Svet nastavlja da raspravlja o prilivu ogromnog broja migranata iz Maroka preko granice sa Španijom, koji su preplavili Seutu, autonomni grad na severnoj obali Afrike sa 84.000 stanovnika, na ulasku u Gibraltar. Lokalno stanovništvo bilo je užasnuto – ne samo gledajući ljude koji su vrištali i bili besni, već i zato što je nekoliko desetina migranata poginulo – neki su se udavili, a neki bili zgnječeni u metežu koji je nastao.

Piše: Valerij Brut

Mnogi se slažu da je ono što se dogodilo povezano sa odlukom Vrhovnog suda Španije. Suština te odluke je da se procedura automatskog povratka ilegalnih migranta odnosi samo na one koji su prešli granične barijere. Za lica koja su došla morem, plivajući, predviđeno je pokretanje procedure za razmatranje dela. U tom slučaju, neki od njih dobijaju šansu da steknu status izbeglice. Nije isključeno da neko od onih koji su se domogli Seute taj status i dobije.

U ovom slučaju postoje i neki neobični momenti. Migranti su pričali da je marokanska policija otvorila granicu i bukvalno ih gurala u „morsku avanturu“. Čuvari zakona su im vikali: „Idite, idite! Bežite, bežite u Španiju!“ Mnogi su poslušali ovaj poziv i, prenebregavajući opasnost, zaplovili na slabim čamcima. Nekima je taj put bio i poslednji.

Oni koji su stigli do Seute, sa iznenađenjem su videli da su barijere i kontrolni punktovi, koji ne dozvoljavaju ljudima bez evropskih dokumenata da se približe granici – sklonjeni.

Kako to objasniti, ostaje pitanje bez odgovora. Možda je aktivnostima migranata neko upravljao? Da li je incident u Seuti bio plod obaveštajnog rada iza kojeg bi sledila moćnija i bolje pripremljen invazija?

Španski incident uzbudio je Evropu koja je izgubila mir zbog migrantskih tokova kojima je, pre više od deset godina, u avgustu 2015, kancelarka Nemačke Angela Merkel širom otvorila vrata.

„Biću kratka: Nemačka je jaka zemlja. Možemo to da podnesemo“, široko se smejući rekla je ona tada. Neprestano je ponavljala reč „tolerancija“, a inspirisani Nemci su zasipali migrante cvećem, davali im smeštaj i hranu. Mnogi su plakali od ganuća, pod parolom koja se lepršala na vetru: „Dobro došli u Nemačku!“

Zašto je Angela Merkel to uradila?

Jedni su govorili da je htela da još više podigne svoju popularnost i da dobije Nobelovu nagradu za mir. Možda je i tako.

Drugi su tvrdili da je bivša pionirka iz DDR-a bila puna saosećanja prema nesrećnim ljudima i da nije mogla da obuzda osećanja. I to je moguće.

Ali zašto je, ugađajući strancima, naškodila svojima? Jer, migranti su se brzo privikli na Nemačku i postali pretnja za lokalno stanovništvo. Oni su se ponašali grubo, bacali smecìe i započinjali tuče sa Nemcima; takođe, činili su i druge bezobrazluke. Stotine žena je nastradalo od migranata-nasilnika.

Ali Merkelova nije priznala svoje greške. Posle njenog odlaska sa mesta kancelara, vrata za ulazak u zemlju su za migrante pritvorena. Ali migranti su nastavili da dolaze. Oni su ulazili „kroz prozore“ i „preko krovova“. I ne samo u Nemačkoj.

Zašto se ona ipak odlučila na taj korak?

Verovatno Merkelova jednnostavno nije znala šta radi. Opila ju je uloga dobrotvorke. Nije primetila kako je mirnu i pobožnu Nemačku preobratila u prljavo, glasno sklonište za migrante. I gurnula je Evropu u neviđenu krizu iz koje, izgleda, nema izlaza.

Većina migranata koji su požurili u Seutu, vratili su se u domovinu. Ipak, neki su ostali u gradu – prljavom, zatrpanom smećem. Stotine njih spava u parkovima, na trgovima, prose od prolaznika novac i hranu.

Marokanski migranti bili su razočarani životom u svojoj zemlji. Sada nisu zadovoljni državom u koju su polagali svoje nade. Šta oni imaju nameru da rade? I šta od njih očekivati?

Što se tiče stanovnika donedavno mirne i tihe Seute, oni krive vlast za inertnost i nesnalaženje u ekstremnoj situaciji. Čuju se zahtevi za ostavkama španskog premijera Pedra Sančeza i ministra unutrašnjih poslova Fernanda Grande-Malaske.

A šta je sa EU? Tamo, tradicionalno, više vole da se kriju iza bujice reči. Jedan od poznatih demagoga, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, pozvala je na hitnu deportaciju migranata iz Seute i poručila je dvojici evopskih komesara da reše ovo pitanje.

Ova žena stalno izaziva ironične osmehe svojim odlukama. Tako je bilo i ovoga puta. O čemu ona govori? Kako je moguće „rešiti“ stihiju koja je van kontrole zvaničnika EU?

Ali Fon der Lajen igra ulogu stroge osobe. Odaje utisak da je sposobna da uvede red. Poziva da se zaustave pokušaji zatvaranja granica i da se unište kriminalne mreže kojima se bave organizacije za ilegalnu migraciju.

Ali, madam Ursula, kako to niste uspeli da uradite tokom prethodnih godina? Kako, ako pravosudni organi nemaju snage, a finansije ne idu za rešavanje važnih i aktuelnih problema, već se sipaju u crnu ukrajinsku rupu? Kako, ako ste vi i vaši saradnici lenji i korumpirani?!

Praktičnija i aktivnija italijanska premijerka Đorđa Meloni shvatila je pretnju za bezbednost evropskih granica zbog nekontrolisane ilegalne migracije. Ona je izjavila da je spremna da pribegne hitnim merama, sve do suspenzije Šengenskih sporazuma.

Francuski predsednik Makron poslao je na granicu sa Španijom četiri mobilna tima, avione i dronove. Ova zemlja je i bez toga prepuna migranata, zato dolazak novih preti katastrofom.

Uostalom, ona je i bez toga na pragu Evrope. Njoj prete ne samo izbeglice iz Afrike i Azije. Stari svet su preplavili migranti iz Ukrajine. Status privremene zaštite ima više od četiri miliona stanovnika Ukrajine. Biće ih i više, jer je život u razrušenoj, korumpiranoj zemlji pod vlašću podivljalog komedijaša postao nepodnošljiv.

Uz to, ne prelaze sve izbeglice granicu zakonitim putem, već traže zaobilazne. A koliko ih ima u Evropi, zna samo Bog.

Među migrantima nisu samo mirni i skromni ljudi. Tačnije, manjina je takvih. Većina je nevaspitana, uporna i drska. Ima dosta i ljudi sa kriminalnim dosijeima, za koje se pretpostavlja da će tim putem i nastaviti. Oni postaju značajna dopuna evropskim kriminalnim organizacijama. Čak i ako u Ukrajinu dođe mir, neće prestati da stižu izbeglice, sve dok se ne obnovi porušeni deo zemlje. A na to će otići bolne decenije.

Migranti bez tenkova, raketa, aviona osvajaju Evropu i stvaraju haos u njoj. Sadašnja situacija je druga strana lažne milosti i lažne tolerancije. Ali glavni razlog krize su fatalne greške u strategiji i nekompetentnost evropskih političara.

Beskonačna kolona automobila, vozovi koji idu jedan za drugim. Gužva bučnih muškaraca, žena i dece – sa kovčezima, koferima, torbama. Migranti, čiji broj nastavlja da raste, traže smeštaj, novac, beneficije, posao. U toku je veliko preseljavanje naroda. Evropa menja boju, ukukse, običaje. I gubi mir.