Jan van Helsing je pseudonim nemačkog pisca Jana Udo Holeya (rođen 22. marta 1967. u Dinkelsbühlu, Zapadna Nemačka). Helsing (Holeay) je „označen“ u zapadnim medijima kao „kontroverzni autor“ poznat po knjigama o tajnim društvima i razotkrivanjima globalnih

zavera. Knjige su mu u nekim od najliberalnijih država takozvanog „slobodnog sveta“ bile zabranjivane, a najpoznatija među njima „Tajna društva i njihova moć u 20. veku“ (1993), postala je svetski bestseler i prevedena je na više jezika. Magazin Tabloid iz ovog stigmatizovanog ali popularnog dela, specijalno za svoje čitaoce u nekoliko nastavaka priređuje odabrane delove…

Priredio: Luka Mitrović

Ako se osvrnemo na istoriju videćemo da smo u poslednjih pedeset godina napredovali u mnogim oblastima više nego u čitavih petsto godina unazad, odnosno,  u poslednjih deset brže nego u poslednjih pedeset, itd. Brzina razvoja u velikom i malom se povećava. Na

čovekovoj spoljašnosti će sve brže napredovati, u unutrašnjosti će se   srazmerno povećavati svest. U spoljašnjem životu će se raspasti institucije, npr. crkva i oblici vladavina koji se drže starog  načina mišljenja, koji su dakle nepokretni, kao i ljudi koji se bore protiv usavršavanja mišljenja i osećanja, t.j. ne žele da odbace stare uzore. Oni će umreti usled bolesti, katastrofa ili ratova da bi oslobodili prostor za one koji će povećati nivoe svesti ili se ponovo inkarnirati da bi se u obliku slobodnog čoveka razvili u svojoj

pravoj veličini. Oni koji dobrovoljno učestvuju u ovom usavršavanju steći će čudesna iskustva. Oni će doživeti ono što je predviđeno kao „zlatno doba“, ali samo zato što su dozvolili da ih vodi nagon za „unutrašnjim napretkom“. Takvi ljudi su već primetili da se želje koje imaju iznenada brže ispunjavaju ili se neočekivano pronalazi sve više istomišljenika na koje su morali da čekaju godinama.

Zemaljska svest će se drastično povećati što će biti jasno po spoljašnjim problemima na Zemlji. U medicini se to naziva kriza u lečenju ili pogoršano poboljšanje, što znači da se simptom nekog pacijenta pre njegovog izlečenja još jednom pogorša, još jednom izbije da bi nakon toga brzo ozdravio. I naša planeta Zemlja će preživeti takvu krizu u lečenju, takozvani proces čišćenja. Ona će sprati prljavštinu i jednom stvarno duboko udahnuti, što ćemo doživeti kroz uragane, zemljotrese,  izbijanja vulkana i pomeranje polova. Veoma je verovatno da smo svi mi nekada u nekom od  naših prehodnih života doprineli da se stvore ovakve okolnosti na Zemlji, inače ne bi ni bili sada ovde. Najviši zadatak je spoznati ovo i delovati u skladu sa tom spoznajom. „Pravi greh“ je zadatak naše sopstvene odgovornosti. Odgovornosti za naše stvaranje. Nemačka reč Sunde (greh) potiče od staronemačke reči Sinte – odvajanje. Greh (Sunde) je biti odvojen od stvaranja, ne spoznavati sebe kao deo stvaranja. A mi stvaramo svakog dana. Želimo nešto, onda to što želimo zamišljamo (vizualiziranje), onda razrađujemo plan (mišljenje) i onda to pretačemo u materiju (delovanje). Mi sami, svako pojedinačno, smo stvaranje. Jedan veliki mudrac je rekao.“Otac ti je biliži nego tvoja košulja, bliži nego tvoj dah.“ Pa gde bi on onda mogao da bude sakriven, nego u celom našem biću, u našoj

egzistenciji? Taj greh, dakle „biti odvojen“je veoma jasan kod ljudi koji čekaju na ponovni dolazak Hrista, dakle osobe koja će sve dovesti u red. Povratak Hristov neće biti personifikovan, nego će se dogoditi unutar čoveka, i pre svega u svakom čoveku na planeti koji se odlučuio na taj put. Samospoznaja, nesebična ljubav i blagost svakog čoveka  će imati za posledicu taj povratak i on neće biti ograničen na neku određenu rasu ili religiju. Takođe ni antihrist neće biti osoba koji će preuzeti spoljašnji svet, nego je on prenaglašeni ego unutar svakog čoveka kao celine. Tako je antihrist odavno preuzeo svet. Neće biti odabran određeni pravac verovanja za preživljavanje. U trenutku kada pomislite da ćete

biti spašeni jer pripadate određenoj grupi stavljate se iznad drugih pripadnika vaše vrste, jačate time vaš ego a time ponovo moć i energetsko polje antihrista. Postižete suprotno od onoga čemu ste težili. Zanimljiva igra, zar ne?

Takođe postoji masa ljudi koji žele da budu kao Isus, Buda, Tot ili Sen German. Odnosno, oni bi hteli da leče ljude dodirom ruke, manifestuju nešto iz etra ili hodaju po vodi. Hteli bi da na sebi dožive rezultate tih učitelja, ali ne žele da osećaju i misle kao ti učitelji.

Rado i previde da su ti ljudi govorili od srca i tako i delovali. Osećali su istu ljubav prema svakom čoveku; siromašnom kao i bogatom, prema prostitutki, vojniku, nezaposlenom ili beskućniku, kao i prema onom uspešnom. Njima su bili nevažni i boja kože i jezik, rasna pripadnost i vera. Kada jednog dana budete spremni da na ulici ili bilo gde drugde sretnete čoveka kao da je vaš brat ili životni saputnik, onda ćete biti sposobni da činite ova čuda. To pak nisu čuda nego su rezultat, tj. plata koju su ti učitelji samostalno zaradili. Ljudima među vama koji teže ovom cilju treba čestitati jer su razumeli šta je onaj učitelj hteo da u svom učenju izrazi i od čega smo se u međuvremenu toliko udaljili.

Vekovima su ljudi učeni da tvorac živi negde van njihovog carstva, negde u dubinama prostora. Većina je verovala u to prihvatala kao istinu. Tvorac, poreklo svog života, nikad nije bio van nas: mi smo On. Ljudi su učeni da su rođeni samo zato da bi živeli u jednom trenutku vremena, ostarili i zatim umrli. Pošto su to ljudi smatrali istinom, to je postala realnost njihovog života u ovoj ravni. Ljudi su učeni da je tvorac Bog, jedno biće, naravno muško, koje je svojim rukama stvorilo nebo i zemlju a zatim i ljude. Kako je praprincip, tvorac, najviša inteligencija

koju hrišćani nazivju Bogom stvorila ljude i sve ostalo postavlja se pitanje, iz čega je to sve tvorac stvorio? Naravno iz sebe samog, jer ništa drugo nije postojalo. To znači da sve što je od tvorca nastalo jeste sam tvorac-to je ista osnovna materija. Kao kad se sjedine

dva čoveka i stvore drugog čoveka, to je isti rezultat, naime čovek. Ili ako se pare dva psa, neće nastati krava, nego logično opet pas. Ako se ovaj potpuni tvorac umnožio, onda logično iz toga može nastati nešto potpuno. Jezikom hrišćana: ako se Bog, početak sveg

bitisanja, umnožio, iz toga može nastati samo Bog! Iz toga sledi da je sve što i kako danas postoji, bilo čovek, životinja, biljka, stena, osećanje, misao, jednostavno SVE potpuno. A tvorac je stvarao iz radosti i voli ono što je stvorio. To je ono što je Ješua Ben Jozef, koga hrišćani nazivaju Isusom iz Nazareta, propovedao. Njegov otac je otac ljubavi! Isus je svog tvorca nazvao Abba. Na hebrejskom: Abba znači tata! To  pokazuje blizak  odnos između njih. Isus ga nije nazivao Ocem  ili Gospodom, nego oslovljavao sa „tata“. Najviša inteligencija voli svoju tvorevinu, kao što otac voli dete. Ako bi Bog kažnjavao sopstvenu tvorevinu koja je stvorena iz njega samog, kažnjavao bi samog sebe. Vidite li maloumnost ove misli? Bog koji kažnjava je apsolutno apsurdan. Time se prahrišćansko učenje razlikuje od svih drugih tadašnjih učenja, naime da tvorac voli svoju tvorevinu i ne

kažnjava je. Ali ljude je bilo moguće kontrolisati strahom na koji su navedeni. Naivnom čoveku je predstavljeno mesto mučenja (pakao) na koje će otići ako ne služi svom Bogu. To znači da bi Bog, koji je sve stvorio iz sebe, samog sebe bacio u pakao da bi se kaznio. Takva misao može da potekne samo iz bolesnog mozga! Isus nijednom rečju nije pomenuo postojanje takvog mesta , nego je sasvim glasno i jasno objasnio da su raj i pakao u nama. Rekao je da je on Sin Božji, ali je u istom dahu tvrdio da je svaki čovek na svetu takođe sin Božji. Rekao je: „Svi mogu da urade što sam ja uradio, jer Otac i vi ste jedno. Kraljevstvo nebesko je u vama.“

Čovek je stvorio slike Boga koje mu služe da vlada svojom braćom. Religije su stvorene da bi se ljudi i narodi držali pod kontrolom kad zakažu vojske – a strah je bio instrument da se zauzdaju. Religija i moć crkava su vekovima bile razlog za uništavanje drugih kultura. Asteci i Maje su istrebljeni pod vladavinom hrišćanske crkve, jer nisu verovali uono što je crkva propovedala. Svi takozvani sveti  ratovi u mračnom dobu su vođeni da bi se održala crkvena učenja. Posebno su milioni žena bili progonjeni i osuđivani. A verska zajednica je održavana tako što su korišćeni takozvana vatra u paklu, sumpor i đavo da bi se izazivao strah u srcima dece. Pričali su im da će večno goreti u paklu ako ne budu

radili određene stvari i živeli prema pravilima crkve…

Ako se čoveku oduzme njegova božanstvenost i potpunost  – ako mu se objasni da živi odvojeno od tvorca – onda je njima lako vladati. Tvorac nije stvorio ni đavola ni pakao. To su tvorevine čoveka koje ulivaju strah stvorene da bi mučio svoju braću. One su stvorene religioznim dogmama za zastrašivanje masa, do jedne kontrolisane organizacije. Tvorac je sve, on je svako zrno peska, svaka zvezda u univerzumu, svaki leptir, svaki čovek. Sve stvari su tvorac. Ako bi postojalo mesto kao što je pakao, to bi bilo kao mesto obolelo od raka na telu tvorca i on bi morao da propadne zbog toga.  Postoji mnogo ljudi na planeti koji zaista veruju da su samo jadna gomila  ćelijske mase. Kad bi tako bilo, ko je onda taj ko tako pažljivo gleda iza naših očiju? Šta je onda to što nam daje našu jedinstvenost, našu ličnost, karakter, draž i sposobnost da zagrlimo, da se nadamo, da sanajmo i neverovatnu moć stvaranja? I odakle nam onda inteligencija, svo znanje i sva mudrost koju kao ljudi imamo? Mislite li zaista da smo stekli sva iskustva, svo znanje u samo jednom životu koji predstavlja samo dah u večnosti? Milenijumima su različita bića pokušavala da nas nauče toj spoznaji zagonetkama, pesmama ili spisima ali većina od nas se protivila da je zamisli. Samo mali broj je onih koji su hteli da nose odgovornost za svoj život na svojim plećima. Ali kosmos je jednom stvoren i kao takav je najsavršeniji i   najpravedniji sistem koji postoji. On nam omogućava da svako od nas postane sam ono što misli. Od najsramotnijih i najružnijih do najnaprednijih i najplemenitijih. Dobijamo ono što izgovorimo. Mi smo ono što mislimo. Što manje neko o sebi misli, to postaje manji. Što manje neko ceni svoju inteligenciju, to postaje gluplji. Što se neko manje smatra lepim, to postaje ružniji. Što neko više misli da je siromašan, to postaje siromašniji. Ko je onda tvorac života? Mi sami!

Ali šta većina nas danas stvara? Naše najveće tvorevine su rat, nesreća, briga, patnja, jad, beda, mržnja, razdor, samoodbacivanje, bolest i smrt. Većina ljudi je stvorila jedan život ograničenja, tako što su prihvatili ograničavajuće ideje koje onda postaju nepobitne unutrašnje istine, životna stvarnost i njohov sopstveni kavez. Većina ljudi se odvaja od

života tako što sudi o svim stvarima, svim ljudima pa i sebi samom. Žive prema modnom kompleksu koji se zove lepota i okružuju se stvarima koje im dozvoljavaju da budu prihvaćeni od strane ograničene svesti čoveka – svesti koja ne prihvata ništa sem njegovih vlastitih nedostižnih ideala. Oni su deca koja su rođena da bi porasla, izgubila vitalnost tela i završila u staračkom dobu dok ne bi umrla. Mi, veliki stvaraoci, kakvi smo nekad bili, degradirani smo na bića u stadima koji žive u velikim gradovima otuđeni i ispunjeni strahom, iza zatvorenih vrata. Umesto radosti, ljubavi i stvari koje je Isus činio mi smo stvorili ogromne građevine i zastrašujuću svest. Stvorili smo društvo koje reguliše i kontroliše kako treba da mislimo, verujemo, radimo i izgledamo. Vatreni stvaralac u nama koji ima moć da svakom obliku da život sam je upao u klopku kroz veru i dogme, modu i tradiciju, kroz ograničeno razmišljanje, ograničeno razmišljanje! Ipak svakog dana imamo slobodan izbor da naše misli, fantazije i osećanja upotrebimo

konstruktivno i za nas i za svet. Šta će se desiti ako dovoljno ljudi dostigne zajednički viši potencijal svesti pokušaću da prikažem na primeru „stotog majmuna“….

Na jednom japanskom ostrvu naučnici su vršili eksperimente sa grupom majmuna. Majmunima su bacani slatki krompiri u pesak da bi se proučavalo njihovo ponašanje. Majmuni su ih uzimali i jeli primećujući neprijatan sporedni efekat peska među zubima.

Jedan od majmuna je bio nešto lukaviji od ostalih i otišao je sa krompirom do obližnjeg potoka i oprao ga.  Radoznali kakvi su, drugi majmuni su ga posmatrali da vide šta namerava. Kad su primetili da je ukus krompira bez peska prijatniji svi su ga oponašali. Kad je istraživač ponovo majmunima bacio krompire u pesak oni su direktno otišli ka potoku i oprali ih. Tako su učinili svi, njih  99, dok stoti, Nikola Tesla među majmunima, nije otišao ka potoku već do mora i oprao krompir u slanoj vodi. Bilo mu je jasno da je krompir sa solju još ukusniji. Ali tada se desilo nešto interesantno, jer sada ga nisu oponašali samo ostali majmuni na ostrvu, već i majmuni na ostrvu udaljenom 90 kilometara. I oni su nakon što im je krompir bačen u pesak išli direktno do mora i prali ga. I na kopnu se dešavalo isto. Pomoću stotog majmuna skupljen je dovoljan potencijal energije da se ova misao prenese na sve majmune na susednim ostrvima! 

Rupert Šeldrejk (Alfred Rupert Sheldrake), biolog i parapsiholog  govori o takvim prenosima kao o „morfogenetskim poljima“. Isti princip poznajemo kod izuma. U međuvremenu znamo iz iskustva da se, kada neko otkrije nešto novo,u isto vreme na drugim mestima na Zemlji, potpuno nezavisno od tog pronalazača, otkriju isti pronalasci. I ovde vlada isti princip. Prvi pronalazač je možda decenijama morao da istražuje da bi došao do pronalaska kao rezultata. Kada je jednom uspeo okončan je energetski proces misli, takoreći proboj tih posebnih misli i on je sada energetski memorisan. Za sve druge istraživače koji rade na sličnom projektu biće jednostavnije da   dođu do istog cilja jer je proboj već načinjen od strane prvog pronalazača, stotog majmuna među njima. Preneto na našu temu to znači da kada bi dovoljan broj ljudi na svetu dostigli određen proces misli i osećanja ili sledeći viši stepen svesti, onda bi bilo jednostavnije ostatku čovečanstva, da to isto stvori, pošto je već izgrađen određen potencijal od strane pionira koji se prenosi automatski na ostatak – takođe je ovo deo zakona rezonance.

Većina ljudi ima izgovor: „Pa šta ja mogu da uradim kao pojedinac?“ Izabrao sam gornji primer da bih vam pojasnio da ste možda baš vi stoti majmun u jednom tačno određenom procesu (možda misao, osećaj ili pronalazak) to jest, da je već 99 njih radilo pre vas na nekom problemu, ali im proboj još nije pošao za rukom. I možda je potreban samo napor jednog čoveka, možda baš vas, da bi se napunila mera i da bi moglo da se prenese na druge. Možda to na prvi pogled izgleda potpuno beznačajno, možda vam pođe za rukom da savladate ljubomoru ili se oslobodite zavisti, možda čak da nešto otkrijete, ko zna? Ja sam razmišljam isto. Zašto bih pisao knjigu na temu koja će tako i tako biti sputana? Zašto bih se upravo ja trudio da se prihvatim knjige sa tako teškom temom, kada mnogi autori koji imaju status i ime nisu uspeli u tome?

Ali, možda su upravo ova knjiga i napor, rad, misli i osećanja koje sam uložio u ovu knjigu, potrebni da se kruniše rad i trud prethodnih autora i stvori energetski potencijal za prenos. To je kao i sa čašom vode koja je napunjena do gornje granice. Nedostaje samo jedna kap da se ionako napeta vodena površina prelije. To je samo obična kap vode, izgleda isto kao i sve ostale, ali ipak je upravo ona ta koja će uspeti da pocepa površina vode i da se čaša prelije. Vidite da nije neophodno da budete poznati ili da neko mora da bude „nešto posebno“ da bi postao junak. Stoti majmun takođe nije mislio da će biti taj koji će pokrenuti stvar.

Zato vas pozivamn da se prvo informišete. Budite kritični i ne gutajte nesažvakano ništa od ovog što sam napisao. Preispitajte to sami za sebe. Kao sledeće počnite da živite kao slobodno, svesno, odgovorno,  iskreno, pošteno i pre svega srdačno ljudsko biće, ako to već niste do sad. Ljubav i predanost leče mnoge rane. Ako nekoga mrzite ili se ljutite na nekoga, budite svesni da ljutnja nikada ne pogađa

drugog. Iluminate malo interesuje da li se gospodin „Majer“ ljuti na njih. Jedini ko trpi ljutnju ste vi sami, a ljutnja ima neprijatne posledice po vaše telo, duh i dušu koje mogu da izazovu bolesti. Živite u ljubavi i radosti i počnite da ih širite na vašu porodicu, krug prijatelja i radno mesto i videćete šta će se desiti. Počnite da živite svesno. Svesno

življenje,mišljenje, delovanje i govor! Da bih  to rekao  u kratkim crtama citiraću Ekharda: najvažniji trenutak u mom životu je sadašnji! Najvažniji čovek je onaj koji u ovom trenutku stoji naspram mene. Najvažniji čin je uvek ljubav. Zatim bih hteo da još jednom podsetim da niste slučajno nego iz sasvim određenog razloga u ovom životu. Vi ste savršeno opremljeni osobinama, talentima i karakterom da

bi ovaj zadatak (ovaj život) kao deo vašeg razvoja što bolje izvršili. Zato dajte sebi vreme i uronite u same sebe. Šta su vaši talenti i sposobnosti? Šta je to što ste oduvek želeli da uradite ali iz raznoraznih razloga koje vam je razum stalno ponavljano, niste uradili? Uradite to! Nemate šta da izgubite. Možete samo da dobijete! Materijalno bogatstvo je bilo I biće

iluzija.Moraćete sve da ostavite za sobom. Počnite da radite ono do čega vam je zaista stalo, vašim osećanjima, vašim mislima, vašem biću. Radite ono što najbolje umete i što vas najviše čini srećnim, tako ćete najviše pomoći sebi i planeti. Počnite da postajete vi a ne da živite nešto što neko hoće od vas. Vi ste deo tvorca i time sam tvorac i nikad niste bili odvojeni od njega. Vi stvarate svakog dana, uzročnik ste svoje sudbine. Postanite svesni toga i počnite da to koristite za sebe. Nećete naći nikoga ko će to uraditi za vas. Kaže se: „Pomozi sebi pa će ti i Bog pomoći.“ U trenutku kada sami sebi pomognete spoznaćete da Bog nije negde tamo napolju, nego da je u vama, to jest da ste to vi sami.

Kako kaže Ramta: Hoćete da vidite kako Bog izgleda? Idite u pogledajte u ogledalo, pogledaćete direktno Bogu u lice! Vi sami ste pomoć koju ste oduvek tražili. Ako imate poverenja u sebe rizikujte nešto. Tek ako rizikujete možete da naučite poverenje. Zemaljski život je čudesna avantura i mi možemo da stvorimo naš raj ovde ako hoćemo.

Vi sami odlučujete koliko ćete od života uzeti time što lično dopuštate.

Želite li ljubav, sreću, radost, proživite je, i one će vam se vratiti.

Kao zaključak bih hteo da još jednom ukažem na to da je drugi cilj ove knjige da vam pokaže da postoji jedna sasvim druga realnost od one koja nas svakodnevno opsenjuje. Ne tvrdim da je slika koju sam ovde prikazao kompletna. Niti je istorijski početak izvestan niti dalji tok razvoja,  a takođe su događaji koje sam prikazao samo mali deo onoga što je prodrlo u javnost. Sveo sam obim knjige i obilje informacija svesno na najmanju meru da bih vas zainteresovao za teme koje su vam ranije bile skrivene, a posebno da bih preneo kritičke  informacije onima kojima zbog svakodnevne gužve i borbe za život nedostaje potrebno vreme da se udubljuju u izuzetno zanimljive teme. Zato sam se prevashodno trudio da ovu temu predstavim na svoj način, pošto odgovarajuće stručne knjige koje se detaljno bave takvim temama možda odvrate prosečnog građanina zbog  zbunjujućeg i često fanatičnog načina kako su napisane.Pošto sam svako poglavlje sastavio iz svih dostupnih knjiga,  verovatno ćete razumeti da nisam mogao pojedinačne teme detaljno prikazati. Oprostite mi ako mi nije u potpunosti pošlo za rukom da na zadovoljstvo svih religioznih i ostalih gledišta mojih čitalaca u poslednjem poglavlju odgovorim o smislu života, reinkarnaciji i svim pitanjima koja bi oko toga mogla da se pojave. Ali ako vas zanima način na koji je poslednje poglavlje oblikovano ili bilo koja od pojedinačnih tema i želite da čujete mišljenja drugih autora na tu temu, stoje vam na raspolaganju izvori i dodatna literatura.

Pošto je ova knjiga rezime takvih dela, biće pri takvoj količini informacija neizbežno da će postojati mesta koje će drugi autori navodno moći da demantuju. Uveravam vas da sam u poslednje četiri godine pre pisanja proputovao preko 20 zemalja da bih s jedne strane uopšte došao do informacija, pošto je sloboda mišljenja i informacija u Nemačkoj u odnosu na takve informacije nažalost samo na rečima, a s druge strane sam u svakoj od tih zemalja ispod površine naišao na iste informacije i tako dobio potvrdu zasvoje izlaganje. Ako se u nekim slučajevima ispostavi da određene pojedinosti nisu održive, to ne treba da znači da treba  da odbacite sve što sam citirao. Čak i da pretpostavimo da je tačna trećina informacija, ta trećina ima dovoljno težine da jako dovede u pitanje naše dosadašnje navike, takozvana „društvena stanovišta“ i način na koji se ophodimo sa životom. Takođe je važno da proverite odakle dolazi autor koga ćete upotrebiti za vašu kritiku i da li možda radi za neku državnu službu ili je povezan na nekom organizacijom koje je u vezi sa iluminatima, da bi po tome odmerili vrednost kritike. Ako ste pak sami prikupili informacije i mislite da bi bile vredne pomena u mom sledećem izdanju ili ako ste sami član nekog moćnog udruženja ali ste shvatili da ne želite da nastanvite vaše dosadašnje aktivnosti i hoćete da potkrepite informacijama moj rad na rasvetljavanju, u takvim slučajevima na raspolaganju je adresa izdavača. (Svremena na vreme ću stupati u vezu sa izdavačem.) Najviše bi me radovalo kada biste se pozabavili pokušajima rešenja, dakle konstruktivnim delom ove knjige i saopštili mi ako ste sami otkrili, razvili ili doživeli nešto sjajno ili značajno. Jedna stara životna mudrost važi i dan danas: Ne borimo se protiv lošeg, nego za dobro!

(Kraj)