Ne izgledaju sva čudovišta kao čudovišta. Neki svoja čudovišta u sebi nose. Tih je najviše. Što bi banaćani rekli: spolja gladac, a unutra jadac. Previše je tih pohlepnih i neukih, zluradih i osvetnika, mentalnih siledžija i poltronaša i njihovih sakrivenih čudovišta. Šta od takvih u vlasti narod može da očekuje osim terora? Većina ih se prodala, a bedne benefite i benefite svoje dece. Tuđa deca neka idu iz zemlje dok su njihova uhlebljena. Bedno, no istina. Smeju li na crtu ti nosioci neistina i otimačine? Politikanti, kvazi potkovani teoretičari sa dve noge i tri padeža, neborci, trutovi, alave neznalice, trtadžije, ćutolozi ispod žita, fejsbuk ratnici za botovsku dnevnicu, podjorgandžije… oni vladaju narodom koji su ubedili kroz mnogo generacija u najtužniju stvar: da su srećni ako imaju šta da jedu i plate dažbine. Voli ovaj narod čizmu što ga gazi i pogana usta što ga pljuju. Živi kao da ne živi, veruje u bolje sutra, a zna da to nije istina i zalud sva pitanja o razumu, slobodi, promenama i demokratiji.

Milica Gardinovački

Nema pijaće vode u gradu. To je već jadna i ožvalavljena istina, ali dokle ide ova lokalna vlast kada su jednu jedinu cisternu sa (recimo) pijaćom vodom u gradu napunili (kažu) vodom iz Novog Sada, a nije kontrolisana danima (stoji u plehanoj cisterni na plus 50 i više stepeni na trgu i uz sve to stiže zvanična objava iz Novog Sada da su u njihovom vodovodu pronađeni crvi. Posebnim hemikalijama koje puštaju u vodovod ubijaju crve i (kažu) da će za koji dan voda ponovo da bude ispravna. Jedno jednostavno pitanje za zrenjanince: da li je dopunjavanjem vode iz gradskog vodovoda u cisterni omogućeno da arsen iz zrenjaninske vode uništi (pobije) novosadske crve? Živimo u vremenu kada ćemo da klečimo pored nekog izvorčića ili potoka i da šakama zahvatamo vodu za piće jer u gradu postoji samo tehnička voda… za flaširanu većina nema para, a i priča se da većinu te vode pune u flaše kojekakvom vodom u kojoj caruje hemija. Naselje Duvanika u gradu danima nema vodu…nikakvu. Navodno je u drugom kraju grada nekakva havarija i to je razlog. Posle celog dana obustave ljudi iz komšiluka su videli čoveka kako sakuplja vodu iz klime za kućni toalet. Posle će da nas ubede da su majmunski virusi pristigli iz Koznaodakle!

Inače, Zrenjanin je učinila ponosnim svojim dolaskom Milica Zavetnica Đurđević Stamenkovski. Posebno su zrenjaninci bili dični što je sa sobom dovela i državnog sekretara u tom ministarstvu Radoša DVERI Pejovića. On kao zrenjaninac koji je savršen primerak poznavanja muka građana po pitanju socijalne politike i porodica uopšte. Kao nezaposleni nastavnik sa NEKIM dosijeom pretrčao je neverovatnom brzinom i to u prvom krugu dolaska SNS na vlast sa mesta prvog čoveka DVERI i desne ruke Boška Obradovića u Banatu. Prvo se provlačio kroz Skupštinu pokrajine, a tamo je stigao uz Boškovu pomoć – postavljen je kao sekretar poslaničke grupe opozicije u Republičkoj Skupštini. Posle je zaboravio i DVERI i Boška i ideologije opozicije i uhlebio se u režimu kao dobro pozicioniran. Istina, većina komšija u naselju gde živi ga na veliko pljuje, ali kada ima neko podebeo obraz ili umesto njega đon onda to i nije problem. Slikanje sa Salapurom i gomila praznih obećanja i ministarka je završila poduhvat. Istina, nije donela ni ventilatore, a nije ni pevala, ali ima vremena… tek je od skoro na toj funkciji… naučiće.

Nego, nije sve u pijaćoj vodi… malo je i u svetoj vodici. Priča mi komšinica da su joj dolazak najavili rođaci koji žive u Francuskoj i da su je zamolili da u katoličkoj crkvi u Ečki (selo između LINGLONGA i Zrenjanina na 7 kilometara od centra grada) zakaže venčanje. Istina, mladenci ne žive u Srbiji, ali su im ovde koreni, katolici su i žele da se venčaju u Banatu. Šok. U selu u crkvi nema sveštenika koji govori srpski. Sveštenik u katoličkoj crkvi u Ečki je crnac koji govori engleski! Zbunjena žena jedva se sporazumela i otišla u katoličku katedralu u centru grada, na trgu pored zgrade gradske uprave i gle čuda…. ni tu nema nikoga ko bi mogao da obavi venčanje, ali bi mogli da se dogovore, najave datum pa bi se nekako snašli ti odgovorni. Nema potrebe ma šta da se kaže. Verovatno ćemo umesto Božića i katoličkog i pravoslavnog uskoro slaviti kinesku novu godinu i nekakve dane zmije, zmaja, vepra, pacova…..

Kad smo već kod Linglonga vreme je da najavimo da će fabrika gume početi sa zvaničnim radom u petak 13.9. ove godine kada se i najavljuju neki gosti i neki ceremonijal. Problem ovdašnjeg lokalnog režima je što zaposleni po javnim preduzećima, a i članovi SNS sekte listom odbijaju da podrže početak rada i prisustvuju dočeku elitnih zvanica. Možda bi odziv bio veći uz kineski vatromet, zastavice i cirkus, ali ovako „na suvo“ teško ide organizacija… Učinak gradske vlasti, pogotovo od Salapure i njegovog tima od 2020. je ono protiv čega su bili zdravorazumski građani. Ništa se ne menja… posle lokalnih izbora ostali su isti predsednik Skupštine grada i njegov zamenik (Janjić i Mitrović), oholi dvojac koji očigledno misli da se grad vrti oko liste njihovih želja. Čak je i Svetlana Grujić kao sekretar Skupšine iz prethodnog saziva ostala na istom mestu. Nepromenjen je gradonačelnik koji osim poturanja poluprofila za slikanje ne ume ništa… čak ni iz svoje kvazi struke kinezoterapeuta sa zvanjem doktora. Nisu se menjali ni direktori javnih preduzeća, ni spiskovi botova, ni sudije, ni policija…. Mirno i ravno sve u Banatu… samo LINGLONG talasa.

Jedini učinak gradonačelnika je to što je delio mandarine učesnicima maratona kroz grad. Linglongu voda, plin, putevi i struja, a zrenjanincima zatrovan i vazduh i zemlja i ogađena socijalna politika. Narod ćuti. Ćute i zvaničnici da postoji problem u organizaciji proslave početka rada u Linglongu. Veliki broj zaposlenih u gradskoj upravi ne želi da učestvuje u pripremi ovog događaja niti da prisustvuje svečanosti uz prisustvo celog državnog vrha. List Zrenjanin je objavio javni poziv za prezentaciju urbanističkog projekta urbanističko – arhitektonske razrade lokacije za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa i uređenja javnih površina koju je LINGLONG podneo odeljenju za urbanizam gradske uprave. Radi se o želji LINGLONGA da izgradi stambeni kompleks od 30.000 kvadrata. Radi se i o tome ko će iz JP URBANIZAM da stavi potpis i dozvoli Kinezima izgradnju. Znamo li uopšte šta to znači? Koliko je to veliki horor za život građana i ko se u gradu okoristio dolaskom Linglonga i radne snage, onih pominjanih žutih ljudi kada je Toma diploma bio predsednik? Sa mladim Kinezima ide i prostitucija, alkoholizam, kocka i droga, a kinesko gledište na pedofiliju smo već videli kada je grupa Kineza delila devojčicama flajere sa obećanjima nemogućeg u centru grada, maltene pod prozorom gradonačelnika.

Sve se češće čuju glasni komentari da Kinezi pored gumare grade laboratorije i zgrade koje više liče na administrativne centre nego na gumarske radionice. Čudan su neki svet i svakojaka čuda su od njih moguća. Ne bi bilo iznenađenje da u skorije vreme nastanu i mesare sa psećim i mačijim mesom i ko zna kakvim još jer je opšte poznato da Kinezi jedu sve što trči, leti i puzi tako da bi to bila sjajna investicija ovdašnjih pohlepnika. Takođe ostaje nejasno gde se sahranjuju Kinezi jer je to apsolutno pitanje bez odgovora koje itekako često građani postavljaju. Sprema se proslava 13. septembra u LINGLONGU… najveći koristoljupci i poltroni rado sklapaju dogovore, ali se nerado pojavljuju na takvim manifestacijama. Sitna boranija po javnim preduzećima ide, ali takođe nerado i to iz jednog jedinog razloga – ne želi da se zna da je to podrška režimu, ne želi da se obelodani da je neko ko je podržao sve ono čega se pametni stide i protiv čega se bore jer je protiv pameti i protiv normalne budućnosti ljudi.

Neverovatna je logika ljudi u gradu i kada je školska godina u pitanju. Zakon kaže da roditelji mogu da za prvake dobiju dva slobodna dana, ali poslodavci se oglušuju čak i u javnim preduzećima i ustanovama. Roditelji uzimaju slobodne dane, tačnije dane od godišnjeg odmora da bi ispratili prvake zbog kojih su podigli kredite za knjige i opremu za školu. Samo beogradska deca su dobila pomoć i besplatne udžbenike. Vazda razlika u odnosu prema deci i sve je veća. Zanemarujemo mi decu iako se Obraćator previše često poziva na brigu o njima. Pre otprilike dva meseca, možda malo više, deca iz Idvora, rodnog mesta Mihajla Idvorskog Pupina, pozvana su na predstavu o Pupinu u lutkarsko pozorište u Zrenjaninu. Kažu, cela škola oko osamdeset đaka… Ulaznica za pozorište 150 dinara, ko nema – ne mora da plati. Posebno selo, posebna deca, posebna predstava. I kako to biva, skupili su pare za karte, ali za autobus do Zrenjanina nisu. Gotovo niko od njih i nije bio u Zrenjaninu, a tu je, pod nosom. Ipak su nekako došli, odgledali predstavu, pozorište, prošetali gradom i pojeli sladoled na štapiću. Pošli kući i rekli: HVALA VAM ZA EKSKURZIJU. Da li uopšte treba komentar?

Zrenjaninsko lutkarsko pozorište (pa i dramska scena) je najnagrađivanije dečije pozorište u regionu. Imaju nekoliko neverovatnih predstava, veliki trud, timski rad i odličan rukovodeći kadar. Zar ovaj režim ne zna da 3/4 osnovaca nikada nije bilo u Novom Sadu… na 40 kilometara od Zrenjanina. Nemaju roditelji novac… ne putuje se… a grad je ispod republičkog srednjeg proseka primanja sa tendencijom na još gore. Da li to nekoga zanima? Za našu decu… Čiju,bre, decu? Sva sreća pa se na horizontu još nije pojavio strani investitor koji bi od nas pravio sapun iako ne znači da neće. Ako se ima jezik na uzdi još nekako, ako je drugačije, nemilost… Dokle? Ostalo je samo rečito ćutanje i malo prkosa. Komunalni radnici u selima i poljočuvari imaju mesečno oko 30.000 dinara, a portiri u agencijama sa 250 sati (umesto 160) do 65.000. Negovateljice, vešerke, kuvarice u staračkim domovima do 50.000…. Pa gde je prosek… neko je pojeo prosek… uglavnom građani i znaju ko, ali se rukovode poznatom rečenicom: Bog sve vidi ili nije svačija gorela do zore i tako ode život.

Iz pokrajinskog budžeta je Zrenjaninu dato 112.000.000 dinara za izgradnju vrtića u delu grada Bagljaš.  Zapravo, za izgradnju objekta za jaslene grupe sa rokom završetka radova avgusta 2024. Međutim, na tom mestu je livada na kojoj ni građevinske table nema. Lokalna samouprava je objasnila  da je početak radova pomeren na 2025. godinu, završetak 2026. To znači da od bazne godine radovi kasne tri godine. Kakav je to projekat od važnosti kada su pare spremne, a u startu radovi kasne tri godine? Eeeee, to je projekat za našu decu. Njihovu čuvaju kinderfrajle ili privatni vrtići… a mi ćutimo… ma, samo da ne bude gore… je opravdanje. Dotle se narod uveseljava raznim fijakerijadama, gulašijadama, paprikašijadama, a sada i zečijadom… Sa akcendom na JADA neka neko objasni koliko to zečeva ima u Elemiru da bi se ta zečijada sprovela. Verovatno su iscrpljene sve JADE pa sve po sistemu daj šta daš… Ma, samo neka je veselo i bez pameti.

Inače, u gradu je organizovan tim koji treba da sprovede postavljanje kamera po gradu i raskrsnicama. Odgovoran za taj posao je Duško Radišić koji je davne 2012. proglašen za ultra giga mega informatičkog stručnjaka. Govorili su da su se svetske IT kompanije otimale za njega, ali da je on odabrao da bude praziluk Gorana Kneževića u SNS poduhvatu. Istina, kasnije su svi shvatili da on jedva ume da isključi računar i to poput bivšeg načelnika Srednjebanatskog okruga Dušana Šijana – izvlačenjem utičnice iz zida. Taj Radišić je oko sebe okupio ljude koji navodno znaju kako se umrežavaju gradske kamere, kako se i gde postavljaju i ko je u nadležnosti da prati njihov rad. Niko u gradu nije uveren da su izabrani baš pravi ljudi, ali kakav god da je izbor takozvanih stručnjaka kamere nisu proradile. Građani mesecima imaju traume od kamera na većim raskrsnicama i kod nadvožnjaka, ali sada je i zvanično da kamere nisu u upotrebi, nisu uključene i kao da i ne postoje. Dato je i neko objašnjenje da nije potpisan dogovor između ministarstva policije i gradske uprave. Da li je tu istina ne zna se, ali se pouzdano zna da je to bio jalov posao i da se izgleda završio sitnim koristima onih blizu vatre. U svakom slučaju je sramota da grad nema kamere i da je finansiran fantomski projekat.

A ako ćemo o Dušku Radišiću- pa RADO ga se sećamo iz priča o plastenicima koje je kao odgovorni postavio bukvalno ispred kuća stanovnika u naselju Gradnulica Guvno i to za potrebe mladih parova u cilju razvoja stakleničke poljoprivrede. U staklenicima nikada nisu zasađene kulture, nisu ni dodeljeni onima koji su želeli da se time bave, nije dovedena ni voda, ni struja, ali zato je korov u staklenicima bukvalno probio iste i napravio zmijarnike. Šta reći nego vrhunski stručnjak i organizator… nekadašnji pomoćnik gradonačelnika…. Da nije strašno pukli bi od smeha, a ovako se samo neka mučnina oseća. Tih sposobnih i privilegovanih je mnogo zato je i očigledno da Zrenjanin tone, zapravo je potonuo, ali kao da to niko ne primećuje. Ružičaste naočare su čuda, ali osobe kojima je prevashodno važno praćenje turskih serija i rijaliti Pink programi nisu reper za pamet i definiciju iste. Pakao je na zemlji i svi đavoli su tu,ali ne znam koliko to dopire do pameti onih koji bi to trebali da znaju. Sami sebe sahranjujemo uz čist mazohizam i primitivna pravdanja.

Svetina sa ikonama ruši pederastiju, ali vlast ne. U Zrenjaninu nema uslova za sreću. Nigde. Ni u porodici jer pare, posao, vreme, deca… sve je izopačeno. Nestajemo uz sopstveni blagoslov pravdajući sve Božjom voljom. I treba da nam bude gore. Ni ovo ne zaslužismo. Najteže se povredi svako ko se saplete o sopstveni visok prag tolerancije, a naš prag i ne postoji… sve tolerišemo… i loše plaćen težak posao i prevelike komunalije i bedan zdravstveni sistem i loše školstvo i inflaciju i teror onog što bi satima da se obraća naciji iznoseći neistine i nebuloze. Ćutimo. Imali smo dane piva za veselje, a sada ćemo u decembru da slavimo Kinesku novu godinu umesto ona dva uobičajena Božića. Kao da još uvek nismo shvatili kinesku pošast u gradu zbog gumare i izgradnje stanova za radnike koje u stotinama dovlače iz Kine. I tako, neko broji pare, neko broji dane i ulazimo u jesen. Čekamo dane pečene paprike i ajvara i gradonačelnikovo proglašenje pobednika u tim takmičenjima. Zrenjanin nije šetao ni protiv vode, ni protiv gumare, ni protiv litijuma. Nije ni čuda ako se uzme u obzir da je ne tako davno imao najveći broj ludnica u odnosu na teritoriju i broj stanovnika. Banat više nije žitnica, a ni ljudi nisu nekadašnji… Šta možeš da učiniš sa svetom ako ne čitaš dovoljno i ne misliš previše? Zato ovde niko ni ne čita, ni ne misli… po inerciji idemo u sunovat… pa – živeli u to ime.