Prof. dr Slobodan Komazec

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Piše: prof. dr Slobodan Komazec  EFEKTI – KORISTI I ŠTETNOSTI RUDARENJA LITIJUMA Rio Tinto se do sada nikada nije bavio eksploatacijom litijuma: Srbija mu dođe kao probni pokušaj, pravi eksperiment. Obećanja da će se poštovati najveći svetski i evropski standardi, nema nikakvu realnu osnovu. To se daje na reč, bez

Piše: prof. dr Slobodan Komazec  1.OŽIVLJAVANJE VEĆ ZAUSTAVLJENOG PROJEKTA Nakon kratkog moratorijuma i provedenih izbora (znamo kakvih) ocenjeno je od vlasti (Vučića) da može da se krene u aktiviranje ovog štetnog projekta. Kreće velika propaganda laži, konstrukcija uspeha i potreba, od samog vrha otuđene i odnarođene vlasti. Glavni protagonisti ove

NEMA DODIRNIH TAČAKA I REŠENJA SA POZNATIM ISTORIJSKIM PROJEKTIMA U SAD I EVROPI Piše: prof. dr Slobodan Komazec 1) MARŠALOV PLAN I EXPO PROGRAM U javnosti se često ističe da je novi plan Vučića „Skok u budućnost“ (EXPO 27) novi „Nju dil“ ili čak „Maršalov plan za Srbiju“. Da se

Da li je Srbija u poslednje dve dekade razvoja doživela ekonomsko – finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija postala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima „za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Sve te tvrdnje naših

Da li je Srbija u poslednje dve dekade razvoja doživela ekonomsko – finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija postala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima „za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Sve te tvrdnje naših

Da li je Srbija u poslednje dve dekade razvoja doživela ekonomsko – finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija postala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima „za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Sve te tvrdnje naših

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom