Naprednjački kartel sprovodi sve vrste nasilja nad pobunjenim studentima i građanima. Što rade Vučićevi batinaški odredi, režimski tužioci, sudije i mediji, to rade i botovi opozicionih stranaka. Sve im je džaba. Poslednje istraživanje pokazuje da još neformalna studentska lista ima podršku 600.000 glasača više od Vučićeve, dok sve potencijalne opozicione koalicije tonu ispod cenzusa. Studenti najviše poverenja imaju u Nemanju Vidića, a potom i u rektora Vladana Đokića, Dejana Bodirogu, Mila Lompara, Jelenu Pavlović i Jovu Bakića. Na određene grupacije unutar studentskog pokreta uticaj imaju Bojan Pajtić, Dušan Petrović i Živorad Anđelković, dok je potpuno propao pokušaj Dragana Đilasa da interese SSP plasira preko građanskih zborova. 

Predrag Popović

Niko i ništa ne može da spreči promene, koje su pokrenuli studenti, a podržali pobunjeni građani. Uzalud se naprednjački režim i stranke kontrolisane opozicije združenim snagama bore protiv studentskog pokreta. Koruptivni politikantski sistem, koji je uspostavljen pre tri i po decenije, već je na izdisaju, a definitivni raspad će se desiti na prvim sledećim izborima, kad god da budu održani.

To pokazuju rezultati istraživanja, koje je sredinom juna napravljeno za interne potrebe Srpske napredne stranke. Prema tim podacima, za studentsku listu bi glasalo oko dva miliona glasača. Lista Aleksandra Vučića osvojila bi 600.000 glasova manje, a koalicije opozicionih stranaka, ukoliko bi išle u dve ili više kolona, ne bi prešle cenzus.

Ne postoji način da se promeni takav odnos snaga. Vučić ne može da smanji razliku u broju glasova. Ne pomažu pritisci, ucene i pretnje, pa ni podmićivanje. Te metode je primenio i pre dve nedelje, pa na vidovdanski miting nije mogao da privede više od 20.000 nesrećnika. Iako je pokušao da se uteši desetostrukim uvećavanjem broja, i njemu je jasno da od takvih laži nema koristi. Samohvalisanje daje isti efekat kao medijska satanizacija studenata, koju sprovodi već godinu i po dana. Otkad je, posle masovnog ubistva pod nadstrešnicom novosadske železničke stanice, počeo studentski protest, Vučić je izvršio sve moguće zločine nad političkim protivnicima.

Njegovi batinaški odredi kriminalaca u civilu i policijskim uniformama prebijali su narod, hapsili i kidnapovali stotine momaka i devojaka, tužioci i sudije su montirali sudske postupke, pritvarali su i osuđivali na zatvorske kazne svakoga ko im je smetao. Vučić je dokazao spremnost da se brutalnim nasiljem, čak i po cenu tuđih života, bori za opstanak na vlasti.

Od toga ne odustaje ni danas. Naprotiv, povećava broj meta, kao i načine njihovog kažnjavanja. Grupa od desetak maskiranih Vučićevih „lojalista“ pre nekoliko dana je pretukla advokata Danka Cvejića, navodno zbog toga što je obrisao naprednjačke grafite „blokaderi ustaše“. Advokatu su nanete teške telesne povrede dok je sedeo u parku sa svojom maloletnom decom. Inače, Cvejić je pažnju javnosti privukao pre desetak godina, kada je zastupao Savu Bojanića u sudskom postupku koji je vođen protiv Aleksandra Mitrovića, sina Željka Mitrovića, zbog ubistva Andree Bojanić.

Vučićeva osvetnička patologija ide dotle da kažnjava čak i one pojedince koji se ne mešaju u politiku i ne podržavaju studente već samo žrtve naprednjačkog režima. Istraživačka mreža KRIK nedavno je objavila delove prepiski sa Sky aplikacije, u kojima se navodi da je Slaviša Kokeza pripremao fizički napad na Nemanju Vidića. Dok je bio predsednik Fudbalskog saveza Srbije, Kokeza je koristio Sky za komunikaciju sa dvadesetak kriminalaca. Direktno je kontaktirao sa Igorom Topolčanijem, koji je povezan sa grupom Darka Šarića, a preko posrednika je komunicirao sa Veljkom Belivukom, Slobodanom Milutinovićem Snajperom i Radetom Dunjićem, bratom ubijenog kriminogenog navijača Velibora Dunjića. Pod kodnim imenom „Federer“, Kokeza je direktno pretio ubistvom Vidiću: „Ukoliko ne odustane od Saveza, ide na groblje“ i „Ubijte ga kao muvu“.

Dragan Džajić, aktuelni predsednik FSS, Zvezdan Terzić, direktor Crvene zvezde, kao i ostali funkcioneri, bivši treneri i saigrači Vidića nisu se oglasili povodom ovih pretnji. Samo je fudbalski sudija David Matić podržao bivšeg kapitena Crvene zvezde i Mančester junajteda. Na inicijativu Nikole Lazetića, predsednika Fudbalskog saveza Beograda, koji u ime naprednjačkog kartela upravlja kompletnim srpskim fudbalskim sistemom, Matić je ekspresno obrisan sa spiska sudija za sledeću sezonu. Inače, Lazetić je redovni učesnik na Vučićevim mitinzima, pa i gost u „Ćacilendu“, zajedno sa Đorđem Prelićem, bivšim vođom Partizanove navijačke grupe „Alkatraz“.

U toj grupi je ponikao i Damjan Šobić, uticajni kriminalac koji je javnosti poznat po fotografijama na kojima se grli sa Danilom Vučićem. Nakon što je Belivuk završio iza rešetaka, Šobić je preuzeo mnoge njegove poslove, između ostalog i zaštitu Bogdana Ilića, jutjubera pod nadimkom Baka Prase. Usluge obezbeđivanja Praseta, Šobić naplaćuje 30.000 evra mesečno. Osim tog honorara, Baka Prase i u naturi plaća zaštitu naprednjačkom kartelu, pa po društvenim mrežama besramno vređa studente i pobunjene građane.

Kokeza je pritajeno, samo u krugu kriminalaca od poverenja, pretio Vidiću, a Vučićevi mediji to rade otvoreno i agresivno, naročito otkad je podržao studentske proteste. Uzalud se trude, kompromitacija nije dala očekivane rezultate.

Studentski pokret je krajem juna sproveo istraživanje rejtinga pedesetak javnih ličnosti, koji su potencijalni kandidati za mesto na studentskoj izbornoj listi. Nemanja Vidić uživa poverenje najvećeg broja anketiranih studenata. Na drugom mestu nalazi se rektor Vladan Đokić, a slede Milo Lompar, Dejan Bodiroga, Jelena Pavlović i Jovo Bakić. Iako istraživanje nije namenjeno za javnost, njegovi rezultati su uznemirili podjednako Vučića kao i njegove opozicione ortake.

Ono što naprednjački mediji rade javno, opozicioni botovi po društvenim mrežama rade skriveni iza kojekakvih pseudonima. Aktivisti opozicionih stranaka ne pozivaju na ubistva, ali najprljavijim uvredama pokušavaju da diskredituju Vidića i Bodirogu. Političkim, ali i privatnim kritikama sprovode defamaciju Lompara i Bakića, pa čak i Đokića.

U tome su najagresivniji članovi Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, kao i njihovi koalicioni partneri iz grupe koju su nazvali „Platforma za evropsku Srbiju“. Kao što braća Vučić studente nazivaju ustašama, tako ih Đilasovi saradnici optužuju da su klerofašisti, kagebeovci, službinčad, radikalski sledbenici „loknastog Isusa“ i sl. Po smradu, ističe se Goran Ješić, koga je Đilas uključio u svoju predizbornu koaliciju. Ješić je podržavao studente i učestvovao na njihovim protestima sve dok se nisu ogradili od njega. Od tada, za Ješića su studenti postali teroristi, koji Srbijom šire maligni ruski uticaj. Pametnija i trezvenija od Ješića, Marinika Tepić izbegava uvrede na račun studenata, ali ne i protiv Lompara i Bakića.

Tepić se zaklinje da neće podržati listu na kojoj se nalaze njih dvojica. A na listi koju je ona predvodila nalazili su se Dejan Bulatović, Željko Veselinović, Đorđo Đorđić, Irena Živković i njima slični funkcioneri SSP-a, koji su prebegli u Vučićev kartel. Ništa bolji nije ni Zdravko Ponoš. Kao što je Vučić pretio da može „sa svojim kobrama za pet-šest sekundi da razbaca studente“, tako je i Ponoš tvrdio da bi lično, svojim rukama „kroz prozor izbacio studente“ koji mu se usprotive.

Da opoziciona tragi-komedija bude potpuna, nedavno se pobrinuo Đilas, koji je studentima postavio dva uslova za saradnju. Đilas tvrdi da je spreman da podrži zajedničkog predsedničkog kandidata, ali samo ako se dokaže da je to „osoba koja može da okupi sve koji su protiv režima Aleksandra Vučića“ i koja bi „mogla da pobedi kandidata SNS-a“. Na svim lokalnim izborima, koji su održani prošle godine, Đilasova stranka je ostala duboko ispod cenzusa. Iako ga ista sudbina čeka i na predsedničkim i parlamentarnim izborima, Đilas smatra da ima pravo da postavlja uslove najjačoj političkoj grupaciji u Srbiji, jedinoj koja može da pobedi Vučićev kartel.

Pre nego što je počeo da plasira ovako vickaste izjave, Đilas je pokušao da na perfidniji način kanališe studentsku i građansku pobunu. Đilasov kum, novosadski advokat Srđan Kovačević, uspeo je da se infiltrira u nekoliko građanskih zborova, preko kojih je uticao i na akcije u kojima su učestvovali studenti. Kovačevićeva diverzantska operacija ipak nije uspela. Građani su prozreli njegovu nameru da kroz zborove nametne agendu koju zastupa SSP.

Na isti način, ali mnogo uspešnije rade bivši lideri Demokratske stranke Bojan Pajtić, Dušan Petrović i Živorad Anđelković, zvani Žika Pauk. Pajtić kontroliše grupu studenata novosadskog Pravnog fakulteta, koja u značajnoj meri utiče na odluke celokupnog studentskog pokreta.

Pod Pajtićevom kontrolom, oni se ne zaleću, ne insistiraju na stavovima za koje znaju da će biti odbijeni, ali tiho i uporno ističu mogućnost da stave veto na odluke koje nisu u skladu sa njihovom ideologijom. Logistiku, koja je neophodna za delovanje Pajtićeve grupe, obezbeđuje šabački tajkun Petrović, a Anđelković ima ulogu prvog operativca, koji kontaktira sa određenim studentima.

Ta ekipa deluje separatno, više u ličnom, nego u interesu Demokratske stranke. Za razliku od njih, Srđan Milivojević, predsednik DS-a, otvoreno podržava studentski pokret. Pod njegovim vođstvom, samo su poslanici sa kvote DS-a prihvatili da, na poziv studenata, napuste Narodnu skupštinu. Svi ostali i dalje daju privid legitimiteta ovog skupštinskog saziva.

Za određeni uticaj na studentski pokret bore se i ostali lideri opozicionih stranaka. Miroslav Aleksić i Savo Manojlović su uspešniji od Aleksandra Jovanovića Ćute i Radomira Lazovića. Ipak, zbog ideoloških sličnosti sa većinom studentskih stavova, pa i generacijske bliskosti, studentima je najbliži Miloš Parandilović. Bez politikantskog kalkulisanja, Parandilović otvoreno podržava studente.

Studentski pokret je oslobodio Srbiju od straha od naprednjačkog kartela i stvorio uslove za promenu kompletnog sistema, na kome parazitiraju vladajuća kasta i njeni kohabitacioni ortaci iz opozicije. Studenti su dokazali da imaju znanje, snagu i energiju, koja je neophodna za pobedu na izborima. Stvorili su referendumsku atmosferu, u kojoj su jasno podeljene strane: ko nije uz njih, taj je uz mafiju.