Poziciju predsednika SAD po mnogim pitanjima neretko nazivaju dvoličnom, ali kada je reč o njegovom odnosu prema iransko-izraelskom ratu koji se razbuktava, ona izlazi izvan tih okvira i u potpunosti zaslužuje da se nazove višestrukom.

Piše Dmitrij Minjin

U jednom govoru, Tramp može dati ne čak dve izjave koje se međusobno isključuju, već tri, četiri ili više. On istovremeno naziva izraelsko likvidiranje iranskih lidera „odličnim“, ali traži da se ne ubija vrhovni ajatolah Ali Hamnei; preti da će sam naneti „monstruozan“ udar po toj zemlji i poziva obojicu protivnika da zaustave borbena dejstva; govori o tome da bi izraelski udari „mogli da ubrzaju zaključenje sporazuma“ i izražava nadu da će biti prekinuti; s ciničnom ironijom govori o tome da je ubijen deo iranskih pregovarača sa SAD o iranskom nuklearnom programu i pritom poziva one koji su preživali da obnove prekinute pregovore s očiglednom namerom da im jednostavno uruči američki ultimatum. Tramp se bukvalno kune u to da SAD nisu pomagale Izraelu u njegovim dejstvima i da se ne spremaju da napadnu Iran, ali pritom prebacuje u region značajna dodatna pojačanja, daje Netanjahuu odrešene ruke za popunjavanje vojne opreme i vodi aktivnu organizacionu pripremu za priključivanje izraelskim operacijama. On je čak ranije napustio, po njegovim rečima „bezvredan“, sastanak G7 u Kanadi, s ciljem sazivanja Saveta za nacionalnu bezbednost SAD na kojem bi se razgovaralo o mogućem stupanju američke vojske u rat.

U razgovoru sa novinarima pred odlazak u Kanadu na samit G7, Tramp je rekao da su, po njegovom mišljenju, „šanse za sporazum velike“, ali da je „ponekad potrebno boriti se“. On je odbio da kaže da li je molio Izrael da zaustavi udare na Iran. Ali na pitanje da li će SAD nastaviti da podržavaju izraelsku kampanju, odgovorio je potvrdno.

Da li je to specifična politička taktika Trampa u duhu „umetnosti dogovora“ ili posebno političko-psihološko rastrojstvo koje njegovi protivnici nazivaju ne „bipolarnim“ već u skladu sa vremenom – „multipolarnim“? Međutim, one koji ga pozivaju na uzdržanost u iransko-izraelskom konfliktu, on sam naziva „ludima“. Kao, na primer, svog bivšeg aktivnog saradnika i sadašnjeg oponenta Takera Karlsona iz Fox News-a. „Lud“ je, za njega, iako zbog drugih motiva, postao i njegov pređašnji istomišljenik i glavni finansijski sponzor Ilon Mask. Generalno, „Bela kuća“ je neka vrsta „Belih stubova“, sudeći po rečima njegovih stanovnika i posetilaca.

O Trampovoj realnoj političkoj liniji, uključujući i bliskoistočno pitanje, ne treba suditi po rečima, već po delima. A dela su takva da su praktično svi jednoglasni u tome da bez njegovog odobrenja i aktivne vojno-tehničke pomoći, iako bez direktnog učešća, Netanjahu jednostavno ne bi bio u stanju da sprovede sadašnju operaciju.

O tome svedoči masa podataka – od prebacivanja u Izrael, pred sam početak konflikta, do 20.000 PVO raketa, između ostalog i iz Ukrajine, do slanja dodatnih aviona – vazdušnih tankera KS-135, bez kojih izraelska avijacija jednostavno ne bi mogla da doleti do Irana; da se i ne govori o davanju obaveštajnih podataka prikupljenih sa satelita. A tokom iranskog odgovora po Izraelu, američka vojska je u potpunosti bila uključena, što ne može da se nazove indirektnim učestvovanjem u ratu, već njegovim integralnim delom.

Štaviše, iranski zvaničnici priznaju da su upali u stratešku zamku koju su im namerno postavili Tramp i Netanjahu. Uzgred, u Izraelu su, ne bez izvesne doze podsmeha i drskosti, potpuno saglasni sa ovim. Samo po sebi, ovo je veoma poučno za ostatak čovečanstva i potpuno aktuelno za mnoge druge situacije i goruće tačke danas u svetu – da ne budu iznenađeni „neočekivanim“, ali zapravo dobro pripremljenim trikovima Amerike.

Visoki iranski zvaničnici rekli su za Njujork tajms (NYT) da iako je Iran znao da se Izrael priprema za mogući udar po njihovim nuklearnim objektima, nije očekivao da Tel Aviv nanese takav udar dok su još trajali nuklearni pregovori sa SAD. Teheran je pretpostavljao da do šeste runde američko-iranskih pregovora, planiranih za 15. jun u Omanu, neće doći ni do kakvih napada. Prema podacima NYT, Iranci su smatrali da su izveštaji o predstojećoj izraelskoj pretnji bili propaganda, koja je trebalo da ih natera na ustupke u pregovorima o nuklearnom programu. Zvaničnici su rekli da je samozadovoljstvo možda sprečilo preduzimanje planiranih mera predostrožnosti u slučaju izraelskog napada. Na primer, uoči napada, visokopostavljeni predstavnici vojske ostali su kod svojih kuća, a ne u skloništima, što je omogućilo Izraelu da ubije mnoge od njih, pa i prvog čoveka Korpusa čuvara islamske revolucije Hoseina Salamija i šefa Generalštaba oružanih snaga Mohamada Hoseina Bagerija.

A The Times of Israel, pozivajući se na visokopozicioniranog izraelskog zvaničnika, priznaje da su „poslednjih dana Izrael i SAD sproveli veliku kampanju dezinformisanja, da bi uverili Iran da udar po njegovim nuklearnim objektima nije neizbežan“. Po tvrdnjama pomenutog zvaničnika, „Donald Tramp bio je aktivan učesnik ove prevare i znao je o vojnoj operaciji od trenutka kad je premijer Benjamin Netanjahu doneo odluku o sprovođenju udara u ponedeljak“. To što je Tramp navodno rekao Netanjahuu, u „dramatičnom“ razgovoru, da isključi napad na iranske nuklearne objekte iz svoje agende dok traju pregovori, o čemu su svi izveštavali, bilo je „namerno netačno“.

„Iran ima nepobitne dokaze da američka vojska podržava vojne napade izraelskog režima protiv Islanske Republike“, rekao je ministar spoljnih poslova Abas Arakči.

U smislu „pričanja priče“ i odvlačenja pažnje, posebno se istakao specijalni izaslanik američkog predsednika za Bliski istok Stiv Vitkof, tipični lik iz poznate poslovice: „Slatkorečiv, ali srca surovoga“, što, uzgred, može da podstakne da se bolje sagleda njegova uloga i u ukrajinskim događajima.

Upravo on je usadio Irancima ideju da im se ništa loše neće desiti sve dok pregovaraju sa njim i predlagao je da se uskoro održi sledeća runda pregovora u Omanu. Tramp je izjavio da SAD i dalje ima nameru da nastavi nuklearne pregovore sa Iranom, ali da nije ubeđen da će se oni održati.

Pored toga, postoje izveštaji o tome da se SAD zajedno sa Izraelom više ne ograničavaju samo na iranski nuklearni program, već da im je cilj smena režima u ovoj zemlji. Tako je Politiko objavio da je, bez obzira na najavljeno raspuštanje čuvenog subverzivnog organa SAD, multimedijalnog kanala Glas Amerike (VOA), u Vašingtonu doneta odluka da se reanimira njegova redakcija na persijskom. Zaposleni u ovoj redakciji (njih 75), koje je Trampova administracija suspendovala s posla, hitno su vraćeni na posao. Nije teško shvatiti kakve zadatke će ova redakcija imati.

„To jednostavno pokazuje koliko je administracija idiotska, uzimajući u obzir šemu otpuštanja i vraćanja na posao, koja je Amerikance koštala ne zna se koliko miliona dolara“, rekao je, uz zahtev da ostane anoniman, jedan od zaposlenih u VOA, koji se nalazi na prinudnom odmoru. „To je prava prevara, rasipanje i zloupotreba.“

Uz sve to, Tramp se, unutar same Amerike, suočava sa sve većim otporom prema mogućem uvlačenju ove zemlje u rat. Progurati kroz Senat dozvolu za njegovo sprovođenje biće krajnje problematično. Demokrate su po definiciji protiv rata, a od republikanskih senatora, prema podacima nekoliko izdanja, gotovo je dve trećine onih koji se zalažu za nastavak nuklearnih pregovora sa Iranom i neulazak u rat.

Tako da Taker Karlson, kojeg je Tramp nazvao „ludakom“, u svom suprotstavljanju politici predsednika u tekućoj krizi, odjednom nije sam. Najverovatnije da će Tramp nastaviti svoju politiku indirektne podrške Izraelu, koja mu omogućava da zaobiđe procedure u Senatu, ali koja će, svejedno, ostaviti negativan trag kada je o njegovom ugledu reč.

U stvari, Trampovo obećanje da će zaustaviti sve sukobe na svetu, za sada je rezultiralo samo širenjem postojećih žarišta i pojavom novih. Ma koliko proklamovao svoje težnje ka „miru u celom svetu“, iz nekog razloga on Ameriku opet vraća na uobičajen put.

Kako u svojoj kolumni u Njujork tajmsu piše direktorka programa za Bliski istok u fondaciji Defense Priorities Rouzmeri Kelanic: „G. Tramp se često hvali da tokom svog prvog predsedničkog mandata nije započeo nijedan novi rat. Ovaj rekord je vredan da postane nasleđe. On mora da se suprotstavi pritisku od strane g. Netanjahua i „jastrebova“ u svojoj domovni, da bi izbegao tragične, nepopravljive posledice.“

Scenariji diverzije protiv Irana i Rusije dolaze iz britanske „kuhinje“

„Paučina“ za Teheran

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da RF osuđuje akcije Izraela, koje krše Povelju UN i međunarodno pravo, saopštila je pres-služba Kremlja. Očigledno je da je Izrael, ignorišući američko-iranski pregovarački proces, odlučio da uništi nuklearni program Teherana isključivo vojnim sredstvima.

Piše: Maksim Stoletov

CAHAL (odbrambene snage Izreaela) je izvršio niz napada na strateške objekte u Iranu. Na meti vazdušnih udara bilo je više od 100 ciljeva, istovremeno su sprovedeni veliki napadi unutar same iranske države, koje su sprovele „krtice“. Diverzanti su napali rukovodioce Revolucionarne garde, posebno vazduhoplovnih i pomorskih snaga, nuklearne fizičare, a takođe su aktivirali dobro prikrivenu mrežu dronova i sistema visokopreciznog oružja, kojima su udarili po PVO Irana i raketama „zemlja-zemlja“. Bili su napadnuti aerodromi, skladišta, objekti na železničkim prugama i fabrika za obogaćivanje uranijuma u rejonu nuklearne elektrane Natanz. Prema ažuriranim podacima iranske organizacije Crvenog polumeseca, napadnuto je više od 60 lokacija u osam provincija na severu, zapadu i jugozapadu zemlje, među kojima su i Teheran, Istočni i Zapadni Azerbejdžan i Isfahan.

Izraelski TV Kanal 12, pozivajući se na anonimne izvore u vladi, saopštio je da će se napadi nastaviti tokom dve nedelje a izdanje Ynet je prenelo da je spoljna obaveštajna služba Izraela „Mosad“, mnogo pre početka operacije protiv Irana, formirala u toj zemlji bazu za dronove napunjene eksplozivom. Tokom noći 13. juna, izraelska vojska je aktivirala ove dronove za napad na lansirne uređaje raketa „zemlja-zemlja“, koji se nalaze u objektu nedaleko od Teherana. Ovaj objekt je navodno predstavljao direktnu pretnju za Izrael.

Novinar Aksiosa, Barak Ravid, pozivajući se na visokopostavljenog izraelskog zvaničnika, potvrdio se da je Mosad sproveo niz tajnih diverzantskih opeacija na iranskoj teritoriji. Kako precizira Ynet, osim stvaranja baze dronova, u centru Irana, blizu iranskih PVO sistema, raspoređeni su sistemi visokopreciznog oružja. Čim je vojska (CAHAL) počela napad, lansirane su rakete prema svojim ciljevima.

Važan detalj: Mosad je takođe koristio maksirane automobile, tajno uvezene u Iran, na kojima se nalazilo oružje. Njime je „potpuno neutralisana“ iranska PVO, da bi se omogućila sloboda delovanja izraelskim vazduhoplovnim snagama, rekli su izvori. Ova tvrdnja je prilično sporna, jer su iranski PVO sistemi uspešno odbijali izraelske napade.

Ranije je nekoliko automobila, koji su prevozili izraelske dronove-kamikaze, zadržano u Iranu, prenela je agencija Nour News, to jest Revolucionarna garda je mogla dobro da pretpostavi koje bespilotne snage i sredstva se planiraju za napad i da preduzme odgovarajuće kontramere. Na taj način, efikasnost je bila smanjena. Izrael nije uspeo da nanese ozbiljnu vojno-političku i ekonomsku štetu Iranu, posebno masovnom primenom dronova koji su gađali objekte sa male udaljenosti. Odnosno, uspeli su, ali pre svega na papiru.

Ynet piše da je operacija planirana nekoliko godina. Njen cilj, kako je rekao premijer Benjamin Netanjahu, je nanošenje štete nuklearnoj infrastrukturi Irana, iranskim fabrikama za proizvodnju balističkih raketa i vojnom potencijalu zemlje. Prema njegovim rečima, Teheran ima dovoljno obogaćenog uranijuma za pravljenje devet bombi, a po proceni CAHAL-a i svih 15. Takođe, ispostavilo se da agenti Mosada na teritoriji Irana rade sve što žele… Kako je novinama Times of Israel rekao saradnik službe bezbednosti, operacije su bile bazirane na „inovativnom razmišljanju, smelom planiranju i hirurškom korišćenju naprednih tehnologija, specijalnih snaga i agenata, koji su delovali u samom srcu Irana, u potpunosti skriveni od očiju lokalnih predstavnika obaveštajne službe.“

Pritom su iranske službe bezbednosti uhvatile na desetine, ali se broj onih koji žele da zarade šekele ne smanjuje. Slično kao u Rusiji gde su se, očigledno, takođe probudile „krtice“ i pojavilo se na desetine agenata ukrajinske obaveštajne službe, spremnih da za novac dižu u vazduh, pale i ubijaju, o čemu su naši mediji pisali, gotovo pa na svakodnevnom nivou. A koliko još izdajnika nije identifikovano?! Da li mislite da su teška vozila koja su dovezla ukrajinske dronove-kamikaze do ciljeva u Sibiru bila potpuno nevidljiva za Državni inspektorat za bezbednost saobraćaja duž nekoliko hiljada kilometara?

To veoma liči na staru prevaru (iz 1995) poznatog teroriste Basajeva, koji je bez ikakvih prepreka proveo kolonu automobila sa borcima do Budenovska, gde je osvojio bolnicu, pretvorivši u taoce više od 1500 ljudi. A Beslan? Ni njega nikada nećemo zaboraviti. Tamo je grupa naoružanih terorista ujutro 1. septembra 2004. godine došla do škole br. 1. U tom trenutku održavano je svečano postrojavanje đaka. Teroristi su izašli iz vozila, počeli da pucaju u vazduh i teraju sve u zgradu škole. Bilo je više od 1100 talaca, uključujući decu, njihove porodice, kao i radnike u školi. I opet je na desetine terorista bez straha prešlo svojim automobilima stotine kilometara.

Pritom, rukopis terorista, bez obzira u kojoj zemlji činili svoja krvava dela, praktično je isti kao i rukopis njihovih saučesnika. Iran nije izuzetak. Tu se koriste tehnologije slične onima koje su testirane u drugim zemljama.

Po rečima Jurija Ljamina, vojnog stručnjaka, višeg naučnog saradnika Centra za analizu strategija i tehnologija, Izrael je prilikom napada na Iran faktički kopirao ukrajinsku operaciju „Paučina“ izvedenu protiv Rusije, čiji rezultat je bio da su dronovi uneti na našu teritoriju naneli udar po strateškim avio-bazama. Ovo može da ukaže da su Izrael i Ukrajina imali jedan isti izvor za razvoj tehnologija.

Podsećamo da su operaciju „Paučina“ ukrajinske specijalne službe, prema nekim podacima, pripremale godinu i po dana. Tako je, zaključuje ekspert, Zapad „i scenarista i režiser“ dobro isplanirane operacije, čiji zadatak je bio da se oslabi Rusija pred početak izraelskog napada na Iran. Odnosno, da se oslabi i stvori zabuna među narodom. Ekspert Ljamin je u razgovoru za MK rekao: „Izrael je već napadao objekte nuklearnog programa Irana, još početkom 2020-ih. Zato i ne može da se kaže da je to nešto sasvim novo. Jednostavno, u datom slučaju, dronovi su masovno iskorišćeni po istom principu kao prilikom ukrajinske operacije „Paučina“. Sam po sebi, napad je baziran na zapadnim tehnologijama, koje koriste i Izrael i Ukrajina.“

Izrael je izgubio godine na pripremu operacije protiv „nuklearnog i raketnog programa“ Irana, rekao je za Times of Israel saradnik službe bezbednosti. Po njegovim rečima, agenti Mosada napravili su bazu dronova na iranskoj teritoriji, nedaleko od Teherana. Dronovi su aktivirani noću, njima su naneti udari po lanserima raketa „zemlja-zemlja“, usmerenim na Izrael. Osim toga, u Iran su navodno prokrijumčarena transportna sredstva sa sistemima naoružanja. Ovi sistemi su navodno izbacili iz stroja iranske PVO sisteme i dali izraelskim avionima prednost u vazduhu i slobodu u delovanju nad Iranom. Treći tajni pokušaj bilo je razmeštanje visokopreciznih raketa od strane Mosada u blizini objekata protivvazdušne odbrane u centralnom delu Irana, tvrdi izraelski izvor. Udar Izraela po Iranu u noći između 12. i 13. juna, zapadni mediji su s patosom nazvali „genijalnom tajnom operacijom“.

Izrael i SAD su ovu probu preventivnog udara na Iran nazvali „veoma uspešnom“. Novinari Fox News-a su primetili da je Tramp ranije znao o napadu Izraela na Iran. Na tom fonu, Tramp je defakto odobrio izraelsku agresiju, rekavši da Teheran ima šansu da „sklopi dogovor“ da bi „spasao ono što se spasti da“. U stvari, Iranci nisu imali takvu šansu. Složiti se, značilo bi kapitulirati.

Naravno da treba zaustaviti ovaj rat dok je još u povoju, dok još nije uspeo da se razgori i, pre svega, dok nije u direktan konflikt uvukao druge zemlje. Tim pre, ne treba mu dati da se podigne na nivo nuklearnog. Po nekim podacima, Izrael ima nuklearno oružje. Iran, moguće, takođe, na šta ukazuju zapadne specijalne službe. Ruski predsednik Putin je u telefonskom razgovoru sa predsednikom SAD Trampom osudio vojnu operaciju Izraela protiv Irana i izrazio zabrinutost povodom moguće eskalacije situacije na Bliskom istoku. O tome je govorio pomoćnik predsednika za međunarodne odnose Jurij Ušakov.

Putin je, takođe, potvrdio spremnost Moskve da nastavi pregovore s Kijevom, uprkos činjenici da je ovo leto počelo serijom masovnih terorističkih napada ukrajinskih specijalnih službi na objekte vojne i transportne infrastrukture Rusije (tokom noći između 31. maja i 1. juna) pod nazivom „Paučina“. Tada je nekoliko ruskih regiona bilo napadnuto dronovima ukrajinskih oružanih snaga.

Kako je saopštilo rusko ministarstvo odbrane, na udaru su tada bili objekti u Murmanskoj, Irkutskoj, Ivanovskoj, Rjazanskoj i Amurskoj oblasti. Sibir je, pritom, napadnut prvi put. U nabrojanim regionima raspoređene su avio-baze, u kojima se nalazi strateška avijacija vazduhoplovnih snaga Rusije. Tako je služba bezbednosti Ukrajine isprobala prilično kreativnu tehnologiju korišćenja bespilotnih letelica. Rezultat operacije bio je mizeran, zato je medijski efekat bio zaglušujući, i ne u korist Rusije.

Nešto sličnu su predvideli ljubitelji drnova još pre 10-15godina, postoje čak i video-snimci na Youtube-u. Nosioci diverzionih dronova postaju teretni kamioni u koje se montiraju mobilne platforme za poletanje za obične civilne kvadrikoptere koji su opremljeni držačima za eksploziv. U potrebnom trenutku, dronovi se daljinski aktiviraju i uzleću s krova kamiona. Sam kamion se posle napada lako i daljinski likvidira, kako bi se sakrili dokazi. Navigacija se vrši putem mobilne veze, rastojanje do aerodroma i visina su mali, što isključuje delovanje uobičajene PVO. (Na jednom od novijih video-snimaka čuje se kako obzbeđenje objekta puca na dron iz malokalibarskog oružja.)

Ali, u ta preddronovska vremena, izgleda da upozorenje nije poslušano. Nedavno su u Murmanskoj oblasti dronovi poletali u napad iz kamiona parkiranog na benzinskoj pumpi u Olenogorsku. A u Amurskoj oblasti, u blizini avio-baze Ukrajinka, „kamion iznenađenja“ zapalio se tokom vožnje i eksplodirao, kada je vozač pokušavao da otkrije šta se dešava sa kontejnerima. U Irkutskoj oblasti bespilotne letelice takođe su lansirane sa kamiona (vozač je bio ugušen) parkiranog na benzinskoj pumpi. Istovremeno, izvršene su diverzije na železničkim prugama u Brjanskoj i Kurskoj oblasti. Istražni komitet je to klasifikovao kao terorističke akte.

Govoreći na nedavno završenom „Forumu o budućnosti 2050″ u Moskvi, ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov optužio je Veliku Britaniju za saučesništvo u terorističkim aktima koje sprovode ili pokušavaju da sprovedu ukrajinske specijalne službe na ruskoj teritoriji. Po njegovim rečima, moguće je da kijevskom režimu u tome pomažu i Amerikanci, ali u to da je u sve umešan London, nema sumnje. „Deluje da sve radi ukrajinska strana, ali ona bi bila bespomoćna bez podrške Engleza. Ko zna, možda tamo po inerciji učestvuju još i neke specijalne službe SAD, ali Britanci učestvuju 100%“, rekao je Lavrov. Ministar spoljnih poslova takođe je primetio da postoji velika verovatnost da će doći do povećanja terorističkih pretnji od strane Ukrajine, dodavši da će ruske vlasti uraditi sve da se suprotstave tim pretnjama.

Takvi zaključci imaju duboke osnove. Još u oktobru 2024. na 55. zasedanju Saveta rukovodilaca organa bezbednosti i specijalnih službri država-učesnica Zajednice nezavisnih država, koje je održano u Astani, glavnom gradu Kazahstana, direktor Službe spoljne obaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin je rekao da se SAD i Velika Britanija pretvaraju u države-sponzore terorizma i da će biti odgovorne za to. Po rečima Nariškina, zapadne specijalne službe, pre svega britanski MI-6, vodile su sistemsku pripremu ukrajinskih diverzantskih grupa za organizaciju provokacija na nuklearnim elektranama u Rusiji. Prema podacima Nariškina, specijalne službe NATO zemalja prebacuju vojnike s Bliskog istoka u Ukrajinu. „Američki Al Tanf (vojna baza međunarodne koalicije) na granici Sirije, Jordana i Iraka, odavno se pretvorila u svojevrstan teroristički hab“, rekao je Nariškin. „Tu mogu istovremeno da vrše prekvalifikaciju oko 500 Vašingtonu lojalnih pripadnika ID-a i drugih džihadista. Od njih formirani specijalni odredi i mobilne grupe, imaju cilj da vrše diverzantsko-terorističke akcije protiv ruskih jedinica u Siriji, a od 2022. i u Ukrajini.“

U Siriji su, na primer, zabeleženi brojni kontakti emisara glavne obaveštajne uprave ministarstva odbrane Ukrajine sa liderima nezakonitih naoružanih formacija i terorističkih grupa. Njihov cilje je organizacija diverziono-terorističkih dela protiv ruskih objekata u Siriji i privlačenje regruta za najamničke jedinice oružanih snaga Ukrajine. A gde je garancija da oni neće biti upotrebljeni na teritoriji Rusije, na primer kao ilegalni migranti iz Srednje (Centralne) Azije?

Mnogi ozbiljni analitičari smatraju da su ciljevi napada na Iran – likvidacija nuklearnog programa te zemlje (obavezno) i smena režima (veoma poželjno). Čini se, međutim, da je najpre glavni cilj operacije masovni preventivni udar radi razoružavanja protivnika koji ima ozbiljne vojne mogućnosti, a taj protivnik nije Iran, već Rusija. U tom svetlu, pogibija antiameričkog predsednika Hasana Rohanija (koji je poginuo u padu aviona) i dolazak prozapadnog „reformiste“ Masuda Pezeškijana više ne izgledaju kao slučajni događaji. Neuspeh Irana u Siriji, takođe.

Politikolog i orijentalista Karine Gevorgjan je iznela svoje mišljenje o situaciji između Irana i Izraela. Ovi događaji praktično odražavaju protivrečnosti unutar Zapada, jer je Izrael u suštini igrao na strani Trampovih neprijatelja. U datom slučaju, Netanjahu nastupa na strani ultraglobalista, koji su koncentrisani oko Londona i londonskog političkog vrha. Tako da je trenutno nemoguće reći na koju će se stranu Tramp „okrenuti“. Ali je očigledno da „dnevni red“ diktira Britanija. Kao što je svojevremeno diktirala i Hitleru…

U izveštaju „Geopolitički rezultati 2024. godine“, izvanredni i opunomoćeni ambasador Rusije, zamenik generalnog direktora medija grupe „Rusija danas“, član Ruskog saveta za međunarodne odnose Aleksandar Jakovenko je rekao:

„S obzirom na planove NATO-a da se pripremi za rat s Rusijom za pet do sedam godina… što će zahtevati proaktivne strategije delovanja (o preventivnim udarima na rusku teritoriju već su počeli da govore u NATO-u).“ I ne samo da su „počeli da govore“, već su i realno ostvarili preventivne udare po avionima strateške avijacije, koji su deo nuklearne trijade Rusije. Za sada – po avionima.

A u Iranu su već naneli niz preventivnih udara po kompleksima balističkih raketa i sistemima PVO. O tome koja zemlja može da bude sledeća u toj „paučinastoj“ šemi, posle testiranja u Iranu, pitanje je otvoreno. A možda i retoričko…