Šta se krije iza požara u Deliblatskoj peščari i kakva je u tome uloga Aleksandra Vučića, zlog tiranina u odlasku, kako je od čoveka koji je decenijama šurovao sa zapadnim vladama oko rasprodaje nacionalnih resursa, došao do toga da odbija pomoć iz Evropske unije kad je bila najpotrebnija, šta je izajvio ministar spoljnih poslova Ruske federacije Sergej Lavrov o „statusu“ srpskog diktatora i kako ga je „amnestirao“ javno i zbog čega, jesu li paljevine u regionu dirigovane „iz jedne glave“ ili su deo šire strategija izazivanja nevolja na Balkanu?

Luka Mitrović

U Decembru 2022. Republika Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoh uniju, zaključila je Sporazum sa ovom velikom zajednicom od pola milijarde stanovnika, o učešću u Mehanizmu civilne zaštite (Union Civil Protection Mechanism – UCPM).

 Sporazum je ratifikovan 2023 u Beogradu, o čemu svedoči i Službeni glasnik RS broj MU  5/2023. Na osnovu ovog sporazuma Srbija plaća članarinu u UCPM pa tako može u vanrednoj situaciji u svakom trenutku da zatraži od Evropske unije da države članice pošalju flotu vatrogasnih aviona i helikoptera da gase požare u Srbiji. Ovo isto važi za svu pomoć kad su sve druge prirodne katastrofe u pitanju.

Umesto toga, iako građani Srbije plaćaju članarinu u UCPM, zli diktator Aleksandar Vučić  je u sred žarkog leta 2026. godine, kad su gorele velike površine pod šumom u Deliblatskoj peščari, i kad su se pojavili na širokom prostoru čak i podzemni požari, odbio da traži pomoć flote Kanadera za gašenje požara iz Evropske Unije.

Odbio je, dakle, da pomogne građanima Srbije u suzbijanju požara (EU ne može da šalje flotu aviona i helikoptera bez formalnog poziva država da zatraži takvu asistenciju, zbog elementarnog poštovanja suvereniteta svake države).

Kad mu je NN osoba iz ličnog okruženja tih dana pomenula mogućnost da se EU pozove u pomoć, na osnovu sporazuma sa Srbijom, urlao je na tu „personu“ (bilo je tu prisutno i nekoliko ljudi iz Sektora za vanredne situacije) da neće tražiti pomoć iz Evropske unije, „…Neću od njih tražiti pomoć, makar čitava Srbija izgorela!“ Kako MT saznaje, uskoro bi jedan od onih koji su ovu ludačku histeriju gledali i slušali, mogao da progovori o tome jer je inače duže vremena u nemilosti vrha režima.

Ali, malo bolji poznavaoci ovog problema znaju da ovde nije reč o samovolji jednog diktatora nego o jednoj „tabu temi“ koja je kao i mnoge druge, vezana za status ovog satrapa-tiranina u Putinovom režimu u Rusiji, koji ga je nagradio jednim od najviših odlikovanja, ordenom Aleksandra Nevskog (za šta konkretno, saznaće se jednom).

Naime, odmah nakon što je srpski diktator u Beogradu primio 8. avgusta 2026. u zvaničnu posetu vođu režima u Kijevu, V. Zelenskog, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao je intervju za moskovske medije u kome je na doslovno „pomilovao“ Vučića, i činio sve da nađe opravdanje za njegovo šurovanje sa režimom u Kijevu…Preciznije, šef ruske diplomatije je rekao da je „…Aleksandar Vučić pod velikim pritiskom Evropske unije, koja ga ucenjuje i maltretira“, te da je „…Vučićev pristanak da se sastane sa Volodimirom Zelenskim u Beogradu bio pokušaj da se donekle ublaži besraman i grub pritisak Zapada“. I, na kraju tog „pomilovanja“ još dodao i ovo: „…Za Moskvu jedino neprihvatljivo učešće Srbije u naoružavanju ukrajinskih snaga“.

Nemoguće da diplomata tog ranga i tog iskustva, sa informacijama koje u svakom trenutku može imati na stolu (posebno kad su iz Beograda), nije znao da su nakon sastanka 8. avgusta, Vučić i Zelenski u zajedničkoj „istakli podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine“, te da je tog dana potpisan Memorandum o saradnji između Srbije i Ukrajine, a u vezi sa Vučićevom najavom „da se u septembru očekuje otvaranje fabrike dronova, u saradnji sa Izraelom“, preko koga je i do sada išla isporuka naoružanja, granata i vojne opreme prema Ukrajini (redovno iskrcavano na malim vojnim aerodromima u Češkoj i Poljskoj blizu granice sa Ukrajinom)…

Simbolično ili ne, ali slučaj požara u Deliblatskoj peščari gde se punih mesec dana u atmosferi potpune katastrofe čekao jedan spasonosni avion iz Ruske federacije (Iljušin-76 za gašenje požara iz vazduha koji samo u jednom naletu može da izbaci 50 tona vode), govori o stanju u kome se nalazi država Srbija. I, pre svega, kako je jedan bolesni manijak doveo u tu situaciju.

Umesto hitnog zahteva Vlade Srbije službama EU da proteknu u pomoć, diktator je odlučio da čeka i da dopusti da se ekstremno stanje ovakvo brzo širećeg požara prenese na sela i gradove. Stavio je na kocku i živote vatrogasaca i naroda koji su se branili od vatrene stihije u nemogućim uslovima. Zna se da je Evropska Unija je posle SAD druga svetska sila po vatrogasnoj avio floti, sa stotinama specijalizovanih aviona i helikoptera i da bi prema onom potpisanom sporazumu za manje od 24 sata njena flota bila u Srbiji i na „frontu“ Deliblatske peščare.

Znao je to i Aleksandar Vučić. Znao je, ali nije hteo da aktivira poziv, mada se požar u Deliblatskoj peščari već približavao gradskim delovima Bele Crkve. Čekao je ruski „Iljušin-76“. Ali, zašto odmah nije uputio poziv za pomoć Ruskoj federaciji? Zašto se čekalo mesec dana u toku kojih je izgorelo sve što je moglo da izgori na ovom poprdučju? A, diktator i njegova lažna vlada  prećutali su da je uslov da Rusija pošalje avion taj da Srbija to najpre formalno zatraži. I Vučić je to Putinu formalno i zatražio (nakon što je Kremlj njemu rekao da to zatraži) jer ovim Rusija dobija reklamu, koja joj je u ovim vremenima veoma potrebna.

Samo jedan razlog za sve ovo postoji: prikazivanje nemoći Zapada i izgrađivanje već duboko izgrađene antizapadne strategije režima AV. Moćni ruski „Iljušin.76“, samo je na simboličan način trebao da prikaže moć one druge strane. U oba slučaja, srpski diktator u odlasku pokazao je samo svoju nemać i nemoć svoga režima.

Konačno, u regionu su se pojavili i dokazi o „ekipama“ za izazivanje požara. U Crnoj Gori, u Podgorici, na delu grada Gorica, vatrogasne jedinice primetile su zamaskirane grupe sa maramama i kačketima koje su se razbežale čim su primećene, požar su bez sumnje (utvrđeno je) oni podmetnuli, a službe bezbednosti su dojavile i premijeru Spajiću da su požari podmetnuti, što je on odmah i preneo javnosti (a, onda se oko toga naglo „ućutao“). Jer, nije fino znati da ti „braća i prijatelji“ pale kuću.

Mržnja u regionu plamti više od svakog požara, a zna se ko je i kako podstiče. Izazivači požara u Hrvatskoj (okolina Zadra) uhvaćeni su, požar su planirali, namerno ga izazvali, a istraga se širi na mnogo širi krug ljudi od tih nekoliko lokalnih Srba iz Donjih Biljana o kojima se zapravo radi.

Požar u Srbiji, u Deliblatskoj peščari „verovatno“ nije izazvan namerno (a prema zvaničnim izveštajima „Vojvodinašuma“ i MUP-a Srbije, uzrok je prirodan)…Ali, narod južnog Banata zna da su ovde letnje temperature ranije bile i preko 40 C, međutim požar ovakvih razmera i ove brzine i pogubnog efekta, nikada nije bilo. Istraga o „eventualnom ljudskom nemaru“ navodno traje (ali ne straga o eventualnoj diverziji ili terorističkom aktu).

Neko je dakle, odmah odbacio pretpostavku da se radi o namernom, planiranom aktu, kako bi bilo kakve, pa čak i opravdane sumnje bile odbačene.

Hronologija događaja, međutim, otvara mnogo drugih pitanja…

Naime, vatra je izbila 21. jula 2026. na prostoru gde ima oko 35.000 hektara šume ukupno. „Srbijašume“ su ga odmah detektovale. Ako nije iz Evropske unije, pomoć je mogla da se odmah zatraži iz Ruske federacije, ali nije…Čekalo se mesec dana…Rezultat je zastrašujući: spaljeno je više od 7000 hektara najkvalitetnijih šuma, dok MUP i Srbijašume tvrde da je u pitanju duplo manja površina. Uništeno je više od 900 biljnih i životinjskih vrsta i velike površine pod borovom šumom koje su služile kao zaštita od erozije, a ukupnu štetu je za sada nemoguće i sabrati. Obnova čitavog ekosistema procenjuje se na 15 do 20 godina.

Pravom istinskom zlotvoru, velike nesreće trebaju za ličnu sreću i ličnu promociju. Eto, kažu iz zatvora u Hagu da je Ratko Mladić na samrti. TU vest je potvrdio javno i Aleksandar Vučić. Sad „tempira“ raspisivanje izbora prema vremenu njegove smrti, jer zna kako će kod fanatizovanih ljubitelja kulta ličnosti i kulta zločina dobiti glasove.

Onaj isti Vučić koji se „ponudio“ bivšim vlastima da učestvuje u pronalaženju Mladića dok se krio po Beogradu. Dakle, isti onaj Vučić koji je na zgradi sad već pokopanog B92, lepio plakate sa njegovim likom. Sad je pitanje, da li je lepio poternicu za njim, ili „da prkosi opoziciji“. I to bi mogao da objasni sudijama na velikom procesu koji ga čeka…