Prof. dr Slobodan Komazec

Dolar je već od 1944. godine postao osnova svetskog monetarnog sistema. Američka privreda je tada učestvovala u svetskoj privredi sa 40%, koliko i u izvozu – uvozu. Mehanizam zasnovan na dolaru funkcionisao je sa povremenim monetarnim krizama, sve do 1971. godine. Prof. dr Slobodan Komazec Da li svet već u

Dolar je već od 1944. godine postao osnova svetskog monetarnog sistema. Američka privreda je tada učestvovala u svetskoj privredi sa 40%, koliko i u izvozu – uvozu. Mehanizam zasnovan na dolaru funkcionisao je sa povremenim monetarnim krizama, sve do 1971. godine. Prof. dr Slobodan Komazec Najveći deo ovako „stvorenog“ fiktivnog

Dolar je već od 1944. godine postao osnova svetskog monetarnog sistema. Američka privreda je tada učestvovala u svetskoj privredi sa 40%, koliko i u izvozu – uvozu. Mehanizam zasnovan na dolaru funkcionisao je sa povremenim monetarnim krizama, sve do 1971. godine. Prof. dr Slobodan Komazec SAD kupuju realna dobra od

Dolar je već od 1944. godine postao osnova svetskog monetarnog sistema. Američka privreda je tada učestvovala u svetskoj privredi sa 40%, koliko i u izvozu – uvozu. Mehanizam zasnovan na dolaru funkcionisao je sa povremenim monetarnim krizama, sve do 1971. godine. Prof. dr Slobodan Komazec DOLAR KAO OSNOVA SVETSKOG MONETARNOG

Veliki je problem kako sa inflatornog finansiranja preći na zdrav novac. Monetarno „pumpanje „deluje kao droga. Prof. dr Slobodan Komazec Najveći deo ovako „stvorenog“ fiktivnog novca otišao je u spekulativnu sferu, u spekulacije banaka i berzi, kupovinom hartija od vrednosti visoko zaduženih država u smanjenju tereta njihovih spoljnih dugova (Grčka,

Veliki je problem kako sa inflatornog finansiranja preći na zdrav novac. Monetarno „pumpanje „deluje kao droga. Prof. dr Slobodan Komazec KRIZA U EVROPSKOJ UNIJI I EVROZONI Kao što postoje „bretonvudski blizanci“ (MMF i Svctska banka), tako postoje i blizanci danas – EU i NATO. Evropska unija je interesna zajednica grupe

Veliki je problem kako sa inflatornog finansiranja preći na zdrav novac. Monetarno „pumpanje „deluje kao droga. Prof. dr Slobodan Komazec KRIZA, UNUTRAŠNJI I SPOLJNI LOMOVI U SAD Kriza, unutrašnji i spoljni lomovi, okreću SAD nemilosrdnoj borbi za stavljanje pod punu kontrolu „tuđih realnih resursa (energenata, hrane, informacije, kontrole i uspostavljanje

Veliki je problem kako sa inflatornog finansiranja preći na zdrav novac. Monetarno „pumpanje „deluje kao droga. Prof. dr Slobodan Komazec Ovo je u osnovi „super kriza“ koja do sada najduže traje od svih kriza, uz opasnost da se produbi, što mnoge navodi na tvrdnju da „živimo u naopakom svetu“. Predviđala

Veliki je problem kako sa inflatornog finansiranja preći na zdrav novac. Monetarno „pumpanje „deluje kao droga. Prof. dr Slobodan Komazec Za finansiranje potreba države odobravaju se dve vrste kredita: 1) Kratkoročni krediti za premošćavanje nesinhronizovanosti između dinamike prihoda i rashoda budžeta. Ovde se radi o tzv. letećem dugu, koji se

Veliki je problem kako sa inflatornog finansiranja preći na zdrav novac. Monetarno „pumpanje „deluje kao droga. Prof. dr Slobodan Komazec U teorijskim raspravama i empirijskim analizama monetarista, kejnzijanaca, pristalica teorije „racionalnih očekivanja“ i teoretičara ekonomike ponude mogu se naći valjani argumenti prihvatanja ili odbijanja prisustva „efekata istiskivanja“ u okviru trajnih

Veliki je problem kako sa inflatornog finansiranja preći na zdrav novac. Monetarno „pumpanje „deluje kao droga. Prof. dr Slobodan Komazec BUDŽETSKI DEFICIT, PLATNOBILANSNI DEFICIT, EMISIJA NOVCA I PRIVREDNI RAST Postoji li funkcionalna veza budžetskog deficita, deficita platnog bilansa, emisije novca i stope ekonomskog rasta? Naime, da li, bez obzira na

Veliki je problem kako sa inflatornog finansiranja preći na zdrav novac. Monetarno „pumpanje „deluje kao droga. Prof. dr Slobodan Komazec Budžetska makrostrategija i razvojno – stabilizacioni budžetski mehanizam potpuno su derogirali klasičnu budžetsku neutralnost i politiku stalne budžetske ravnoteže. Pokriće budžetskog deficita emisijom novca dovodi do porasta novčane mase i

Veliki je problem kako sa inflatornog finansiranja preći na zdrav novac. Monetarno “pumpanje” deluje kao droga. Prof. dr Slobodan Komazec Deficitarno finansiranje se do sada pokazalo kao nedovoljno efikasno sredstvo za podsticanjc ekonomskog rasta i modernizacije privrde, ali zato dosta efikasno u povećanju opšte potrošnje i tražnje u privredi, posebno

U novoj krizi, ali i prethodnoj iz 2008. godine, pred gotovo sve države postavio se problem: kako zaustaviti privredni pad, opšti zastoj (regresiju), ogromnu nezaposlenost rada i kapitala, ali i kako otkloniti budžetski deficit i uopšte finansirati javnu potrošnju. Padom bruto proizvoda i gotovo nestankom štednje (akumulacije) iz raspodele nacionalnog

Da li je Srbija u posledinje dve dekade razvoja doživela ekonomsko-finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija poslala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima ,,za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Prof. dr Slobodan Komazec Na međunarodnoj

Da li je Srbija u posledinje dve dekade razvoja doživela ekonomsko-finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija poslala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima ,,za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Prof. dr Slobodan Komazec Zagovarati slobodno

Prof. dr Slobodan Komazec MEĐUNARODNA INVESTICIONA POZICIJA I „STEPEN KOLONIZACIJE“ Bruto domaći proizvod se redovno koriguje za deficit ili suficit trgovačkog dela platnog bilansa. Dakle, uvoz i izvoz roba i usluga deluju na domaće tržište većom ponudom (uvozom) u slučaju deficita trgovinskog bilansa: Tada se domaći bruto proizvod „dopunjava“ deficitom

Da li je Srbija u posledinje dve dekade razvoja doživela ekonomsko-finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija poslala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima ,,za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Prof. dr Slobodan Komazec Da pogledamo

Da li je Srbija u posledinje dve dekade razvoja doživela ekonomsko-finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija poslala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima ,,za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Prof. dr Slobodan Komazec Da li

Da li je Srbija u posledinje dve dekade razvoja doživela ekonomsko-finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija poslala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima ,,za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? EKONOMIJA DEFICITA I NEKONTROLISANO ZADUŽENJE Prof.

Da li je Srbija u posledinje dve dekade razvoja doživela ekonomsko-finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija poslala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima ,,za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Prof. dr Slobodan Komazec Da li

Da li je Srbija u posledinje dve dekade razvoja doživela ekonomsko-finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija poslala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima ,,za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Prof. dr Slobodan Komazec Sve te

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Danas se pred ekonomsku nauku i makroekonomsku politiku postavlja krupno strateško pitanje daljeg razvoja putem povećanja štednje ili povećanjem potrošnje. Pri tome se odmah postavlja i pitanje: kakva je to štednja i ko treba da štedi i suzdržava se od potrošnje, a kakvu potrošnju stimulisati i održavati na visokom nivou

Piše: prof. dr Slobodan Komazec  EFEKTI – KORISTI I ŠTETNOSTI RUDARENJA LITIJUMA Rio Tinto se do sada nikada nije bavio eksploatacijom litijuma: Srbija mu dođe kao probni pokušaj, pravi eksperiment. Obećanja da će se poštovati najveći svetski i evropski standardi, nema nikakvu realnu osnovu. To se daje na reč, bez

Piše: prof. dr Slobodan Komazec  1.OŽIVLJAVANJE VEĆ ZAUSTAVLJENOG PROJEKTA Nakon kratkog moratorijuma i provedenih izbora (znamo kakvih) ocenjeno je od vlasti (Vučića) da može da se krene u aktiviranje ovog štetnog projekta. Kreće velika propaganda laži, konstrukcija uspeha i potreba, od samog vrha otuđene i odnarođene vlasti. Glavni protagonisti ove

NEMA DODIRNIH TAČAKA I REŠENJA SA POZNATIM ISTORIJSKIM PROJEKTIMA U SAD I EVROPI Piše: prof. dr Slobodan Komazec 1) MARŠALOV PLAN I EXPO PROGRAM U javnosti se često ističe da je novi plan Vučića „Skok u budućnost“ (EXPO 27) novi „Nju dil“ ili čak „Maršalov plan za Srbiju“. Da se

Da li je Srbija u poslednje dve dekade razvoja doživela ekonomsko – finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija postala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima „za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Sve te tvrdnje naših

Da li je Srbija u poslednje dve dekade razvoja doživela ekonomsko – finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija postala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima „za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Sve te tvrdnje naših

Da li je Srbija u poslednje dve dekade razvoja doživela ekonomsko – finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija postala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima „za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić? Sve te tvrdnje naših

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom