Nema više nikakve sumnje da je poslednji evropski diktator A. Vučić, duboko zagazio u rat sa Srbijom, ono pravom, većinskom Srbijom, koje se on plaši, kojoj nije dorastao, koja je preko svojih leđa prebacila sve ratova u dvadesetom veku, a dva veka ranije ustala iz otomanskog mraka. Diktator je u opravdanom strahu, jer ta Srbija nije podanička ni kukavička kako bi on da je predstavi kao njen navodni spasitelj. Zla koje je počinio i još uvek čini, hoće da „kruniše“ građanskim ratom koji provocira. Red bi bio da odgovara pred prepporođenom državom, njenim institucijama i narodom, da ode na tešku robiju, da pati kao što su pod njegovom zločinačkom tiranijom patili svi oni koji nisu bez njega i njegove lopovske falange mogli ni da se zaposle ni da žive. Specijalni rat koji vodi, potpuno je pogrešan: udario je na većeg od svega što mu je poznato, to je narod Srbije kad se podigne na bunu…To nijedna strana imperija nije savladala.

Nikola Vlahović

Poslednji evropski tiranin, srpski diktator A. Vučić, ostaće upamćen kao Kralj Ibi iz groteskne komedije francuskog komediografa Alfreda Žarija. Kralj Ibi je je potpuno identičan liku poludelog Vučića: on je, kako stoji u književnoj analizi ovog lika: primitivni, kukavički, pohlepni i slavoljubivi Kralj Ibi, koji u početku svoje autokratske vladavine obasipa podanike zlatnicima.

Međutim, ubrzo je navukao je bes naroda kada je odlučio da ih ponizi, te da pobije sve plemiće i sve državne službenike i uvede ogromne poreze, zbog čega ruski car Aleksej kreće u vojnu akciju protiv tako krvavog despota, koji na kraju beži u inostranstvo.

„Kralj Ibi“ po Žarijevom tekstu odigran je u beogradskom Ateljeu 212 prvi put 1964. godine (i narednih dvadeset godina, sve do smrti glavnog glumca, slavnog Zorana Radmilovića, koji je u žaru improvizacije, kao Kralj Ibi, izgovorio čuvene replike: „Kakav narod?! Šta će mi narod! Dajte mi drugi narod!!!“

Na nesreću, tiranija Aleksandra Vučića je sve samo ne komedija. Ovde je reč o osobi zločinačkog karaktera, spremnoj na najpodmuklije metode uništavanja ljudskih života, na prostačke podvale i besramne laži, osvetničke akcije protiv svih koji drukčije misle od njega, pa konačno i na oružane napade na građane države koju navodno predstavlja. Ipak, ovo Zlo još nije sve reklo. Naime, već duže vremena, A. Vučić sprovodi specijalni rat protiv Srbije i njenih građana. Sprovodi ga posredno i neposredno.

Okupio je oko sebe i korumpirao najprimitivniji društveni šljam, koji u njegovo ime širi zastrašujuću mržnju i preti krvavim obračunima, ako njemu „padne kruna sa glave“ da će i pobunjenom narodu glave padati. I tu njegovu otvorenu pretnju treba shvatiti kao deo specijalnog rata koji svim sredstvima vodi protiv Srbije. U svrhe tog specijalnog rata, oko srpskog diktatora našli su se i neki beskarakterni, bestidni „intelektualci“, potpuno amoralna društvena kanalizacija, potkupljiva i sklona svakoj prevari i veleizdajničkim poslovima.

Ipak, metode i taktike Vučićevog osvetničkog pohoda na sve što je zdravo i lepo u Srbiji, imaju mnogo „bogatiji“ sadržaj od horde beskrupuloznih plaćenika. Hronike događaja koji se direktno režiraju iz njegovog kabineta, ali i iz njegovih Službi i njima pripadajućih mafijaških filijala u zemlji i regionu, u većini slučajeva su „kreacija“ otpadnika izraelskih službi bezbednosti, uglavnom „nameštenika“ raznih medijskih kuća, marketnških i PR agencija iz Tel Aviva.

Među njima svakako je Asaf Eisin, koji je radio najprljaviju predsedničku kampanju za Vučića 2017. godine (i sve ostale najprljavije kampanje i akcije u javnom prostoru Srbije). Eisin je radio zajedno sa Aronom Šavivom, vlasnikom kompanije „Šaviv stratedži end kampeins“, koji je između ostalog vodio izborne kampanje DPS-a Mila Đukanovića u Crnoj Gori, ali i za izraelskog premijera, Benjamina Netanjahua.

Mnogo ranije, susret Aleksandra Vučića i Asafa Eisina dogodio se 2004. godine, kada je radio na njegovoj kampanji za gradonačelnika Beograda. Vučić je tada izgubio a Asaf je potom 2008. godine radio kao savetnik u kabinetu Borisa Tadića i prema izvorima MT, uveliko „pomogao“ Tadićevom padu sa vlasti. Sve to, prema prethodnom dogovoru sa obe izraelske Službe, sa ciljem da se „ubaci“ kod Tadića, te da upozna Tadićevog šefa kabineta (zavrbovanog doušnika ruskog FSB, pokojnog Miodraga Miću Rakića) sa Aleksandrom Vučićem koga će ubrzo da „preporuče Evropi“ kao klasičnog štetočinu i korisnog idiota…

Posrednik u toj akciji bila je francuska agentura, na dobro poznatom sastanku u hotelu „Ritz“ u Parizu 2009. godine (A. Vučić se, nakon „provale“, na sebi svojstven način pravdao: „U tom hotelu smo popili samo kiselu vodu. Imali smo para i platili, a cena nije bila previsoka“).

Ali, pomenuti Asaf Eisin je tek jedan od nekoliko vrhunskih izraelskih majstora manipulacije javnošću, koji su do današnjih dana uključeni u specijalni rat poslednjeg evropskog tiranina protiv Srbije i njenog naroda, protiv porodica, protiv dece, omladine, protiv poljoprivrednika, radnika, protiv obrazovanja, zdravlja, kulture, protiv slobode medija, protiv parlamentarizma…

Ukratko, protiv samog bića srpskog društva. Tako monstruozan plan ubijanja jedne države i života u njoj, mogao je da smisli samo neko ko je planirao da Srbiju izbriše ne samo iz istorije nego i iz geografije (što A. Vučić inače radi u istočnoj Srbiji preko kineskih kompanija, gde života više nema i gde ruše brda i planine, menjaju tokove reka i trajno ih zagađuju, a planira i dalje uvođenje zloglasnog Rio Tinta da pohara zapadnu Srbiju).

Jedan drugi propagandista, Boaz Toporovski, izraelski političar, predsednika partijske frakcije Ješ Atid, u Knesetu (izraelskog parlamentu), dugo već radi kao savetnik srpskog diktatora, a 2023. godine „proslavio se“ tekstom pod naslovom „Kako je Vučić sprečio Treći svetski rat“ (koji je preveden i dostavljen svim AV biltenima i televizijama) a koji je imao za cilj da ubedi dobar deo inače lobotomirane srpske javnosti da je baš tako bilo, što je i zaista kod jednog dela stanovništa prihvaćeno kao „živa istina“ i „neprikosnovena zbilja“. Armija službinih „pešaka“ krenula je tih dana da hvali „velikog Vođu“ kako je spasao planetu od Trećeg svetskog rata. Da narod „utvrdi gradivo“.

Inače, Boaz Toporovski je tokom svog prvog mandata u izraelskom parlamentu (Knesetu) predsedavao Parlamentarnom grupom prijateljstva Izrael-Moldavija i bio predsednik poslaničke grupe izraelsko-srpskog prijateljstva. Poslanik je opozicione Ješ atid partije. Pripada mlađoj generaciji političara u Izraelu (nema još 50 godina života). Bio je član Komiteta za unutrašnje poslove i životnu sredinu, Odbora za finansije, Komiteta Doma, Odbora za nauku i tehnologiju i Zajedničkog odbora za budžet Kneseta. Izraelske službe Toporovskog vide kao veštog mešetara, a za Vučićevog savetnika, navodno je „delegiran“ od strane američke korporacije „Black Rock“, koja inače „stražari“ i gospodari vanrednim stanjem u Srbiji, kako bi sačuvala postojeće i neke još nezapočete investicije, sprovela masovnu eksploataciju prirodnih bogatstava i izvršila iseljenje stanovništva tamo gde to bude potrebno.

O Sruliku Ainhornu, izraelskom majstoru političkih manipulacija i taktike specijalnih ratova protiv čitavih država i sistema, najšira javnost u Srbiji ne zna ništa. Ona „posebna“ zna prilično, ali, ne i sve što treba da zna. Recimo, ko je uopšte „detaširao“ Ainhorna u Srbiju, te zašto je postao savetnik Aleksandra Vučića za odnose sa javnošću pored ostalih Izraelaca koji rade taj posao.

Nešto je ipak poznato: Srulik Ainhorn je svoj prvi značajniji angažman imao na izraelskoj političkoj desnici gde je radio za čuvenog Avigdora Libermana, poznatog po autokratskim ambicijama i izjavi da „nema građanstva bez lojalnosti“, preciznije, da je građanin samo onaj koji je pokoran svakoj vlasti…Izraelski list Harec, opisujući Ainhorna, kaže da se on nije bavio samo političkim marketingom proteklih godina. Harecovi zvori dalje tvrde da je pomagao i prilikom izvoza srpske municije u Izrael, a za koju kažu da je dopremljena preko teritorije Crne Gore (pretpostavlja se pomorskim putem, trgovačkim brodovima iz Luke Bar)…Zapravo, Ainhorn je planirao da iskoristi to što je bio savetnik srpskom diktatoru Vučiću, ali i crnogorskom premijeru Milojku Spajiću i organizuje sastanke predstavnika Službi kako bi se dogovorio tranzit srpske municije u Izrael, preko crnogorske teritorije.

Nedugo nakon te „operacije“ u Izraelu je navodno pokrenuta istraga protiv Srulika Ainhorna. Od tada, on živi u Beogradu pod Vučićevom zaštitom gde je registrovao konsultantsku firmu preko koje ostvaruje prihode iz budžeta Srbije i drugih poznatih i nepoznatih izvora i poslova kojima se bavi. Ainhornova uloga jegovu ulogu u izvozu municije iz Srbije u Izrael (na početku obračuna sa Hamasom), ali i detalji PR kampanja koju radi za A. Vučića (njegovo prikazivanja kao mirotvorca u globalnim sukobima), donelo mu je multimilionske prihode, koje mu vladajuća mafija ove zemlje isplaćuje direktno iz džepova poreskih obveznika.

Einhorn je shvatio da je A. Vučić „široke ruke“ kad je njegova lična promocija u pitanju, tim pre što tu ruku lako i brzo zavlači u državnu kasu. Tako mu je palo na pamet da mu uzme još neke milione za druženjem sa zvezdama popularnih podkasta, i preko angažovanja poznatih autora da pišu afirmativno o njemu, do zakupa grandioznih bilborda u zapadnim prestonicama koji promovišu „Vučićevu eru“. Ainhornova kampanja je planirala i da Vučić bude gost u nekim od najpoznatijih američkih podkasta kod autora kao što su Džo Rogan, Kris Anderson, Gaj Raz i Ben Šapiro.

„Srbija sija kroz svog predsednika“, napisao je Srulik Ainhorn u svojoj kolumni za Jerusalem Post u decembru 2023. godine. Predložio je i to da se Vučić prikaže na jednom od glavnih bilborda na Brodveju u Njujorku sa natpisom: „Hamilton je lep, ali Srbija je najbrže rastuća ekonomija na Balkanu“, što je bio slogan koji je bio neka vrsta odgovora na tadašnji hit-mjuzikl koji se u to vreme davao na Brodveju.

U Izraelu je kasnije, kao ekskluziva, otkrivena kampanja koju je on pripremio za Vučića, a na osnovu jednog od tajno dobijenih dokumenata iz afere poznate kao „Katargejt“ koja je mesecima potresala Izrael, a imala je veze sa mega-korupcijom koju su šeici iz Katara organizovali u vreme uoči Mondijala (Svetskog prvenstva u fudbalu), u čemu je Vučićeva mafija učestvovala preko svojih izraelskih posrednika.

 Na pitanja nekih izraelskih medija o njegovom angažovanju za Vučića, Ainhorn je preko svoje izraelske kompanije Perception kratko izjavio: „Srećni smo i ponosni na naš rad sa predsednikom Srbije, pravim prijateljem Izraela i jevrejskog naroda, koji vodi Srbiju ka međunarodnim uspesima“.

Ima smisla da ga ovaj kompromitovani službenik izraelskog „Šimbeta“ hvali, jer mu je ponudio zaštiti od sudskog progona u Izraelu, mada je „prijatelj Izraela i jevrejskog naroda. Interes je na obalama Tel Aviva uvek bio na prvom mestu.

Uz pomoć svojih izraelskih savetnika, u specijalnom ratu koju vodi svim sredstvima protiv Srbije i njenog naroda, u svojoj podmukloj strategiji, A. Vučić se poigrava i sa već propalom pričom o glavnom režimskom propagandnom centru, Radio televizijom Srbije (RTS), koja se prema sugestijama iz njegovog kabineta, „samoproglasila odsutnom“. A, sve je počelo ovako…

Dana 18. aprila 2025. godine, zloglasni Dnevnik 2 Radio televizije Srbije, počeo uobičajeno u 19:30 h, ali je u 19:48 h završen bez voditelja u studiju! Već sutradan, prvi potez Đure Macuta, predsednika Vučićeve navodne vlade, bilo je privođenje Rektora Univerziteta u Beogradu, Vladana Đokića.

Istog dana, Evropska Komisija pozdravila je formiranje nove Vlade Srbije. Macut je mogao da nastavi sa svojim nečasnim poslovima, u službi razbojničkog režima. A, RTS, njen režimski klan u ovoj kući srama, našao je privremeno stanište, Sremsku televiziju u Šidu, što je trebalo da pokaže, kako je, eto, Vučićev režim nemoćan pred „nasiljem studenata“, koji skoro pola godine vode nadčovečanski gandijevski, nenasilni ulični protest u svim gradovima i opštinama u Srbiji.

Grčka je 2013. godine ukinula svoju državnu televiziju, koja je imala tradiciju dužu od 60 godina i više od 2.600 zaposlenih. Nema potrebe tretirati RTS kao da je sveta krava nakon svega što je priredila građanima Srbije dobrog dela regiona gde živi ovaj narod, tokom poslednjih 35 godina.

Ne postoje dve istine u specijalnom ratu koji protiv države Srbije i njenih građana već duže vremena sprovodi mafijaška falanga Aleksandra Vučića. Ali, ovaj diktator se trudi svim silama da prikaže kako se baš protiv njega vodi „specijalni rat“, dok ga on lično sprovodi svim sredstvima protiv 6,5 miliona građana Srbije. Naime, Srbija danas ima najveće društvene nejednakosti u celoj Evropi, a Vučićeva propaganda svom snagom radi na takozvanoj „nacionalnoj homogenizaciji“, kako bi bila razbijena svaka mogućnost da njegova prebogata mafija bude ugrožena.

Da bi ovaj zločinački projekat uspeo, diktatura AV posegnula je za svim najsavremenijim sredstvima nasilja, kako bi zastrašila, fizički ugrozila i držala u pokornosti čitav narod i državu. Jedan od brojnih sistema za sprovođenje specijalnog rata u Srbiji, našao se u rukama Aleksandra Vučića, na način kako je to nedavno opisao švajcarski list Sonntags Blick.

Naime, jedna švajcarska kompanija isporučila je srpskoj vladi sistem za geolokaciju i prisluškivanje, a preciznija informacija kaže da je ta kompanija za račun Švajcarske Konfederacije odobrila prodaju  tog sistema još 2023. godine. Konfederacija odobrila isporuku IMSI-hvatača u vrednosti od skoro 2 miliona švajcarskih franaka (2,11 miliona evra) vladinim organima u Srbiji. Nadležno švajcarsko ministarstvo ni do danas (2025) nije dalo nikakvu informaciju o tome  da li je oprema isporučena srpskim obaveštajnim službama ili Ministarstvu unutrašnjih poslova, niti je otkrilo ime švajcarske kompanije koja je isporučila opremu.

Prema izvorima MT, ona je isporučena tokom 2024. godine i odmah stavljena u funkciju specijalnog rata Aleksandra Vučića i njegovog režima protiv Srbije, njenog naroda i države.

U decembru 2024., Amnesti internešenel je objavio da su telefoni brojnih aktivista i novinara infiltrirani od strane zaraženog špijunskog softvera pod kontrolom srpskih obaveštajnih službi. Ova organizacija raspolaže podacima da je ovakva akcija AV režima široko rasprostranjena i sistematična.

Zanimljiv je i švajcarski zakon koji u ovom slučaju kaže da bi isporuka ovakvih sistema i opreme za nadzor bio zabranjen da postoji osnovana sumnja da će se koristiti za represiju u zemlji naručioca. U tom smislu se naknadno oglasio i portparol švajcarskog Državnog sekretarijata za ekonomska pitanja (SECO) Fabian Maienfisch, čiju izjavu je preneo već pomenuti Sonntags Blick, a u kojoj on tvrdi da u vreme kada je izvoz odobren, „nije bilo dovoljno dokaza da u Srbiji ima represije“!

Diktatoru „gori pod nogama“. Svetska izložba EXPO 2025 trenutno se održava u Japanu, u Osaki. Otvorena 13. aprila 2025. U te svrhe, prebogati Japan uložio je 1,15 milijarde američkih dolara. Na izložbi učestvuje više od 160 zemalja. Predstavljene su tamo inovacije u oblastima medicine, veštačke inteligencije i svemirskih tehnologija, a među atrakcijama leteći automobili i mini-srce iz matičnih ćelija. Ukupno, troškovi japanske vlade za EXPO 2025. procenjuju se na 164,7 milijardi jena (oko 1,15 milijardi dolara).

A, Vučićeva mafija došla je do procene da će 2027. godine za Expo u Srbiji uložiti svih 20 millijardi evra. Za taj novac, treba očekivati da izlože vasionski brod, ali kako stvari izgledaju, ovaj diktrator neće biti prisutan tom događaju, ako ga uopšte i bude.

Njegovo kriminalno lice, njegov teški narcisoidni poremećaj, pokazala je i još jedna „epizoda“ novijeg datuma…Na dan kada su studenti poslali pismo francuskom predsedniku Manuelu Makronu i postavili pitanje zašto Francuska sarađuje sa balkanskim diktatorom, on je Vučiću poslao avion tipa Falcon 6x.

Taj Falcon 6x, koji je za sebe tajno kupio Vučić, a platili ga svi građani Srbije, sleteo je na aerodrom „Nikola Tesla“. Akcija je išla ovako: AV  je na na nameštenom tenderu, po dogovoru sa Makronom, omogućio francuskoj kompaniji Vansi, koja je inače vlasnik aerodrome „Nikola Tesla“ u Beogradu, da kupi taj avion (novcem iz budžeta Srbije), a onda je poklonjen srpskom diktatoru… Konačno, pomenuti Falcon 6x je najnoviji i najluksuzniji model, proizvodi se od kraja 2023.godine – do sada je isporučeno samo trinaest ovakvih letelica. Osnovna cena mu je 53 miliona dolara. Unutrašnjost aviona je po specijalnim zahtevima kupca (u ovom slučaju Vučića) rađena u Americi.

Ali, naravno, i pad je let, reče jednom davno kineski filozof Konfučije…

A 1.

Kolaž slika opšteg sloma

Dok je trajao Vučićev SNS cirkusu u Pionirskom parku u Beogradu nakon masovnih studentskih i građanskih protesta od 15. marta 2025., snimljen je među njegovim „uličnim psima“ i batinašima sin izvesnog Milana Ostojića zvanog Sandokan, koji je kao član „šabačke kriminalne grupe“ pravosnažno osuđen na deceniju zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo… A. Vučić se hvalio da takvih i sa takvom biografijom ima oko 17.000 (ne zna se gde ih je prebrojao), a navodno su mu lojalni, te ih zove „lojalisti“. Pokazalo se da su i ti „lojalisti“ svi isti i da im je samo novac potreban. A, ovaj režim  ga ima sve manje, a dugova sve više.

I dok on sprovodi i jedan ovako primitivni jedan specijalni rat, a najavljuje i pravi, jedan težak šamar Srbiji stigao je sa Kosovo i Metohije, na dan Uskrsa, kad je u Prištini ustoličena nova Kosovska pravoslavna mitropolija.  Ceremoniju inauguracije predvodio je prvi kosovski arhiepiskop Nikol Džufka. I, evo šta je Nikol Džufka kazao za „Radio Kosova“ tom prilikom (na albanskom jeziku): „Od danas, na uskršnji dan, počinje novo poglavlje za albanske i kosovske pravoslavne vernike na Kosovu. Takođe je važno da i sama Republika Kosovo ima svoju Albansku pravoslavnu autokefalnu crkvu“…

Ukratko, nije daleko dan kad će Vaseljenska patrijaršija da potvrdi postojanje jedne takve autokefalnosti.  A, šta za to vreme radi SPC? U Moskvi je, na veliku sramotu, patrijarh SPC Porfirije (Prvoslav Perić) da su pred kamerama i za stolom pred ruskim predsednikom Putinom, kazao: „Protesti u Srbiji su pokušaj obojene revolucije, jer centri moći sa Zapada žele da unište srpski identitet i kulturu“.

Van kamera, zatražio je Porfirije i pomoć Rusije u suzbijanju protesta u Srbiji, iako ti zahtevi nisu potrebni jer će Rusija još neko vreme, preko svoje agenturne mreže, da drži Vučića kao lojalnog slugu…

Inače, Prvoslav Perić se nije slučajno našao na Kosovu i Metohiji, u „izbornim okolnostima“ (baš kad je AV „Srpska lista“ položila zakletvu na vernost albanskom Kosovu).

Izvori MT u Prištini kategorično tvrde da je Perić došao „na poziv“ „arhiepiskopa“ N. Džufke. Da li postoje naznake mogućeg tomosa? Sada je samo je pitanje vremena kada će tražiti da srpske srednjovekovne manastire prisvioje, slično makedonskom scenariju.

Podsetimo, Prvoslav Perić je bio član Saveta RRA/REM od 2005., a zatim i predsednik od 2008. sve do maja 2014. godine. Dakle devet godina godina…U njegovo vreme dolazi do potpune duhovne i kulturne degradacije medija i uništenja zdravig razuma u svakom smislu. Porfirije je čovek koga je Vučić lično postavio za patrijarha, a ko je tu kome stvarno „patrijarh“ moglo bi se uz poštenu tužilačku istragu saznati uskoro.