Znam, Gospodine Putin, da je moje pismo Vama glas vapijućeg u pustinji, da će u najboljem ili najgorem slučaju po mene, dospeti do dokazanog patriote Vaše države, pardon, naše države, ne, ipak, Vaše države - Aleksandra Vulina.

Vidite: ako bih Vam se obratio iz ugla moje životne filozofije koja je, ujedno, moja religija i koju sam nazvao "Determinisana kauzalnost", ne bih imao o čemu sa Vama da polemišem. Jer, ona podrazumeva da je Savršenstvo Vas odredilo da upravljate i mojim životom, a moju malenkost da zavisi i strepi od Vaših poteza, odluka i postupaka.

No, nemam sagovornika u okvirima rečene moje filozofije. Daleko više je ljudi, bilo religijski bilo sekularno opredeljenih, koji tvrde da je Savršenstvo dalo čoveku volju da sam bira i odlučuje šta je dobro, a šta ne.

Zato, obraćam Vam se u skladu sa gledištem ogromne većine čovečanstva.

Gospodine Putin! Od momenta kada ste izabrani za predsednika velike, bogate i moćne države Rusije, za kratko vreme ste stekli simpatije svih državnika sveta, javnih ličnosti, "običnog" sveta, dakle, svih.

Vašom harizmom, neočekivanom i netipičnom za ruske lidere nekonvencionalnošću, osvajali ste simpatije Sveta. I moja malenkost je bila Vaš impresionirani fan. Glavnoj urednici jednog ruskog medija u Srbiji, koji se nalazi u mom komšiluku, rekao sam, sretnuvši je, da ste Vi najpametniji savremeni državnik.

Svi su se utrkivali da se sretnu sa Vama. Taj susret je postao stvar ličnog prestiža umetnika, političara, sportista... Čak i Vaš prijatelj Dimitrij Medvedev, beše li kao premijer, plesao je neki "moderan" ples na nekakvoj igranci. Doduše, sa "elementima" kazačoka ali, plesao je.

Niko se, tada, nije pitao gde su i zašto ih nema sa Vama svi oni članovi Vašeg izbornog štaba koji su se srčano radovali Vašoj izbornoj pobedi. To je, nekako, otišlo u drugi plan pred činjenicom da ste oronulu i oslabljenu Rusiju vratili vojno i ekonomski u respektabilnog međunarodnog činioca.

I, onda, "preko noći", za mene kao laika potpuno, tada neobjašnjivo, krenuli ste u rat protiv Ukrajine!? Taj čin ste nazvali "specijalnom vojnom operacijom", a po onome što je usledilo i što se, nažalost, i danas dešava, ne zamerite mi, ja nazivam "specijalnom (brato)ubilačkom operacijom". Koja traje i kojoj se ne vidi kraj! Zapravo, kraj se nazire ali, kao kraj ove naše civilizacije!

To od Vas, osim Vama bliskog okruženja, NIKO u svetu nije očekivao.

I umesto da uživate u činjenici da ste na čelu tako velike, moćne, suverene države Rusije-Ruske Federacije, prebogate ljudskim i prirodnim resursima, Vi ste se (naglo?) okrenuli ka ISTORIJI ne bi li agresijom ispravili "istorijske nepravde"!

A, naravno, znate da sve društvene nauke nisu egzaktne nauke. Tu, upravo prednjači - istorija. Jedan srpski ugledan istoričar je za istoriju rekao da je to prebogata riznica dokumenata i događaja u kojoj svako može da nađe nešto što će da bude prilog njegovoj tezi iliti dokazu da je, baš, on u pravu.

Pored tog, istoriji datog, "značaja" odavno je, već, prevaziđena i ona stara latinska izreka da je "istorija učiteljica života". Belodano je jasno da je, kada izuzmemo nauku i kulturu, istorija bila i ostala učiteljica - smrti! Pa, koliko je, već stotina hiljada mladih ruskih i ukrajinskih vojnika otišlo u smrt upravo u borbi za "istorijsku pravdu"?

Istorija se ne može ponoviti! Može se samo događati!

Gospodine Putin! Postoji mogućnost da svaki čovek, pojedinačno, introspektivnom metodom može da uoči svoje greške, da se uči na njima i koriguje se. Ali, šta to vredi pojedincu, ako se i koriguje u najboljem mogućem smislu, kada od njega ne zavisi da li će ga u toku noći ili sutra probuditi ili dočekati zlokobni zvuk ratnih sirena i sveopšte uništenje na vidiku?!

Dozvolite i da Vas pitam: sve i da se ukrajinska vojska preda i da ruske trupe pobedonosno osvoje celu Ukrajinu, kako mislite da će narod Ukrajine ikada zaboraviti i oprostiti Vam razorenu zemlju i stotine hiljada poginule mladosti?

To bi bila - Pirova pobeda!

Gospodine Putin! Možda, kažem, možda još uvek nije kasno da se vratite na mesto poštovanog i omiljenog predsednika širom Sveta. Dovoljno bi bilo da doneste Odluku o prekidu rata, da proglasite mir i otvorite pregovore ali, bez neostvarivih uslova koje, danas, postavljate.

Nikada nisam mrzeo niti Vas niti veliki ruski narod jer, tog otrovnog osećanja sam lišen od svog rođenja.

Sve što Vam rekoh produkt je moje iskrene želje za svako dobro Vama, ruskom narodu i Ruskoj Federaciji!