Branislav GULAN

U Srbiji sad postoji 4.720 sela. Procena RZS je da će do 2050. godine sa mape nestati njih 3.000! Sela nestaju, ali sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselja, odnosno sela, opada broj stanovnika.. Od ukupnog broja kuća, njih toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kako bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima! Zahvaljujuči akciji Ministarstva za brigu o selu, do sada je 3.520 beskućnika dobilo na poklon od države kuće na selu! U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a, u siromašnim čak 50 odsto! Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara! Posed je ustinjen i ima 19 miliona parcela! Prosečno gazdinstvo u R. Srbiji ima jednu kravu, tri ovce, pet svinja, tri košnice  po 43 živine

Ipak, tužna je slika sela u Srbiji. Od njih nam sad uglavnom ostaju ruine! Za takvo stanje ima mnogo odgovornih, pre svega, nekadašnjih rukovodilaca i kreatora  pogrešne agroekonomske politike. Jer, oni su se nekada zalagali da se godišnje u Srbiji gasi po 100 zadruga i podsticali ljude na iseljavanja iz sela. To je i najveći razlog zašto su nam sela ostala prazna,  a u njima staje i obori za tov  svinja, tororvi za ovce… Ozemlje izviznhiak psotaloi s,mo zavisni od uvoza mesa I mnogih drugih proizvdoea koej bi mogli sami da proizvodimo!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji postoji:

·   508.365 poljoprivrednih gazdinstava;

·   Od ukupnog broja, oko 313.495 gazdinstava se bavi stočarstvom;

·   Ukupno ima 4.073.703 miliona hektara raspoloživog zemljišta;

·   U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara njiva;

Vlasnici gazdinstava poseduju:

·   725.408 grla goveda;

·   2.263.705 grla svinja;

·   1.702.682 grla ovaca;

·   149.558 grla koza;

·   14.022.439 grla živine;

·   1.261.323 košnica pčela;

·   Poljoprivredom se bavi ukupno 1.150.653 lica; To je 2, lica po gazdinstvu!

·   Prosečna starost  nosioca gazdinstva je 60 godina, a svaki 11 je mlađi od 40 godina;

·   Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. U tom gazdinstvu postoji jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine. Danas u 600 sela u Srbiji nema više nijedne krave!!!

U Srbiji ima dosta takozvanih trustova mozgova kojima je evoluirao razum, pa su danas promenili mišljenje, za razliku od nekdašnjeg rada i zalaganja. Nekada su trudili i zalagali da se godišnje ugasi po 100 zadruga u selima. Sad u posećuku sela, pa se sad zalažu za oporavak zadrugarstva, opstanak i ostanak sela! U trećem životnom dobu u naučnim institucijama, gde se još uvek nalaze u udobnim foteljama, zalažu za ono protiv čega su se borili za vreme redovnog svog radnog veka. Odjednom idu po selima Srbije i slikaju se sa onima koji pokašavaju da spasu neka neka sela i varošice. I da vrate život u njih! Cilj takvih novih poseta sedih glava selima, pre svega je pranje biografija, ali i da im kroz novi doprinos selima, ponešto zazvecka u džepovima!

·   Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika;

·   Prema podacima RZS Srbija danas ima 4.720 sela. Do 2050. godine sa mape će ih nestati najmanje 3.000!

·   Sva sela, koja uskoro nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spasavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak! U većini se čeka samo ko će biti poslednjih da ugasi svetlo!

·   U 86 odsto naseljenih mesta, kako to piše u Ustavu, odnosno sela Srbije, smanjuje se broj stanovnika!

U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a, u siromašnim 50 odsto!

Iako poljoprivreda hrani svet, njen ekonomski značaj u razvijenim državama je manji zbog industrije i usluga, dok u siromašnijim zemljama agrar i dalje dominira privredom.

Ako pogledamo svetski prosek, oko četiri odsto globalnog BDP-a dolazi iz poljoprivrede. U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a (SAD, EU, Japan).U zemljama u razvoju udeo agrara često prelazi 15-30 odsto (Indija, Nigerija, Etiopija). U najsiromašnijim zemljama poljoprivreda može činiti i 50 odsto BDP-a, jer dominira ekonomijom (npr. Čad, Burundi). Najveće učešće u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji imaju zemlje s velikim površinama obradivog zemljišta, povoljnim klimatskim uslovima i razvijenim agrarnim sektorom.

Kina je najveći proizvođač pirinča, pšenice, povrća, voća i svinja. Oko sedam odsto svetske obradive zemlje hrani oko 20 odsto svetske populacije.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su među vodećim zemljama u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Kina je na prvom mestu, dok su SAD i Indija odmah iza nje.

Iako precizni procentualni podaci mogu varirati u zavisnosti od korišćenih metoda i izvora, procenjuje se da SAD učestvuju sa približno 10 odsto u ukupnoj svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ovaj značajan doprinos rezultat je visokog nivoa mehanizacije, primene naprednih tehnologija i efikasnih poljoprivrednih praksi.

·   Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!

·   Blizu 3.000 sela nema vrtića!

·   U dve trećine sela nema ambulante!

·   U 20 odsto sela nema osnovne škole!

·   Razlog je da nema đaka da idu u njih!

U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina! Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve, što bi se realno moglo! A, to je obećavamo narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto obradivih površina! To je u 2023. godini bilo samo 47.529 hektara!

·   Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!

·   Čak 55 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva;

·   Više od 500 sela nema asfaltnu vezu sa svetom niti do puteva i magistrala!

·   Čak 90 odsto njih nema asfaltni put u selima!

·   U 315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!

·   Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;

·   U 2.894 naselja, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!

·   Prema poslednjem popisu krajem 2023. godine, a prema podacima RZS, poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoprivrednika!

·   Analitičari ističu daje najveća boljka poljoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.

·   Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!

·   Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, već i zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.750 tona meda. To je tada u zemlju donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!

Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje imao bi i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Jer, cena takvog mesa i mleka drugih proizvoda iz viših faza prerade  izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje!

Trenutno Srbija u tovu imamo oko 25.000 junadi, pa se očekuje da bude i potražnje, pre svega, za izvoz. Uskoro će se prodavati kao junadi iz RS, što znači da nisu hranjeni GMO. Šansa za novu prodaju je Kina i bivši nesvrstani svet!

Sva ta naselja, pre svih sela, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo! Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju. Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom;

Prema podacima Ministarstva za brigu o selu Srbije, u njima je poslednjih godina osnovano oko 1.100 novih zadruga! To ukazuje da je vraćen zadružni duh. Ali, nije zadružna imovina oduzeta posle Drugog svetskgo rata. Jer, siromašna država, danas nema  više od dva milijarde evra, da bi se to nadoknadilo. Kada svaka ta nova i stara zadruga na selu, budu imale prerađivačke pogon, onda će to biti dobra organizacija privlačan za bolji seoski život. Jer, posle demokratskih promena 2000. godine u Srbiji je obavljena pljačkaška privatiazcije uz pomoć države, pa su odneti ili uništeni postojeći mali prerašivački pogoni koji su se do tad analazili u kombinatima u selima. Kada svaka ta nova  zadruga (osnvoanoi ih je 1.100), kao i one stare u selima, bude imale i male pogone da se u njima zapošljavaju novi žitelji sela, tada sela bitui privlačna za život.

Sada u 3.520 dodeljenih seoskih kuća ima oko 16.000 novih stanovnika, a u tom slučaju, biće veće interesovanja za odlazak u sela da se živi. Jer, u selime će tek tada biti svi uslovi za život kao i u gradu. Dobro je što je i sad jedna trećina onih koji odlaze da žive na selo i dobijaju kuće, baš iz gradova. Jer, u tim novim pogonima, gde ih ima, oni koji se doseljavaju u ta sela, imaju šanse i da se zaposle. Radiće i prerađivati i sirovine, koji su sami proizveli, kao i ostali zadrugari i kooperanti.

·   Prema pdoc imja Privredne komore Srbije, čak u 1.000 sela danas nema nijedne prodavnice! Da bi se snabdcvali moraju da putuju i po 30 kilometara da odlaze u druga naseljjena mesta u snabdevanje. Otvaranjem malih pogona, dobijaće se finalni proizvodi koji će se prodavati u tim budućim novotvorenim prodavnicama.

·   Prema podacima RZS u 600 sela Srbije danas nema nijedne krave muzare!

·   Potrebno je da od tih novih zadruga, bar njih nekoliko budu poput nekadašnjeg ,,Geneksa“, ,,Progresa“ i drugih nekada sličnih firmi, koji bi radili kao oni nekad. To znači da se bave izvozom na veliko sve dok se ne stvore novi veliki izvoznici kakve smo nekad imali.

Po rečiamn Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

·   Ukupan broj zadruga 5.127. To je ukupan broj svih vrsta zadruga (zemljoradničke ili poljoprivreedne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, stdentsko – omaldinske, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvdonhje, proemta robe, zusluga, i drugoih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama;

·   Od ukupnog broja zadruga 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto;

·   Od tog broja aktivnih zadruga 75 odsto su poljoprivredne;

·   1.448 zadruga ima poslovne prihode!

·   664 zadruga imaju račune u blokadi;

·   180 zadruga se nalazi u postupku likvidacija;

·   57 njih je u postupku stečaja;

·   1.908 yadruga je brisano iz Registra!

·   Broj zaposlenih u zadrugama je 5.605;

Blagi oporavak sela oseća se kroz akciju Ministarstva za brigu o selu. To je dosadašnja dodela oko 2.750 kuća beskućnicima, koji prvi put rešavaju stambeni problem, pa su im uz pomoć države kupljene kuće u selima. Miholjski susreti sela nastavljaju da bukte Srbijom“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom rekordnog odziva za učešće u manifestacijama i dodao „ono što prihvate sela Srbije postaje tradicionalno za celu Srbiju“. Čak 1.775 sela učestvovaće u Miholjskim susretima ove godine, a očekuje se rekordnih 250.000 učesnika i posetilaca. Bogat kulturni i sportski program  ponovo će odjekivati selima Srbije u toku leta i jeseni, od 1. juna do 1. novembra 2024. godine. Sve je to dobro, ali za oporavak sela tim tempom biće potrebno pola veka! Za to vreme većina sela će nestati. Najveći deo stanovnika sela koji se bave proizvodnjom hrane, čekajuči bolji život na selu, otići će sa ovog sveta. Njihove kuće će ostati prazne. Jer, neki nemaju naslednike, a oni koji imaju bave se drugim poslovima van granica Srbije ili žive u gradovima. Jer, agrar osim manjem broju ljudi koji se mogu nabrojati na prste, za većinu u Srbiji, nije unosno zanimanje.

 Rezultati popisa

Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji, čiji su rezultati objavljeni početkom 2024. godine, u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. Osigurava se samo 10 odsto obradivih površina. Njive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naseljenim mestima, a ima ih 4.720, čak njih 1.000 nema ni prodavnicu! U selima stoku gaji više od 508.000 domaćinstava. Od onog što se proizvede na njivama, u stajama i oborima za tov svinja, kao i torovima ovaca, radi i živi oko 1.150.653 osobe.

Inače, u Srbiji sad živi ukupno 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 500.000 manje nego pre jedne decenije. Vrednost proizvodnje po jednom hektaru je 1.200 evra, a ukupna vrednost proizvodnje po hektaru u toj fabrici pod otvorenim nebom najviše je 5,6 milijardi dolara godišnje! Zbog loše agroekonomske politike koja je u proizvodnji donosila samo gubitke, ugašeno je 62.000 farmi! Uz novi koncept poljoporivrede i nove ljude to bi bilo deset puta više! Ali, ako se nastavi samo ovako trebaće pola veka da se oporave sela i agrar.

·   Popis je pokazao da van gradskih sredina živi oko 40, odsto stanovnika Srbije;

Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji (PROSEK JE 6O GODINA) realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane!

·   Prosečna starost poljoprivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!

·   Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;

·   Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;

·   U južnoj i istočnoj Srbiji ima u agraru je oko 94.000 žena;

·   Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase!

·   Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu! Jer, ako žele da se udaju i žive na selu, rađaju decu, imaju porodice, takva sela imaju šansu za opstanak i ostanak!

Rezultati strategije pada!

To je istina o Srbiji danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje tri i po decenije!  Jer, poslednja Strategija razvoja poljoprivrede koja je doneta 31. jula 2014. godine i važi do 31. jula 2024. godine, obećavala je godišnji rast od 9,1 odsto, odnosno ako je lošija godina da to bude 6,1 odsto. To je bilo nerentabilno, netačno i neostvarivo, što se pokazalo i u praksi. Pa umesto strategije rasta proizvodnje, imamo strategiju pada! Dokaz je da smo od izvoznika postali smo zemlja zavisna i od uvoza dobrog dela potrebne hrane, koju bi mogli sami da proizvedemo uz bolju organizaciju! To se, pre svega, odnosi na zamrznuto svinjsko meso za čiji uvoz od oko 30.000 tona, zatim 300.000 tovljenika i oko 500.000 prasića trošimo najmanje 200 miliona evra godišnje.U 2024. godini je na uvozu mesa, mleka i prerađevina potrošeno 650 miliona evra!

Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija moramo da se suočimo, jer na kraju 2024. godine izašla je važnost strategije duga jednu deceniju, nazovi Strategije poljoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. Jer, taj Ustav za poljoprivredu, sad zovu strategijom pada. Nju je kreralo 240 eksperata Srbije, koji su tada napisali 145 strana. Nju je tada usvojila Vlada Srbije. Iako je bilo obećano, nikada nije upućena na usvajanje u Skupštinu Srbije! Zašto – nije rečeno narodu! Sad kada je istekla validnost da toj strategiji od jedne decenije, narodu je bilo obećano da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto ili godišnje po stopi od 6,1 odsto. To je obmana naroda, jer analize pokazuju da je agrar u toj deceniji imao rast od samo 1,7 odsto. Ili godišnje to je bilo samo 0,17 odsto! Za taj posao koji nije doneo, obećane, dobre rezultate, sebe su častitli sa 8,2 miliona dolara donacija pristiglih iz nekoliko evropskih zemalja. Za taj posao koji je dao loše rezultate, posle jedne decenije (validnost joj ističe 31. jula 2024. godine), dokaz su brojke njenog (ne)sprovođenja u praksi od 2014. godine, do danas. To je Srbija danas i slika njenog ,,razvoja“ agrara u poslednje tri i po decenije! Jer, sve do pojave bolesti Korona 19, za poslednje tri i po decenije agrar je imao godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto. Kada je usvajana ta strategija pada, pre nepunu deceniju, premijer je bio današnji predsednik Republike Srbije. Današnji ministar poljoprivrede i tada je obavljao tu dužnost, a danas 17 ministar na tom poslu, samo po drugi put posle demokratskih promena 2000. godine!

Državno zemljište pod lupom: Veliki igrači dominiraju zakupom

Komentarišući pitanje subvencija, agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da je ovo pogodan teren za korupciju i da u zakup državnog zemljišta, pre svega, ulaze veliki igrači!

Poljoprivredna inspekcija izvršila je od 1. januara ove godine ukupno 3.090 kontrola u kojima nije pronađeno nijedno fiktivno gazdinstvo, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Podsetimo, ministarstvo je pre desetak dana saopštilo da je poljoprivredna inspekcija u proteklom periodu obavljala intenzivnu kontrolu povodom prijava fiktivnih gazdinstava u Srbiji, kako bi sprečila eventualne zloupotrebe i isplatu subvencija onima kojima po zakonu ne pripadaju.

Vreme korupcije!

Komentarišući pitanje subvencija, agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da je ovo pogodan teren za korupciju i da u zakup državnog zemljišta, pre svega, ulaze veliki igrači.

„Postavlja se najpre pitanje – otkud toliko poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države? Šta to znači? Znači da nismo uradili restituciju koju radimo već 20 godina. Pošto državnim zemljištem upravljaju lokalne samouprave, to je jedno široko polje i za korupcijske radnje. Država to može da iskontroliše, ali ne možemo ni za sve okriviti državu“, ocenjuje Galetin i dodaje da zloupotreba svakako ima i da su one javna tajna.

„Državno zemljište ne uzimaju sitni i srednji poljoprivrednici, već velike kompanije. Kada vidite kako se one nadmeću na licitacijama, pa do besmisla ode neka cifra za zakup, onda vam je jasno kako se takmiče i jedni drugima pokazuju mišiće. Zna se ko zakupljuje državno zemljište i kada neko dođe na licitaciju on neće uzeti u zakup pet-šest hektara, već 50, 100 ili 500“, napominje Galetin.

Komentarišući deo pravilnika koji se odnosi na državno zemljište, Žarko Galetin kaže da to „očigledno znači da manji poljoprivredni proizvođači nemaju pravo na subvencije, dok velike kompanije imaju“. Ipak, on smatra da je problem i način zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. „Ovo, sa druge strane, znači da ima davanja državnog zemljišta u zakup i bez javnog nadmetanja. Da li to znači da postoji neposredna pogodba? Ako institut javnog nadmetanja (licitacije) postoji kao takav, zašto nešto ide, a nešto ne ide tim putem“, pita se Galetin. On ističe da Srbija posle dužeg niza godina ima vrlo izdašan i dobar agrarni budžet, ali smatra da neće biti korektno prema onima kojima je novac zaista neophodan ukoliko sredstva budu odlazila na različite mahinacije. „Za 2025. godinu predviđene su subvencije od 111,4 milijarde dinara, koje će biti obuhvaćene agrarnim budžetom“, ističe Galetin.

Nova strategije još nije izrađena ni do sredine 2025. godine!

Najveći veleposednici u Srbiji su:

·   Industrija mesa ,,Matijević;

·   Kompanija ,,Al dahra“ iz Ujedinjenih arapskih emirata;

·   ,,Delta“;

·   MK ,,Kostić“;

Na listi su još ,,Almeks“, ,,Ćorić agrar“, kompanije ,,Mile Blagojević“, ,,Elit agrar“, ,,Al Ravafed“ , kompanija ,,Nicko“…

Industrija mesa ,,Matijević“ u čijem sastavu je i ,,Matijević agrar“, obrađuje oko 36.000 hektara zemljišta širom Vojvodine i oko 2.000 hektara u Hrvatskoj. Prema pisanju ,,Forbesa“ u njegovom vlasništvu je ukupno 33.000 hektara. On na njima proizvodi i komponente za stočnu hranu.

Demografsko smanjivanje Srbije!

Prema zvaničnim podacima, u 2020. i 2021. godini zajedno u Srbiji je umrlo 48.934 lica više u odnosu na petogodišnji prosek pre pandemije. U dve pandemijske godine u Srbiji je umrlo 129.580 više ljudi nego što se beba rodilo, tako i da smo ostali bez grada veličine Kruševca, a za deset godina ,,zlatnog doba“ ostali smo bez skoro 422.000 stanovnika. Analitičari časopisa The Economist su početkom 2022. godine procenili da je od izbijanja pandemije 2020. godine pa do oktobra 2021. godine, Srbija zauzela peto mesto u svetu s viškom smrtnosti od 42.000 preminulih, odnosno viškom od oko 6.000 preminulih na 100.000 stanovnika. Prema podacima RZS koje je ova institituja bila objavila na svom sajtu , ukupan broj umrlih u 2021. godini u Srbiji bio je 136.622 lica. A, pošto je prema tada dostupnim podacima, prosek umrlih u periodu od 2015. do 2019. godine iznosio 102.269, dok je broj umrlih u 2020. godini bio 116.850, višak smrtnosti u 2020. godini, iznosio je 14.851 (116.850 – 102,269), dok je u 2021 godini taj višak bio 34.353 osobe (136.622 – 102.269). Dakle, ako smo u 2020. godini imali viška preminjulih od 48.934 osobe, što govori u prilog činjenici da je The Economist-ova procena, viška smrtnosti u Srbiji bila tačna.

Od Srbije po višku smrtnosti gora samo Bugarska!

Na osnovu ovih podataka, za koje se pretposavlja da su tačni, Srbije je tada skočila sa petog na ,,zavidno drugo mesto na svetu sa viškom peminulih od 60.490, odnosno viškom od 880 preminjulih na 100.000 sanovnika u periodu od 1. aprila 2020. do 31. maja 2022. godine, pisao je tada profesor Ognjen Radonjić u NIN-u u tekstu ,,Od Srbije po višku smrtnosti gora samo Bugarska“. On je i zabeležio da ovaj skok sa petog na  drugo mesto na svetu nije ostao neprimećen. Tako je društvo lekara Vojvodine, za ,,zasluge u unapređenju zdravstva, kao i za poseban lični angažman na poboljšanju uslova rada u zdravstvenim ustanovama širom zemlje“ dodelili Hipokritovu medalju predsedniku Srbije. Predsednik se tada ljubazno zahvalio rečima da je ,,Srbija pokazala i za vreme poslednje globalne zdravstvene krize da je u stanju da brzo reaguje i pobrine se za očuvanje zdravlja i života svojih građana“!

Ali dodatna informacija za Društvo lekara Vojvodine ili bilo koga ko se namerio da ubuduće okiti predsednika Republike medaljom – samo u dve pandemijske godine, 2020. i 2021. godine Srbija je imala negativan prirodni prirašaj u iznosu od 129.580 (55.158 plus 74.442) lica! Toliko je, naime, više ljudi umrlo nego što se beba rodilo. Drugim rečima u dve pandemijske godine ostali smo bez grada veličine Kruševca.

Ne manje je važno, 2012. godine Srbije je imala 7,2 miliona stanovnika i 67.257 živorođenih beba, deset godina kasnije, 2021. godine, Srbija je imala 6,83 miliona stanovnika i 62.128 živorođenih beba. Tokom tog desetogodišnjeg ,,zlatnog doba“, kumulativan negativan prirodni priraštaj iznosi skoro 422.000 stanovnika!

Prema posolednjim dostupnjim podacima, u periodu od 2012. do 2020. godine prosečna starost stanovništva je porasla (sa 42,2 na 43,4 godine, dok je učešće starijih od 65 godina u populaciji radnog uzrasta od 15 – 64 godine ) stopa nerazvisnosti starijih od 65 godina poraslo sa 25,6 na 32,7 odsto. 

I za ovog dela teksta, podsećamo da je Augusto Pinoče, zloglasni čileanski dkiktator, smatrao da je ,,jedino rešenje za pitanje ljudskih prava – zaborav“. Sad se vidi da se Društvo lekara Vojvodine bar drži tog rešenja – zaborava!

Demografska smrt u Srbiji

Od devedesetih godina do danas Srbija je izgubila je 3,2 miliona žitelja, a naredne nepune tri decenije joj preti nestanak još 1,5 stanovnika, piše između ostalog publicista Marko Lopušina. U tekstovima se piše gde nestaju Srbi narod najstariji na Balkanu. Kroz svoje analize pokušava da da neke od odgovora!

Republički zavod za statistiku Srbije objavio je konačne rezultate popisa stanovništva. Prema podacima prikupljenim u RZS prošle godine u Srbiji živi 6.647.003 stanovnika. Toliko nas je bilo i davne 1948. godine. Međutim, od tada je broj stanovnika u Srbiji stalno rastao. I u centru i u pokrajinama, a sada se smanjuje.

Uporedni pregled broja žitelja u Srbiji pokazuje da 1991. godine bilo najviše – 9,8 miliona stanovnika. A, danas nas je u Srbiji svega 6,6 miliona ljudi. Gde je nestalo 3,2 miliona žitelja Srbije?

Odgovor je na prvi pogled jednostavan: Pokrajina KiM je političkom odlukom SAD i EU odvojena od R. Srbije, a time je „nestalo“ oko dva miliona ljudi. Preostali milion stanovnika iselio se u inostranstvo iz Srbije. A i naše žene i devojke sve manje rađaju decu. U nekim zaječarskim i pirotskim zgradama, na primer, ima više kućnih ljubimaca, mačaka i pasa nego beba.

Činjenica da Srbi, kao najbrojniji žitelji naše države, nestaju nije novost za naše društvo i naše državne institucije. Republički zavod za statistiku nam je i ranijih godina slala znake upozorenja da je srpskog naroda i žitalje Srbije sve manje. Tako nam je saopšteno da je, na primer, 2023. u Srbiji bilo najmanje rođenih beba u poslednjih 145 godina. Lane 2024. godine je rođeno svega 60.813 dečaka i devojčica. Time je, nažalost, ostvaren negativan prirodni priraštaj stanovništva od minus 36.285 nerođene dece. To je rekordno nizak prirodni priraštaj.

Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku napominje je da moramo imati u vidu i da nikada nismo imali manje stanovnika, nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu.Znači, za 600 hiljada nam se smanjila osnova za rađanje. Bilo koje mere da primenjujete svakako neće imati isti efekt danas. Nama su se nagomilale negativne demografske tendencije, promenila se starostna struktura stanovništva, i mi više nemamo dovoljan potencijal da tako brzo obnovimo stanovništvo.

Demografski pad usporava razvoj srpske poljoprivrede

Republički zavod za statistiku sproveo je Popis poljoprivrede od 1. oktobra do 15. decembra 2023. godine. Rezultati istraživanja pokazali su da je doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda u celokupnom tranzicionom periodu 2001.- 2023. minimalan. U prosečnom rastu BDP-a od 3,2 odsto doprinos sektora poljoprivrede je iznosio svega 0,11 procentnih poena, a agroindustrije 0,08 pp.

Prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto, navodi se u publikaciji RZS-a „Strukturne promene u poljoprivredi i njihov uticaj na ekonomski rast u Srbiji“. „Komparativna analiza ekonomskih računa poljoprivrede tranzicionih država u 2023. godini izdvojila je Republiku Srbiju i Rumuniju kao države sa najvećim učešćima bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDPu (četiri odsto i tri odsto) od svih tranzicionih država, i ukazala da je vrednost poljoprivredne proizvodnje Republike Srbije dvostruko niža, a poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj“, navodi se u istraživanju. Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi na ruralnom području. Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu. Intenzivan je i proces demografskog starenja, kao i nepovoljna obrazovna struktura – tek svaki deseti stanovnik na ruralnom području je imao tercijarno obrazovanje. Strukturna analiza rezultata popisa poljoprivrede 2012. i 2023. godine ukazala je na brojne nepovoljne trendove u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava, kao i pravnih lica i preduzetnika. „Zaustavljena je fragmentacija poseda, ali je nastavljen trend pada broja gazdinstava sa isključivim prihodima od poljoprivrede, kao i stanovnika angažovanih na poljoprivrednim aktivnostima (2012. svaki peti, 2023. svaki šesti stanovnik). Posebno su zabrinjavajuće strukturne promene u radnoj snazi na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, u stepenu angažovanosti radne snage, kao i u obrazovnoj strukturi upravnika poljoprivrednih gazdinstava. Mada se produktivnost rada udvostručila, ona je jedna od najnižih od svih evropskih tranzicionih država“, navodi se u istraživanju.

Žrtve ratova, bombe i sankcije

U te negativne demografske tendencije mogu se nabrojati građanski rat u SFRJ, ekonomska kriza, sankcije međunarodne zajednice, bombardovanje NATO. Mapa žrtava ratova od 1991. do 2001. godine, koju su uradile nevaldine organizacije, pokazala je, na primer, da je na području Slovenije, Hrvatske i BiH stradalo je 2.200 državljana Srbije. Ti ljudski gubici uključuju pripadnike JNA, Vojske Srbije i MUP-a Srbije, dakle, žitelje Srbije. Na Kosovu je nestalo ili ubijeno 13.549 Srba i drugih stanovnika Srbije.

Srbi se ustručavaju da svojim nazovu i ono što je oduvek bilo njihovo! Negativna demografska tendencija je i činjenica da godišnje u Srbiji od bolesti ili nepažnje umre oko 100.000 ljudi. Samo pandemija korona virusa je odnela za 2,5 godine oko 60.000 žitelja Srbije. Gordana Bjelobrk navodi i primer naglih klimatskih promena, koje nam smanjuju broj građana.

-U julu 2023. godine zbog klimatskih promena bilo je 1300 više umrlih u odnosu na jul prethodne 2022. godine. I u avgustu 2023. je zabeležena veća smrtnost u odnosu na avgust prethodne godine. Uz to imamo i podatke da godišnje u Srbiji hiljadu stanovnika izvrši suicid, pet stotina pogine u saobraćajnim udesima, a stotinu bude ubijeno u porodičnim i kriminalnim sukobima. Veliki demografski problem je iseljavanje srpskog stanovništva iz države Srbije, koje u kontinuitetu traje poslednjih tri decenije. Država ovom problemu ne pridaje javno veliku važnost, iako on direktno utiče na nestanak srpskog i drugog stanovništva.

Kako tvrdi Svetska banka iz naše zemlje se u poslednje dve decenije trajno u inostranstvo odselilo milion ljudi. Među njima najviše je radnika u uslužnim delatnostima, zatim stručnjaka u elektronici i zdravstvu i studenata. Najviše srpske jeftine radne snage iz otadžbine otišlo je na rad u nove članice EU – Sloveniju, Slovačku, Češku, Mađarsku (12.000). Stručnjaci iz Srbije su se odselili uglavnom u Nemačku, Norvešku, Maltu, SAD, Kanadu. Studenti iz Srbije većinom školuju se u Austriji, Francuskoj, Engleskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Italiji.

Izbeglice sa srpskim pasošom i državljanstvom preselile su se u Ameriku i Australiju. Na privremene sezonske poslove žitelji Srbije u velikom broju odlaze u Hrvatsku, Grčku, Tursku, čak i u Albaniju. Ova seoba našeg stanovništva je van granica otadžbine odvela i 70.000 žena, čime je smanjen kontigent budućih porodilja. Trend seoba u inostranstva se nastavlja, pa danas u proseku godišnje u rasejanje ode oko 36.000 ljudi, od čega 17.000 čine mlade žene – utvrdili su u Republičkom zavodu za statistiku.

Unutrašnje i spoljne migracije srpskih žitelja ostavile su praznim oko 700 sela u Republici Srbiji. Mladi svet u potrazi za poslom i novcem napustio je istočnu i južnu Srbiju i pohrlio u velike centra – Beograd i Novi Sad. U istočnoj i južnoj Srbiji danas živi staro stanovništvo, dok su žitelji u najzrelijem dobu na radu u inostranstvu (Austrija, Danska, Francuska), a mladi u glavnom gradu.

Mladi ne razmišljaju o potomstvu

Praksa je, međutim, pokazala da ni veliki gradski centri nisu raj za porodilje, očeve i naslednike. U istraživanju koje je sprovedeno u najvećim srpskim gardovima pokazalo se da mladi, starosti od 25 i više godina, sve manje misle na porod i na stvaranje porodice. Mladi bračni parovi se zbog skromnih uslova života i rada uglavnom odlučuju za jedno dete, što je nedovoljno za prostu nacionalnu reprodukciju stanovništva.

Centar za mame iz Beograda je pak utvrdio da svaka deseta gradska žena ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako bi mogli da se ostvare kao roditelji. Na osnovu ovih starih činjenica i novih podataka i analiza Republički zavod za statistiku Srbije smogao snage da nas ovih dana suoči sa istinom da loša demografija nastavlja da ruši Srbiju.

-Srbija će za tri naredne decenije imati oko 1,5 miliona stanovnika manje. Biće nas svega 5,2 miliona. Najviše će se isprazniti istok i jug Srbije, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine – glasi procena RZS.

Prema „srednjem očekivanom scenariju“ RZS najveći gubitak stanovništva do 2052. godine imaće borska (55 odsto) i zaječarska oblast (skoro 50 odsto). Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, spašće sa 250.648 stanovnika na 215.764. A najmanje će se isprazniti beogradska i južnobačka oblast, za nešto manje od deset odsto.

Demografska slika buduće Srbije još je pesimističnija kada se u projekciju uvrsti podatak RZS da će 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti sve više. Srbija će dakle biti stara država bez podmladka. Zato se samo od sebe postavlja pitanje gde će nestati 1,5 miliona Srba i drugih žitalja u Srbiji ? Odgovor je jednostavan : Bebe se neće rađati, jer će žitelji Srbije da migriraju sa svojih ognjišta u velike centre svoje države ili u inostranstvu.

U projekciji stanovništva Republike Srbije do 2052. navodi da će prema srednjem očekivanom scenariju, broj stanovnika biti 5.224.762, što predstavlja pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022.

-Osnovni razlozi takvog pada su negativni prirodni priraštaj, koji u proseku iznosi 86 odsto, i „negativna neto migracija“, odnosno veći broj odseljenih u odnosu na doseljene – kažu u RZS.

Da Vas podsetimo: ZAŠTO je nekad BILO VIŠE ŽIVOTA za praznike? Da li su VUČIĆ i ova VLAST stvarno krivi za sve? Koreni problema su i van demografije! Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali rezultati ove kampanje će se pokazati tek za nekoliko godina. A opet pokazalo se da državne dotacije za rađanje više dece ne dotiču mlade bračne parove, jer oni tek rešavaju pitanje svoje egzistencije. Istovremeno treba u Srbiji uskladiti zaposlenje, borbu za zarade i borbu za roditeljstvo. Za sada trka za novcem vodi ispred trke sa naslednicima. Uz to buduće majke plaši praksa da porodilje lako gube zaposlenje i plate.

Koreni ovog problema nacionalne budućnosti srpskog naroda i stanovništva Srbije su i van demografije. A tiču se politike. Mladen Jovanović, nezavisni stručnjak za pitanja decentralizacije i regionalizacije, te nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, kaže da najnovija projekcija RZS o padu broja stanovnika u Srbiji nije ništa novo, jer sličan trend postoji od 2016. godine.

-Potpuno je jasno da je posebno loša situacija na jugu i istoku Srbije, koji je politički i ekonomski diskriminisan u centralizovanoj državi, kakva je Srbija. Jug Srbije je postao rezervoar kvalitetne radne snage za Beograd, a sve više i za Novi Sad, gde odlaze uglavnom obrazovani ljudi koji sa sobom nose veliki ekonomski i drugi potencijal. Jug Srbije je pritom utočište nekvalitetnih investicija, odnosno nekvalitetnih radnih mesta koja se pre svega oslanjaju na fizički rad, ocenjuje – tvrdi Jovanović.

Došlo 300.000 Rusa i Ukrajinaca

Negativan natalitet je evropska boljka razvijenih zemalja. Nedovoljno beba za prostu reprodukciju stanovništva rađa se u Nemačkoj, Italiji, Malti, Španiji, ali ove države to rešavaju „uvozom mladih migranata iz Afrike i Azije, koje zapošljava. Migranti obnavljaju i stanovništvo, ali i radničku klasu zemalja EU, što rešava problem niskog nataliteta i problem uposlenosti jeftine radne snage.

Srbija nije u mogućnosti da prima veliki broj migranata, jer ne može da ih uposli. Delimičan pomak u Srbiji načinio je dolazak oko 300.000 Rusa i Ukrajinaca, koji ovde žive i rade i rađaju decu, nove žitelje Srbije.

Stručnjaci kažu da je potreban dodatni set velikih političkih i ekonomski mera, kao što je na primer, decentralizacija privrede u Srbiji, koje treba unapređivati i primenjivati, kako bismo u narednom periodu mogli da očekujemo zaustavljanje negativnih demografskih tendencija i krenemo u pozitivnom smeru.

U Srbiji izgleda ne postoji svest da treba više dece da se rađa i da to treba da bude naš nacionalni prioritet, ako ne želimo da budemo zemlja sa narodom u stalnom nestajanju.

Demografska smrt u Srbiji

U Srbiji je njma nnje roĆenih beba u poslednkjiih 145 godina. U 2023. godini bilo je rođeno  svega 60.813 dečaka i devojčica! Time jenažalost, ostvarena negativan prirodni priaštaj stanovništva od mins 36.285 nerođene dece. To je bio rekordno nizak prirodni prirašaj! Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavsoda za statistiku za javnost napominje da moramo iamnti u vidu i da nikada nismo imanje manje stanovnkika, nikada stariej stanovništvo i nikada manej žena u fertilnom periodu.

To znači, za 600.000 nam se smanjila osnova za rađanje!  Bilo kojemer e da primenujete svakako neće imati isti efekat danas. Nama su se nagomilale negativne demografske tendedencije, promenuila se staroisna stgrutkura sta novnipštva, I mi više nemamodovljan poitenckijal da tako brzo obnolvimo stanovništvo.

Negativna demografska tendencija je i činjenica da godišnje u Srbiji od bolesti ili nepažnje umre oko 100.000 ljudi. Samo je pandemija Korona virusa 19 za dve i po godine odnela oko 60.000 žitelja Srbije u smrt. U RZS navode i primere naglih klimatskih promena, koje nam smanuju broj građana.

Samo u julu 2023. godine zbog klimatskih promena bilo je 1.300 više mrtvih u odnosnu na jul prethodne 2022. godine. I u avgustu je zabeležena veća smrtnost u odnosu na avgust prethodne godine. Svemu tome treba dodati da godišnje u Srbiji više od 1.000 stanovnika izvrši suicid, 500 pogine u saobraćajnim udesima, a više do 100 bude ubijeno u porodičnim kriminalnim sukobima. Veliki demografski problem je i iseljavanje, odnosno odlazak sa kartom u svet u jednom pravcu, koje u kontinutetu traje poslednje tri decenije. Tako je recimo, samo u 2018. godini iz zemlje iz više razloga, u svet otišlo oko 60.000 mladih!

·   Država ovom problemu ne pridaje javno veliku važnost, iako on direktno utiče na nestanak srpskog i drugog stanovništva. Za to je dokaz, odnosno, podatak Svetske banke koj tvdi da je u poslednje dve decenije trajno u inostranstvo iz Srbije se odselilo čak milion ljudi! Među njima najviše je radnika u uslužnim delatnostima, zatim stručnjka u elektronici i zdravstvu kao i studenata.

·   Najviše jeftine radne snage iz Srbije otišlo je na rad u nove članice EU – Sloveniju, Slovačku, Češku, Mađarsku… Stručnjaci iz Srbije su se odselili uglavnom u Nemačku, Norvešku, Maltu, Island, SAD, Kanadu… Studenti iz Srbije većinom se školuju u Austriji, Francuskoj, Engleskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Italiji. Izbeglice sa srpskim pasošem i državljanstvom preselile su se u Ameriku i u Australiju. Na privremene sezonske poslove žitelji Srbije u velikom broju odlaze u Hrvatsku, Grčku, Tursku i Albaniju. Ova seoba stanovništva Srbije van njene granice odvela je i 70.000 žena, čime je smanjen kontigent budućih porodilja. Trend seoba u inostranstvo se nastavlja, pa godišnje u proseku ode oko 36.000 ljudi od čega 17.000 čine mlade žene,  utvrdio je Republički zavod za statistiku.

·   Unutrašnje i spoljne migracije žitelja Srbije ostavile su praznim oko 700 sela u Republici Srbiji. Mlasi svet u potrazi za poslom i novcem napustio je istočnu i južnu Srbiju i pohrlio u velike centre – Beograd i Novi Sad. U istočnoj i južnoj Srbiji danas živi staro stanovništvo, dok su žitelji u najzrelijem dobu na radu u inostranstvu (Austrija, Danska, Francuska), dok su mladi u velikim gradovima. Poslednja istraživanja pokazuju da ni veliki gradski centri nisu više raj za porodilje, očeve naslednike – istraživanja su pokazala da mladi, stariji od 25 i više godina sve manje misle na porod i na stvaranje porodica. Čak 45 odsto mladih muškaraca u Srbiji se više neintenresuje za bračne zajednice. Mladi bračni parovi se zbog skromnih uslva života i rada uglavnom odlučuju za jedno dete, što je nedovoljno za prostu nacionalnu reprodukciju stanovnitšva.

 · Dakle, prema podacima RZS loša demografija nastavlja da ruši Srbiju! Jer, će Srbija za tri decenije imati oko 1,5 miliona stanovnika manje. Biće nas svega 5,2 miliona! 

·   To će biti pad broja stanovnika od 22 odsto u odnosu na 2022. godinu.Najviše če se isprazniti jug Sbije, koji če biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine glasi procena RZS! Pema ,,srednjem očekivanom scenariju“ RZS najveći gubitak stanovništva do 2052. godine imale borska odsto) i zaječaraska oblast (skoro 50 odsto) stanovništva. Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, pašće sa 250.648 stanovnika na 215.764. A, najmanje će se ispazniti beogradska i južnobačka oblast. Demografska slika buduće Srbije još je pesimistična kada se u projekciju uvrsti RZS da će do 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti sve više. Srbija će dakle, biti stara država bez podmlatka!

·   Koreni ovog problemaloše nacionalne budućnosti naroda Srbije su i van demografije, a tiču se politike. Podaci ne predavljaju ništa novo, jer je slično bilo i 2016. godine! Inače negativan natalitet postoji i u razvijenim zemljama EU. Migranti obnavljaju stanovništvo EU, ali i radničku klasu tih zemalja, što rešava problem niskog nataliteta, i problem uposlenosti jeftine radne snage.

·   Srbija nije u mogućnosti da prima veliki broj migranata, jer ne može da ih uposli. Delimičlan pomak u Srbiji načinio je dolazak oko 300.000 Rusa i Ukrajinaca, koji ovde žive i rade i rađaju deceu, nove žitelje Srbije. Stručnjaci kažu da je potreban dodatni set velikih političkih i ekonomskih mera, kao što je na primer, decentraliazacija privrede u Srbiji, koje treba unapređivati primenjivati, kako bismo u narednom periodu mogli da očekujemo zaustavljanje negativnih demografskih tendencija i da krenemo u pozitivnom smeru. U Srbiji za sada postoji svest da treba više dece da se rađa i da to treba da bude nacionalni prioritet, ako ne želimo da budemo zemlja u stalnom nestajanju!

Misija na delu!

U svemu ovom lošem u Srbiji, danas, posebno kada je demografija i njeno nestajanjeu u pitanju ima i jedna, vest koja svetluca u selima. To je ono što radi Ministarstvo za brigu o selu. Ali, problemi su se decenijama gomilali da ih je sad puno, a para i vremena nedovoljno da bi se oni ubrzano rešavali. Jer, to što svetluca u selima Srbije, kako bi ona opstala i opstala za sada je samo kap vode u moru. Puno treba vremena i para da bi se stanje malo poboljšalo, jer sad se to radi, ali stopa po stopu a, na tom putu potrebno je da se ide ubrzanim koracima. Da nema vremena ovim tempom da se stanje bitno poboljša najbolje potvrđuju podaci RZS po kojima Srbiji ima danas 4.720 sela, a po proceni ove institucije 3.000 će nestati do 2050 godine! A nauka kaže, da bez sela nema ni države! Zato je danas spasavanje sela u Srbiji, i put za spasavanje države.

Srbija će do 2052. godine imati znatno manje stanovnika, a opstanak nekih opština biće ugrožen. Zahvaljujući akciji koju vodi Ministarstvo za brigu o selu u Srbiji su sela za poslednnjih nekoliko godina dobila nov lik, a to je 3.520 sređenih kuća i 16.000 novih stanovnika! Uz pomoć države onim koji hoće da žive u selima, a u Srbiji danas postoji 4.720 sela. Od toga će do 2050 godine nestati sa mape oko 3.000 njih! Sad je u fazi nestajanja oko 1.200 koji imaju manje od po 100 stanovnika. To su procene Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prema „srednjem očekivanom scenariju“. To sve je posle popisa u 2023/24 godini saopštio RZS. To su ona sela koja imaju do 100 stanovnkika. Ona nemaju šanse za opstanak i ostanak i u njih se neisplati ulagati.

Inače, spasavanje sela, vodi Nacionalni tim za preporod sela Srbije u okviru Ministarstva za brigu o selima. Takva briga o selima u Jugoslaviji, odnosno sad u Srbiji nije postojala posle Drugog svetskog rata! Preporod sela znači i preporod i spasavanje države! Jer, zemlja koja nema sela, postepeno će nestati sa mape! A, spasavanje sela znači preporod i spasavanje države Srbije. U zemlji Srbiji, koja posle nakon poslednjeg popisa ima tek oko 6,6 miliona stanovnika, od kojih čak 40 odsto njih živi u ruralnim sredinama, odnosno naseljenim mestima – selima! Prema poslednjem popisu, u njoj danas ima 4.720 sela. Osnovni razlog je je demografski problem, a iza njega stoji niz drugih razloga!

Povodom sumiranja rezultata brige o selu Srbije, vodi  nadležni ministar Milan Krkobabić, kaže: „Ovo što radimo je misija na delu, a počelo je i uzelo maha osamostaljivanje mladih ljudi. To nije kampanja, to je dugoročno strateško opredeljenje Republike Srbije, od posebnog značaja za očuvanje nacionalnih i državnih interesa“, izričit je Krkobabić. „Pravi primer su tih 16.000 žena, muškaraca i dece, tih mladih ljudi koji su stekli svoje nove domove, useljavajući se u 3.520 kuća u selima širom Srbije“, poručio je Krkobabić. U Palati Srbije, predstavljeni su svi programi ovog Ministarstva, realizovani čak u 153 lokalne samouprave u Srbiji, od ukupno 174. Istaknuti su vidljivi rezultati koje su programi Ministarstva postigli za kratko vreme. Program naseljavanja napuštenih seoskih kuća, je svojevrsna „lična karta“ ovog Ministarstva. Ono je odavno premašio sva očekivanja u radu i rezultatima. Samo u 2024. godine oživelo je 870 napuštenih seoskih kuća širom Srbije.

Seoskom stanovništvu u Srbiji značajno je olakšao život i – besplatan prevoz mini busevima. Prošle 2024. godine dodeljeno je još 17 vozila, čime je njihov ukupan broj od početka programa bio – 78. Vozila su otišla i u četiri opštine na Kosovu i Metohiji.

Posle uspešno realizovanog programa „500 zadruga u 500 sela“, u Srbiji je osnovano čak 1.100 novih zadruga.  Sa istim ciljem osnaživanja privrednih aktivnosti u selima, 2024. godine pokrenut je i Program podrške razvoju privrednih aktivnosti. Mladi koji dobiju kuću, sada dobijaju priliku i da u svojim selima razviju posao. Novac za preduzetnike dodeljen je u 14 opština, koje će ga rasporediti vrednim zanatlijama i malim privrednicima sa svojih teritorija. Prvi preduzetnici, njih oko 50, već su početkom 2025.godine krenuli u realizaciju svojih biznisa. Zadrugarstvo je oživelo od 2017.do 2021. godine jer je sa 2,2 milijarde dinara pomognut rad 207 starih i novih zadruga!

Jer, jednako kao i žiteljima gradova, i stanovništvu na selu  potrebno je mesto na kom će se okupljati, družiti, obeležavati važne datume, organizovati kulturne i sportske događaje. Zato je još jedan novi program Ministarstva za brigu o selu – dodela novca za obnovu Seoskih domova imao veliki odjek i podjednako interesovanje lokalnih samouprava. Novac je dodeljen i već je počela obnova 19 seoskih domova, i to odjednom. To su domovi kulture ili zadružni domovi u selima širom Srbije. Ponovo će to biti mesta gde pulsira život, mesta gde će se okupiti mladi, ali i najstariji. Ministarstvo za brigu o selu, pod vođstvom ministra Milana Krkobabića, započelo je inicijativu obnove 19 seoskih domova širom Srbije, nakon što su potpisani ugovori o dodeli bespovratnih sredstava za njihovo opremanje i uređenje.

Miholjski susreti okupili 250.000 učesnka

I 2024. godine širom Srbije realizovani su Miholjski sureti sela, manifestacija koju je osmislio i zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem utemljio ministar Milan Krkobabić. I prošle 2024. godine od juna do decembra ova manifestacija okupila je oko 250.000 učesnika, iz 1.500 sela u 113 opština širom Srbije. Jer, samo je u 2024 godine oživelo 870 napuštenih seoskih kuća širom Srbije!

„Sela Srbije čekaju mlade ljude. Samo sa njima imaju šansu da opstanu“, rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u Palati Srbija, povodom sumiranja rezultata rada Ministarstva u 2024. godini. Program naseljavanja napuštenih sesokih kuća, je svojevrsna „lična karta“ ovog Ministarstva, što je odavno premašilo sva očekivanja.

Ukazivanje na problem inflacije

Srbija među najsiromašnijim zemljama Evrope prema BDP-u po glavi stanovnika! Iako se državni zvaničnici neretko hvale time da je Srbija prošle godine imala rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji je bio među najvišim u Evropi, uz obavezan epitet da je „ekonomski tigar“, podatak koliko naša zemlja loše stoji kada je reč o BDP-u po glavi stanovnika retko pominju.

Statistička agencija Evropske unije (EU), Eurostat, objavila je nedavno podatke realnog BDP-a po glavi stanovnika za gotovo sve evropske zemlje, a oni pokazuju da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, piše Danas. Realni BDP po glavi stanovnika je ekonomski pokazatelj koji meri prosečni ekonomski rezultat po osobi u nekoj zemlji, uzimajući u obzir i inflaciju. Podaci za Srbiju su utoliko lošiji, jer je i inflacija u našoj zemlji među najvišom u Evropi. BDP po glavi stanovnika je bolji pokazatelj životnog standarda građana nego ukupni BDP, a kojeg predstavnici naše vlasti češće prikazuju kada žele da istaknu „koliko građanima Srbije dobro ide“.

Međutim, kada se prosečan realni BDP po glavi stanovnika u EU koji je prošle godine iznosio 33.530 evra uporedi sa BDP-om po glavi stanovnika Srbije koji je bio 8.900 evra, razlika u bogatstvu, tj. siromaštvu postaje jasna.

Realni BDP po glavi stanovnika u Srbiji ne iznosi ni celih 30 odsto (26,6 odsto) prosečnog realnog BDP-a po glavi stanovnika u EU za 2024. godinu. Može se reći da je jedan stanovnik EU u proseku skoro četiri puta bogatiji od jednog građanina Srbije. To znači da ima i više novca za bolji i kvalitetniji život, više mogućnosti da kupi više robe i usluga, da putuje, ulaže u svoje zdravlje, obrazovanje, nekretnine, pa i u luksuznu robu.

Gde je Srbija na listi?

Srbija je na listi evropskog realnog BDP-a po glavi stanovnika pri samom dnu. Jedine siromašnije zemlje od Srbije u Evropi su Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina. Iako podaci na Eurostatu za ove tri zemlje nisu objavljeni za 2024. godinu, da su ove zemlje siromašnije od Srbije može se zaključiti na osnovu podataka iz 2023. Ti podaci pokazuju da je realni BDP po glavi stanovnika u tim zemljama bio za nekoliko hiljada evra niži od Srbije.

Zanimljivo je da se Crna Gora već 2023. godine približila Srbiji kada je reč o realnom BDP-u po glavi stanovnika i preti da je pretekne, te su Srbija i Crna Gora trenutno na sličnom nivou po ovom ekonomskom pokazatelju. Najbogatija zemlja Evrope je Luksemburg gde je realni BDP po glavi stanovnika iznosio čak 100.880 evra, iza nje je Irska sa 85.700 evra, a na trećem mestu je Švajcarska sa 80.080 evra. Kada je reč o iznosu realnog BPD-a po glavi stanovnika u okruženju Srbije, on je u Bugarskoj prošle godine iznosio 11.300 evra, u Rumuniji 13.130 evra, Mađarskoj 16.160 evra, a u Hrvatskoj 16.690 evra. U Sloveniji iznosi čak 25.380 evra.

Da nije sve tako crno kada je reč o Srbiji pokazuje podatak da u poslednjih 10 godina, pa i duže, realni BDP po glavi stanovnika konstantno raste. I dok je realni BDP po glavi stanovnika Srbije u 2014. godini iznosi 5.930 evra, sada iznosi 8.900 evra. To znači da je u poslednjih deset godina porastao za skoro 50 odsto.

Ekonomista Milan Kovačević ukazao je da BDP-a nije dobar meritelj kako se živi u nekoj zemlji, dodajući da čak ni njegov rast nije pravi pokazatelj da se toliko popravio život u toj zemlji.

„Statistika nije tako idealna da sve to odmeri. Daću vam primer, mi smo potrošili novac jednom da se rekonstruiše nadstrešnica na staničnoj zgradi u Novom Sadu i to je nama tada povećalo BDP. Sada mi to moramo ponovo raditi, pa bi trebalo zbog toga i korigovati statistiku“, izjavio je Kovačević.

Dalje, govoreći o tome kako BDP raste, Kovačević je objasnio da je on u Srbiji pretežno vezan za „neke kraće događaje“.

„Mi nemamo rast BDP-a zato što smo strana ulaganja dobili za večna vremena. Već sada znamo da su nam neki strani investitori koji su nam dodavali rast BDP-a već digli sidro i idu iz ove zemlje. Zbog toga je najbolje imati BDP koji možete u celini da potrošite kako biste postigli jedan održiv, stalni i realtivno stabilan rast. Mi to nemamo“, objasnio je Kovačević.

Dodaje da Srbiji skoči BDP nakon napravljenih nekoliko auto-puteva, dok se sledeće godine ne mogu praviti ti isti auto-putevi. Ono što će u narednim godinama uticati na rast BDP-a biće izgradnja objekata vezanih za izložbu EXPO, rekao je Kovačević, ukazujući da je to još jedan „kraći događaj“. Zbog toga je, kako je rekao Kovačević, kao pokazatelj mnogo bolje upotrebljavati BDP po glavi stanovnika, nego ukupan BDP.Uz pomoć BDP-a po glavi stanovnika može se upoređivati šta se događa kod nas u odnosu na druge zemlje, a to što BDP raste jednoj maloj zemlji, koja je krenula sa jednog niskog nivoa, taj pokazatelj treba najmanje koristiti.

Takođe je istakao da je inflacija u Srbiji veća nego realni rast BDP-a, objašnjavajući da je nama veći problem što imamo visoku inflaciju nego što nam je korist od tog relativno malog rasta BDP-a. Na pitanje kada se pogleda lista Eurostata i kada se vidi da je Srbija na dnu lestvice, da li se u tom slučaju može reći da je naša zemlja „ekonomski tigar“, Kovačević je rekao da na osnovu tih podataka možemo samo reći da je Srbija jedna od najnerazvijenijih zemalja u Evropi.“Sva sreća pa je Evropa nešto razvijenija nego ostali svet, pa smo u ukupnom svetu malo bolji“, zaključio je Kovačević.

O autoru

Branislav Gulan (1953), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog „Prometeja“, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane „Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu  i o selu u Republici Srbiji 2024. godine..

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su takođe dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je njegova ćevrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

(Nastaviće se)