Dolar je već od 1944. godine postao osnova svetskog monetarnog sistema. Američka privreda je tada učestvovala u svetskoj privredi sa 40%, koliko i u izvozu – uvozu. Mehanizam zasnovan na dolaru funkcionisao je sa povremenim monetarnim krizama, sve do 1971. godine.

Prof. dr Slobodan Komazec

Dedolarizacija nije nova tema, kao ni položaj i politika MMF i Svetske banke. Problem je aktualiziran u novim odnosima snaga u svetu i ponovno stavljanje (i realizacija sa rešenjima) već davno uočenog problema. Naime, najveći broj zemalja u razvoju kao i nekoliko velikih država postavljale su pitanje rešavanja brojnih problema vezanih za američki dolar i njegovu apsolutnu dominaciju u svetu (ali i zloupotrebe), kao i odlučivanje i politiku MMF i Svetske banke kao institucija pod potpunom kontrolom SAD. U stvari institucija za provođenje politike i interesa (zaštite) zapadnog krupnog finansijskog kapitala, instrumenata za pokoravanje i produbljavanje krize, odnosno disciplinovanje svih država u svetu. Brojni su do sada bili pokušaji i predloži za reformu svetskog monetarno – finansijskog sistema, ali su nailazili na zid i odlučan otpor (odbacivanje) od strane država zapadnog imperijalnog kapitala (pre svega SAD, V. Britanije, Francuske, Kanade, Japana i sl.). Osećaj moći nadređenosti, višeg nivoa razvoja, dominacije, arogancije, raspolaganja svetskim novcem i finansijskim „svetskim" (?) institucijama, jednostavno arogancijom, ucenama, kapitalom, sve države su prisiljene na poslušnost. Ako se neka suprotstavi sledile su odmazde, vojne intervencije, „obojene revolucije", menjanjc vlada i sistema – dakle stvaranje kolonijalnih ili okupiranih država. Mehanizam je razrađen za pljačku i otimanja privrednih resursa od niza država (posebno vitalnih sirovina i energenata). Paralelno s tim razrađen je i fini mehanizam porobljavanja i eksploatacije preko kreditno – bankarskog i kapitalnog porobljavanja i eksploatacije. Stvaranje visoko zaduženih država i uvlačenje u dužničku krizu je poznati sistem.

Sada se svetska situacija i odnos iz osnova menjaju. Narastanje novih rastućih ekonomija na čelu s BRIKS – om stvorilo je „novo vreme" u kojem se najveći broj država u svetu ne miri s postojećim neoliberalnim i kolonizatorskim sistemom. Stvorena je „kritična masa" za oslobađanje od „dolarske ekonomije", a stvorene su i velike snage otpora i suprotstavljanja (Kina i Rusija), koje predvode ovu uspešnu operaciju. To je u osnovi stvaranje stvarno novog svetskog ekonomskog sistema i proces oslobađanja od „predatorskih zapadnih finansija. Promene bi nastale i bez sukoba u Ukrajini, jer se to već odavno tražilo, mada je taj sukob ubrzao promene, ali i otvorio širok front pristupanja niza država BRIKS – u. Omča je olabavila, države su se počele više slobodno ponašati i birali svoje interese i perspektivu razvoja. Lomi se kičma neokolonijalizovanog projekta u kojem je dominacija dolara kao svetskog novca i finansijskih SAD institucija (MMF, Svetska banka, STO, SWIFT i dr.). Uz to što se stvaraju nove institucije u okviru BRIKS-a (kao pandan postojećim zapadno – kapitalističkim) traži se i promena odlučivanja u ovim institucijama, formiranje kapitala, ciljevi, sistem finansiranja.

„Dolarska diplomatija, i gruba represija do sada se grčevito borila da uspostavi kontrolu nad svetskom ekonomijom i svakom državom s njenim specifičnostima. Rat se vodi javnim i podzemnim svetskim (propagandom, ucenama) protiv ovih država koje se odupiru totalnoj privatizaciji i finansijalizaciji pod tutorstvom SAD (i MMF). Uvođenje sankcija Rusiji, carinskih barijera Kini samo je pojačalo odlučnost ovih država da krenu odlučno sa rušenjem postojećeg zapadnog neoliberalnog eksploatoatorskog i porobljivačkog sistema. Osnova tog sistema je dolar i njegova svemoć da „rešava" sve probleme zapadnih ekonomija i društava (pre svega SAD koja je zagazila u duboku sveopštu krizu). Rušenje dolarske imperije i realizacija nacionalnih valuta i novog oblika svetskog novca umesto dolara, je prvi značajan korak u tom pravcu. Dedolarizacijom će SAD izgubiti glavni instrument geopolitičkog uticaja u svetu sa do sada ogromnim ucenjivačkim kapitalom. „Ako dolar padne previranje u finansijskom sektoru SAD i društvu će biti ogromni" (N. Rubini). Istovremeno će i druge države prestati da ulažu u finansijski sistem SAD i finansiraju budžet i javni dug ove države. Kina je u tome udarila u leđa samo srce dolarske imperije. EU postepeno okreće leđa SAD. „Amerika je u riziku od političke i ekonomske katastrofe, ukoliko Kongres ne podigne granicu zaduživanja SAD. Takav scenario podrio bi globalni primat SAD kao i nacionalnu bezbednost Amerike. Istovremeno bi bio ugrožen i kreditni rejting SAD jednako kao i globalna pozicija američkog dolara i hartija od vredsnosti SAD. To je nezamislivo" (Dženet Jelen, ministar finansija SAD na Samitu ministara finansija G – 7, Japan, 11-13 maj 2023.). Traži sc povećanje limita javnog duga sa 31,5 biliona na 33,2 biliona, inače Vlada neće moći da izvršava dospele obaveze, što je ravno bankrotu države. Taj scenario se već desio pre nekoliko godina i u poslednjem trenutku je odobreno povećanje limita javnog duga. To će se desili i ovoga puta.

U fiskalnoj politici SAD to nije ništa posebno. Od 1960. godine se 78 puta dogodilo da Kongres povećava limit javnog duga. Poslednji put se to desilo 2021. godine (vreme Trampa). Povećanje plafona duga vezano je sada za stav republikanaca da se sa povećanjem limita treba sniziti javna potrošnja za 14% u narednoj deceniji. Ako se ne poveća limit javnog zaduživanja države usledio bi bankrot, što bi se odrazilo na privredu SAD (recesija, deflacija, kriza), a u svetskoj privredi – recesija. Država može da odlaže plaćanja nekih obaveza, što se smatra kao „puzajući bankrot" ili selektivni bankrot. Zbog političke situacije i ovoga puta će se povećati limit zaduživanja i novih 1,5 do 1,8 biliona dolara. Tako će javni dug porasti na 33,2 biliona.

BRZINA SVETSKE DEVALUTACIJE DOLARA

Dakle, postoji prognoza svetske banke o prestanku dominacije dolara u svetskom valutnom sistemu do 2025. godine, pri čemu će evro i juan postati ravnopravni u novom viševalutnom sistemu. Evro je do sada najkredibilniji rival dolaru. Njegov status će ojačati ako uspešno prebrodi dužničku krizu, što je malo verovatno. Kriza se samo produbljuje i zaoštrava. Budžetski deficit i javni dug (uz javne rashode) najbolje ukazuju na strahoviti teret koji pritiska ekonomiju i finansije SAD, ali i države EU. Javni dug SAD u 2021 godini iznosi 31,5 biliona dolara ili 118.000 dolara po stanovniku. Budžetski deficit se približio masi od 2 biliona dolara ili 14% . bruto domaćeg proizvoda. karakter ekonomske politike SAD koja plavi ekonomiju novcem, potpuno je evidentan. Štampajući dolare oni spašavaju svoju ekonomiju i održavaju unutrašnju tražnju. „Svi smo mi taoci dolara" (R. Grinberg). Krah američke valute o kojoj se sve više govori nije samo problem SAD i Kine, kao najvećeg posrednika (kupca) američkih obveznica javnog duga (oko 1.200 milijardi dolara), već i ostalog sveta. Kina jc sredinom 2011. godine imala 1,2 biliona dolara vladinih obveznica. Rizik je ogroman po kinesko vlasništvo nad američkim dugovima da u slučaju bankrotstva SAD doše do otpisa ogromnog dela plasiranog kapitala. On se tada ne bi imao nečim drugim zameniti. Kina je zbog svojih interesa podržavala dolar i evro (u kojeg sve više polasira svoja sredstva), ali ta faza je gotova.

Povlačenje plasiranog kapitala u SAD jc završeno (sa 3,2 biliona na oko 849 milijardi). Podržavanje dolara zbog kupovne snage i tražnje kineske robe u SAD je prošlost. SAD se moraju okrenuti svojim ogromnim unutrašnjim problemima i u realnom i u finansijskom sektoru.

POSLEDICE NAGLOG RUŠENJA „DOLARSKOG STANDARDA I FINANSIJSKE IMEPRIJE

Prelazak sa sistema dolarskog standarda na novi sistem i međunarodni medij prometa i

plaćanja neće biti ni brz ni lak. Ako bi sada došlo do urušavanja „dolarskog standarda uklanjanja dolara kao svetskog novca sigurno bi se javile sledeće posledice:

1) Ogromna nelikvidnost u međunarodnim plaćanjima,

2) Zastoj u međunarodnoj trgovini i ulazak u novu valutnu i finansijsku krizu,

3) Pošto ne postoji jedinstven svetski novac vrlo brzo se uspostavljaju regionalizmi i

regionalni sporazumi i ugovori u plaćanju drugim nacionalnim valutama,

4) Nastaje „valutni rat" preko deviznih kurseva, uz širenje procesa konkurentnih devalvacija, da bi se popravio položaj država na međunarodnom tržištu,

5) Kretanje kapitala bilo bi ograničeno, uz brojne barijere (vidljivog i nevidljivog oblika),

6) Povratak na zlato je definitivno nemoguć, međutim, pojedinačna plaćanja bi se vršila „stabilnim i „sigurnim sredstvom trajne vrednosti (zlatom ili uz zlatnu klauzulu),

7) „Specijalna prava vučenja" gube svoju osnovu za funkcionisanje, jer države članice

„čuvaju svoju valutu,

8) Inflatorni proces u svetskoj privredi se širi uz tendenciju „izvoza inflacije" u druge države,

9) Carinske i druge barijere se ponovo uspostavljaju u cilju zaštite nacionalnih privreda, što vodi prestanku liberalizacije u svetskoj trgovini,

10) Devizne rezerve, uz devizne kurseve, postaju predmet velikih manipulacija i „izmene strukture što vodi gotovo haosu na monetarnom tržištu,

11) MMF i druge međunarodne finansijske institucije gube moć kontrole i intervencija na međunarodnom planu,

12) Svetsko tržište i tokovi robe, novca i kapitala se sužavaju na regionalizme, čime se javlja novi oblik bilateralizma ili užeg oblika multilaleralnih odnosa,

13) Zatvaranje nacionalnih privreda i uvođenje valutnih i trgovinskih barijera – vodi ograničavanju svetske trgovine i razvoja. Svetska privreda (a time i nacionalne privrede) ulaze u novu razvojnu i finansijsku krizu. Iz krize u novu krizu, ali sa sve kraćim vremenom (fazom) kriznog nastanka.

Mnogo je elemenata koji sprečavaju da dode do naglog rušenja „dolarskog standarda ali u tome nastaje paralelan proces jačanja i širenja regionalnih valuta niza povezanih država (evro zona, zona funte, zona juana, zona riala, zona rublje, ali i nastanak i širenje nove latino-američke unije s novom valutom, valute za glavne izvoznice nafte, kao petro – novac itd). Postoje tvrdnje određenih ekonomista i geopoliličara o nužnosti raspada SAD na više nezavisnih država. Nije se desio kolaps dolara kako je predviđeno, ali je 20 saveznih država od 50 usvojilo deklaraciju o suverenitetu. U nekim državama u globalnoj krizi i krizi dolara uvode za plaćanje zlatni i srebrni novac (Juta). Smatra se da je to početak realnog procesa kolapsa dolara. Antivladini skupovi su održani u svih 50 država SAD. Kolaps dolara i SAD smatra se bio bi veoma opasan za ceo svet. Gubitak kontrole od strane SAD i haos koji bi nastao u svetu doveo bi do velikih lomova. Svetu ne treba kolaps SAD. Veruje se da će  glavni centar za globalne ekonomske i političke odluke biti BRIKS (Brazil, Rusija. Indija, Kina i Južna Afrika), ali uz nekoliko drugih država kao Argentina, Meksiko, Iran, Egipat, Avganistan, Indonezija. Do 2025. godine u svetu će biti stvorena tri moćna ekonomska i geopolitička centra: Kina, Rusija (ujedinjena sa evroazijskim zemljama) i Evropska unija. Nove svetske valute će postati juan, rublja i evro, kojim će se vršiti najveći deo svetskih plaćanja i formiranja deviznih rezervi. „Krah dolara je neminovan, ali je potrebno (iz napred navedenih razloga) da se ovaj proces i prelaz na regionalne valute odvija postepeno i planski (po fazama i preuzimanjem funkcija dolara).

Ako bi pristupile radikalnoj devalvaciji dolara SAD bi se oslobodile većine dugova. Protiv toga inostrani posednici dolara ne bi mogli učiniti ništa. Ovakva odluka bi širom sveta imala vrlo teške posledice, pri čemu bi i same SAD u tome bile pogođene. Stoga se i ne odlučuju na takvu meru, čak ni u skrivenom obliku. Samo sada se postavlja pitanje: kako će funkcionisati MMF, Svetska banka, STO i druge međunarodne monetarne i finansijske institucije. Da li je u multilateralnom sistemu u svetu i njegovoj sve većoj povezanosti i uzajamnosti, realnije očekivati da se pripremi sistem „korpe" valuta, kao što je to ranije urađeno sa korpom „specijalnih prava vučenja" pri MMF, s tim da bi u ovu „košaru" ušle sledeće vodeće valute po svom značaju:

1) Dolar, 2) Evro, 3) Rublja, 4) Juan, 5) Rial, 6) Rand.

Slično kao i kod SPV trebalo bi uzeti za ponder nekoliko osnovnih indikatora, kao:

1)Značaj privrede države čija valuta ulazi u košaru,

2)Značaj valute svake zemlje u svetskoj privredi,

3)Učešće država u svetskom izvozu i uvozu,

4)Visina formiranih deviznih rezervi zemalja.

Takva korpa valuta bila bi dobra zamena za dolar kao do sada apsolutnog gospodara u valutnom svetu, a postepeno bi se mogao razraditi celi sistem, proveriti ga pre proglašenja i primene. Time bi se izbegle sve one teške posledice koje smo ovde naveli u svetskoj privredi i finansijama, uz postepen prelazak na novi monetarni sistem u svetu.

STVARANJE MULTIVALUTNOG I MULTIPOLARNOG SVETSKOG SISTEMA

Hegemonija i apsolutna moć dolara se kruni onog momenta kada je Putin predložio da se formira grupacija BRIKS, a zatim kada je Kina prešla na međunarodna plaćanja u juanima, ali i Rusija u rubljama. Sistem se proširio i na druge države koje međunarodna plaćanja vrše u nacionalnim valutama, bez prisustva dolara. To je privi, gotovo fudimentalni oblik međunarodnih plaćanja iza čega sledi viši stepen – stvaranje jedinstvene valuta za direktna međunarodna plaćanja. Jer. zadržavanje na nacionalnim valutama je gotovo vraćanje na bilateralizam, dok je ovde ključno pitanje multilateralizam i stvaranje multipolarnog sveta. Do sada je već 25 držva prešlo na trgovinu i plaćanja juanima. Stvara se paralelna ekonomija i monetarni sistem nezavisan od SAD i dolara. Dakle, dedolarizacija ili smanjenje hegemonije dolara je naglo povećana dogovorom Rusije i Kine da se međusobni trgovinskiodnosi plaćaju u rubljama i juanu. Tu se kasnije priključuje Iran, koji jc zbog sankcija SAD svoj uvoz nafte plaćao u zlatu, a ne u dolaru. Indija i UAE su dogovarali o plaćanju u rupijama i za nenaftne proizvode, što vodi daljem udaljavanju od dolara. Otklon od dolara, naglo se širi u svetu, Brazil i Argentina dogovaraju stvaranje zajedničke valute za ove dve države.

Do 2000. godine više od 80 % svetskih deviznih rezervi bilo je u dolarima. A kao sredstvo plaćanja na dolarske odnosilo preko 80% transakcija. Od tada učešće dolara stalno stvarno opada do 35 – 40%, što je posledica preterane emisije dolara i gubitka poverenja u dolar i američku valutu. Poseban udarac dolaru bio je uvođenje sankcija Rusiji i zaplena deviznih rezervi. Rusije (kao i drugih država) koje su se našle pod sankcijama SAD (kao Iran, Irak, Venecuela, Sirija). Svi pokušaji nekih država proizvođača nafte (Libija, Iran, Irak) da zamene dolar iz obračuna i plaćanja nafte završavali su krvavim smenama neposlušnih vlada i žestokim sankcijama. Udar na dolar je imao efekat uvođenja „gasne rublje", jer je Rusija vodeća država u proizvodnji nafte i gasa. Time dolar definitivno gubi svoj vodeći i monopolski položaj. Istovremno se i petrodolar više ne koristi u plaćanju sirove nafte i gasa. Sporazum SAD i Saudi Arabije o petrodolaru se raspao pristapanjem S. Arabije BRIKS-u. Time Rusija dobija novu podršku u svetu. Blumberg navodi da S. Arabija proizvodnjom i cenama nafte pomaže Rusiji. Postoji koordinacija politike Rusije i S. Arabije. Smanjenje (dogovoreno) proizvodnje nafte i povećanje cene nafte do 120 dolara „pogoršava ekonomsku i finansijsku situaciju u SAD uz pad proizvodnje i rast inflacije". Prošlo je vreme kada su SAD dirigovale proizvodnju i cenu nafte u S. Arabiji. To je bio prvi veliki šok za SAD, posebno amanjenje proizvodnje nafte, jer tražnja nafte pada zbog krize. Pri tome je i EU ograničila cenu nafte na 60 dolara za barel, jer će dogovreni pad proizvodnje između Rusije i S. Arabije pogurati cenu nafte, što će povećati prihode Rusije i S. Arabije uz mnogo manje izvezene nafte. Po mnogim analizama dolar SAD je „pretrpeo zapanjujući kolaps" kao rezervna svetska valuta.

Stvarno je zapanjujuća brzina kojom se provodi dedolarizacija. Udeo dolara u deviznim rezervama država u svetu samo u toku 2022. godine je deset puta brže opadao u odnosu na prethodne dve decenije. Učešće dolara u tržišnim transakcijama od 2008 – 2016 opao je za 22%. Po mnogim autorima firme sa zapada trguju sa Kinom i plaćaju u juanima. SAD su pretvorile hegemoniju dolara u najveće oružje u pravu „finansijsku atomsku bombu, jer po svojoj volji i ntresima uvodi sankcije kome hoće, a ekonomske i finansijske rizike prebaciju na druge države. Poznati stav „dolar je naš novac, ali vaš problem", do sada je imao pun smisao i sadržaj. Uvedene sankcije Rusiji otreznile su najveći broj zemalja (posebno zbog blokada deviznih rezervi) da se oslobode dominacije dolara i traže izmenu za SWIFT (Kina je već oformila sistem C1PS umesto SWIFT – a na zapadu) Kina je dugo najavljivala potrebu za dedolarizaciju svetske privrede. Proces je danas krenuo neočekivano brzo se šireći. Dolar gubi moć, vrednost, ali i poverenje u svetu, trenutno se samo 40 odsto svetske trgovine odvija u dolarima, a svega 2,7 – 4.2 odsto u juanima. Kina je finansijskim partnerima ponudila finansijsko osiguranje, lako što im je omogućila da na šangajskoj berzi juane mogu, ako žele, da odmah knovertuju u zlato. Tako da juan dobija indirektno i „zlatnu podlogu", dok masa zlatnih rezervi i dosta skromno učcšćše juana u svetskim plaćanjima u potpunosti osigurava ovu zamenu. Proces dedolarizacije će se negativno odraziti na privredu SAD, koja je već u velikim problemima pod pretnjom stagflacije i socijalnih previranja, političkih sukoba, ali i nemoći dolara da se njegovom daljom emisijom bez bilo kakvog pokrića „rešavaju navedeni problemi. Vrlo slab privredni rast, rastuća inflacija, ogromno socijalno raslojavanje, narastanje mase nezaposlenih, bednih i gladnih stvara klimu vrlo naraslih suprotnosti. „Za nekoliko godina mi više nikome nećemo moći da nametnemo našu volju sankcijama" (Piter Šif). Traži se novo povećanje javnog duga sa 31,4 biliona na preko 33,2 biliona. Ako to Kongres ne odobri „vlada ulazi u krizu i nemoć finansiranja administracije" (Dženet Jelen, ministar finansija). „Kako opada dolar, tako opada i moć SAD". Svet se već uverio da dolar nije bezbedan i da nema nikakvo realno pokriće. To je čisto manipulativna valuta potpuno podređena politici SAD. Stoga i sam proces dedolarizacije je demaskiranje SAD kao „države demokratije i slobode", a u stvari se pod tom maskom izvodila imperijalna politika i porobljavanje drugih država. Dedolarizaciju nije moguće provesti brzo, to može da traje godinama. Jer, dolar je prisutan u deviznim rezervama, međunarodnim dugovima i dugoročnim obavezama, bilansima banaka, dugoročnim investicijama, kreditima u budžetima država i mnogim dugoročnim obavezama i potraživanjima u svetu. On je uklopljen u sve međunarodne platne odnose i institucije, dakle sveprisutan je posle toliko godina funkcionisanja „dolarskog .

Proces dedolarizacije se ubrzava. Sve veći broj zemalja se odlučuje da napusti dolar. Takav tempo dedolarizacije niko nije mogao očekivati. Tako su i Brazil i Kina dogovorili da međusobna plaćanja vrše u svojim valutama, Rusija i Kina su otišle najdalje u dedolarizaciji. Ovaj proces će se samo ubrzati i proširiti pošto je najveći broj država u svetu došao do saznanja da im nisu potrebni američki dolari. O kakvoj se realnoj snazi ove „udružene savesti čovečanstva" radi da navedemo samo neke osnovne podatke. BRIKS do sada obuhvata oko 3,5 milijardi stanovnika (45% svetskog), formiraju 23 biliona dolara BDP (35 – 39% ukupnog), prosečna stopa rasta se kreće između 4,5 – 6,5% godišnje. U poređenju sa grupom najrazvijenijih država (G – 7) u koje ulaze: Kanada, Francuska, Japan, V. Britanija, Nemačka, Italija i SAD, ova grupa formira 34 biliona dolara BDP, ali će se ova razlika brzo smanjiti zbog brže stope rasta država BRIKS – a. Na zemlje BRIKS -a otpada 28% svetske proizvodnje nafte, 55% gvozdene rude, 46% pšenice, 42% kukuruza i sl. Ovaj blok je postao visoko konkurentan na svetskom tržištu u odnosu na zapadne države. Ovaj blok povećava međusobnu saradnju država i formira ekonomske saveze. Uz sve to osnovane su i potrebne finansijske institucije. Razrađen je i mehanizam korišćenja nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima, razvoj sopstvenog sistema finansijskih politika poput SWIFT – a, ali i stvaranje nezavisne agencije za kreditni rejting država (izvan niza zapadnih rejting agencija). To je aktivnost u stvaranju multipolarnog svetskog poretka i institucionalne alternative dosadašnjem zapadnom sistemu. Već je formirana Razvojna banka (sa početnim kapitalom od 100 milijardi dolara), što je pandan Svetskoj banci. Razvojna banka je u svoje planstvo primila UAR, Bangladeš, Urugvaj, Argentinu, Saudi Arabiju, Kazahstan, Indoneziju – koji će svojim različitim resursima samo ojačati BRIKS. Kredili će se davati u rubljama i juanima, uz povoljne uslove, šio je dalje udaljavanje od dolara i njegovu detronizaciju. Jer, u prvom planu je ekonomska saradnja i razvoj, a ne eksploatacija i dominacija „izabranih" i privilegovanih država. U MMF BRIKS ima 14,7% ukupne glasačke snage, a nedostaje mu samo 0.4%" da dostigne SAD, koja ima 15,1% svih glasova (uz pravo veta koje zadržavaju samo SAD). Dakle, ide se paralelno i sa reformom postojećeg MMF. Ova grupa država će morati da formira i instituciju sličnu MMF da bi sa nužnim formiranjem zajedničke valute za međunarodna plaćanja (umestoo bilateralizma) odredile kvote za svaku državu, paritet i učešće u formiranju „korpe valuta", ali i držanja potrebnih deviznih rezervi za transakcije na snoljnim tržištima. Zamena dolara u međusobnim plaćanjima nacionalnim valutama, a zatim zamena nacionalnih valuta u „korpa jedinicu" u procesu njihove zamene za tekuća plaćanja. U korpu valuta bi u prvoj fazi ušli real. rublja, rupija, juan i rand. Istina, ovde se mora ukazati i na jedan problem koji će se javiti kao ograničavajući faktor u plaćanjima i formiranju zajedničke valute – radi se o razvoju digitalnog novca u nekim državama i ukidanju depozitnog i gotovog novca. To je ogroman problem koga treba dobro i dubinski iznačiti pre bilo kakve primene, jer u sebi krije sve one destruktivne procese koji mogu da spreče ili onemoguće ovaj istorijski korak država BRIKS – a i BRIKS – a plus. u formiranju stvarno novog finansijskog sistema, bez nametanja jačih, dominacije, ucena, različitog tretmana država, čak i stvaranja ,juan standarda", umesto „dolarskog standarda“ (sa svim njegovim slabostima i opasnostima za ugrožavanje svetske zajednice). Kina mora dobro da razmotri ovaj problem, jer elektonski novac, koji razvija, a njegovo širenje stavlja veliki znak pitanja na funkcionisanjc ovog BRIKS projekta i novog svetskog monetarnog sistema. Vreme je da se to pitanje temeljno i blagovremeno prouči.

TRAMPOV PLAN ZA POVRATAK ZLATNOG STANDARDA I JAČANJA DOLARA

U cilju očuvanja dolarskog standarda i monopola savetnici Trampa su pripremili „povratak zlatne podloge“ dolara. To znači, „stabilan dolar“ kome neće padati vrednost i u koje se vraća, sada poljuljano poverenje. Sve to da bi se pariralo razvoju BRIKS-a, njegovom širenju i nastanku valute. BRIKS u 2026-27. godini, koja bi bila pokrivena delom u zlatu, a delom u određenim robama. To bi bio stvarni kraj dolarske imperije i hegemonijje, jer bi se međunarodna plaćanja vršila u ovoj novoj valuti, ali ni formirale devizne rezerve. Dolar tada gubi status „rezervne valute“ – čuvan u deviznim rezervama drugih država, čime se kreditiraju SAD. SAD više ne mogu da štampaju dolar prema svojoj želji i potrebi, čime izvoze inflaciju u svet. Tada i životni standard u SAD pada za 30 – 40%. Plan Trampa je da se potkopa projekat BRIKS-a i da se očuva (i čak proslavi) dolarski standard. U ovoj fazi krize dolara Ministarstvo finansija SAD objavljuje da dolar prelazi na svoju zlatnu podlogu na vrednost zlata za jednu uncu od 15-20.000 dolara. Svi vlasnici zlata mogu da drže samo 5 unci. Sve pre toga mora se predati Ministarstvu finansija u roku od 90 dana. Kazna za „neposlušne“ je deset miliona dolara i deset godina robije. Zlato se predaje po zvaničnoj ceni od 35 dolara za uncu. Posle ove operacije zlatne rezerve koje iznose 8.000 tone po ceni od 20.000 za uncu iznose oko 21 bilion, koliko iznosi i novčana masa (M1). Stopa pokrića ide na 100%. Samo strane vlade (države) mogu menjati svoja dolarska potraživanja u zlato. To je u osnovi Breton Wuds 2. Dolar dobija svoje „pokriće“ čime se vraća poverfenje u dolar. Dolar „zamenjuje zlato“ u međunarodnim transakcijama. Državni dug se „topi“ preko inflacije i devalutacijom dolara. Dug je već izmakao kontroli u visini od 38,6 biliona (123% bruto proizvoda). Kamate godišnje dostižu 21 bilion dolara, što je gotovo dva puta veće od svih rashoda za vojne potrebe SAD. Dolar u osnovi devalvira 90%, a svi vlasnici obveznica javnog duga (Kina 800 milijardi, Japana 1,1 bilion i drugi) bili bi opljačkani u kupovnoj moći i odlučivanju.

Čemu ovaj predlog? Tramp tvrdi da Rusija i Kina spremaju da uvedu novu valutu BRIKS 2026-27. godine i da „SAD mora prva reagovati“, jer ako to ne učine „dolar će kolabirati“. Kina je već stvorila Azijsku banku za infrastrukturne investicije Pojas i put. Razvijen je platni sistem nasuprot SWIFTU. Brzo se gomilaju zlatne rezerve – kao osnova jakog juana. Paralelno s tim odvija se i proces u kojem BRIKS postaje najsnažnija i najveća koncentracija ekonomske i populacione snage (ali i prirodnih bogatstava). BRIKS, videli smo , uključuje 65% populacije u svetu i 37% bruto proizvoda. Nova valuta BRIKS bila bi pokrivena zlatom i robom. Ta valuta preuzima primat u međunarodnim finansijskim odnosima. Dolar postepeno gubi status rezervne valute. Stoga se SAD žuri da predupredi razvoj novog svetskog monetarnog sistema. Poslužiće se iskustvom iz 1933. godine (Ruzvelt) i 1971 (Nikson). Priprema za resetovanja sistema za 2027. godinu. Dakle, želi se resetovanje i poništavanje (brisanje) astronomskog javnog duga, koji je stvarno postao nepodnošljiv, i to kroz revalorizaciju zlata sa 5.800 dolara za uncu na oko 20.000 dolara. Vrednost dolara pada na 10%, ali je „pokriven zlatom“ 100%. Čak se za ovu operaciju pominje i uvođenje vanrednog stanja, kako je to izveo Ruzvelt u 1933. godini, kada je devalvirao dolar za 63%. Ovom operacijom se želi „rekonstruisati“ (smanjiti) teret javnog duga i povratiti poverenje u dolar kao rezervnu svetsku valutu u njegovo dalje držanje u deviznim rezervama, plaćanjima i obračunima. Dakle, da se dolar ponovo vrati na pijedestal jedine svetske rezervne valute. SAD će ga „braniti svim sredstvima“ (Tramp). Kada se vrati poverenje u dolar i njegove funkcije u svetskoj privredi i finansijama, ukida se njegova konvertibilnost u zlatu. Da li je moguća ova planirana operacija?

Prvo, nijedna nacionalna valuta ne treba i ne može biti svetska rezervna valuta – kao izvor dominacije i eksploatacije. Sve slabosti ovog sistema su poznate.

Drugo, mehanizam primenjen 1933. sada nije moguć, posebno uvođenje vanrednog stanja i oduzimanje zlata iz ruku vlasnika.

Treće, dolarski standard je pokazao sve svoje slabosti i prevaziđenosti. Svet nema više poverenje u dolar i zbegava ga u transakcijama.

Četvrto, pitanje je koliko SAD stvarno raspolaže zlatnim rezervama.

Peto, u toku dosadašnjeg razvoja SAD su izgubile primat i dominaciju u svetskoj privredi, dok Tramp svojom“skrivenom“ politikom želi da SAD ponovo pretvori u hegemoniju svetske privrede, politike i dominacije.

Šesto, transformacioni procesi i odnosi snaga u svetu su se potpuno poremetili i prekomponovali, da su već sada stvorena dva valutna sistema – dolarski i BRIKS sistem. U svakom slučaju očekuje nas finansijski i valutni rat u svetu. Bilo bi dobro da Tramp svoju parolu“ „prvo Amerika“ doslovno provede pretvarajući dolar isključivo u nacionalnu valutu, kao što su to i druge valute država u svetu. Uz to da se okrene autiriranju domaćih faktora razvoja, izlaska iz krize i stvaranje u SAD vrlo dinamične i stabilne privrede. Zbog značaja ove privrede to bi doprinelo i stabilizaciji i oživljavanje svetske ekonomije (nasuprot protekcionističkim carinama koje su uvedene).