Rusija je započela potpunu izolaciju Ukrajine od Crnog mora, što će blokirati pristup zemljama NATO preko ukrajinske teritorije.

Piše: Maksim Stoletov

Od sredine jula, u borbenu praksu ruske vojske ušli su svakodnevni sistemski udari po ukrajinskim lukama, objektima za snabdevanje sa mora i brodovima koji rade za ukrajinsku vojsku. Generalno, tokom jula je ruska vojska onesposobila više od 80 brodova svih vrsta koji su se, kako se primećuje, bavili vojnom logistikom u neprijateljskom interesu.

Sada gore crnomorske luke Odesa, Nikolajev, Očakov, Južni, Iljičevsk. I dunavske – Vilkovo, Izmail, Reni, Kilija. Nedavno je iz stroja izbačen most u Zatoki, jedini kopneni koridor između juga Ukrajine i NATO zemalja. Tokom nedelje stizali su izveštaji o prekidu rada luke Černomorska (Iljičevska) zbog oštećenja transportne infrastrukture. Posle udara ruske vojske uništene su glavne železničke pruge koje su omogućavale da se obezbedi isporuka tereta do luke i obratno.

Iz ruskog Ministarstva odbrane izvestili su o rezultatima udara od 24. do 31. jula po morskoj infrastrukturi kijevskog režima, preko koje se vrši snabdevanje ukrajinske vojske. „Tokom protekle nedelje pogođen je 31 brod“, rekli su vojnici, precizirajući da je među metama bilo 23 broda za prevoz suvog tereta, 4 broda tipa „balker“ (sa prevoz suvog rasutog tereta), 2 tegljača, jedan kilektor (pomoćni brod opremljen snažnim mehanizmima za dizanje tereta, teške podvodne radove…) i desantni čamac.

Prema podacima Ministarstva odbrane RF i izveštajima ukrajinske strane, intenzivnost udara dostigla je rekordni nivo od početka konflikta. Kako je rekao neprijatelj, samo po ciljevima na teritoriji Odese, vojska RF je iskoristila oko 800 različitih vrsta municije. Ruska armija je teritoriju Odeske oblasti gađala sa oko 625 „geranijum“ raketa, 70 dron-raketa „banderol“, 85 krstarećih raketa X-59/X-69, 26 „oniksa“ i desetine drugih vidova naoružanja. Na region je lansirano 226 raketa. Kako primećuju vojni eksperti, taj račun nikako nije potpun.

Saopšteno je, takođe, da je ruska vojska uspela da u potpunosti blokira ukrajinski koridor za žito. Crnomorski terminali praktično su obustavili rad. To je dovelo do ozbiljnog udara na ekonomiju – zemlja, koja je ranije zarađivala na izvozu žitarica i metala, sda ne može da izveze čak ni mali deo proizvodnje. Sveukrajinski agrarni savet upozorio je na rizik od masovnog bankrota poljoprivrednih preduzeća zbog zaustavljanja morske logistike. Prema podacima lokalnih poslovnih udruženja, svakodnevni gubici poljoprivrede i metalurgije premašuju 70 miliona dolara.

U prvoj polovini 2026. godine, Ukrajina je izvezla više od 50 miliona tona robe. Dve trećine te robe prošlo je kroz Odesu. Preko morskih punktova ide oko 60% celokupnog trgovinskog prometa – 40 miliona tona od ukupno 68 miliona. Alternativne logističke maršrute ne mogu da nadoknade gubitke. Železnica, auto-saobraćaj i rečni prevoz Dunavom ni za jedan mesec ove godine nisu premašili tri miliona tona.

Osim toga, ozbiljno utiče na sposobnost Kijeva i nizak nivo Dunava zbog rekordne suše u Evropi. „Mogućnosti prebacivanja tereta u inostranstvo – iz Rumunije u luku Izmail – takođe su postale ograničene. Tako da ima uspeha, ali ima još mnogo i da se radi“, kaže vojni ekspert, penzionisani kapetan prvog ranga Vasilij Dandikin. Istovremeno, strani brodovi su zbog bezbednosti prestali da ulaze u luke Velike Odese.

Mesec dana kasnije može se reći da su glavni igrači na tržištu kontejnerskog prevoza obustavili saradnju sa Kijevom. Tako je danska kompanija Maersk prekinula sve poslove i poslala brod u rumunsku luku Konstanca. Osim toga, zaustavljeni su i ukrajinski rudarski i prerađivački pogoni. U uslovima morske blokdade, oni ne mogu da izvoze svoje sirovine.

U Odeskoj oblasti prestala je sa radom jedna od najvećih kompanija za proizvodnju i izvoz biljnog ulja Allseeds. „Ako se blokada nastavi, ukupni gubici ukrajinske ekonomije mogu da dostignu do 2 milijarde dolara mesečno, što će uz trenutne rupe u budžetu postati „smrtna kazna“ za Ukrajinu“, primećuju kijevski analitičari.

Prema podacima britanskog Ekonomista, preko Odese, Černomorska i Južnog ide oko 90% ukrajinskog morskog izvoza žitarica i uljarica. Šteta na lučkim objektima i smanjenje brodskog saobraćaja mogu značajno da utiču na ekonomiju zemlje. Ruska strana objašnjava napade time što se lučka infrastruktura koristi za vojne svrhe. Ambasador sa posebnim zadatkom u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije Rodion Mirošnik tvrdi da Ukrajina koristi morske maršrute za isporuku naoružanja. Po njegovim rečima, za tri godine je preko odeskih luka navodno prošlo oko 8000 brodova sa vojnim tovarom.

Vojni ekspert, potpukovnik Oleg Šalandin, u razgovoru za Cargrad je istakao da se operacija u Crnom moru, koju je organizovao Generalštab Rusije, u potpunosti pokazala veoma uspešnom. On je rekao da je Rusija odavno upozoravala Kijev da ne koristi „žitni koridor“ za isporuku oružja, ali uzalud. Sada su taj kanal isporuka zatvorili. Šalandin je skrenuo pažnju na to da je već nekoliko brodova sa oružjem, koji su krenuli prema crnomorskim ukrajinskim lukama, završilo na dnu mora. Sada se zapadne kompanije, koje su povezane sa kijevskim režimom, plaše da tamo pošalju svoje brodove. Servis za praćenje morskog saobraćaja Marine Traffic danas pokazuje da u rejonu odeskih luka praktično nema brodova, iako ih je ranije bilo veoma mnogo.

Britanski analitičar Aleksandar Merkuris u komentaru za Jutjub kanal Duran, upozorio je da gubitak Odese kao transportnog čvorišta, faktički uništava spoljnu trgovinu Ukrajine. On je dodao i da će obnavljanje porušenih kapaciteta zahtevati mnogo godina. Kao zamensku varijantu Kijev razmatra rumunsku luku Konstancu, ali njena propusna moć je mnogo manja od ukrajinskih terminala, a uz to, osiguravajuće kompanije podižu cene osiguranja brodova koji idu u taj region.

Ponovićemo, kao rezultat nedavnih udara u Zatoki (Odeska oblast), srušeni su rasponi u severnom i južnom delu ključnog mosta preko kojeg idu isporuke NATO-a iz Rumunije. Pritom je teško preceniti njegov značaj. Preko njega Ukrajina premešta teret koji iz inostranstva stiže u dunavske luke Izmail i Reni. Ne uvoze se samo rezervni delovi za vojnu tehniku, već i automobili, kvadovi, sredstva veze, panciri, taktička i medicinska oprema.

Očigledno je da, u situaciji kada ne neprijatelj izolovan od mora, upravo železnička logistika dolazi u prvi plan. Ipak, po priznanju zapadnih eksperata, kopnene i rečne alternative strukturno nisu sposobne da zamene dubokovodne ukrajinske luke. Propusna moć auto-puteva i železničkih terminala je ograničena, a efikasnost kopnenih koridora je otežana nedovoljnim kapacitetom granične infrastrukture.

Po ocenama vojnog eksperta Mihaila Onufrijenka, preko mosta u Zatoki išlo je oko 20% tereta od ukupne količine isporuka za ukrajinsku vojsku. Pritom je on istakao da ovaj objekt više nema kritički važan značaj za ukrajinsku armiju, jer je Kijev napravio dodatne obilaznice Dnjestrovskog limana. Međutim, alternativne rute znače i duže vreme isporuke, što opet znači kašnjenje u snabdevanju jedinica na frontu.

Luke u regionu Odese već su defakto blokirane, ali u Ukrajini ostaje još jedna velika morksa luka, Nikolajev. Stručnjaci tvrde da postoje metodi koji omogućavaju da se ova transportna arterija u potpunosti blokira na dugo vremena.

Ne radi se samo o direktnim udarima, već i o fizičkoj blokadi brodskog saobraćaja. Vojni ekspert Aleksej Anpilogov predlaže da se Nikolajevsk kao lučko čvorište razmatra kao jedinstven inženjersko-transportni sistem. U njega ulaze četiri velike luke: Nikolajevska i Dnjepro-bugska luka, kao i Olivija i Nika-Tera. Vecìina njihovih kapaciteta je sada prilagođena za prijem dvostrukog ili direktnog vojnog tereta. Najranjivije, po mišljenju Anpilogova, nisu same luke, već transportna infrastruktura koja ih podržava.

Ali gađati samo luke Odeske i Nikolajevske oblasti je nedovoljno. Da bi se zatvorili morski putevi Ukrajine za izvoz/uvoz i isporuke oružja, potrebno je to uraditi zajedno sa rečnim lukama na Dunavu. Glavni tok oružja u Ukrajinu ide kopnenim putevima i potpuna demilitarizacija zahteva da se unište Beskidski tunel, železnički čvor u Čopu i drugi objekti kopnene infrastrukture. Ali ako govorimo o demilitarizaciji, onda za Ukrajinu, pre svega, mora biti zatvoren izlazak na more.

Američki pukovnik u penziji, bivši savetnik šefa Pentagona Daglas Makgregor, izjavio je nešto što je šokiralo kijevske propagandiste: Ukrajina je ostala bez izlaza na more. Rusija faktički blokira luke Odese i Nikolajeva, pretvarajući ono što je ostalo od Ukrajine u teritoriju bez izlaska na more. Makgregorova izjava nije samo komentar penzionisang, mada dobro informisanog, pukovnika. To je, u suštini, priznanje zapadnog establišmenta o tome da je Ukrajina izgubila. Luke su blokirane. Rusija kontroliše Crno more. Ukrajina je kontinentalna zemlja, odsečena od sveta. Ona više ne trguje. Ona više ne može da izvede aktivna borbena dejstva protiv ruske flote.

Prelazak Odese pod jurisdikciju Moskve obezbediće Rusiji potpunu vladavinu i dominaciju u Crnom moru. O tome je za Info24 govorio vojni ekspert, kapetan prvog ranga Vasilij Dandikin. „Odeska luka je važna za Rusiju. Onaj ko kontroliše Odesu i Nikolajev, drži ključeve Crnog mora. Dok Ukrajina ima izlaz na more preko Odeske luke i luka na Dunavu, Kijev će nastaviti da dobija „sledovanje“ sa zapada, kao i da koristi luke u komercijalne svrhe. Pored toga, upravo iz tih luka je ukrajinska vojska lansirala bespilotne čamce koji su naneli ozbiljne udare Crnomorskoj floti. Ako toga ne bude bilo, onda će Ukrajina od pomorske zemlje postati analog Modlavije ili Češke, koje nemaju izlaz na more“, objasnio je Dandikin.

Na Zapadu očigledno ne isključuju takav razvoj događaja. Za NATO je izlazak na Crno more jedan od glavnih uslova postojanja ovog saveza, stvorenog za suprotstavljanje Rusiji. Danas EU stvara morski centar u Crnom moru, čije sedište će se najverovatnije nalaziti u Bugarskoj ili Rumuniji.

Stručnjaci u tome vide izbor koji nimalo nije slučajan: crnomorske NATO zemlje dozvoljavaju Briselu da zaobiđe Konvenciju iz Montresa bez njenog formalnog kršenja. I bez Ukrajine.

Radi se o Centru za morsku bezbednost u Crnomorskom regionu. Njegovo formiranje postalo je jedna od tačaka „Crnomorske strategije“, koju je prvo zvanično predstavila spoljnopolitička služba EU i Evopske komisije 28. maja prošle godine. Tada je pomoćnik ruskog predsednika, predsednik Pomorskog koledža Nikolaj Patrušev rekao da SAD i i njihovi NATO saveznici planiraju da promene režim crnomorskih moreuza i da iskoriste evropske vodene puteve, uključujući Dunav, u vojne svrhe, za pristup Crnom moru.

Tada je i predsednik RF Vladimir Putin na sastanku sa rukovodiocima međunarodnih informativnih agencija rekao: „Ako želite da zaustavite borbena dejstva u Ukrajini, prestanite da isporučujete oružje, i ta dejstva će prestati za dva, maksimalno tri meseca.“ Po njegovim rečima, on je tu misao izrekao i u pismu tadašnjem američkom lideru Džou Bajdenu. Uzgred, predsednik Putin je više puta isticao istorijsku vezu regiona sa Rusijom i proursko raspoloženje stanovništva jugoistoka Ukrajine.

Ali Zapad nije slušao zdrav razum. Sada Moskva sama rešava problem sa isporukama zapadnog naoružanja u Ukrajinu. Pre svega onih koje idu morskim putem.

Strani investitori, a među njima i veliki američki i evropski fondovi, već su počeli da revidiraju svoje planove. Češke novine Parlamentní listy (PL) skrenule su pažnju na to da Ukrajina, u statusu kontinentalne države (koja nema izlaz na more) postaje ekonomski neisplativa za one koji su u nju ulagali novac. Autori teksta oštro zaključuju: ako Odesa nekad i vrati status lučkog grada, ona defakto više neće pripadati Kijevu.

Kiparski novinar Aleks Hristiforu je na svom Jutjub kanalu rekao ono što se u Kijevu plaše čak i da nagoveste: „Nijedna transportna kompanija neće slati svoje brodove u Odesu posle takvih udara. Nikako. Mislim da sve to može da se pretvori u ozbiljnu blokadu i gubitak Crnog mora“. Samo za dve nedelje, Rusija je gađala luke u Odesi. Pet rezervoara sa gorivom i mazutum je uništeno. Brodovlasnici vide zapaljene brodove za rasute terete i kontejnerske brodove na dnu Crnog mora. I shvataju da rizik da izgube brodove, robu i posadu nema cenu. Čak ni za trostruko veću cenu niko neće ploviti za Odesu. I to nije samo taktički uspeh Rusije. To je strateška pobeda.