemek i braća Simović postali svedoci tužilaštva. Nisu niša videli, ali su čuli! Vučić je prevario i Ulemeka, koji, jos izdržava kaznu, punih 20 godina, u potpunoj izolaciji, to je nehumano i protivzakonito.

Tužilac u ovom postupku Milenko Mandić ranije je u svojim završnim rečima ponovo od sudskog veća tražio maksimalne kazne zatvora od po 40 godina za okrivljene pripadnike Resora državne bezbednosti - Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i bivšeg pripadnika SAJ-a i rezervnog pripadnika službe Miroslava Kuraka.

Apelacioni sud u Beogradu je 19. aprila ukinuo meru zabrane napuštanja stana.

Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić tada je izjavio da zbog raznih „jakih uticaja" ima sumnju da će presuda za ubistvu novinara Slavka Ćuruvije biti onakva kakvu očekuje porodica. Objašnjava da čak i ako konačno, posle 24 godine, bude pravosnažna osuđujuća presuda, postoje vanredni pravni lekovi.

Fondacija Slavko Ćuruvija je septembra 2023. godine saopštila da od maja dobija informacije i glasine da je Apelacioni sud doneo odluku i da je presuda oslobađajuća za optužene koji su dva puta prvostepeno osuđeni kao krivi za ubistvo Ćuruvije na ukupno 100 godina zatvora. Iz Fondacije su rekli da uskoro očekuju zvaničnu odluku Apelacionog suda.

Nedugo zatim predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić koji je istu informaciju čuo od jednog državnog sekretara, zatražio je od Apelacionog suda da obavesti javnost da li je apelaciono veće donelo odluku o puštanju na slobodu Ratka Romića i Milana Radonjića, nepravosnažno osuđenih u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Od kada je Vučić zajašio Srbiju, počela su montirana suđenja, koja su koštala Srbiju nekoliko stotina miliona evra. Zbog nekoliko hiljada godina neopravdano izrečenih kazni zatvora i držanja u pritvoru, iz budžeta su isplaćene orgomne svote za plaćanje troškova suđenja, advokata, naknada za neosnovano lišenje slobode...

Vučić je hapsio, budžet plaća! I sve to nije smetalo ni gospodi iz Misije OEBS-a, Evropske unije, Stejt Departmenata, u Briselu... Niko nije digao glas.

U optužnici protiv Darka Šarića za naručena ubistva svedoka, tužilaštvo, u delu prema njegovom bratu Dušku Šariću, navodi, kao dokaz, snimak sa sky aplikacije.

Neke od poruka koje su citirane u optužnici pokazuju da su Šarićevi saradnici osim kontakata u policiji, imali kontakte i u Bezbednosno-informativnoj agenciji, ali i u pravosuđu.

One pokazuju da je, tvrdi tužilaštvo, Duško Šarić ugovarao sastanak sa predsednikom Apelacionog suda u Beogradu Duškom Milenkovićem u zgradi BIA-e kako bi za brata izdejstvovao povoljniji ishod u postupku za šverc droge. Milenković nije uhapšen, mada je Europol tražio i njegovo hapšenje.

Predsednik Apelacionog suda je prisustvovao sastanku, jer je Šarić podsetio Milenkovića da su oni ispoštovali dogovor i platili oko pola milijarde evra Aleksandru Vučiću, koje su prebačene na Maltu, a da Darko Šarić bude osuđen na samo 10 godina zatvora, što Vučić nije sproveo u delo. Svedok tih dogovora bio je Vladimir Cvijan, tada blizak Vučićev saradnik, koji je ubijen i čija smrt je prećutana u Srbiji.

Da li će pred sudom svedočiti predsednik Apelacionog suda Duško Milenković i direktor Bezbednosno informativne agencije? Da li će potvrditi po čijem su nalogu razgovarali sa gospodinom Duškom Šarićem, koji je potom morao, kao nezgodan svedok, biti optužen?

Ministarka pravde Srbije Maja Popović izjavila je u ponedeljak da je "duboko razočarana" poslednjom presudom Apelacionog suda u Beogradu i radom pravosuđa na rešavanju slučaja ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Ona je dodala da kada se 25 godina čeka da se neki slučaj reši, to već samo po sebi ne može biti pravda.

"A kada ni posle 25 godina nije rešen slučaj i nisu kažnjeni vinovnici, onda se to ne može nazvati drugačije do najvećom nepravdom", navela je ministarka pravde.

U Beogradu je 5. februara organizovan protest zbog oslobađanja optuženih za ubistvo Ćuruvije!

Stejt department o slučaju Ćuruvija saopštio je da je ''Obeshrabrujuće što pravda i odgovornost ostaju nedostižni.'' Nisu optužili sudsko veće, već sistem koji je stvorio uslove da se ne dođe do istine.

Od kada je imenovana za ministarku pravde, gospođa Popović je pokazala da je spremna na svaki zločin. Tako ona tvrdi da je ''duboko razočarana'' presudom suda u kojem je njen suprug sudija Rastko Popović jedan od zamenika predsednika tog suda, umešan u sve kriminalne aktivnosti u kojima se nevini građani osuđuju na drakonske kazne, produžuje im se pritvor, otima imovina ...

Sudija Rastko Popović je znao da je 19. aprila prošle godine, veće jednoglasno preinačilo presudu i oslobodilo optužene, jer nije bilo dokaza koji bi potvrdili njihovu krivicu. Dakle, ministarka je imala tu informaciju, ali je pustila supruga da odugovlači sa objavljivanjem presude, pravdajući se da je potrebno da ona prođe ''kroz sudsku praksu''.

Tužno je što istragu ubistava novinara vodi nekakva Komisija Verana Matića, iz koje je istupila i Ljiljana Smajlović, a ne državni organi - kriminalistička policija, tužilaštvo... Sud samo presuđuje na osnovu podnetih dokaza.

Sramotno je da u ovoj zemlji nikome nije stalo do istine.

Aleksandar Vučić kao ministar informisanja u Vladi Mirka Marjanovića javno je pretio Slavku Ćuruviji, da će mu se osvetiti kad-tad. Nije Ćuruvija jedini koga je Vučić likvidirao.

Vladimir Cvijan je ubijen, a da je zabranjeno da na spomen ploči bude njegovo prezime! Istraga nije pokrenuta, a likvidiran je i inspektor koji je istraživao te zločine. Dejana Jovića su prvo uhapsili, montirali mu lažno suđenje, ali, zahvaljujući savesnom sudiji (Zoranu Ganiću) on je oslobođen, ali su ga likvidirali u ''korona epidemiji''.

Ubistva, nasilje, mučenje, osladilo se srpskom diktatoru. Da podsetimo da je on lično oslobodio svog partijskog sledbenika Zorana Babića, koji je na naplatnoj rampi usmrtio Stanku Gligorijević majku četvoro dece, vozeći u stanju bahatosti. Osuđen je za to delo njegov vozač, koji je prihvatio krivicu.

Marko Milićev je osuđen na četiri godine i šest meseci zatvora pod optužbom da je vozio automobil kantrimen, kojim je usmrćen mladić Luka Jovanović, na Brankovom mostu.

Pad helikoptera u kojem je poginulo sedmoro ljudi, Vučić je pripisao ''pijanom Mehi'', pilotu koji je nateran da letelicom upravlja po najgorem nevremenu!

Svakog ko mu se zamerio, Vučić je slao u zatvor, ili likvidirao, prebijao.

Tako je zatvorio kuma Sašu Mirkovića, koji ga je tužio Višem sudu u Beogradu tražeći da mu vrati više od 800 hiljada evra, koje mu je on pozajmio.

Nakon što ga je kidnapovao u Crnoj Gori, osudio ga je na godinu dana zatvora, pa mu je oprostio što mu je uzeo 800 hiljada evra koje neće vratiti.

Poternicu je raspisao i za kumom Zoranom Bašanovićem.

Drug iz razreda Dejan Anđus je proveo dva meseca u zatvoru, da ''ohladi glavu'' i prestane da priča o onom što o Vučiću zna još iz detinjstva.

Blizak saradnik Đorđe Višekruna spasio je glavu bekstvom u Holandiju, u kojoj je dobio politički azil. Vučić je i za njim raspisao potertnicu.

Glavnog urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića držao je u pritvoru duže od 8 meseci. Na presudu, zbog ''poziva na nasilnu promenu ustavnog poretka'' čeka i Dejan Petar Zlatanović, glavni urednik You Tube kanala Srbin info.

Sva ova zlodela Vučić i njegova mafija počinili su pred očima evropskih institucija i srpskog javnog mnjenja.

Ministarka pravde Maja Popović namerava da pobegne nakon konstituisanja nove vlasti. Ona je državljanka Hrvatske, lako može da utekne. Iz Srbije je izvezla nekoliko hiljada dece, otete od siromašnih roditelja.

Njen kum je Marko Parezanović, načelnik u Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA). On je kumu snabdevao kvalitetnim informacijama kojima je ona kupovala sebi novo utočište. Parezanović je sačinio i dosije Aleksandra Vulina, dok je bio ministar unutrašnjih poslova, na osnovu kojeg su Vulinu uvedene sankcije od strane SAD-a

Radonjić i Romić uhapšeni su u januaru 2014. Početkom juna 2017. pušteni su u kućni pritvor, koji im je ukinut u aprilu prošle godine.

Odšteta za dan neosnovanog pritvora ide do 120 evra. Za 9 god, oni mogu da dobiju po 400.000 evra. Romić može da traži mnogo veću odštetu, jer mu je uskraćeno pravo da vodi poslove, koje je imao u Beogradu i Africi. Stotine hiljada moraće budžet da plati i Miroslavu Kuraku, a i Radomiru marković Njihova odbrana, plaćanje advokata, koštaće više miliona evra! Sve će to platiti budžet.

Koliko je iz srpskog budžeta plaćeno onim koji su osuđeni pred Višim sudom u Beogradu, a oslobođeni pred Apelacionim sudom?

Interesantno je da biznismen Mišković potražuje štetu od budžeta Srbije, a ne tuži kao podstrekača Aleksandra Vučića!

I u slučaju četvorice optuženih, već je najavljeno da će Zagorka Dolovac, javni tužilac Srbije podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. Presuda je pravnosnažna i ne može se izmeniti na štetu oslobođenih, već sud može samo konstatovati da su učinjene povrede zakona. Na taj način se onemogućuju istražni organi da nastave da vode istragu prema licima koja su organizovala proces i platile 70 hiljada maraka ubicu Pejovića. Vrhovni sud će to usvojiti, jer je predsednica suda Jasmina Vasović, kuma ministarke pravde Maje Popović!

Pomenuta sudija Jasmina Vasović je u Apelacionom sudu, pravnosnažno, oslobodila biznismena Stanka Subotica, preinačenjem presude Višeg suda. Vrhovni kasacioni sud je konstatovao samo povrede zakona koje je gospođa Vasović počinila. Presuda nije mogla biti ukinuta. Vučić voli da se sprda sa optuženima i sa sudom. Nekažnjeno. Oslobođene i dalje drži pod sumnjom, da se zna da ih je on oslobodio.!

Gde su oni, šta rade?

Dragan Bujošević je bio glavni urednik magazina Evropljanin. Posle ubistva Ćuruvije, nakratko se vratio u NIN, da bi potom prešao na BK Televiziju. Tada je dobio nagradu "Braće Karić" od 50.000 evra. Kad je BK TV ostala bez frekvencije, Bujošević je emisiju "Nije srpski ćutati" vodio prvo na TV Enter, a zatim i na TV Prva, Od 2008. do 2013. bio je glavni urednik Politike, a od 2015. se nalazi na funkciji generalnog direktora RTS-a.

Ivan Radovanović, Bujoševićev zamenik u Evropljaninu, bavio se marketingom, a novinarstvu se prviremeno vratio kao direktor dnevnog lista Borba. Danas, kao kolumnista Informera i magazina Ekspress ima status konsiljerea Aleksandra Vučića, kome piše govore i priprema medijske nastupe.

Dok je Radovanović bio direktor Borbe, glavna urednica tog dnevnog lista bila je Olivera Zekić, koja je u novinarstvo ušla kao honorarna saradnica u gradskoj rubrici Dnevnog telegrafa. Kad se Ćuruvija našao na udaru vlasti, krajem 1998, Zekićka je bila u vrlo bliskim odnosima s Vučićem. Pozivajući se na Vučića, uveravala je Ćuruviju da nema razloga za brigu, niko mu ne preti i ne želi ništa loše. Nakon što su ugasili Borbu, Zekićka je, opet preko Vučića, dobila zaposlenje u REM-u, kojim već godinama upravlja kao mesnim odborom SNS-a.

Sa Ćuruvijom je blisko sarađivala i Ljiljana Smajlović, koja danas služi kao medijski apologeta Vučićeve vlasti.

Veran Matić je, kao direktor B92, u vreme progona Dnevnog telegrafa, podržavao Ćuruviju, omogućavao mu je kontakte sa stranim diplomatama, pre svih američkim. Vučić je Matiću poverio na upravljanje Komisiju za istraživanje ubistava novinara. Matićeva istraga, paralelna s onom koju je vodilo Tužilaštvo za organizovani kriminal, došla je do istog zaključka, koji se navodi u zvaničnoj optužnici - da je Ćuruviju ubio Miroslav Kurak, a da su saučestvovali Milan Radonjić i Ratko Romić. Na taj način je Matić pomogao Vučiću da montiranom istragom, suđenjem i prvostepenom presudom opere savest za hajku na Ćuruviju koja je završena sa 18 metaka.

1

Moćna ruka ministarke pravde

Vučićeva mafija u pravosuđu i tužilaštvu je udružena u svom zločinačkom poduhvatu.

Tako je za predsednicu Prvog osnovnog suda u Beogradu imenovana sudija Apelacionog suda u Beogradu Vesna Miljuš. Mediji su objavili dokaze da je u sudskom postupku, štiteći se kapom funkcije i vezama, otela kuću jednoj građanki.

Njen suprug je radio u Bezbednosno informativnoj agenciji, pa je ministarka pravde, koja je takođe radila u ovoj Agenciji, dovela Vesnu da štiti njihove kriminalne interese. Što ona svakodnevno čini.

Nikola Petrović, Vučićev kum, podneo je nekoliko stotina tužbi protiv urednika Magazina Tabloid. Tako je u krivična tužba oduzeta od sudije Snežane Ivković, koja je jedna od najboljih sudija u Beogradu i predmet dodeljen sudiji Branku Stankoviću. Gospođa Ivković je odlukom predsednice suda raspoređena u odeljenje za izvršenje, da tamo, posle 25 godina suđenja u krivičnim predmetima, udara pečate. Ona je bila protivkandidat pomenutoj Vesni Miljuš.

Sudija Branko Stanković je bio pripravnik kod sudije Rastka Popovića, a potom i sudijski pomoćnik! On je, takođe, u Prvom osnovnom sudu bio zadužen po jednoj od tužbi Nikole Petrovića, kao sudija. Zaključio je glavni pretres i odložio objavljivanje presude za 30 dana! Na sledećem suđenju se nije pojavio, jer je predmet preraspoređen i dat drugoj sudiji, koja je obustavila postupak.

Ruka ministarke pravde je moćna. Ona odlučuje ko će kome da sudi. Naredi Vesni Miljuš. A ona voli da služi.

Tako je, po njenoj presudi, koju je donela u Višem sudu, po tužbi Nikole Petrovića, na Đurđevdan 2019. godine zaplenjena sva imovina preduzeća Slobodna Štampa, koja nije bila stranka u sporu. Javnost je bila šokirana ovim nasiljem, a ministar unutrašnjih poslova je sa delegacijom, bio pozvan u Vašington, gde su ga primili svi šefovi Obaveštajne zajednice, upoznajući ga sa stanjem u srpskom pravosuđu i društvu.

Sada gospođa Miljuš zlostavlja sve sudije Prvog osnovnog suda, izdajući im naredbe kako da sude. Većina to odbija, a Vesna se nada da će, ako je smene, da se vrati u Apelacioni sud u Beogradu, umesto u zatvor.

Koliko je kum Nikola umešan u nasilje nad glavnim urednikom Magazina Tabloid? Advokat Igor Isailović je pred Novu godinu rekao da će Brkića držati u pritvoru još dve nedelje, što se i dogodilo. Pritvor mu je ukinut 12. januara.

Više medija se danas bavi poslovima i ponašanjem gospodina Petrovića. A i sudije više nisu spremne da mu služe.

2.

Dodatak

Sve će to da zastari

Bivši predsednik Opštine Alibunar Danijel Kišmarton uhapšen je 2010. godine na benzinskoj pumpi da prima mito od 5.000 evra. U daljem krivičnom postupku osuđen je na tri godine zatvora. Potom je isti sud osudio Kišmartona na jos 3.6 godina zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja.

Danas je 2014. godina i sve presude, uključujući i svoje, Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo. I vratio na ponovno suđenje. Iako je zatečen na delu, kada prima obeležen novac, sudije su u Beogradu iznalazili razloge da bogatog Kišmartona oslobode, do daljnjeg.

I njegov naslednik Predrag Belić, nakon izlaska iz zatvora, opet se vratio u svoju fotelju.

Evo naslova iz novina, koje prate suđenja gospodinu Kišmartonu