Dolar je već od 1944. godine postao osnova svetskog monetarnog sistema. Američka privreda je tada učestvovala u svetskoj privredi sa 40%, koliko i u izvozu – uvozu. Mehanizam zasnovan na dolaru funkcionisao je sa povremenim monetarnim krizama, sve do 1971. godine.

Prof. dr Slobodan Komazec

Da li svet već u toku ove monetarne krize ide ka stvaranju multivalutnog sistema i regionalizma u svetu? Šta bi ušlo u novu valutnu jedinicu? Nastupaju li nove ekonomije u usponu u formiranju svetskog novca? Da li se sprema nova ekonomska oluja? Da li se nalazimo pred vratima nove planetarne krize. Profesor ekonomije Nuriel Rubini koji je predvideo veliku finansijsku krizu, smatra da ogromni budžetski problemi SAD, evropska dužnička kriza, duga recesija i katastrofa u Japanu i usporavanje ekonomskog rasta Kine, mogu da već u 2023. i 2024. godine ekonomiju sveta uvedu u novu dublju krizu.

Putin je predložio da Rusija i Kina ubuduće međusobnu trgovinu obračunavaju u nacionalnim valutama, a ne u dolaru. To bi mogao da predstavlja početak dubljih promena u svetskom valutnom sistemu u kojem je dolar do sada imao dominantno mesto. To se događa u situaciji kada dolar već gubi poziciju glavne svetske valute. Sve prodaje nafte i prirodnog gasa obavljale bi se ubuduće u konvertibilnoj rublji u svim poslovnim transakcijama Rusije. Predlog sadrži i stav da bi se oslobodili monopolskog položaja dolara da se osnuje regionalna investiciona banka koja bi odobravala zajmove iskazane u rubljama, kako državama iz susedstva. tako i drugim državama u poslovnim transakcijama. Tako bi rublja dobila regionalni, ali i svetski značaj. Time bi se stvorile određene valutne zone: zona juana, zona rublje, zona jena, reala i dr., uz već osnovanu evro zonu. Time bi se istisnuo dolar kao sredstvo obračuna i plaćanja i pretvorio u novac nacionalnog i regionalnog značaja. Predlozi se javljaju u trenutnoj fazi kada kurs dolara ponovo pada kako je privreda SAD u dubokoj recesiji, njen finansijski sistem na ivici kolapsa, a emisija dolara bez bilo kakvog  pokrića ogromna. Rast kursa dolara bila bi nova spekulativna operacija koju bi organizovale američke monetarne vlasti. Jačanjem dolara želi se privući kapital iz inostranstva, a time i kupovina obveznica američke vlade. Ali bi i sistem kamatnih stopa morao da reaguje povećanjem stopa.

Dolar će, neosporno, zbog dva paralelna toka u svetskoj privredi i finansijama, doživeti svoj kraj kao jedina svetska rezervna valuta. Naime, prvi tok je gotovo neumitni propast jedne imeprije, kroz sve duže krize i nemoć da se reši problem prezaduženosti, pada i slabljenja realne privrede i ogromnih deficita na realnim osnovama. Nezdrava ekonomija i sistem ne mogu stvoriti i održavati zdrav novac. Zdravlje valute, poznato je, rezultat je kvaliteta i dinamične ekonomije i njene finansijske stabilnosti i ravnoteže. SAD već dugi niz godina, posebno nakon nastanka nove finansijske krize (koju su svesno proizveli) nema ni jedan od tih kvaliteta. Kovid kriza jc gotovo blokirala ili „zaledila“ privredu.

Teško oživljavanje nacionalne privrede, rešavanje problema visoke nezaposlenosti i otklanjanje ogromnih deficita (platnog i trgovinskog bilansa, javnog sektora, deficita štednje i investicija i dr.) vode daljem urušavanju poverenja u dolar i njegovom stalnom devalviranju (konačno i njegovom odbijanju od strane sve većeg broja država). Drugi pravac je narastanje ekonomske i finansijske snage „ekonomija u nastajanju“ (posebno članica grupe BRIKS-a) koje brzo povećavaju svoje učešće u svetskom bruto proizvodu, izvozu i uvozu, nacionalnom bogatstvu, brzini razvoja, ali i deviznim rezervama. Ove privrede su dugo tražile i veće učešće u odlučivanju i sredstvima (kvotama) MMF, učešće u radu i kapitalu Svetske banke, ali i Svetske trgovinske organizacije (STO). Videli smo u analizi da je to proizvod SAD, koja ima dominantan uticaj na rad ovih „međunarodnih“ institucija, odnosno da one zastupaju njene interese. To su davno poznati problemi, ali nema raspoloženja zapadnih razvijenih država da se izvrši dubinska reforma ovih finansijskih svetskih institucija.

MULTIVALUTNI SISTEM KAO OSNOVA BUDUĆEG  SVETSKOG MONETARNOG SISTEMA

Nove dinamične privrede u nastajanju traže da se izvrši i reforma svetskog monetarnog sistema, da se dolar detronizira i postane ili samo nacionalna ili regionalna valuta. Taj proces jc neminovan, inače se stvaraju uslovi za permanentne pojave periodičnih kriza u svetu kada god kapitalizam razvijenih uđe u krizu. Krize će se ubrzavati, elementi krize kumulisati do velike kompleksne svetske krize koja će imati sve karakteristike opšteg sloma i zastoja.

Očekivani tokovi su mogući na sledećim pravcima:

1) Stvaranje i oživljavanje (uz širenje i povećanje značaja, sa priključivanjem niza država izvan regiona u centru) regionalnih veza niza država, koje su ili kompatibilne, ili pod zajedničkim interesima, ali i u zajedničkom otporu daljoj dominaciji dolara i svetskog krupnog (destruktivnog) kapitala. Regionalne celine će biti i odgovor nametnutom neoliberalizmu kao osnove i operativne politike neokolonijalizma.

Sledeća faza je uže povezivanje regiona preko stvaranja jedinstvene obračunske jedinice koja će imati sve karakteristike „korpe valuta“, da bi se optimalno rasporedio značaj i uloga privreda i valuta članica ovakve zone. Ubrzanje stvaranja regionalnog novca znači brže istiskivanje dolara kao svetskog novca iz svih novčanih transakcija, ali i formiranja deviznih rezervi. Kurs ovakve novčane jedinice bio bi stabilan u dužem periodu, čime bi se ojačala međunarodna trgovina i podstakao razvoj regiona.

2) Stvaranje regionalnih valuta može se očekivati u integracionoj celini (regionu) BRIKS-a. ali i latino – američkom regionu.

3) Ostaje povezivanje SAD, Meksika i Kanade u severnomerički region sa dolarom kao zajedničkom valutom (dolar SAD, kanadski dolar i meksički pezos ulaze u sistem nove korpe valuta).

4) Izvoznice nafte i energenata u Aziji i Africi stvaraju novu grupaciju država, koje će stvaranjem svoje monetarne unije, istisnuti petro – dolar iz opticaja i plaćanja, ali će istovremeno štititi svoje interese (cene, proizvodnja, distribucija nafte) daleko uspešnije u odnosu na grupaciju OPEC.

Dakle, povratak na zlato kao relikviju prošlosti vidimo, ni teorijski nije moguć. Novac MMF pod nazivom „specijalna prava vučenja“ nije novac kojim se vrše efektivna plaćanja. Ona nisu razvila novčane funkcije. To je ostao posrednički novac, za koji se dobijao preko MMF određeni definitivni novac za plaćanja (dolar, funta, kruna, jen i sl.).

Ne može se očekivali da se SPV razvija u pravi svetski novac -definitivnog oblika međunarodnih plaćanja i rezervni novac. Traganje za rešenjem u ovom pravcu ne daje pravo rešenje. Ostaje mogućnost da se faza ili period dominacije dolara produži na niz godina, sa svim napred isticanim negativnim efektima i kontroverznoj funkciji dolara kao nacionalnoj i svetskoj valuti, ali po ccni sve češćih valutnih i financijskih kriza koje, konačno, vode do lomova u svetskoj privredi neslućenih razmera. Valutno ratovanje je prva faza pri tome, narastanje protekcionizma sve veće, dirižizam država, zatvaranje i odhrambeni potezi vlada sve češći i veći, doveli bi definitivno do sloma neoliberalizma i u svetskoj privredi.

Da vidimo, konačno, kakve su perspektive i očekivanja u razvoju svetske privrede u narednim godinama.MMF u najnovijoj proceni kretanja svetske privrede i finansija ističe da se očekuje usporavnje rasta (spor rast) i povećani rizici. Rast svetske privrede u celini se usporava, čime rastu rizici od nove svetske finansijske krize (MMF -Word Economic Outlook). Ekonomski rast razvijenih zemalja je spor između 2,2% u 2011 i 2,3% u 2022. godini. Nasuprot tome, ekonomski rast Kine u 2011. je 9,6% i u 2022. godini 5,5%, a Indije 8,2% i 7,8%, što je veoma brz rast. U istom periodu stopa ekonomskog rasta u FU u 2011. iznosila jc 1,7%. dok u 2022. samo 1,5%,što je veoma spor ekonomski rast.

Svetska privreda je uz usporavanje rasta opterećena i sve većom nezaposlenošću, velikim teretom dugova, dolarskim paradoksom, narastanjem visoke inflacije, ali i drugim nerešenim problemima. Finansijski balon se ponovo počeo naduvavati, mada finansijska tržišta nisu oživela, tako da se može očekivati već u 2023-2024. godini novi nalet finansijske i političke krize u svetu. Na kraju poništavanja nacionalnog obeležja savremenog novca, da li se kroz usisni tunel globalne krize javlja sinteza nacionalne i svetske valute? Stvaraju li se regionalne valute ili svetska valuta?

URUŠAVANJE DOLARSKE IMPERIJE

U savremenim ekonomskim, finansijskim i političkim odnosima u svetu dolar je postao anahronizam i izvor sve većih sukoba interesa, ali i dominacije i arogancije SAD kao supersile u unipolarnom svetu u čijoj je osnovi svemoćni dolar.

Ako sretnete ovakav naslov: „Dolar u problemima – ugrožena uloga svetske valute broj jedan – temelja američkog blagostanja“, sigurno se pitate kuda ide svetski valutni sistem?

Glavni deo američke ekonomije je uništen, stradao je centar globalne svetske ekonomije SAD“ (J. Stiglic). Stanje američke valute postaje problem za ceo svet. „Zelenima se crno piše“ – konstaluju mnogi svetski ekonomisti. Privreda SAD će i dalje slabiti, a investicije će biti sve manje. Pad kursa dolara povećavao je izvoz SAD, što je održavalo privredu. Brz oporavak i izlazak iz finansijske krize nije moguć.

Zbog opasnosti od širenja infacije, kamatne stope, koje su do sada bile na najnižem nivou, moraće se povećavati, što će ograničiti tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila na realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što će produbiti i produžiti ovu fazu recesije. Svi navedeni elementi ukazuju da izlazak iz krize neće biti ni jednostavan ni brz. Kriza već do sada stvarno traje 168 meseci, dok je Velika ekonomska depresija (kriza) 1929-33. godine trajala 38 meseci (4 godine). Nova kriza još traje, a kada će se završiti to je potpuna neizvesnost. Da li će se iz ove dužničke krize ući u novu dublju fazu krize sledeće dve godine izgleda da je manja neizvesnost.

Da li svet već u toku ove monetarne krize ide ka stvaranju multivalutnog sistema i regionalizma u svetu? Šta bi ušlo u novu valutnu jedinicu? Nastupaju li nove ekonomije u usponu u formiranju svetskog novca? Da li se sprema nova ekonomska oluja? Da li se nalazimo pred vratima nove planetarne krize. Profesor ekonomije Nuriel Rubini koji je predvideo veliku finansijsku krizu, smatra da ogromni budžetski problemi SAD, evropska dužnička kriza, duga recesija i katastrofa u Japanu i usporavanje ekonomskog rasta Kine, mogu da ekonomiju sveta uvedu u novu dublju krizu.

Putin je predložio da Rusija i Kina ubuduće međusobnu trgovinu obračunavaju u nacionalnim valutama, a ne u dolaru. To bi mogao da predstavlja početak dubljih promena u svetskom valutnom sistemu u kojem je dolar do sada imao dominantno mesto. To se događa u situaciji kada dolar već gubi poziciju glavne svetske valute. Sve prodaje nafte i prirodnog gasa obavljale bi se ubuduće u konvertibilnoj rublji u svim poslovnim transakcijama Rusije. Predlog sadrži i stav da bi se oslobodili monopolskog položaja dolara da se osnuje regionalna investiciona banka koja bi odobravala zajmove iskazane u rubljama, kako državama iz susedstva, tako i drugim državama u poslovnim transakcijama. Tako bi rublja dobila regionalni, ali i svetski značaj. Time bi se stvorile određene valutne zone: zona juana, zona rublje, zona jena, reala i dr., uz već osnovanu evro zonu. Time bi se istisnuo dolar kao sredstvo obračuna i plaćanja i pretvorio u novac nacionalnog i regionalnog značaja. Predloži se javljaju u trenutnoj fazi kada kurs dolara ponovo pada kako je privreda SAD u dubokoj recesiji, njen finansijski sistem na ivici kolapsa, a emisija dolara bez bilo kakvog pokrića ogromna. Rast kursa dolara bila bi nova spekulativna operacija koju bi organizovale američke monetarne vlasti. Jačanjem dolara želi se privući kapital iz inostranstva. a time i kupovina obveznica američke vlade.

Dolar će. neosporno, zbog dva paralelna toka u svetskoj privredi i finansijama. doživeti svoj kraj kao jedina svetska rezervna valuta. Naime, prvi tok je gotovo neumitni propast jedne imeprije kroz sve duže krize i nemoć da se reši problem prezaduženosli, pada i slabljenja realne privrede i ogromnih deficita na realnim osnovama. Nezdrava ekonomija i sistem ne mogu stvoriti i održavati zdrav novac. Zdravlje valute, poznato je, rezultat je kvaliteta i dinamične ekonomije i njene finansijske stabilnosti i ravnoteže. SAD već dugi niz godina, posebno nakon nastanka nove finansijske krize (koju su svesno proizveli) nema ni jedan od tih kvaliteta. Teško oživljavanje nacionalne privrede, rešavanje problema visoke nezaposlenosti i otklanjanje ogromnih deficita (platnog i trgovinskog bilansa, javnog sektora, deficita štednje i investicija i dr.) vode daljem urušavanju poverenja u dolar i njegovom stalnom devalviranju (sa odnosa 1:1 dolar je devalvirao pre par godina na odnos 1,36 : 1 za evro).

Drugi pravac je narastanje ekonomske i finansijske snage „ekonomija u nastajanju“ (posebno članica grupe BRIKS-a) koje brzo povećavaju svoje učešće u svetskom bruto proizvodu, izvozu i uvozu, nacionalnom bogatstvu, brzini razvoja, ali i deviznim rezervama. Ove privrede traže i veće učešće u odlučivanju i sredstvima (kvotama) MMF, učešće u radu i kapitalu Svetske banke, ali i Svetske trgovinske organizacije (STO). Videli smo u analizi da je to proizvod SAD koja ima dominantan uticaj na rad ovih međunarodnih institucija, odnosno da one zastupaju njene interese. To su davno poznati problemi, ali nema raspoloženja zapadnih razvijenih država da se izvrši dubinska reforma ovih finansijskih svetskih institucija.

Nove dinamične privrede u nastajanju traže da se izvrši i reforma svetskog monetarnog sistema, da se dolar detronizira i postane ili samo nacionalna ili regionalna valuta. Taj proces je neminovan, inače se stvaraju uslovi za permanentne pojave periodičnih kriza u svetu kada god kapitalizam razvijenih uđe u krizu. Krize će se ubrzavati, elementi krize kumulisati. do velike kompleksne svetske krize koja će imati sve karakteristike opšteg sloma i zastoja.

Očekivani tokovi su mogući na sledećim pravcima:

1) Stvaranje i oživljavanje (uz širenje i povećanje značaja, sa priključivanjem niza država izvan regiona u centru) regionalnih veza niza država, koje su ili kompatibilne, ili pod zajedničkim interesima, ali i u zajedničkom otporu daljoj dominaciji dolara i svetskog krupnog (destruktivnog) kapitala. Regionalne celine će biti i odgovor nametnutom neoliberalizmu kao osnove i operativne politike neokolonijalizma..

Sledeća faza je uže povezivanje regiona preko stvaranja jedinstvene obračunske jedinice koja će imati sve karakteristike „korpe valuta“, da bi se optimalno rasporedio značaj i uloga privreda i valuta članica ovakve zone. Ubrzanje stvaranja regionalnog novca znači brže istiskivanje dolara kao svetskog novca iz svih novčanih transakcija, ali i formiranja deviznih rezervi. Kurs ovakve novčane jedinice bio bi stabilan u dužem periodu, čime bi se ojačala međunarodna trgovina i podstakao razvoj regiona.

2) Stvaranje regionalnih valuta može se očekivati u integracionoj celini (regionu) BRIKS-a, ali i latino – američkom regionu.

3) Ostaje povezivanje SAD, Meksika i Kanade u severnomerički region sa dolarom kao zajedničkom valutom (dolar SAD, kanadski dolar i meksički pezos ulaze u sistem nove korpe valuta). Istina, Meksiko je izrazio želju da pristupi BRIKS-u, ali i sistemu plaćanja u juanu ili nacionalnoj valuti.

4) Izvoznice nafte i energenata u Aziji i Africi stvaraju novu grupaciju država, koje će stvaranjem svoje monetarne unije, istisnuti petro – dolar iz opticaja i plaćanja, ali će istovremeno štititi svoje interese (cene, proizvodnja, distribucija nafte) daleko uspešnije u odnosu na grupaciju OPEC.

Ostaje mogućnost da sc period dominacije dolara produži na dugi niz godina, sa svim napred isticanim negativnim efektima i kontroverznoj funkciji dolara kao nacionalnoj i svetskoj valuti, ali po cenu sve češćih valutnih i finansijskih kriza, koje konačno, vode do lomova u svetskoj privredi neslućenih razmera. Valutno ratovanje je prva faza pri tome, narastanje protekcionizma sve veće, dirižizam država, zatvaranje i odbrambeni potezi vlada sve češći i veći, dovelo bi definitivno do sloma neoliberalizma i u svetskoj privredi.

5) Narastanje protekcionizma, zaštite država od nove moguće krize, stvaraju mogućnosti većih turbulencija na svetskom finansijskom tržištu. Ogromni budžetski deficiti se ne mogu brzo sanirati. Konverzija ogromnih iznosa hartija od vrednosti SAD od strane glavnih kupaca (Kina, Japan, Rusija, države EU) otežaće i produžiće stvarni oporavak javnih finansija SAD. Dugovi i budžetski deficiti će i dalje nezadrživo rasti u sledećem periodu. Nezaposlenost dobija karakter pandemije i dugoročan karakter. Visoki rizici i neizvesnost ostaju i dalje, što koče dugoročne investicije. Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope (koje su sada na najnižem nivou) moraće se povećavati, što će ograničavati tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila u realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što će produžiti recesiju. Svi elementi ukazuju da izlazak iz krize neće biti ni jednostavan ni brz.

Da bi se sprečio novi ulazak u krizu razvijene zemlje (Bazel, G – 7, G -20) traže hitnu reformu bankarske regulative i nadzora nad bankama, ali i berzanskog poslovanja (vraćanje na Glas – Stigelov zakon iz tridesetih godina prošlog veka). U radu smo naveli svih dvanaest predloga datih u toj regulativi.

Dobro je daje počelo sledeće „prestrojavanje“.

1) Formiranje grupe BRIKS -a i u osnovi multipolarnog sveta.

2) Stvaranje Evroazijskog ekonomskog saveza, pri čemu je trebalo Evroazijsku nvesticionu banku formirati Monetarni sistem (uniju) i novu zajedničku novčanu jedinicu, kao novu „korpu valuta“.

3) Postepeno izvlačenje kapitala Kine iz plasmana u hartije od vrednosti duga SAD i plasman u države BRIKS-a, odnosno u druga područja sveta, paralelno sa izmenom strukture deviznih rezervi Kine (uz smanjenje učešća dolara u deviznim rezervama). Kina je kao prelazno rešenje odredila strukturu svojih deviznih režem sa 40:40:20, što znači učešće dolara, evra i sopstvene valute. Danas se struktura iz osnova izmenila.

To, konačno, vodi daljem urušavanju dolarske imperije, svođenja dolara na nacionalnu ili regionalnu valutu i svođenje SAD na realno nacionalno bogatstvo, a ne eksploataciju tuđih resursa i održavanje veslački stvorenog visokog standarda.

NAPUŠTANJE DOLARA KAO SVETSKE VALUTE

Ako sretnete ovakav naslov: „Dolar u problemima – ugrožena uloga svetske valute broj jedan – temelja američkog blagostanja“, sigurno se pitate kuda ide svetski valutni sistem? Šta se događa sa dolarom i ekonomijom SAD?

Glavni deo američke ekonomije je uništen, stradao je centar globalne svetske ekonomije SAD“ (J. Stiglic). Stanje američke valute i ekonomije prostaje problem za ceo svet. „Zelenima se crno piše*’ – konstatuju mnogi svetski ekonomisti/„Dominacija dolara u međunarodnom valutnom sistemu biće prekinuta do 2025. godine“ (prognoza Svetskc banke iz 2011. godine).

Privreda SAD će i dalje slabiti, a investicije će biti sve manje. Izazvani pad kursa dolara povećavao je izvoz SAD, što je održavalo privredu. Dolar, nasuprot tome – jačanjem, ugrožava ceo sistem. Recesija će se širiti prvo prema Kini i Indiji, ali i na ostali svet. To je u realnoj ekonomiji, a u bankarskom sektoru je balon stvarno emitovanog novca i derivata dovodi do prskanja balona. Predviđanja za budućnost su dosta mračna, preti dublja kriza. Emisijom novca centralnih banaka – direktno „izabranim“ bankama, koje treba spašavati od bankrota, ili indirektno preko budžeta – kao da se traže budžetska sredstva, dovodi do velike ponude novca i povećane likvidnosti i novčane tražnje. Industrija kredita i gangsteri globalizacijc vode u osnovi beskrupuloznu monetarnu politiku čestih „poplava dolara“.

Nove intervencije FED-a i ostalih centralnih banaka niza država u osnovi je deficitarno finansiranje privatnog finansijskog i bankarskog – spekulativnog kapitala. To je već u tekućem periodu dovelo do visoke inflacije i nove preraspodele bruto domaćeg proizvoda i nestabilnosti valuta, kurseva i berzi.

Mada je i do krize vodena liberalna ekspanzivna monetarna politika (jevtinog novca i kredita), u ovoj fazi borbe protiv recesije vodi se izrazito visoka emisija novca bez robnog pokrića – samo u cilju stvaranja dovoljne likvidnosti i spašavanja banaka i finansijskog sistema u celini od opšteg kolapsa (sloma). Ubačeno je, videli smo, 30 biliona dolara u sistem, ali samo da se „zakrpi“ naduvani balon na finansijskom tržištu. Celi finansijski i bankarski sistem ostaje po starom uz traženje većeg kapitala banaka i finansijskih institucija i porast njihovog osnovnog kapitala. Nedavna kriza niza banaka u SAD i brza intervencija FED-a, da se spreči domino efekat i panika na finansijskim tržištima, nije otklonila velike probleme u bankarskom sektoru. Dolazi do sve bržeg rasta novčane mase u svim privredama s deficitom budžeta. U svim zemljama u kojima se širila inflacija radi se o neumerenoj kreditnoj ekspanziji u godinama stagnacije ili blagog rasta i velike nezaposlenosti, enormnom i gotovo nekontrolisanom emisijom novca i ogromnim budžetskim deficitima.

Zaokret u monetarnoj politici u poslednjoj godini u svim razvijenim privredama ka restriktivnoj monetarnoj politici praćen je i naglim povećanjem kamatne stope i dodatnim udarom troškova finansiranja. Porast  kamata na kredite nije bio praćen smanjenjem mase emitovanog novca. Suprotnost u terapiji inflacije čini ovu politiku neefikasnom. Suočavajući se sa malaksavanjem privredne aktivnosti i porastaom nezaposlenosti FED je prešao na politiku jevtinog novca, odnosno obaranja eskontne stope, da bi se pre svega dao stimulans pozajmljivanju, potrošnji i investicijama.

Osnovna „filozofija života“ od Niksona do danas je održavanje visokog standarda i potrošnje (blagostanja) građane na štampanju dolara i gomilanju javnog duga.

U novije vreme zbog pritiska recesije vodila se liberalnija monetarna politika, uz značajno snižavanje kamatne stope.

Dakle, u cilju stimulisanja ekonomskog rasta i izlaska iz recesije SAD (i privrede EVRO ZONE) vodila se politika niske kamatne stope, ali i ekspanzivnija monetarna politika i politika povećanog budžetskog deficita. Novčana masa je zbog intervencije FED-a prosto eksplodirala. Bazna kamata snižena na minimum, gotovo na beskamatni novac, dok je budžetski deficit sa 1.750 milijardi i 13,4% u bruto domaćem proizvodu postao gotovo astronomski. Nastao je proces kumuliranja duga, deficita i kamatnih obaveza. Začarani krug se sve više širi. Finansijski kolaps i nemogućnost izlaska iz krize sve su uočljiviji.

Politika jevtinog novca i obaranje kamatne stope traže da se sagleda i visina budžetskog deficita i javnog duga u SAD kao generatora krize i nove emisije i zloupotrebe dolara. Možemo li izvući neke zaključke o stanju finansija i ekonomije SAD u poslednjoj deceniji?

Da istaknemo sledeće:

1) Ekonomski rast se permanentno usporava, uz ulazak u duboku finansijsku i realnu krizu,

2) Masa novca u opticaju (M1) ukazuje na zloupotrebu emisije dolara i izlačenje privrede iz krize dodatnim upumpavanjem dolara u ekonomiju i posrnule i nelikvidne banke. Novac je otišao u spekulativnu ekonomiju,

3) Eskontna stopa se snižavala do gotovo simboličnog nivoa, što znači da se vodila politika jevtinog novca, a u poslednjoj godini politika povećane kamate, skupljeg kredita, ali i ekspanzivno zadržavana monetarna politika,

4) Budžetski deficit i deficit spoljne trgovine su prosto eksplodirali, otvorivši proces autonomnog rasta deficita.

5) Inflacija se u poslednjim godinama ubrzava, a visok rast nezaposlenosti, koji prelazi „istorijske granice“ (oko 6%) prelazi i 10%.

Naravno, ovde se postavlja i pitanje uz stalni visok rast novčane mase (M1) kakvo može biti kretanje kursa dolara kao značajnog instrumenta monetarne politike i kretanja kapitala. FED je vodio poslednjih godina politiku potcenjenog dolara da bi se podsticao izvoz, ograničavao uvoz i smanjio izuzetno visok deficit spoljnotrgovinskog bilansa. Ekonomija i finansije SAD ušle su u zonu turbulentnih i vrlo kontraindiciranih tokova tako da su instrumenti makropolitike postali neefikasni. Može li dolar da ostane stabilan (sa stabilnim kursom) u uslovima nekontrolisane i ogromne emisije primarnog i sekundarnog (spekulativnog) novca?

Poverenje u američku ekonomiju nestaje, ali se rejting solidnog dužnika i dalje održava. Doping dolaru nastaje kada rastu brige oko krajnjeg ishoda dužničke krize u evrozoni i svetske finansijske krize.

Takve operacije su moguće jer FED kao privatna institucija koja treba da vrši javnu funkciju (centralne banke) privatizovao je novac (dolar) i zloupotrebljavao ga, potpuno ga podređujući interesima privatnog američkog kapitala. Sistem eksploatacije sveta je i dalje očuvan. Da li je moguće razmisliti dubinu potresa svetske privrede i finansija da odlukom SAD dolar devalvira? Devizne rezerve držane u dolarima i sva potraživanja drugih država prema SAD bila bi za taj procenat obezvredena, a kupovna moć smanjena. Jednim potezom SAD bi se oslobodile ogromnog tereta spoljnih dugova, ali i platnobilansnog deficita. Ko to može sprečiti, osim unutrašnjih prilika u SAD, sigurno niko.

GLOBALNA FINANSIJSKA KRIZA I EKSPLOZIJA EMISIJE DOLARA

Zbog zloupotrebe dolara u nacionalnoj i svetskoj privredi nova finansijska kriza ponovo izbacuje na površinu „problem dolara“ i nužnost reforme svetskog monetarno“ sistema. Dolar već gubi poziciju glavne svetske rezervne valute, uz jačanje uloge evra (i učešća evra u svetskim deviznim rezervama). Sve veći značaj evra kao jedinstvene valute 18 država članica evrozone je nova globalna valutna stvarnost. Da li to predstavlja kraj dugogodišnje (80 godina) dominacije dolara, koji treba da se svede na novac regionalnog značaja, a pre svega na nacionalnu valutu SAD.

S tim su nastale i ideje o stvaranju više valutnih zona sa regionalnim valutama (zona rublje, zona juana. zona jena. latino – američka zona s novom zajedničkom valutom). Svet sve više traži dubinsku i suštinsku reformu svetskog monetarnog i finansijskog sistema koji i dalje predstavljaju interese najrazvijenijih država i njihova instrumentalizacija u procesu eksploatacije u svetu.

Dok dolar ne siđe sa trona svetske rezervne valute, svetska privreda će periodično ulaziti u krize i lomove, bez obzira da li će se po svojoj spoljnoj manifestaciji javljati kao kriza dolara, kriza berzi, ekonomska kriza, finansijska kriza i sl.

Potreba za dubinskom reformom monetarnog sistema u svetu traje od vremena kada je dolar poslao osnovna valuta u svetu. Ovo se posebno odnosi na period od 1980. godine (Reganomika). SAD su od osamdesetih godina (nastankom „reganomike1″) prešle na politiku neumerenog trošenja, iznad svojih mogućnosti. Javlja se „politika arogancije, lenjost i bahatost“. Besplatna vožnja je sada pri kraju, (cena neumerenosti se mora platiti). Ko će biti taj koji će platili najviše cenu? I pored „upumpavanja“ do sada (2023. godine) preko 40.200 milijardi dolara u povećanje likvidnosti banaka i osiguravajućih društava, oživljavanje plaćanja i kreditiranja, nema šanse da se iz emisije dolara stvara kapital. Kriza je tek zahvatila realni sektor privrede. Ona već traje duže od godine dana (gotovo petnaest godine), nasuprot oceni bivšeg guvernera SAD (Alen Grinspen), ali i novog guvernera FHD-a u SAD (Bemake) da će trajati godinu dana. Može se prihvatiti stav Stiglica da kriza može potrajati 10-20 godina, a manje Džefri Saksa, da će kriza trajati jednu celu generaciju.

Mnogi bankari, vlade i ekonomisti smatraju daje u 2010. godini izlazak iz recesije na vidiku, ali da će oporavak biti dosta dug i mukotrpan. Prognoza i očekivanja su se, vidimo, pokazali potpuno neočekivanim. Jer krizu je teško predvideti, a njeno trajanje još teže. Tu deluju brojni krizni i antikrizni faktori.

Odustajanje ili odlaganje nužne reforme globalnog finansijskog sistema, bez obzira na postepeno privremeno smirivanje situacije nastale krizom, preti da se kriza i lomovi sve češće javljaju kao periodične finansijske krize. Izgleda kao da se svetski monetarni i finansijski sistem stvarno nalazi „na ivici ponora“. Ovde se pre svega misli na MMF, Svetsku banku i STO. MMF je stvoren da se brine o globalnoj ekonomskoj stabilnosti (kursevi i likvidnost), a on se pretvorio u glavnog ideološkog propagatora liberalizacije tržišta kapitala (što je jedan od osnovnih uzroka krize). Sve je jasnija tvrdnja da MMF umesto da „gasi krize“ sam ih sve više „proizvodi“. Da bi se globalna ekonomija učinila stabilnom nužna je „reforma globalne finansijske arhitekture“, pre svega da bi se sprečile nove krize.

Globalizacija, kao što se vidi, često zamenjuje stare diktature nacionalnih elita novim diktaturama međunarodnih finansija. Zemljama je faktički rečeno da, ako ne poštuju određene uslove, MMF ili kapitalna tržišta će odbiti da im odobravaju zajmove. Te zemlje su u osnovi prinuđene da delimično odustanu od svojih suvereniteta, da puste da ih kapriciozna tržišta kapitala (uključujući i špekulante čiji su jedini interesi kratkoročne prirode, a ne dugoročni razvoj zemlje i unapređenje životnog standarda stanovništva) disciplinuju, govoreći im šta bi trebalo da rade, a šta ne. To se posebno odnosi na MMF, STO i Svetsku banku. Ali zemlje imaju izbora, i medu tim izborima je i mera do koje žele da sebe podvrgavaju međunarodnim tržištima kapitala. One zemlje koje su kao npr. zemlje Istočne Azije, izbegle ograničenja MMF-a, razvijale su se brže, uz veće jednakosti i smanjenje siromaštva, nego one koje su slušale preporuke MMF i sa njima brzo uletele u razvojnu krizu i socijalni slom društva. Gde god se pojavio MMF da u vidu „pomoći“ pomogne državama u krizi, nametanjem svog rigidnog i univerzalnog programa dovodio je do produbljavanja i produžavanja krize.