Piše: prof. dr Slobodan Komazec 

EFEKTI – KORISTI I ŠTETNOSTI RUDARENJA LITIJUMA

Rio Tinto se do sada nikada nije bavio eksploatacijom litijuma: Srbija mu dođe kao probni pokušaj, pravi eksperiment. Obećanja da će se poštovati najveći svetski i evropski standardi, nema nikakvu realnu osnovu. To se daje na reč, bez bilo kakvog osiguranja. Konačno, kakvi su to standardi? Nema tu nikakave garancije da se trovanje vode, zemljišta i vazduha neće desiti. A Šta onda, ako se desi, hoćemo li krivce javno vešati na Terazijama? Posledice se neće moći sanirati – ostaju trajno.

Nemojte da pričate bajke i zavaravate narod. Gde god se u svetu pojavio Rio Tinto se javlja kao „peti jahač apokalipse“, a naši propagatori Rio Tinta nas uveravaju da će to biti ekološki održivo i da nema opasnosti od zagađenja i za zdravlje naroda i prirode.

Ako će se zaposlenost kod Rio Tinta povećati za 2 – 3.000, a danas zaposlenih na tom području ima 50 – 60.000, koji će ostati bez posla i raseliti se tražeći novi posao koji im država ne obezbeđuje. Kakva je neto zaposlenost? Isto se odnosi i na doprinos razvoja, prihodima budžeta i dr. koji će biti manji od Rio Tinta nego od privrede danas. Priroda i vodeni tokovi ostaju uz to nezagađeni. Povećanje plata i penzija od Rio Tinta neće imati nikakav efekat. Akumulacija države od profita Rio Tinta izostaće 10 – 15 godina, dok Rio Tinto ne povrati uloženi kapital. Rio Tinto traži i kredite kod banaka na zapadu, što će dodatno povećati troškove.

Ovo posebno ako želi da povrati uloženi kapital od 2,6 mlrd evra ili se zadužuje za ovu investiciju uz danas i ubuduće visoke kamate.

Treba pročitati odličan prilog BOŠKA MIJATOVIĆA u Radaru (18. jul 2024), pod naslovom „Žrtva koja nije vredna rizika“. Sa ekonomsko – finansijskom analizom autora se potpuno slažem.

Rio Tinto godinama, koliko se ovde već nalazi (20), nije platio PDV od nekoliko desetina miliona dinara godišnje od 2018. godine.

U finansijskim izveštajima i završnom računu nisu prikazani stvarni poslovni rezultati. Rio Tinto ne dozvoljava pristup informacijama od javnog značaja. Zabranjuje iznošenje svih informacija u javnost. Čak se ne daju informacije ni gde se sve nalaze bušotine, ali i ko je sve radio na njihovim studijama?

Oni se ograđuju od istinitosti podataka u njihovim studijama, a mnogi su „prilagođeni“ potrebama opravdanosti projekta.

Iz postojećih bušotina ističe tečnost koja zagađuje okoliš, a tlo čini besplodnim.

Kolega, ekonomista Boško Mijatović, je pošao od najnovije oborene cene litijum karbonata, tona = 12.900 ( i dalje je pala na 11.500$). Cena litijuma je za 3 godine pala za 80%. Uz godišnju proizvodnju od 58.000 tona i rudnom rentom od 5% (ja sam pošao od 3%), daje prihod Srbiji od bednih 31 milion evra godišnje, po meni 25 miliona evra, to nije vredno ni najmanjeg rizika u proizvodnji litijuma (sa svim velikim, teškim, trajnim posledicama). Cena litijuma u dugoročnoj perspektivi je veoma neizvesna i kolebljiva. Tako da mnoge procene ukazuju da bi Rio Tinto bio u gubitku. Poznat je i mehanizam u ekonomiji, ulaganja u reprodukciju i početak nastanka pozitivnih efekata troškova (ulaganja) preko dinamike ulaganja i dostizanja prelomne tačke rentabiliteta. Niz prvih godina troškovi i ulaganja su veći od prihoda, tako da se može u tim godinama očekivati gubitak.

Tim mehanizmom je lako dokazati da će faza ulaganja Rio Tinta trajati godinama, profit izostati u tom periodu, a time i rudna renta. Tada bi se stavile u funkciju smanjenja rashoda – neuplata rudne rente, neplaćanje poreza i doprinosa, smanjenje zaposlenosti, traženje subvencija i sl.

Dosadašnji grandiozni planovi iz nedavne prošlosti o fabrikama čipova, avio – delova, Mercedesove fabrike automobila velikog stimulansa razvoju Srbiji od Beograda na vodi, EXPA – 27 i druge „grandiozne maštarije“, kao leteći taksi i autobusi i dr.

Na drugoj strani u stvarnosti imamo:

-Preko 2,5 – 3 miliona građana bez pitke vode. Pola Vojvodine nema pitku vodu,

-Propadanje poljoprivredne proizvodnje,

-Kanalizacioni sistem na izdisaju,

-Ogromno zaduženje države i privrede,

-Slab privredni rast,

-Propadanje školstva i zdravstva,

-Razaranje institucija države,

-Nestajanje domaće industrije i dominacija stranih korporacija i trgovinskih lanaca, stranih banaka,

-Nestanak domaćih privrednih investicija,

-Katastrofalno loša kadrovska politika,

-Rasprodaja (ili poklanjanje) resursa,

-Ogroman deficit budžeta i nekontrolisano trošenje budžetskih rashoda. Uzurpacija budžeta,

-Ogroman deficit spoljne trgovine,

-Dominacija stranog bankarskog kapitala,

-Strahovito socijalno raslojavanje vezano za korupciju i pljačku nacionalnog bogatstva,

-Veliko osiromašenje stanovništva,

-Eksplozivni rast spoljnog duga,

-Pogrešan model i politika razvoja. Otvoren put u sve dublju krizu i socijalne nemire – velika je izdaja Kosova.

Vučić se konačno malo „osvestio“ kada tvrdi sledeće: „Moguće je da i ja neću biti za to ukoliko ustanovimo da postoji bilo kakva mogućnost trovanja naših reka ili bilo kakvih problema“. „Ogroman broj ljudi, ogroman broj stručnjaka u stvari misli sve suprotno od onoga što su nam političari do sada govorili“. Zar SANU i najveći broj kvalifikovanih profesora nije dao svoj negativan stav o Rio Tintu? Zar treba tražiti one stručnjake koji će mu dati podršku?

Na NAUČNOM SKUPU SANU (2021) zaključak je da „nemamo nikakav interes da iskopavamo litijum i da te planove treba saseći u korenu“.

BIOLOŠKI FAKULTET U BEOGRADU odbacio je projekat studije Rio Tinto o uticaju iskopavanja litijuma na prirodu i zaključio da je „odustajanje od projekta rudnika optimalna mera“ Takav stav je potpisalo gotovo dvadeset profesora, dok dekan LJ. STANISAVLJEVIĆ izjavljuje: „Zaista nemamo nameru da lažemo“.

Iskopavanje litijuma ne može izdržati ozbiljniju kvalitativnu analizu i kritiku, projektni rizici su ogromni, a posledice teške i neotklonjive (trajne).

Končno, veoma mije bliska analiza akademika SLOBODANA VUKOSAVIĆA: „Sprema se rudarski desant na Srbiju“, gde se navodi da Zapad hoće naše minerale, koje mi prodajemo budzašto.

U promociji i zagovaranju proizvodnje litijuma, najpre se polazilo od dobijanja rude i velike dobiti i kao pogonskog razvojnog goriva za Srbiju, a kada se videlo da tu dobiti nema (pad cena, visoki troškovi, pad tražnje), prešlo se na propagandu „lanaca proizvodnje“ (ekstrakcija, proizvodnja baterija i automobila).

„Opijene cene“ koristi i dobiti u novim kalkulacijama se daju u domenu astronomije, mada ni takve kalkulacije nemaju osnovu, ali propagandno dobro zvuči.

Na 40 godina rudarenja Rio Tinta nije moguće proceniti sledeće elemente iz ovog poslovanja:

-kretanje cena litijuma (čak i za jednu godinu zbog vrlo kolebljivih cena sa tendencijama snižavanja),

-tražnja i potreba za litijumom na svetskom tržištu,

-razvoj alternativnih izvora za pogon automobila (baterije),

-kretanje cena energenata,

-razvoj automobilske industrije,

-kretanje cena ostalih proizvoda, bitnih za ovaj sektor proizvodnje,

-ogromne količine vode iz Drine dobijaju besplatno.

Dakle, budućnost je vrlo neizvesna i opterećena većim iznenađenjima, tako da na dug rok gotovo nije moguće vršiti analizu efikasnih i efekata ovog eksperimenta (projekta sa litijumom).

Sve kalkulacije i obračuni se vrše u sferi pretpostavki, a ne realnih odnosa.

Uvaženi ekonomista iz kvantitativne finansijske analize MIROSLAV PARAVINJA, dao je komparativnu analizu rudarenju Bor – Majdanpek i Jadra, za 2022 i 2023. godinu.

U Boru je u 2022. uz druge finansijske indikatore ostvaren profit od 300 miliona evra, što uz 3% rudne rente daje svega 9 miliona. U 2023. uz profit od 105 miliona renta je svega 1.1 milion. Rudnik je 2 – 3 puta veći od Jadra, tako da se rudna renta može očekivati od 2 – 3 miliona godišnje, a ni to ne mora da bude. To je prava simbolika. Renta je manja ode kamate koja će se dobiti na sredstva data Rio Tintu u toku eksploatacije. Mi od rudnika nećemo dobiti ništa.

Veoma je argumentovan prilog dr LUKE ERCEGA, našeg stručnjaka u SAD, u Pečatu (5.9.2024), pod naslovom „Srbija neće propasti bez litijuma, već ako sav rizik preuzme na sebe“. U analizi iskustva niza zemalja se litijumom, kao i sopstvenim firmama u SAD, jasno je ukazao na sve posledice ovog rudnika i sve faze koje se moraju proći (iskopavanja, prerada, proizvodnja baterija i dr.), a na kraju o vrlo maloj (simboličnoj) rudnoj renti koja bi godišnje iznosila oko 29 miliona evra, dok bi Rio Tinto uložio 2,4 milijarde evra. Na kraju je ukazao na štetnost ovog projekta, velike rizike i bez bilo kakve garancije u vrlo skupom rudarenju. Konačno, zbog kretanja cena (pada) litijuma, velike ponude drugih konkurentnih proizvođača (Čile, Argentina, Australija, Kina, J. Afrika), rudnik neće biti rentabilan, što znači da će izostati i rudna renta Srbije.

PROFESOR BOŽO DRAŠKOVIĆ, u poslednjem broju Radara, daje odličnu analizu ovog projekta i argumentevanu kritiku, što treba pročitati („1 naše poglavice prodaju prirodu i narod“).

Treba pažljivo proučiti naučni rad grupe od 8 naučnih radnika (27. jul 2024) o ekološkim rizicima i posledicama kontaminacije rudarenja Rio Tinta. Samo to bi bilo dovoljno da se ovaj projekat odbaci kao štetan.

Čak i kada se uključi proizvodnja automobila trošak baterije u ceni iznosi 2 – 2,5%. Ako se želi proizvodnja za te potrebe, tada uvoziti litijum. Tražnja takvim automobila pada na tržištima, konkurencija Kine je nedostižna, da li se žele i tu velike subvencije, kao kod propalog ranijeg projekta Jugoamerika? Za koji je dato 300 – 400 miliona evra (dok se to moglo pratiti). Kina je već prešla na jevtiniji i čistiji izvor pogona automobila.

Tvrdi se (bez pouzdanih stvarnih analiza), da će biti zaposleno 1.200 (Rio Tinto) ili po Brnabićki 20.000, a koliko će poljoprivrednika ostati bez posla? Gde će biti raseljeni? Gde će se zaposliti, šta će raditi? Ne uzima se u kalkulaciju izgradnja infrastrukture za ovaj projekat (putevi, železnica, gasovod, vodovod) od strane države Srbije, troškovi električne energije, troškovi punjenja baterija i instalacija za to, gubitak u poljoprivrednoj proizvodnji tokom devastiranja zemljišta i vodenih tokova. Sve to treba uzeti u kalkulaciju pri obračunu efekata i rentabilnosti projekta.

Priroda upropaštena, poljoprivreda koja daje veći doprinos razvoju i tražnji hrane, budžetima i sigurnosti u ishrani stanovništva od prihoda od Rio Tinta. Sve te elemente treba uzeti u kalkulacije efikasnosti i doprinosa razvoju Srbije od Rio Tinta. Ništa od toga nema. Obzirom na kretanje cena litijuma, tražnje automobila, konkurencije proizvođača i visoke carine, uz rast cene energenata, projekat Jadar Rio Tinto će sigurno donositi gubitke.

Pa i kada bi krenulo iskopavanje troškovi i ulaganja bi bili veliki, a prihod (dobit) nikakav. Gubitak bi bio siguran, a time izostaju i svi očekivani veliki javni prihodi. Taj mehanizam u propagandi projekta niko iz vlasti i ne spominje, jer to odgovara nameri iskopavanja i prerade.

Gledao sam anketu uživo, dve različite TV, na ulicama Beograda i 99 – 100% anketara se izjasnilo protiv litijuma. A po istraživanjima Srpske političke misli (novo) Đ. VUKADINOVICA, to je 8:1 protiv litijuma građana Srbije.

Ne treba nam nikakav referndum, jer bi on bio isto kao izbori i promena ustava oko sudstva. I to bi se falsifikovalo.

Ne treba ni referendum o opozivu predsednika Republike. To ni po ustavu nije moguće, ali može (i treba) da podnese ostavku, obzirom na slabe rezltate, svakodnevno kršenje ustava i uništavanje svih institucija države, ali i nesposobnost da vodi državu i privredu.

Politička vrteška u državi trguje i rasprodaje nacionalne , naše resurse, da bi se održala na vlasti sa svim slabim rezultatima u razvoju i uništavanjem državnih struktura preko virusa raširene korupcije i slepe poslušnosti vlasti zapadnim mentorima. Ovo je na sceni destruktivni sistem uz dodvoravanje zapadu za održavanje na vlasti.

Političke opozicione stranke ne mogu da organizuju veliki narodni skup – otpora u Beogradu, ali mogu da pozovu svoje članstvo da mu prisustvuju. Matica otpora mogu biti grupe građana (iz Jadra, Nedeljica i drugih gradova), kojima moraju da se pridruže intelektualci, jer im je to istorijski zadatak, da pomognu oko pripreme plana i organizaciju, ali i ukupne strategije i ciljeva skupa.

Srbija se ponovi budi i masovno buni, jer radi se o borbi za život i goli opstanak, uz borbu protiv kriminalne vlasti, korupcije i rasprodaje nacionalnih resursa. Umesto da prihvati životnu reakciju građana sve opasnosti ovog projekta Vučić sada tvrdi da je neko spolja naredio zastrašivanje građana“. Gde ovaj čovek živi? Čije interese otvoreno zastupa?

Trenutak da se narod i država oslobode ove korumpirane, otuđene i nesposobne (a u osnovi izdajničke) vlasti.

Slivanje brojnih potoka otpora ovom razaranju nacije i privrede u velikom broju gradova Srbije, u veliku rečnu bujicu (10.08) koja će počistiti i odneti ovo nagomilano smeće u društvu, politici i privredi.

Dakle, treba zabraniti dalja iskopavanja i eksploataciju rudnih bogatstava Srbije, sve dok se ne donese dugoročna nacionalna strategija geostrateških istraživanja.

BRIKS I SVETSKA DEDOLARIZACIJA

RAĐANJE NOVOG MULTIPOLARNOG SLOBODNOG SVETA

ZAPOČEO JE I VODI SE SVETSKI EKONOMSKO – FINANSIJSKI RAT

BRIKS I RAĐANJE NOVOG SVETA

Osnivanje grupe BRIKS-a od 2009. godine, najpre kao BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina), a zatim BRIKS-a (2010) pridruživanjem Južne Afrike, je veliki tektonski potres u svetskim, političkim, međunarodnim i ekonomsko-finansijskim odnosima. To je početak najvećeg udara globalizovano imperijalnom zapadnom kolonijalnom sistemu.

Rušenje monopolarnog zapadnog „svetskog“ poretka je započelo i sve brže se širi. BRIKS postaje protivteža zapadnom neoliberalnom kolonijalnom i osvajačkom sistemu. Globalni zapadni „svetski poredak“ se niši.

Međudržavni, međunarodni ekonomski, finansijski i politički odnosi se iz osnove menjaju. Stvara se novi multipolarni i multivalutni sistem. To je sistem koga se zapadni kolonijalni kapitalizam sada najviše plaši.

ŠIRENJE BRIKSAI POVEZIVANJE DRŽAVA – VELIKI INTERES DO SADA POROBLJENIH,EKSPLOATISANIHI KOLONIZOVANIH DRŽAVA

Nakon stvaranja jezgra BRIKS-a interes niza država za pridruživanje naglo se povećava. Vojnim jačanjem i dominacijom Rusije u naoružanju, a Kine u ekonomskom razvoju, stvorena je „osovina“ i oslonac za oslobađanje i sigurnost u odlučivanju o sopstvenoj sudbini i razvoju niza država L. Amerike, Afrike i Azije. Najnovijim sastankom država BRIKS-a u Johanesburgu 2023. godine u ovu organizaciju se priključuju (01.01.2024.) nekoliko velikih država:

1)Saudi Arabija, 2)Egipat, 3)Iran, 4)UAF, 5)Etiopija i

6)Argentina (privremeno odustala).

Želju da se priključe izrazili su među ostalim: Venecuela, Meksiko, Vijetnam, Bangladeš i ukupno 22 države. Na samitu u Johanesburgu učestvovalo je preko 60 država. Interes niza država se brzo širi za učešće u radu ili pridruživanju.

SNAGA I POTENCIJAL BRIKS-a

Do sada je stvorena velika razvojna kolektivna snaga u svetskoj privredi.

Do sada je priključenjem novih država BRIKS povećao učešće u BDP sveta sa 37% na 55%, u populaciji na 66%, industrijskoj proizvodnji 38-40%, u proizvodnji hrane 50%, u proizvodnji i zalihama gasa 80%, u zalihama pijace vode 75-80%.BRIKS je već sada po snazi jači od grupe najrazvijenijih država u svetu (G-7, SAD, Kanada, V. Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Japan), ne samo paritetom kupovne moći, već i:

-po potencijalu je nauporedivo veći,

-po razvojnim mogućnostima,

-po prirodnim bogatstvima,

-po oslobađanju energije za razvoj,

-po ideologiji i koncepciji razvoja,

-po tržištima i međusobnom povezivanju BRIKS je postao protivteža „zlatne milijarde“ (razvijene države kapitalizma sa 930 miliona stanovnika).

Interes kapitala i kolonijalnih sila za Afriku nikada nije prestajao. Ovo posebno zbog velikih bogatstava koja se nalaze u njoj. Danas se interes naglo povećao paralelno sa krizom energenata, sirovina i retkih metala, ali i brzim procesom dekolonizacije i oslobađanja od „totalnog kolonijalizma“ i masovne eksploatacije od strane država zapada.

U Africi je koncentrisano oko 40% svetskih rezervi zlata, ali i oko 90% rezervi hroma i platine. Najveće rezerve kobalta, dijamanata i uranijuma. Kongo ima 90% proizvodnje kobalta. U Gvineji se nalazi 35-40% svetskih rezervi boksita. U Africi se nalazi 65% obradivih u svetu površina i 10% svetskih rezervi pijace vode. To ukazuje i na ogroman poljoprivredni potencijal. Stopa privrednog rasta u državama (50) Afrike u 2023. i 2024. će biti oko 4%. Afrika nije  Saharska pustinja.

DOLARSKA „MONARHIJA“, DOMINACIJA I „CIVILIZACIJSKO VARVARSTVO“

Haotične finansijalizovane ekonomije i ogromne suprotnosti u svetu dolaze do izražaja u novoj krizi. Glavni promotor svetskih sukoba i kriza su SAD, koje su se osposobile do sada da izazivaju nesigurnost, haos i sukobe u svetu. U prisvojenoj koncepciji „vladanja svetom“ i dominaciji u svetu u čijoj je osnovi masovni proces kolonizacije, porobljavanja i eksploatacije resursa niza „nacionalnih“ država, koje se smatraju posebnim nacionalnim interesom SAD. Taj „novi svetski poredak“ trajao je decenijama sve dok sada „dolarska diktatura“ i apsolutizam nisu naišli na zid otpora od Rusije i Kine. To „civilizacijsko varvarstvo“ u čijoj osnovi je međunarodni teror, učene, sankcije, dovođenje i postavljanje „namesnika“ u vladama sa kolonijalnim statusom.

Otpor Rusije i Kine je postao poslednja brana i otpor američkom imperijalizmu. Jer, SAD su koristile sva sredstva (novac i kapital) i međunarodne institucije (MMF i Svetska banka, SWIFT (Agencije za kreditni rejting), STO (Svetska trgovinska organizacija), da uspostave hegemoniju u svetu, posebno preko postavljenih, potkupljenih ili ucenjenih lažnih elita – koje su se obavezale na apsolutnu poslušnost hegemonu, a sve na štetu nacionalnih i državnih interesa. Pripremljena je i provedena „dužnička zamka“ državama u koje je instaisana klijentelistička, kompradorska „elita“ preko kojih se države uvode u dužničku krizu iz koje ne mogu da se izvuku. Spoljni dug postaje instrument porobljavanja i eksploatacije. Države se uvode u dužničko ropstvo i potpuno pokoravanje i poslušnost. Na svetskoj sceni stvara se klub država poslušnika globalnim interesima. Pod delovanjem okrutnog svetskog finansijskog kapitala i učena omogućavala se pljačka državnih bogatstava, dok je stanovništvo dovedeno u stanje trajnog siromaštva i odricanja.Takve države su osuđene na poslušnost, provođenje nametnute strane politike sa ucenama, a to je suština neokolonijalizma.

Na tom sistemu se razvio i danas egzistira „udiuženi“ zapadni kapitalizam svetske dominacije i eksploatacije.

Jedini izlaz iz ovog tunela krize i hegemonije imperijalističkog kapitalizma („udruženog zapada“) je poraz ovog hegemonističkog kapitalizma. Pri tome je i ovakva EU postala stvarna kolonija SAD, pod čijom je dominacijom i bespogovornom poslušnošću ušla u opšti proces samodestrukcije. Taj „jaram dominacije“ nametnut je već 1945. godine. EU ne može da se oslobodi okova prljavog vašingtonskog imperijalizma i samovolje, posebno sa ovakvim kadrovima.

II BRIKS JE MEĐUNARODNI DOGOVOR KOJI IZ OSNOVA MENJA MEĐUNARODNU STVARNOST

NOVA SVETSKA FINANSIJSKA ARHITEKTURA

Nastankom i širenjem ideje i politike BRIKS-a stavlja se znak pitanja i pred dalje funkcionisanje diskreditovanih zapadnih međunarodnih finansijskih institucija. Ovde se radi o:

-Savetu bezbednosti (sa njegovom rekonstrukcijom),

-Svetskoj banci (WB)

-Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO),

-SWIFT-u

-Međunarodnoj agenciji za kreditni rejting,

-Svetskoj zdravstvenoj organizcaiji (STO),

-Svetske (u osnovi američke) rejting finansijske institucije.

Ovo istorijsko formiranje BRIKS-a i njegovo proširenje znače totalni zaokret u odnosu na dosadašnji svetski finansijski interes (sistem).

Stvara se multipolarni i multivalutni sistem u svetu. Time je i dosadašnja globalizacija pala, posebno kako su je na zapadu osmislili i provodili. Dakle, svet ulazi u turbulentna kretanja i do sada neviđenu krizu.

Protivnice BRIKS-a su države „zlatne milijarde“. To su nepomirljivi profionici BRIKS-a, jer im ugrožava vitalne interese i opstanak.

Savremeni kolonizatori krijući se iza poznatih slogana o slobodama, otvorenosti, demokratiji, liberalizmu, razvoju i si. čine sve da očuvaju dominaciju u svetu i potkopaju napore i planove država BRIKS-a.

BRIKS VEĆ IMA FORMIRANU OPERATIVNU INFRASTRUKTURU

Ovde bi se moglo navesti sledeće:

1)Posebnu grupu protiv terorizma (sa 5 podgrupa), posebno za IT, svemirska istraživanja,

2)Grupa koja se bavi strateškim pitanjima finansija,

3)Grupe koje rade na otklanjanju trgovinskih prepreka i ograničenja,

4)Postoji čitav niz podoranizacija unutar BRIKS-a,

5)Postoji razrađena alternativa u stvaranju jedne mreže potpuno nezavisne od zapada, novi pute vi, saobraćajnice, unokoridori,

6)Nova razvojna banka dobija brojne razvojne finansijske funkcije,

7)Grupe i organi se sastaju u kraćim periodima u toku godine.

Dakle, ruši se postojeći svetski finansijski sistem. Pri tome se postavlja i pitanje: da li će ostati evro, funta i dolar kao glavne do sada svetske rezervne valute? Jer, stvara se nova međunarodna finansijska arhitektura.

PROTIV ČEGA JE BRIKS

Da navedemo protiv čega ustaje BRIKS i u čemu je njegova privlačna snaga:

-Protiv je uvođenja sankcija koje je do sada „zapad“ često koristio kao sredstvo učene i pokoravanja,

-rotiv je blokada, trgovinskih ograničenja, otimanja, učena, nametanja silom, oduzimanja imovine, rušenju svetskog pravnog poretka, protiv zapadnih „pravila“,

-Jer, srušen je mit o sigurnosti imovine i poslovanja u međunarodnim odnosima (posebno blokadom ruskih deviznih rezervi od 300 milijardi dolara u zapadnim bankama).

STRATEŠKA PLATFORMA I ZALAGANJE

BRIKS se zalaže za slobodu država, konkurenciju, otvorene privrede, saradnju, uvažavanje specifičnosti svake Članice, za uzajamnu pomoć i razumevanje.

NA POSLEDNJEM SAMITU BRIKS-a U JOHANESBURGU

Usvojene su dve osnovne poruke:

1)Razrada mehanizma i ušlo vi za prijem novih članica,

2)Formiranje međunarodne valute BRIKS-a za obračun i međunarodna plaćanja.

Kod kriterijuma za prijem novih članica neće se Čekati kao do sada, 13 godina za prijem. Brže će se delovati.

Sada je primljeno (01.01.2024.) pet novih članica:

Saudi Arabija, Egipat, Iran, UAE, Etiopija.

Razrađeni su kriterijumi za prijem novih članica, a posebno:

-politički faktori,

-ekonomski faktori,

-geostrateški faktori.

Nova zajednička valuta zasnivaće se na:

1)Ekonomskoj snazi država i visini BDP-a,

2)Jačini i značaju nacionalnih valuta u međunarodnim odnosima,

3)Visini deviznih rezervi,

4)Stanju platnog bilansa i zaduženosti,

5)Otvorenosti nacionalne privrede izvozom i uvozom,

6)Stabilnosti deviznog kursa nacionalne privrede i njegove vezanosti,

Proširuje se uloga Nove razvojne banke (u Šangaju). Ona treba da osigura: brzi protok kapitala, lakoću plaćanja, uravnotežavanje platno – bilansnih odnosa.

Problem u plaćanjima je otvaranje korespondentskih računa u bankama članica. Treba dotle razraditi sadržaj i funkciju nove valute i eventualno isprobati njeno funkcionisanje. Sledeće godine je sastanak BRIKS-a u Rusiji (Kazanj), do kada će se ponuditi mnogo rešenja za uspešno funkcionisanje ovoga globalnog projekta.

Započeti proces transformacije svetskog privredno – finansijskog sistema je nezaustavljiv. Ruši se svetski finansijski sistem. Globalna je i tektonska promena kojom se menjaju svetski finansijski tokovi i odnosi, ali i politički odnosi.

Da li će ostati dolar, evro i funta kao glavne svetske valute? Kakav će se formirati svetski finansijski sistem? Kakve će institucije ostati i funkcionisati?

Dedolarizacija je sve brži proces. Dedolarizacija postaje proces demaskiranja SAD kao „države demokratije i slobode“, a ustvari pod tom maskom se provodila imperijalna politika i proces porobljavanja država.

Finansijski zapadni spekulativni kapital vladao je svetom. To je postao nametnuti globalistički kapitalizam i imperijalizam.

U savremenom ekonomskim, finansijskim i političkim odnosima u svetu dolar je postao anakronizam i izvor sve većih sukoba interesa.

Već se odavno čuje, „Dolar je u problemima“, „Ugrožena je uloga svetske valute br. 1″, „Krah dolara je neminovan“, „Zelenima se crno piše“. Dakle, kuda ide svetski valutni sistem?

Dolarska alhemija se neutrališe i nestaje. Dolar sada postaje „bumerang valuta“ (inflacija i nestabilnost u SAD)

.

PLAĆANJA U NACIONALNIM VALUTAMA

Kao prelazna faza do formiranja nove svetske valuta BRIKS-a, plaćanja se vrše nacionalnim valutama. Efekat je sledeći:

-dobro je da se ovim istiskuje dolar,

-nisu potrebne veće devizne rezerve,

-traži se komplatibilna privreda sa potrebnim uvoznim proizvodima,

-jaca proces saradnje i koopracijć,

-jača proces specijalizacije.

U ovoj fazi to je dobra finansijska operacija, no ubrzo dolazi do procesa kumulacije određenih nacionalnih valuta kod država, jer nema odgovarajuće ponude za uvoz. To će ograničavati međunarodnu bileteralnu trgovinu.

Stoga treba ubrzano raditi na formiranju nadnacionalne valute za međunarodna plaćanja (mehanizam sličan kao kod SPV).

Radi se o valikom broju vrlo različitih država s nizom specifičnosti u razvoju. Ovde imamo u vidu:

-nivo i strukturu razvoja,

-visinu spoljnog duga i zaduženosti,

-nestabilnost i inflaciju,

-učešće uvoza i izvoza,

-potrebna sredstva za plaćanja i finansiranje razvoja,

-razvijenost bankarskog sistema,

-stanje u patnom bilansu i visina (struktura) deviznih rezevi,

-devizni kurs, stabilnost i vezanost za druge valute.

Dakle, prva faza plaćanja u domaćim valutama treba da kratko traje. Domaća valuta ostaje da se koristi za unutrašnja plaćanja. Novac za međunarodna plaćanja treba da se formira u roku od godine dana. Taj proces je vrlo složen i komplikovan. Dobro će doći, iskustvo MMF-a u formiranju SPV („specijalnih prava vučenja“ – kao svetskog novca).

DEDOLARIZACIJA SVETSKOG MONETARNOG SISTEMA

Petrodolar se više ne koristi za plaćanje sirove nafte i prirodnog gasa. Rusija i Kina su izvršile potpunu dedolarizaciju u međusobnim plaćanjima (plaćanja juanom i rubljom).

Dolar je doživeo „zapanjujući kolaps“ kao rezervna svetska valuta. To je sve šira spoznaja u svetu.

Dedolarizacija ili smanjenje hegemonije dolara je naglo povećana. Ćeli niz država prelazi na plaćanja nacionalnim valutama. Rusiji i Kini priključuje se Iran koji je zbog sankcija SAD morao svoj uvoz nafte da plaća u zlatu, a ne u dolaru.

Indija i UAE dogovarali su plaćanja u rupijama i za nenaftne proizvode.

Otklon od dolara se širi svetom kao nezaustavljiv proces. U ovom opštem procesu Brazil i Argentina dogovaraju stvaranje zajedničke valute za ove dve države. Stvarno je prisutna zapanjujuća brzina dedolarizacije. Udeo dolara u svetskim rezervama u toku 2022. pada je deset’ puta brže od prošeka dve prethodne decenije. Učešće dolara u deviznim rezervama sveta palo je sa 73-80% u 2022. i na oko 43% u 2023. godini. Učešće u međunarodnim plaćanjima pada na*40%. Više od polovine čovečanstva napušta dolar, pri čemu i zapadni model neoliberalizma i „demokratije“ postaje prošlost. Mnoge korporacije sa zapada u trgovini s Kinom plaćaju u juanima, a u nezvaničnoj trgovini s Rusijom (zbog sankcija) plaćaju u rubi jama.

Erozija dolara naglo se povećala posle nastanka ukrajinske krize i blokade deviznih rezervi Rusije u okviru sankcija. Time je stvorena i velika nesigurnost i neizvesnost u međunarodnim odnosima (posebno kod deviznih rezervi i eventualne devalvacije dolara).

Dedolarizaciju nije moguće provesti brzo. Proces može da traje godinama. Međutim, taj proces se ubrzava. Nakon uvođenja sancija Rusiji, posebno njenog isključenja iz SWIFT-a, svaka drava je shvatila da može da se nađe u položaju Rusije i da postane predmet ekonomskih sankcija i ograničenja. Sve veći broj zemalja se odlučuje o napuštanju dolara. Takav proces i tempo niko nije očekivao. Brazil i Kina su se dogovorili da međusobna plaćanja vrše u svojim valutama. Rusija i Kina su najdalje odmakli u međusobnim plaćanjima nacinalnim valutama. Rusija kupuje tehničke proizvode, industijsku robu i si. za juane. Kina za juane (i rublje) kupuje naftu, gas i brojne sirovine od Rusije. Cak je i Kenija prešla na taj sistem. Ovaj proces dedolarizacije će se samo ubrzati. Najveći broj država je došao do saznanja da im nisu potrebni američki dolari. U tom procesu treba se oslobađati od dolara u deviznim rezervama, ali i u dugoročnim finansijskim aranžamanima (kreditima) u dolaru. To je duži i komplikovaniji proces.

Američko – Saudi Arabijski sporazum o nafti i petrodolaru še raspao istovremeno kako Rusija dobij a podršku u svetu.

Blumberg navodi da ,,S. Arabija proizvodnjom i cenama nafte pomaže Rusiji“. Smanjenje proizvodnje nafte i povećanje cene nafte do 100 dolara, Čak i 120 dolara po barelu pogoršava ekonomsko – finansijsku situaciju SAD, uz pad proizvodnje i rast inflacije. Prošlo je vreme kada su SAD dirigovale proizvodnjom i cenama nafte S. Arabije. To je sada bio pravi šok za SAD. EU je ograničila cenu nafte Rusije na 60 dolara, ali će dogovoreni pad proizvodnje između Rusije i S. Arabije pogurati cenu nafte, što će povećati prihode ove dve države uz mnogo manje izvezene nafte. Istovremeno pri tome pada i tražnja nafte zbog velike ekonomske krize.

Uz sve to EU i SAD će morati da vrate blokirane devizne rezerve Rusije, za blokadu nemaju nikakve zakonske osnove. Jer, to bi bio otvoreni put u raspad svetskog finansijskog sistema.

Rusija i Kina (sada i BRIKS) stvaraju novi globalni međunarodni sistem, a kada u tome uspeju – dolaru će kao svetskoj rezervoj valuti -svetskom novcu doći kraj. Ove države udaraju u samo srce dolarske imperije. SAD će time izgubiti glavni instrument i polugu geopolitičke dominacije i osvajanja sveta. Monopol dolara kao svetskog novca nestaje. Postepeno se prelazi sa monopolarnog na multipolarni ili multivalutni sistem. „Ako dolar padne, previranja u finansijskom sektom SAD će biti ogromna“ (N. Rubini). Druge države će prestati da ulažu u finansijski sitem SAD i finansiranje budžetskog deficita, ali i na finansijska tržišta (javni dug). Opterećenje SAD postaje sve veće i šire. Finansijska kriza se širi, dok privreda ulazi u recesiju. Pad BDP se očekuje od 1-1,5%. Gutereš (UN) je nedavno na samitu ASEAN-a izjavio: „Postoji veliki rizik od sloma svetskih sistema“.

Naravno, to se odnosi na zapadni model sistema.

RUSIJA, KINA I JAVNI DUG SAD

Rusija je do sukoba u Ukrajini imala uloženo 100 milijardi evra u obveznice javnog duga SAD. Nakon izvesnog vremena Rusija menja koncept i prodaje obveznice duga od nekoliko desetina milijardi dolara. FED je bio na gubitku od prodaje ovih obveznica (provedenih brzo i iznenada). Ostao je plasman od sveta 4-5 milijardi dolara. Ostvareni prihod Rusija ulaže u zlato. Zlatne rezerve se povećavaju na prko 2.800 tona. Po visini zlatnih rezervi ulazi u grupu od pet država sa najvećim slatnim rezervama (četvrta od pet najvećih – iza SAD, NemaČke, V. Britanije).

Do 2023. godine glavne „međunarodne“ finansijske institucije (SAD) su se mnogo kompromitovale daje postalo visoko rizično i opasno ulagati kapital u njih. Istovremeno i Kina povećava svoje zlatne rezerve, ali i druge države, što ukazuje na veliku neizvesnost, nesigurnost (rizik) i poslovanje. Kina je sa nekadašnjih 3,2 biliona (3.200 milijardi) plasmana u javni dug SAD postepeno smanjivala ovaj plasman sve do 850 milijardi.

To je velikim delom i posledica blokiranja deviznih rezervi Rusije na zapadu (300 milijardi dolara), kojim je srušen sistem sigurnosti, pravila i zakona u svetu finansija. Kina je izvršila i strukturnu diversifikaciju svojih deviznih rezervi u srazmeri 40:40:20 (dolar, evro i juan).

Struktura javnog duga SAD se time značajno menja, uz njegov stalni i brzi rast. Od 35 hiljada milijardi dolara u 2023. godini najveći deo su domaći izvori – koji sve više presušuju u borbi protiv inflacije (rast kamata i monetarne retrikcije). Dolaze velika ograničenja i teret javnog duga. Finansijska kriza se produbljuje. Bankarski sektor (uz javni) i berzanske strukture ulaze u novu višeslojnu krizu. Sistem je pred pucanjem.

Javni dug je gotovo eksplozivno rastao zbog budžetskih deficita koji su se gomilali poslednjih dvadeset godina – prosečno godišnje jedan bilion dolara, da bi u dve poslednje dostigao 2,2 biliona godišnje.

Stalno se traži povećanje limita javnog duga, tako i u 2021. i 2023. godini, gotovo svake godine (da ne bi vlada pala, jer ne može .da finansira svoje obaveze).

Od 1960. do danas 78 puta je Kongres povećavao limit duga u poslednji čas. Ako se ne bi povećao limit duga države, usledio bi bankrot. To bi se odmah odrazilo na privredu SAD (recesija, deflacija, nezaposlenost, kriza), ali i na svetsku privredu.Država pri tome može da odlaže plaćanje nekih tekućih obaveza budžeta, što je „puzajući bankrot“ ili selektivni bankrot, sasvim svejedno, bankrot je dokaz sloma flnansijskog sistema i teškog izlaza iz ekonomske krize.