Povodom

Može li u Sjedinjenim Državama pobediti Trampizam i tako spasiti ovu zemlju

PROJEKT TEKSAS

U Sjedinjenim državama se susrećemo sa stotinama tekstova na istu temu, koji ukazuju na činjenicu da Novi svetski poredak sistematski umanjuje nacionalni suverenitet najveće svetske sile. Procene su da je klima koja je stvorena protiv nadnacionalnih organizacija i tela novog svetskog poretka u Sjedinjenim državama i dovela do uspostavljanja prve Trampove administracije, koja uz ogromne otpore "duboke države", je vraćala nacionalni i državni suverenitet najveće svetske sile. Visoku cenu je platila njegova administracija, on lično i narod severnoameričkog kontinenta, pošto zagovornici Novog svetskog poretka nisu nipošto naivni i bez ozbiljne globalne logistike.

Stevan Zivlak

Pokušaj povratka g. Trampa na čelo Sjedinjenih Država, nailazi na organizovan i zlokoban otpor globalističkih struktura, koji osećaju da je Novi svetski poredak, Veliki reset, ideologija i religija Novog Doba naišli na nepremostiv otpor naroda Sjedinjenih država, koji je prvi na udaru i koji postaje svestan zla koje se probudilo, zla na kojem jaše sam Satana u svom krvavom piru koji je obuhvatio našu planetu.

Projekt defregmentacije Sjedinjenih Država je na agendi Globalizma, uostalom proces defregmentacije svetskih država je otpočet sa slovenskim zemljama, razbijen je SSSR, Čehoslovačka, SFRJ, spremljeni su projekti za defregmentaciju Kine. Ako se setimo gospodina Dinkića i njegovog projekta regionalizacije Srbije, moramo shvatiti da nas na ovom području tek očekuju dalji procesi odumiranja države po Kardeljevom modelu, koji je bio ideolog Satanizma još u ono vreme, pripremajući našu uspešnu zemlju u plen satanističkih svetskih elita.

Trampizam kao nova ideologija koja koristi potencijal i infrastrukturu Republikanske stranke, je spremno dočekao izazov koji su uputili globalisti okupljeni oko njihovog gurua Bajdena, koji su organizujući višegodišnji proces nelegalne migracije latinoamerikanaca preko južnih granica SAD, isprovocirali opravdanu, čak zakasnelu reakciju naroda Teksasa i više od polovine drugih saveznih država, sukob je počeo sa veoma neizvesnim ishodom. Pobednik u ovom odmeravanju snaga će odlučiti o sudbini SAD, i o budućoj geopolitičkoj podeli sveta.

Ti procesi i prizori su do pre dve, tri decenije bili nezamislivi.

Moćni zapadni intelektualni i poslovni krugovi su okupljeni u mnogobrojna mistična, spiritualna, tajna udruženja koja im omogućavaju da presudno utiču na svetske procese i obezbeđuju im prednost na svetskim tržištima.

Spiritualni pokreti veruju da je svako doba imalo svoje karakteristike. Doba ribe je, kažu oni, bilo obeleženo hrišćanstvom, dok će sledeće „Novo doba", doba Vodolije (od 2000 i neke, po nekima 2012. pa nadalje) biti obeleženo univerzalnom Novom svetskom religijom, religijom Novoga doba. Zato se smatra da je to sedmo doba, dakle vrhunac razvoja čovečanstva.

Po njima, Veliki Reset , mora početi naglim promenama, pa se zato očekuje da i sada slede ogromne sveopšte promene u svetu, što će dovesti do „nove svesnosti" čovečanstva, evolucije ljudi u višu svest, povećanja moći , duhovnih sila i ovladavanja putovanja kroz dimenzije. U Novom Dobu Vodolije, treba da nastane harmonija, ljubav i Milenijum mira, da svi ljudi budu braća i da prestanu ratovi, mržnja i netolerancija, posebno verska. Ljudima treba da zavlada svetska vlada i jedna religija sa jednim centrom, a kruna te religije bi trebao da bude ljudski razum, koji evoluira u "višu svest".

Novo Doba - Doba Vodolije je, sveopšti pokret za uspostavljanje univerzalnog novog svetskog duhovnog sistema, Nove svetske religije, koja treba nastati kompletnim ujedinjavanjem čovečanstva svim mogućim sredstvima, posebno delovanjem tajnih društava, i izgradnjom nadnacionalne netransparentne globalne strukture upravljanja svetskim finansijama, resursima i narodima. Kroz permanentno stvaranje kriza i kontrolisanih sukoba, čovečanstvo se vodi do momenta prihvatanja jedne svetske vlade i jedne univerzalne neopaganističke religije. U Teksasu je po svemu sudeći, otpočeo svetski proces potpunog preuzimanja Sjedinjenih Država od satanističkih struktura Novog Doba.

Ukoliko pristalice trampizma omoguće ubedljivu pobedu Donalda Trampa na ovogodišnjim izborima sa prednosti od preko 10%, što se u američkim izbornim uslovima ne može kradjom glasačke volje nadoknaditi, Donaldu Trampu će biti omogućena vlast na period od četiri godine, što bi mu bilo sasvim dovoljno da demontira satanističke strukture skupljene u Demokratskoj stranci, koje dovode u opasnost sudbinu naše planete. Ukoliko Bajden uspe da iskoristi graničnu krizu u Teksasu u korist pobede globalizma, mogu se očekivati teška vremena i svetski sukobi koji mogu dovesti do nuklearnog sučeljavanja sa Ruskom imperijom.

Poslednjih decenija u mnogim državama sveta, ide se na formiranje političkih partija koje sve više liče na verske sekte Nju Ejdža, sa guruom na čelu koji je lider, bez ideologije, koja je zamenjena učenjima nove religije prilagođenim lokalnim prilikama. U tim političkim partijama se uvodi inicijacija, koja u nekim slučajevima uključuje i obavezu upražnjavanja homoseksualizma kod članova koji su višeg ranga, organizovane su kao specifična feudalna društva sa obaveznim desetkom kao članarinom, one garantuju privilegovan položaj članova u društvu, a demokratski život u tim zemljama se svodi na izbornu diktaturu partijskog lidera, koji pokušava da se nametne kao svojevrsni guru.

Netolerancija, koja ide sve do otvorene diktature i fašizacije društva, politička ubistva, finansijske pljačke i drugi oblici terora nad neistomišljenicima i stanovništvom, nedostatak kulture dijaloga u takvim društvima, nesigurnost i de facto ukidanje privatne svojine, otvorena partijska pljačka i prisvajanje nacionalnih resursa, surova kontrola medija, organizovanje tajnih često čisto partijskih službi koje pokušavaju da ostvare kontrolu nad stanovništvom, pravna nesigurnost, izazivanje bede kod širokih slojeva stanovništva i tsl., su ne samo vidljivi, već se i podstiču od globalnih centara moći.

Prisilnim putem menja se svest stanovništva, državnom prisilom ruši se institucija hrišćanskog tradicionalnog braka, hrišćanske porodice, ograničava se uloga roditelja kod uzgoja dece, podstiče se blud, razvrat, upotreba narkotika, čija distribucija postaje organizovana delatnost države, te se demontiraju sve tradicionalne nacionalne i državne institucije, koje su građene od Pariske komune do danas, u sekularnim državnim sistemima. Hrišćani, uopšte istinski vernici postaju građani drugog reda, koji su skrajnuti u političkom i društvenom životu, guraju se na margine društva i iskazuje se otvorena netolerancija prema hrišćanstvu, posebno pravoslavnom.

Danas je jasno, to se više i ne krije, da je Pravoslavlje na globalnom nivou proglašeno za glavnog neprijatelja Novog svetskog poretka, a o rasnom pristupu prema Slovenima kao pretežno pravoslavnim se poslednjih decenija postupa po nacističkim matricama.

Pragmatizam postaje osnova delovanja društva, kompanije, pojedinca, a tradicionalne hrišćanske vrednosti i ideali se proglašavaju štetnim i sistematski se iskorenjuju na globalnom planu.

Veliki otpor planovima globalizacije je upravo u Sjedinjenim državama, gde velik deo nezavisnih intelektualnih elita i nacionalno osvešćenog stanovništva se oštro protivi demontaži američkih državnih struktura i uvođenje nadnacionalne vlasti. Ponovni dolazak Trampove administracije, po njima znači da je započet proces deglobalizacije i vraćanje istinskih nacionalnih ciljeva i vrednosti.

Nju Ejdž je velikim delom severnoamerička pojava izrasla iz kulture engleskog govornoga područja, ali prevazilazi prostor Amerike, a jedan od globalnih, strateških ciljeva je očuvanje anglosaksonske rasne supremacije u narednim decenijama i vekovima, na planetarnom nivou.

Raspadanje globalnog poretka je neosporna činjenica, poslednjih godina, brzo se odvija, a kakve će se reperkusije pojaviti u odnosu na religiju Novog Doba, ostaje da pratimo. Ako se podsetimo uzajamnih mera kojima su nacionalne vlade pribegavale u pitanjima trgovine, valute, dugova i ratnih reparacija između 1931. i 1934, videćemo kako brzo stvari eskaliraju (Čarls Kindlberger: Svet za vreme depresije 1929-1939).

Danas ipak živimo u svetu koji opsedaju ekonomski nacionalizam, politika velikih sila i ksenofobija.

Razlozi za to leže pre svega u problemima globalnog nejednakog privrednog razvoja, postaje sve jasnije da će sredina dvadeset prvog veka izgledati mnogo više distopijski. Izvori rasta koji je obeležio protekle tri decenije presušuju: sve je manje novih radnika; sve je manje „sustižućeg" rasta; sve je manje finansijske moći. Konkurencija oko održavanja rasta, poslova i prosperiteta sve je ogorčenija. Danas se ona manifestuje trgovinskim ratovima, mnogobrojnim sankcijama, zaplenama finansijskih sredstava pojedinim neposlušnim državama, ali već sutra se može pretvoriti u tehnološku „deglobalizaciju".

Dolaskom Donalda Trampa na čelo najveće svetske sile, procesi deglobalizacije postaće sve vidljiviji. Ako vam je poznata istorija Sjedinjenih Država, znate da je postojao antisemitski izolacionistički pokret koji se suprotstavljao američkom ulasku u Drugi svetski rat i da je njegovo ime bilo Amerika na prvom mestu. Ali, isto tako znate i da su od 1916. Sjedinjene Države gradile svoju globalnu hegemoniju međunarodnim angažmanom i intervencionizmom, a ne samoizolacijom.

Svi drugi aspekti odstupanja od globalizacije i multilateralizma mogli su se predvideti: da Poljska ima desničarsku i nacionalističku vladu koja pokušava da podrije vladavinu prava; da se Britanija odvojila od Evrope; da su Rusija, Turska, Srbija, Ukrajina, Belorusija, Mađarska, postale izborne diktature - sve se to može razumeti naprosto kao povratak na istorijsku normu.

Spremnost Amerike za vreme prve Trampove administracije da istovremeno napusti Pariski klimatski sporazum, Savet za ljudska prava UN-a, grupu G7, princip poretka zasnovanog na pravilima i mirovni sporazum koji je stabilizovao Bliski Istok, se nije očekivao.

Najmanje ispravljiv, neočekivan i dalekosežan, pa stoga i najznačajniji Trampov potez je bio istovremeno objavljivanje trgovinskog rata Kini, Evropskoj uniji i Kanadi, uz uvođenje sveobuhvatnih sankcija Rusiji, u to vreme ekonomski beznačajnoj zemlji, koja je bila jedna od najposlušnijih zemalja Novog svetskog poretka, u kojoj je na snazi bila potpuna zavisnost od Londonskih finansijskih tržišta, ekstremni politički i ekonomski liberalizam do nivoa kriptokolonijalizma.

Tramp je bio uveo kaznene tarife za uvozne proizvode iz Kine u vrednosti od 200 milijardi dolara i zapretio da će isto učiniti za još 200 milijardi dolara uvoznih proizvoda u slučaju da Kina uzvrati sličnim merama. U junu 2018 god., Tramp je uveo tarife na uvoz čelika i aluminijuma iz EU, Kanade i Meksika, nateravši EU da počne da priprema slične mere za uvozne artikle iz SAD-a u vrednosti od 2,7 milijardi dolara.

Na kobnom samitu G7 u Kvebeku, Tramp je saopštio ostalim liderima da je Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini najgori ugovor koji je SAD ikada potpisao. Nešto kasnije, on je Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO) nazvao „katastrofom".

Drugim rečima, cilj trgovinskih mere koje je Tramp primenio protiv Kine i ostalih zemalja nije jednostavno reformisanje trgovinskog balansa unutar postojeće trgovinske arhitekture sveta, već uništavanje same te arhitekture, koja je bila rezultat višedecenijskih procesa globalizacije i širenja koncepta liberalizma.

Tramp je već zaobišao pravila WTO-a klasifikujući uvoz čelika iz Kanade i EU-a kao „pretnju za nacionalnu bezbednost". Tako je uskratio pravo svojim protivnicima da uzvrate istom merom. Čim je stupio na dužnost, on je stavio veto na izbor novih sudija u sedmočlani apelacioni sud WTO-a koji sudi o trgovinskim sporovima i tako doveo ovaj sistem na ivicu sloma.

Trampova administracija je nameravala da parališe trgovinski sistem zasnovan na pravilima i formira alternativni poredak u čijem će središtu biti SAD-e kao veliki zajmodavac i konzument pod nejednakim uslovima. Pritom je podrška za protekcionizam i ekonomski nacionalizam u američkoj srednjoj klasi tako jaka da ne treba očekivati da će bilo koji sledeći predsednik SAD-a preokrenuti smer trgovinske politike. Da li će te mere uspeti da spreče ekonomski i politički pad najveće svetske sile, ostaje da se vidi, to će svakako biti višedecenijski proces.

Nakon eventualne pobede Trampa, u narednih godinu ili godinu i po dana, umereni političari levog i desnog centra suočiće se s teškim zadatkom rekalibracije. Iako još uvek odani poretku zanovanom na pravilima liberalizma i globalizma, ljudskim pravima i borbi protiv klimatskih promena, oni moraju da pripreme mere i odneguju novu političku kulturu za slučaj da se ceo sistem sruši.

Kako bismo spasili ono što se od globalizacije spasiti može, moramo se povući na rezervni položaj, govore mnoge pristalice globalizma: treba smanjiti njen intenzitet, prestati sa pozivima za njeno agresivno produbljivanje, stabilizovati globalne i kontinentalne institucije formiranjem sistema sa manje deregulacije i izvoza poslova u inostranstvo.

Jedan od razloga zbog kojih su globalisti i liberali tako nespremni da se suoče sa mogućnošću urušavanja globalizacije leži u tome što su oni oduvek verovali u bajku da je globalizacija objektivan, nepovratan i spontan proces - a ne naprosto politički izbor elite.

Konačno, tu je i sukob „vrednosti". Jednom kada Kina bude nametnula svojim radnicima sistem socijalnih kredita, koristeći sredstva masovnog nadzora i algoritamske kontrole kako bi disciplinovala svoje građane, a to će biti ubrzo, za par godina, zamisao da i dalje postoji jedinstveni globalni kapitalizam - bilo kakva mogućnost ravnopravne borbe između tehnoloških divova 21. veka - postaće neodrživa. Već trideset godina svetska elita gradi svoj program na pretpostavci da je globalizacija neizbežna. Taj istorijski trenutak je već prošao: programi Bernija Sandersa u SAD-u, Podemosa u Španiji, La France Insoumise i Korbinovih laburista, Orbana u Mađarskoj, Poljskih nacionalnih partija i tsl. predstavljaju neophodan, mada delimičan i odmeren odmak od ekstrema globalizacije.

U socijalnom pogledu globalisti uviđaju svoju grešku te prihvataju da Evropa mora omogućiti bogaćenje svojih građana, izgraditi domaće industrije i poljoprivredu koje će biti u stanju da prežive kontrakciju globalnog poretka zasnovanog na pravilima i povrh toga definisati sopstveni etos. To podrazumeva borbu protiv različitih evropskih etnonacionalizama koji trenutno doživljavaju novi procvat, a najbolja oružja za tu borbu, po njima, su ekonomski rast, prosperitet i obrazovanje.

Institucije koje stoje na putu takvom razvoju su evrozona i Lisabonski sporazum. Obe institucije se mogu reformisati i trebalo bi ih reformisati, smatraju oni.

Na samitu u Davosu, januara 2017. godine, Predsednik Kine pozvao je sve zemlje da slede opšti trend, polazeći svaka od vlastitih nacionalnih uslova.

Davoski ljudi (po definiciji pokojnog istoričara Semjuela Hantingtona, učesnici Svetskog ekonomskog foruma, skup svetskih lidera svih profila širom sveta, koji sebe smatraju internacionalistima i ne identifikuju se ni sa jednom nacijom) su se suočili sa celovito definisanom kineskom politikom ekonomskog globalizma, koja će omogućiti Kini u budućnosti da koristi svetsko tržište u interesu razvoja svoje države, nacije, kulture i svojih osobenosti, dok će onemogućavati sve druge oblike globalizacije ukoliko joj to nije u nacionalnom i državnom interesu.

Kina je, odbacujući model globalizacije koji zagovara globalistička elita, realizovala taj proces na svoj način i tokom samo jedne generacije izvukla 600 miliona ljudi iz siromaštva. To je Si ocenio izuzetnim doprinosom inkluzivnijem globalnom rastu. Rekao je da je brz rast Kine bio održiv, snažan nosilac globalne ekonomske stabilnosti i ekspanzije, te uzajamno povezanog razvoja najmnogoljudnije zemlje na svetu i mnogih drugih država

U politici ekonomske globalizacije Kine, Religija Novog Doba ne vidi veću smetnju za širenje svojih ideja i interesa na područja Dalekog istoka. Razne vrste poroka, posebno uživanje opijuma, duvana, alkohola, prostitucija, kocka (koja je među kineskom populacijom veoma raširena) se šire Dalekim istokom nesmanjenom brzinom. Posebna pažnja se posvećuje mladima, koji nekritički preuzimaju sa švedskog stola religije Novog Doba, matrice i obrasce ponašanja, življenja i mišljenja, koji su vešto uklopljeni u lokalnu tradiciju. Tetovaže, narkomanija, promiskuitet, odustajanje od tradicionalne porodice, rok i pop muzika, pragmatizam i racionalizam, sve više utiču da dalekoistočni narodi (Kina, Vijetnam, Kambodža, Tajland, Japan itd.), napuštaju tradicionalne vrednosti utapajući se kao siva bezlična masa u religijske matrice Novog Doba.

Bitka sa globalizacijom se ne može dobiti ograničavanjem na ekonomski globalizam, to verovatno znaju nacionalne elite tih naroda, za očekivati su procesi koji će se odvijati u pravcu suzbijanja religije Novog Doba na tim prostorima.

I pored velikih geografskih gubitaka koji su došli kao posledica raspada SSSR-a, Ruska federacija i dalje ostaje najveća i najbogatija sila sveta, u kojoj doživljavamo procvat Pravoslavlja. Trenutno, najveća opasnost za Novi svetski poredak nije Putinov liberalni, prozapadni i proglobalistički režim, već mogućnost da na vlast dođu ruski pravoslavni patrioti. Duhovno pamćenje imperijalne prošlosti je veoma snažno i kod ruskog i kod svih ostalih okolnih naroda koji su pripadali vekovima toj velikoj globalnoj pravoslavnoj imperiji, njeno obnavljanje bi značilo u svetskim okvirima kraj Novog svetskog poretka. Rusija je danas jedino mesto na svetu, gde može biti obnovljena dovoljno snažna svestska sila, koja će promovisati i braniti Božji zakon, kao dveri spasenja.

Obnova Trećeg Rima za religiju Novog doba bi značilo potpuni slom, pošto bi on bio vaseljenska bogougodna misija, bogougodna globalizacija u Hristu i duhovno ujedinjenje mnogih naroda u služenju Istini.

Poslednjih godina, sve je jasnije da su i Sjedinjene države i evropske zapadne zemlje, u otvorenom hibridnom ratu čak i sa takvom kooperativnom Rusijom, a poseban udar je pripremljen i uperen prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

Reči Rajner Marija Rilke: Rusija je jedina država koja se graniči sa Bogom, ne samo da su tačne, one definišu najbolje razloge pokretanja novog sveobuhvatnog pohoda Novog svetskog poretka na ruski narod i njegovu Svetu Crkvu. Ruska pravoslavna crkva je jedina preostala struktura koja objedinjuje duhovno i geopolitičko prostranstvo Ruske imperije. Ona je ostala duhovni autoritet ne samo ruskom narodu, pravoslavnim i patriotskim organizacijama, već i svim ostalim narodima, čak i različite veroispovesti, koji su se osećali bezbedno i ugodno u tom velikom svetskom carstvu.

Lenjinovo direktno naređenje o likvidaciji carske porodice, koje je sproveo drug Sverdlov (jevrejsko prezime: Gauhman), izvršeno je u noći 17. jula 1918. godine u Jekaterinburgu na Uralu, da bi iste godine bio zverski ubijen kijevski mitropolit Vladimir. Tim aktima, počinje novo poglavlje u odnosima duhovne i državne vlasti, nastupa epoha mučeništva koja je trajala decenijama.

Lenjin je nalog za likvidaciju carske porodice dobio od vladara iz senke Novog svetskog poretka, bez obzira na činjenicu da je porodica Romanov u momentu likvidacije imala samo 5% ruske krvi, ostalih 95% je pripadalo nemačkim i drugim evropskim dinastijama. Viši ciljevi su bili bitniji, pošto je tim postupkom satanističkim okultnim simboličnim činom ukinuta Velika Jektenija, carska porodica za koju se sveštenstvo sa narodom moli na Svetoj Liturgiji.

Nakon pada komunizma, Moskovska patrijaršija je obnovila preko hiljadu manastira, pokušava dostići predrevolucionarni broj hramova (78000), crkveno izdavaštvo cveta, objavljuju se milionski tiraži, milioni ljudi doživljava duhovni preporod, možemo slobodno reći da na teritoriji Ruske federacije pravoslavno hrišćanstvo odnosi pobedu protiv religije Novog doba, neopaganizma i satanizma.

Trenutno Globalizam da bi opstao ubrzano primenjuje sledeće mere na globalnom planu: Sjedinjenje i ojačanje svih grupa i organizacija Nju Ejdža; Uspostavljanje „medijarhije" koja će uključiti sve medije u propagandu Nju Ejdž ideja; Rastakanje nacionalnih država i njihova podela na tzv. „bioregione" (čemu je služila masovna propaganda lidera G 17+ Mlađana Dinkića u vezi regionalizacije Srbije?) ;„Očišćenje zemlje": uklanjanje svih onih koji se protive jedinstvenoj svetskoj religiji ( ovu meru trenutno primenjuju Jevreji u Gazi na Palestincima, Albanci na Kosovu i Metohiji nad Srbima, uništenje Srba u Hrvatskoj, itd.); Podsticanje globalnih migracija i uništenje autohtonih naroda (prave se afro estonci, afrosrbi itd.)

U Teksasu je upravo taj project pravljenja latinoteksašana, naišao na veliki bunt naroda, uništenje moćne svetske imperije zarad pobede ideje o jednoj svetskoj državi, svetskoj vladi, svetskoj ekonomiji, svetskoj vojsci, dovođenju stanovništva na nivo zlatne milijarde će se slomiti na odlučnoj volji teksašana da odbrane, ljudske slobode i prava na sopstvenu zemlju, na demokratiju, na zaštitu private svojine i svoje države, i na zaštiti i očuvanju hrišćanskih vrednosti.

Mi možemo poželeti hrabrom američkom narodu da pobede ideje trampizma, te da Veliki američki narod ponovo zadobije u ruke svoju veliku imperiju koju treba osloboditi od satanističkih globalističkih okupatora.

1

SAD-e I MIGRANTSKA KRIZA

Sjedinjene Američke Države (SAD) se danas nalaze u situaciji koja je slična vremenu koje je prethodilo Američkom građanskom ratu. Sukob Severa i Juga je tada imao ekonomske i geopolitičke uzroke, a do rata je došlo zbog različitog stava država prema ropstvu. Danas se SAD suočavaju sa sličnom krizom zbog odnosa prema migrantima, a migrantska kriza u SAD -u može imati ogromne posledice po ovu državu, ali i na druge države sveta zbog značaja SAD -a u svetu.

***

SAD- su su osnovali migranti iz evropskih zemalja među kojima za SAD poseban značaj ima anglosaksonsko protestansko jezgro koje je u velikoj meri uticalo na osobine američkog društva.

Prvi talas doseljenika je došao sa britanskih otoka, potom dolaze nemački doseljenici, a zbog posledica ekonomske krize koja je trajala od 1873. godine do 1890. godine, počinju da dolaze i stanovnici istočnoevropskih i južnoevropskih zemalja. To je period kada u Severnu Ameriku dolaze i prvi srpski doseljenici, a broj Srba je povećan dolaskom naših ljudi koji su došli u Severnu Ameriku zbog ekonomske krize 20 -ih i 30-ih godina XX veka, političke imigracije nakon II svetskog rata, kasnije ekonomske imigracije i ljudi koji su došli zbog posledica ratova 90 - ih godina XX veka.

Pobeda Severa u Američkom građanskom ratu (1861 - 1865) je omogućila jačanje savezne države, protekcionističku ekonomsku politiku i veliki ekonomski razvoj SAD -a koje su imale veliku potrebu za radnom snagom i zbog toga je počeo da dolazi velik broj novih doseljenika, a doseljenici iz naših krajeva su počeli da rade upravo u industrijskim središtima SAD -a. Treba reći da je Sever pobedio i zbog značajne podrške carske Rusije koja je poslala dve grupe brodova koje su štitile najvažnije luke Severa dok su evropske sile koje su u Krimskom ratu (1853 - 1856) ratovale protiv Rusije podržavale Jug. Sever je u vreme rata počeo štampati dolare sa podlogom u zlatu.

Pobeda Severa je omogućila da SAD postanu industrijska sila. To je imalo i veliku socijalnu cenu. Hauard Zin je u knjizi „Istorijski eseji o američkoj demokratiji" napisao da je period od završetka Građanskog rata do I svetskog rata poznat po velikom ekonomskom razvoju SAD -a, ali i velikim štrajkovima radnika i da su teški uslovi rada doveli do jačanja Socijalističke partije (milion simpatizera 1912. godine) i pojave Industrijskih radnika sveta i tek je histerija stvorena oko II svetskog rata uticala da se unište ova dva pokreta.

Nakon II svetskog rata su stvorene osnove sadašnje ekonomske krize u SAD -u. Reforme koje je zamislio Frenklin Delano Ruzvelt su mogle izvući SAD iz društeno - ekonomskih problema u interesu svih američkih građana, ali je umesto toga došlo do deindustrijalizacije privrede, a dolar je izgubio zlatnu podlogu. Gor Vidal je u knjizi „Slabljenje i pad američke imperije" opisao stanje u američkim finansijama na primeru budžeta iz 1986. godine. Suština je u tome da se 90% sredstva troši na „odbranu" i da nema dovoljno sredstva za stvarne potrebe čime je stvorena osnova za rast američkog duga. Prihod savezne vlade je tada iznosio 794 milijarde dolara, ali od tog iznosa 294 milijarde su predstavljali doprinosi za socijalno osiguranje. Od preostalih 500 milijardi dolara 475 milijardi dolara je potrošeno na nacionalnu bezbednost, a ostala federalna potrošnja je iznosila 177 milijardi dolara i Vidal je napisao da je to otprilike iznos deficita jer je kroz poreze prikupljeno svega 358 milijardi dolara.

Danas je situacija znatno teža. Neoliberalni model privrede je doveo do krize i u brojnim drugim zemljama, a SAD su 1999. godine ukinule Glas - Stigalov zakon iz 1932. godine i to je uticalo na povećanje ekonomskih problema i do pojave svetske ekonomske krize 2008. godine.

Svetska ekonomska kriza 2008. godine je značajno uticala na američko društvo. Pojavio se pokret „Čajnaka" koji je omogućio jačanje snaga u američkom društvu čiji je predstavnik 2016. godine postao Donald Tramp. Teksas je nekad bio jedna od najvažnijih država američkog Juga čija se privreda zasnivala na poljoprivrednoj proizvodnji. Danas Teksas zauzima suverenističke pozicije u SAD -u ne samo po pitanju zaštite interesa Teksasa nego i SAD -a. Pobeda suverenista bi omogućila obnovu američke industrije, a Teksasu kao velikom proizvođaču nafte ne odgovara globalistički koncept zelene ekonomije (ovaj koncept ekonomije ugrožava i privrede zemalja iz kojih u SAD dolaze migranti i ekonomije zemalja iz kojih migranti dolaze u Evropu). Zbog toga je Teksas u sporu sa sadašnjom saveznom vlašću dobio podršku Donalda Trampa i guverenera 25 saveznih država.

SAD i dalje imaju ekonomske probleme koje je uzrokovala deindustrijalizacija privrede i veliki dug stvoren neodgovarajućim korištenjem budžetskih sredstava. Dolazak velikog broja migranata u ovim uslovima može zbog problema američke privrede biti osnova za društvene sukobe u SAD -u.

Povratak suverenista na vlast u SAD -u može da omogući obnovu ekonomske moći SAD -a, ali i mirno stvaranje višepolarnog sveta i vraćanje izvornog monetarnog sistema iz Breton - Vudsa. Stvaranje višepolarnog sveta i obnova suvereniteta država omogućava da se u zemljama iz kojih dolaze migranti u SAD stvore uslovi za život dostojan čoveka pa ovi ljudi ne bi imali razloga da napuštaju svoje zemlje i to je jedini pravi način da se reši pitanje migracija. To znači da bi i te zemlje obnovile suverenitet čime bi strani privredni subjekti morali da vode računa o interesima ovih država. Zbog toga američkim suverenistima ne smeta jačanje BRIKS -a, a za mirno širenje BRIKS -a je potrebna pobeda suverenista u SAD -u. Ovaj način rešavanja pitanja migracija odgovara i evropskim, afričkim i azijskim zemljama koje zbog toga podržavaju Rusiju i BRIKS.

Ishod političke i migrantske krize u SAD -u će zbog velikog značaja SAD -a u svetu imati uticaj na budućnost SAD, ali i na Bliski istok i što je za nas posebno značajno, na Evropu kojoj preti deindustrijalizacija i širenje sukoba ruskih i ukrajinskih snaga na druge zemlje. Ovi događaji posebno mogu uticati na Kavkaz i Balkan, a to se vidi i po zaoštrenom stanju na Kosmetu.

Nama odgovara da se spor Teksasa (i država koje su podržale Tekas) sa saveznom vladom reši na opisani način jer pobeda suverenista u SAD -u omogućava mirnu obnovu suvereniteta evropskih država, savez sa Rusijom bez sukoba sa Zapadom, ulazak država nastalih na području SFRJ i drugih balkanskih država u Evroazijsku uniju i rešavanje statusa Kosmeta u skladu sa Ustavom Srbije.

M.T.