Dolar je već od 1944. godine postao osnova svetskog monetarnog sistema. Američka privreda je tada učestvovala u svetskoj privredi sa 40%, koliko i u izvozu – uvozu. Mehanizam zasnovan na dolaru funkcionisao je sa povremenim monetarnim krizama, sve do 1971. godine.

Prof. dr Slobodan Komazec

Reformisana SPV i formiranje „standarda specijalnih prava vučenja“ (uz emisiju „dopunskih“ SPV) ma koliko protivnici to želeli da ospore ostaju kao jedina alternativa zlatu i drugim nacionalnim valutama koje igraju ulogu rezervnih valuta (dolar, jen, funta, juan, rublja i dr.).

To ukazuje na činjenicu da problemi međunarodnog monetarnog (i valutnog, kursnog) sistema ostaju i dalje vrlo aktuelni, kao i da je potrebna korenita izmena ovog sistema „dolarskog standarda“.

U postojećim odnosima stvaranja monetarnih rezervi u svetu, uloge MMF i Svetske banke, STO, ali i vojno – političkih odnosa dominacije (SAD) teško je očekivati brže promene položaja dolara kao osnovne rezervne valute u svetu (koja je istovremeno i nacionalna valuta).

Istovremeno specijalna prava vučenja kao da su „zaboravljena“ i marginalizovana. Ona su uglavnom svedena na izmenu statistike MMF (umesto dolara). Kao sistem nisu se razvila. Blokada je izvršena od strane razvijenih država, posebno kada su nerazvijene zemlje nastojale da se izvrši emisija dopunskih SPV koja bi služila za finansiranje nerazvijenih privreda. Takav scenario nije ni pokušan. Stoga su u svetskim monetarnim rezervama SPV dobile gotovo simboličan iznos i kreću se od 2-3,5% rezervi. Isto tako postojeća SPV koju čine uglavnom valute razvijenih zapadnih zemalja (dolar, evro, jen. funta, uz nedavno uključeni juan) su odraz dominacije i interesa zapadnog kapitala i država i ne može takav biti svetski novac.

Nažalost, nije formiran standard SPV, a ova sredstva se nisu nametnula kao međunarodni novac i osnovno sredstvo međunarodne likvidnosti. Tako je već u 1980. godini učešće SPV u monetarnim rezervama palo na 5,7%, a u 1990. godini na 2,1%, što znači gotovo simboličan iznos.

Isto lako postojeća SPV koju čine uglavnom valute razvijenih zapadnih država (dolar, evro, funta, jen, uz nedavno uključen juan, su odraz dominacije i interesa zapadnog kapitala i država i kao takav ne može biti svetski novac.

KRAJ DOLARSKE EPOHE I NEOL1BERALNOG PROJEKTA

SAD postaje sve više država prošlosti, a ne ugledanja. Često se čuje stav „Razjedinjene Američke Države“. Do sada dominantna u svetu velika imperija je u opadanju.

SAD kao najbogatija država sveta srlja bezglavo u dužničku provaliju. Nekontrolisano je nabujala spekulativna finansijska ekonomija koju prati enormna i nekontrolisana emisija novca bez pokrića.

Finansijalizacija privrede dovela je do katastrofe. Ekonomski rast je zaustavljen ili je u velikom padu, siromaštvo i socijalno raslojavanje su dostigli neslućene razmere, jer je socijalna nejednakost postala prava socijalna bomba sa upaljenim fitiljem (1% bogatih i 99% siromašnih). Socijalna izdržljivost je dostigla granice sukoba i urušavanja.

Finansijski sistem SAD je prenapregnut i u visokoj neravnoteži. Deficiti se šire na sve strane, pri čemu je struktura visoke i nepokrivene (realno) potrošnje slab generator razvoja, ali je faktor produbljavanja krize. Visoka potrošnja se razvila pre svega zbog ratnih avantura, ogromnih vojnih rashoda i deficitnog trošenja na sve strane. Preti opasnost da u ponor uvuče celokupnu svetsku ekonomiju. To je poznata u istoriji imperijalistička prenapregnutost.

SAD su od osamdesetih godina (nastankom „reganomike“) prešle na politiku neumerenog trošenja, iznad svojih mogućnosti. Javlja se „politika arogancije, lenjost i bahatost“. Besplatna vožnja je sada pri kraju, cena neumerenosti se mora platiti. Ko će biti taj koji će platili najvišu cenu? I pored „upumpavanja“ do sada (2021. godine) preko 28,5 biliona dolara u povećanje likidnosti banaka i očuvanju berzi, pri tome kriza banaka i finansija ostaje. Šta je do negomilanih problema rešeno?

Privredno opadanje je dublje i duže traje od krize 1929-1933. godine. Ova kriza (1929.) je trajala 38 meseci, dok sadašnja kriza traje već 164 meseca i dalje traje. Padanje moći najveće svetskc supersile već niz godina je evidentno. Stoga se ističe da će „opreznija spoljna politika SAD bili posledica ekonomskih teškoća i finansijskog sloma“. Od takve proklamacije nema ništa. Bajden zaoštrava odnose s Rusijom do stvarnog konflikta, a sa Kinom do velikih blokada i ograničenja (suprotstavljanja)!

SAD je do sada postala najzaduženija država i nacija u svetu.

Deficit budžeta koji je narastao sa 127 milijardi (2% bruto proizvoda) iz 1982 na 3.700 milijardi dolara ili oko 14% bruto domaćeg proizvoda, nije održiv, a ne zna se kako da se njegovo stalno povećanje zaustavi. To je otvoreni proces stalne kumulacije javnog duga i emisije dolara bez realnog pokrića u bruto proizvodu. Udeo privrede SAD u svetskoj opao je sa 40% posle II Svetskog rata na 20% u 2006. i 10 – 12% u 2018., dok proizvodni sektor formira svega 8 – 10% BDP.

Dugovi su dostigli astronomske visine, deficit budžeta (sa uključenim autonomnim multiplikatorom rasta), deficit platnog bilansa, uz virtuelnu ekonomiju uslužnog karaktera nemoguće je takvu piramidu razvoja tipa održavati.

Međutim, dolazi do interesnog spajanja krupnog finansijskog spekulativnog kapitala i države, čime se, po nekim autorima, stvaraju bitni elementi fašizma (Celente). Desni ekstremizam narasta u gotovo svim državama. I pored svega toga SAD ne odustaju od koncepta svetske dominacije i osvajanja svetskih resursa. SAD shvataju Rusiju kao neprijatelja kog treba oslabiti, a zatim „neutralizovati“ ili „jelcinizovati“, tako da američke megakorporacije dobiju koncesije na ruski gas. naftu, rudna bogatstva, ogromne zemljišne komplekse. To je poznata teza da „tako mali broj stanovnika upravlja tako velikim bogatstvom Tresursima“ (Olbrajtova).

One su postale glavni kumovi svetskih kriza i svetskih lomova i konflikata, a najčešće sa vrućom dirigentskom palicom u rukama. I dalje se nastoji očuvati američki monopol sa izvozom apsolutnog, totalitarnog kapitalizma u sva područja sveta. Sve je to pod vidom izvoza demokratijc. ljudskih prava i slobode, uklanjanja totalitarnih i apsolutističkih režima. Rat SAD protiv svih država koje pružaju otpor njihovoj dominaciji i priključenju otvorenoj trci kapitalističke mondijalizacije. Agresija je na svaku državu koja pruža otpor američkoj moći i uticaju, preko proglašavanja tog područja sferom od posebnog nacionalnog interesa SAD.

Vodeća svetska „demokratija“ SAD svaki nacionalni pokret u državi guši nasiljem, a masovno se koristi i pritisak i mučenje protivnika u nizu država (Avganistani, Siriji, SRJ, Libiji, Iraku, Venecucli, Čileu, Argentini i dr.).

DOLAR NEĆE BITI I NE TREBA FUNKCIONISATI KAO SVETSKA VALUTA

Dolar neće biti i ne treba da bude rezervna  svetska valuta. U  konkurenciji će se u prvoj fazi naći nacionalne valute (rublja, juan, jen, rupija), a zatim se razvijaju regionalni savezi i valute do jedinstvene svetske valute. Tada SAD gube moć da kontrolišu svetsku privredu i finansije. To neće biti nikakva kriptovaluta ili virtuelni_novac, već određena „korpa“ valuta. Žirinovski je predložio da se zabrani dolar i njegovo isključivanje iz plaćanja. Da li je to moguće?

Prelazak sa sistema dolarskog standarda na novi sistem i međunarodni medij prometa i plaćanja neće biti ni brz hi lak. Ako bi sada došlo do urušavanja „dolarskog standarda“ i uklanjanja dolara kao svetskog novca sigurno bi se javile sledeće posledice:

01) Ogromna nelikvidnost u međunarodnim plaćanjima,

02) Zastoj u međunarodnoj trgovini i ulazak u novu valutnu i finansijsku krizu,

03) Pošto ne postoji jedinstven svetski novac vrlo brzo se uspostavljaju regionalizmi i regionalni sporazumi i ugovori u plaćanju drugim nacionalnim valutama. Regionalizmi i bilateralni ugovori i plaćanja naglo se šire, što dalje ograničava međunarodnu trgovinu,

04) Nastaje „valutni rat“ preko deviznih kurseva, uz širenje procesa konkurentnih devalvacija, da bi se popravio položaj država na međunarodnom tržištu,

05) Kretanje kapitala bilo bi značajno ograničeno, uz brojne barijere (vidljivog i nevidljivog oblika),

06) Povratak na zlato je, videli smo, definitivno nemoguć, međutim, pojedinačna plaćanja bi se vršila „stabilnim“ i „sigurnim“ sredstvima, trajne vrednosti (zlatom ili uz zlatnu klauzulu), ali i nacionalnim valutama,

07) „Specijalna prava vučenja“ tada gube svoju osnovu za funkcionisanje, jer države članice „čuvaju“ svoju valutu.

08) Inflatorni proces u svetskoj privredi se širi uz tendenciju „izvoza inflacije“ u druge države. Nakon ogromne emisije dolara u poslednjim godinama može se samo očekivati veliki talas inflacije.

09) Carinske i druge barijere se ponovo uspostavljaju u cilju zaštite nacionalnih privreda, što vodi prestanku liberalizacije u svetskoj trgovini. Narasta i širi se protekcionizam,

10) Devizne rezerve, uz devizne kurseve, postaju predmet velikih manipulacija i „izmene strukture“, što vodi gotovo haosu na monetarnom tržištu,

11) MMF i druge međunarodne fmansijske institucije gube moć kontrole i intervencija, na međunarodnom planu.

12) Svetsko tržište i tokovi robe, novca i kapitala se sužavaju na regionalizme, čime se javlja novi oblik bilateralizma ili užeg oblika multilateralnih odnosa,

13) Zatvaranje nacionalnih privreda i uvođenje valutnih i trgovinskih barijera vodi ograničavanju svetske trgovine i razvoja. Svetska privreda (a time i nacionalne privrede) ulaze u novu razvojnu i finansijsku krizu. Iz krize u novu krizu, ali sa sve kraćim vremenom (fazom) kriznog nastanka.

Mnogo je elemenata koji sprečavaju da dođe do naglog rušenja „dolarskog standarda“, ali u tome nastaje paralelan proces jačanja i širenja regionalnih valuta niza povezanih država (evro zona, zona funte, zona juana, zona riala, zona rublje, ali i nastanak i širenje nove američke unije s novom valutom – amerom, valute za glavne izvoznice nafte, kao petro-novac itd.).

Postoje tvrdnje određenih ekonomista i geopolitičara o nužnosti raspada SAD na više nezavisnih država. Nije se desio kolaps dolara kako je predviđeno, ali je 20 saveznih država od 50 usvojilo deklaraciju o suverenitetu. Neke države u globalnoj krizi i krizi dolara uvode za plaćanje zlatni i srebrni novac (Juta). Smatra se daje to početak realnog procesa kolapsa dolara. Antivladini skupovi su održani u svih 50 država SAD. Kolaps dolara i države SAD smatra se, bio bi veoma opasan za ceo svet. Gubitak kontrole od strane SAD i haos koji bi nastao u svetu doveo bi do velikih lomova. Svetu ne treba kolaps SAD. Veruje se da će glavni centar za globalne ekonomske i političke odluke biti BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), ali uz nekoliko drugih država kao Argentina, Meksiko, Iran, Kanada, Australija, Egipat, Kazahstan, Irak, Sirija dr.

Do 2022. godine u svetu su stvorena tri moćna ekonomska i geopolitička centra: prvi SAD, Kanada, Meksiko, drugi Kina, Rusija (ujedinjena sa evroazijskim zemljama) i treći Evropska unija. Nove svetske valute će postati juan, rublja i evro, kojim ćc se vršiti najveći deo svetskih plaćanja i formiranja deviznih rezervi. U isto pravcu razmišlja i direktorka MMF Kristalina Georgijeva koja smatra da će se stvoriti multivaluta sa „ključnom ulogom u njoj dolara, evra, juana“ (ali i ruske rublje).

„Krah dolara je neminovan“, ali je potrebno (iz napred navedenih razloga) da se ovaj prelaz na regionalne valute odvija postepeno i planski (po fazama i preuzimanjem funkcija dolara).

Godinama traje proces „konverzije“ dolara u druge valute ili u zlato od strane niza država u svetu. Tako je Rusija smanjila svoj plasman u obveznice SAD sa 100 milijardi na svega 6 milijardi dolara, a povećala učešće zlata u svojim deviznim rezervama. Kina je smanjila učešće u javnom dugu SAD sa nekadašnjih 3,2 biliona na 849 milijardi dolara, ali i u deviznim rezervama. Povećano je učešće zlata i evra. Najveći kupci obveznica duga SAD bili su Kina, Japan, Rusija, V. Britanija i zemlje proizvođači nafte. Javni dug je u SAD narastao na 32 biliona najvećim delom kao unutrašnji dug.

U savremenim globalnim finansijama vodi se rat valutama i to juana, reala, randa, rupije i rublje protiv dominacije dolara kao svetske valute (gotovo celi vek). Američka dominacija svetom preko dolara, može završiti „mekim prizemljenjem“ ili slobodnim padom“ preko izbijanja fatalne svetske krize. Prema raspoloženju za promene kod SAD izgleda da je ostala samo druga opcija. SAD su prezadužene, a njen javni i unutrašnji dug je toliko narastao da neminovno vodi ka finansijskom slomu.

Kupci dolara od vrednosti javnog duga SAD su masovno krenuli da povlače svoje plasmane iz dolara, čime dovode do slabljenja dolara i njegove depresijacije.

Ako bi pristupile radikalnoj devalvaciji dolara SAD bi se oslobodile većine dugova. Protiv toga inostrani posednici dolara ne bi mogli učiniti ništa. Ovakva odluka bi širom sveta imala vrlo teške posledice, pri čemu bi i same SAD u tome bile pogođene, Stoga se i ne odlučuju na takvu meru, čak ni u skrivenom obliku. Samo, sada se postavlja pitanje: kako će funkcionirati MMF, Svetska banka. STO i druge međunarodne monetarne i finansijske institucije.

Da li je u rnultilateralnom sistemu u svetu i njegovoj sve većoj povezanosti i uzajamnosti, realnije očekivati da se pripremi sistem „korpe“ valuta, kao šio je to ranije urađeno sa korpom ..specijalnih prava vučenja“ (SPV ili SDR) pri MMF. s tim da bi u ovu „košaru“ ušle sledeće vodeće valute po svom značaju:

1) Dolar, 2) Evro. 3) Rublja, 4) Juan. 5) Rial. 6) Rand. Danas u korpu valuta (SPV) ulaze: dolar, evro, juan, jen i funta. Slično kao i kod SPV trebalo bi uzeti za ponder nekoliko osnovnih indikatora, kao:

1) Značaj privrede države čija valuta ulazi u košaru,

2) Značaj valute svake zemlje u svetskoj privredi,

3) Učešće država u svetskom izvozu i uvozu,

4) Visine formiranih deviznih rezervi zemalja.

Takva korpa valuta bila bi dobra zamena za dolar, kao do sada apsolutnog gospodara u valutnom svetu, a postepeno bi se mogao razraditi celi sistem, proveriti ga pre proglašenja i primene. Time bi se izbegle sve one teške posledice koje smo ovde naveli u svetskoj privredi i finansijama, uz postepen prelazak na novi monetarni sistem u svetu.

SAD zahvaljujući visini svoje kvote i glasačkoj snazi u MMF imaju odlučujući uticaj na MMF. On je postao jedan od glavnih instrumenata spoljne politike SAD i pritiska na druge zemlje (prodor američkog uticaja. kapitala, roba i usluga). Razvijene privrede preko procesa liberalizacije (liberalnog modela) i otvaranja ovih privreda preko direktnih stranih ulaganja postaju većinski vlasnik najboljih korporacija (preduzeća) i imovine u drugim zemljama, uz sve jači politički i geostrateški uticaj.

„Kristalno se jasno pokazuje tehnologija glohalizacije sa kojom modemi kolonizatori SAD i Evropska unija, preko MMF-a Svetske banke i STO, u ime ljudskih prava i raznih sloboda, tržištnih. demografskih itd. vrše kolonijalna osvajanja. Putem bezbroj ucenjivanja i uslovaljavanja nameću se intrumenti i mehanizmi globalizacije. Prvo se nameće liberalizacija spoljnotrgovinskih odnosa i posebno liberalizacija u sferi fmansijskih odnosa sa inostranstvom. Liberalizacija izaziva krizu otplate dugova, a onda poput kakvog mesije, na scenu stupa MMF sa svojim stabilizacinnim programom i oslovljavanjem deregulacije i masovne privatizacije. Na sličan, ili bolje rečeno isti način, pored nedovoljno razvijenih zemalja, osvojene su mnoge zemlje u razvoju i bivše socijalističke zemlje koje se nalaze u tranziciji. Neviđeni istorijski cinizam je što kolonizatori svoja osvajanja prikazuju kao dobra dela, kao zaštitu ljudskih prava, kao demokratizaciju ild. Kolonizovane zemlje ubeduju da ih osvajaju za njihovo dobro.

INSTRUMENTI I INSTITUCIJE GLOBALNOG FINANSIJSKOG KAPITALA

MMF i Svetska banka kao međunarodne finansijske institucije sve više postaju instrumenti globalnog finansijskog kapitala u procesu uništavanja ekonomija nacionalnih država. Stavljajući nacionalne države i privrede pod kontrolu i puna zavisnost od međunarodnog kapitala u osnovi se vrši proces predaje ekonomskog suvereniteta država. Strategija i politika MMF je nametanje finansijske zavisnosti i diktature preko onemogućavanja privrednog ozdravljenja država i modernizacije zemalja u razvoju, bez čega je teško očuvati nacionalni suverenitet. MMF u stvari preko „pisma o namerama“ diktira makroekonomsku politiku svim državama – dužnicima.

Po preporukama MMF i njegovom kontrolom Rusija je dovedena do „prosjačkog štapa“ i prinuđena da proglasi bankrot (1998). Putin je dolaskom na vlast brzo isplatio obaveze MMF-u i „zalupio vrata za njim. da ga više nikada ne vidi u svojoj kući“.

Profesor ekonomije Nuriel Rubini, koji je predvideo veliku finansijsku krizu, smatra da ogromni budžetski problemi SAD, evropska dužnička kriza, duga recesija i katastrofa u Japanu i usporavanje ekonomskog rasta Kine, mogu da već u 2022 i 2023. godine ekonomiju svela uvedu u novu dublju krizu.

Putin je predložio da Rusija i Kina ubuduće međusobnu trgovinu obračunavaju u nacionalnim valutama, a ne u dolaru. To bi mogao da predstavlja početak dubljih promena u svetskom valutnom sistemu u kojem je dolar do sada imao dominantno mesto. To se događa u situaciji kada dolar već gubi poziciju gjavne svetske valute. Sve prodaje nafte i prirodnog gasa obavljale bi se ubuduće u konvertibilnoj rublji u svim poslovnim transakcijama Rusije. Predlog sadrži i stav da bi se oslobodili monopolskog položaja dolara da se osnuje regionalna investiciona banka koja bi odobravala zajmove iskazane u robijama, kako državama iz susedstva. tako i drugim državama u poslovnim transakcijama. Tako bi rublja dobila regionalni, ali i svetski značaj. Time bi se stvorile određene valutne zone: zona juana, zona rublje, zona jena, reala i dr., uz već osnovanu evro zonu. Time bi se istisnuo dolar kao sredstvo obračuna i plaćanja i pretvorio u novac nacionalnog i regionalnog značaja. Predloži se javljaju u trenutnoj fazi kada kurs dolara ponovo pada kako je privreda SAD u dubokoj recesiji, njen finansijski sistem na ivici kolapsa, a emisija dolara bez bilo kakvog pokrića ogromna. Rast kursa dolara bila bi nova spekulativna operacija koju bi organizovale američke monetarne vlasti. Jačanjem dolara želi se privući kapital iz inostranstva, a time i kupovina obveznica američke vlade. Ali bi i sistem kamatnih stopa morao da reaguje povećanjem stopa.

Dolar će neosporno, zbog dva paralelna toka u svetskoj privredi i finansijama, doživeti, svoj kraj kao jedina svelska rezervna valuta. Naime, prvi tok je gotovo neumitni propast jedne imeprije, kroz sve duže krize i nemoć da se reši problem prezaduženosti, pada i slabljenja realne privrede i ogromnih deficita na realnim osnovama. Nezdrava ekonomija i sistem ne mogu stvoriti i održavati zarav novac. Zdravlje valute, poznato je, rezultat je kvaliteta i dinamične ekonomije i njene finansijske stabilnosti i ravnoteže. SAD već dugi niz godina, posebno nakon nastanka nove finansijske krize (koju su svesno proizveli) nema nijedan od tih kvaliteta. Kovid kriza je gotovo blokirala ili „zaledila“ privredu. Teško oživljavanje nacionalne privrede, rešavanje problema visoke nezaposlenosti i otklanjanje ogromnih deficita (platnog i trgovinskog bilansa, javnog sektora, deficita štednje i investicija i dr.) vode daljem urušavanju poverenja u dolar i njegovom stalnom devalviranju (sa odnosa 1:1 dolar je devalvirao pre par godina na odnos 1,36:1 za evro).

Drugi pravac je narastanje ekonomske i finansijske snage „ekonomija u nestajanju“ (posebno članica grupe BRIKS-a) koje brzo povećavaju svoje učešće u svetskom bruto proizvodu, izvozu i uvozu, nacionalnom bogatstvu, brzini razvoja, ali i deviznim rezervama. Ove privrede traže i veće učešće u odlučivanju i sredstvima (kvotama) MMF, učešće u radu i kapitalu Svetske banke, ali i Svetske trgovinske organizacije (STO). Videli smo u analizi da je to proizvod SAD, koja ima dominantan uticaj na rad ovih međunarodnih institucija, odnosno da one zastupaju njene interese. To su davno poznati problemi, ali nema raspoloženja zapadnih razvijenih država da se izvrši dubinska reforma ovih finansijskih svetskih institucija i reforma u funkcionisanju svetskog monetarnog sistema.

Nove dinamične privrede u nastajanju traže da se izvrši i reforma svetskog monetarnog sistema, da se dolar detronizira i postane ili samo nacionalna ili regionalna valuta. Taj proces je neminovan, inače se stvaraju uslovi za permanentne pojave periodičnih kriza u svetu kada god kapitalizam razvijenih ude u krizu. Krize će se ubrzazati, elementi krize kumulisati, do velike kompleksne svelske krize koja će imati sve karakteristike opšteg sloma i zastoja.

Očekivani tokovi su mogući na sledećim pravcima:

1) Stvaranje i oživljavanje (uz širenje i povećanje značaja, sa priključivanjem niza država izvan regiona u centru) regionalnih veza niza država, koje su ili kompatibilne, ili pod zajedničkim interesima, ali i u zajedničkom otporu daljoj dominaciji dolara i svetskog krupnog (destruktivnog) kapitala. Regionalne celine će biti i odgovor nametnutom neoliberalizmu kao osnove i operativne politike neokolonijalizma. Sastavni deo tog procesa je jačanje suvereniteta i samostalnosti nacionalnih država.

Sledeća faza je uže povezivanje regiona preko stvaranja jedinstvene obračunske jedinice koja će imati sve karakteristike „korpe valuta“, da bi se optimalno rasporedio značaj i uloga privreda i valuta članica ovakve zone. Ubrzanje stvaranja regionalnog novca znači brže istiskivanje dolara kao svetskog novca iz svih novčanih transakcija, ali i formiranja deviznih rezervi. Kurs ovakve novčane jedinice bio bi stabilan u dužem periodu, čime bi se ojačala međunarodna trgovina i podstakao razvoj regiona.

Već do sada je „ojačala“ korpa valuta u obliku „specijalnih prava vačenja“ (SPV) kada je u korpu valuta uključen kineski juan.

Kineski juan je nedavno uključen u SPV, ali mu je ponder (učešće) od 1039% vrlo malo u odnosu na snagu i značaj kineske privrede.

Ovo posebno kada se uporedi sa japanskim jenom i engleskom funtom. Postepene korekcije su nužne, ali i proširenje kruga državu čije valute ulaze u SPV, posebno kada se razvije „standard SPV“.

2) Stvaranje regionalnih valuta može se očekivati u integracionoj celini (regionu) BRIKS-a, ali i latino – američkom regionu, afričkom regionu.

3) Ostaje povezivanje SAD, Meksika i Kanade u severnomerički region sa dolarom kao zajedničkom valutom (dolar SAD, kanadski dolar i meksički pezos ulaze u sistem nove korpe valuta). U monetarnim krugovima već se spominje AMERO kao zajednička valuta.

4) Izvoznice nafte i energenata u Aziji i Africi stvaraju novu grupaciju država, koje će stvaranjem svoje monetarne unije, istisnuti petro – dolar iz opticaja i plaćanja, ali će istovremeno štititi svoje interese (cene, proizvodnja, distribucija nafte) daleko uspešnije u odnosu na grupaciju OPEC.

Ostaje mogućnost da se period dominacije dolara produži na dugi niz godina, sa svim napred isticanim negativnim efektima i kontroverznoj funkciji dolara kao nacionalnoj i svetskoj valuti, ali po cenu sve češćih valutnih i finansijskih kriza, koje konačno, vode do lomova u svetskoj privredi neslućenih razmera. Valutno ratovanje je prva faza pri tome, narastanje protekcionizma sve veće, diritizam država, zatvaranje i odbrambeni potezi vlada sve češći i veći, dovelo bi definitivno do sloma neoliberalizma i u svetskoj privredi, ali i zamene dolara kao svetske valute.

5) Narastanje protekcionizma, zaštite država od nove moguće krize, stvaraju mogućnosti većih turbulencija na svetskom finansijskom tržištu. Ogromni budžetski deficiti se ne mogu brzo sanirati. Konverzija ogromnih iznosa hartija od vrednosti SAD od strane glavnih kupaca (Kina, Japan, Rusija, države EU) otežaće i produžiće stvarni oporavak javnih finansija SAD, dugovi i budžetski deficiti će i dalje nezadrživo rasti u sledećem periodu. Nezaposlenost dobija karakter pandemije i dugoročan karakter. Visoki rizici i neizvesnost ostaju i dalje, što koče dugoročne investicije. Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope, (koje su do sada na najnižem nivou) moraće se povećavati, što će ograničavati tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila u realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što će produžiti recesiju. Svi elementi ukazuju da izlazak iz krize neće biti ni jednostavan ni brz.

Da bi se sprečio novi ulazak u krizu razvijene zemlje (Bazel, G -7, G – 20) traže hitnu reformu bankarske regulative i nadzora nad bankama, ali i berzanskog poslovanja (vraćanje na Glas – Stigelov zakon iz tridesetih godina prošlog veka). U radu smo naveli svih dvanaest predloga datih u toj regulativi. Dobro je da je počelo sledeće „prestrojavanje“:

1) Formiranje grupe BRIKS-a i u osnovi multipolamog sveta.

2) Stvaranje Evroazijskog ekonomskog saveza, pri čemu je trebalo umesto Evroazijske investicione banke formirati Monetarni sistem (uniju) i novu

zajedničku novčanu jedinicu, kao novu „korpu valuta“.

Sada interesi nacionalnih država izbijaju u prvi plan. U očuvanju od finansijskog sloma, države beže u regionalizme i šira međusobna povezivanja, da bi se izbegli veliki i neočekivani finansijski rizici, neočekivano topljenje deviznih rezervi i širenje platnobilansne neravnoteže. Pokušaji ..spašavanja“ promenama krusa nacionalne valute vodi daljim konkurentnim devalvacijama, ali i anticipiranim većim promenama kurseva (valutno ratovanje). Svelska privreda ulazi u zonu velikih neizvesnosti i finansijskih turbulencija. To postaje uvod u novu svelsku flnansijsku krizu i hankrotstva niza država. Nacionalne države spas će tražiti u priključivanju regionalnim integracijama, da bi preko povezivanja ublažile udare krize i velikih rizika i neizvesnosti. Rađaju se nove integracione celine i regionalne obračunske valute. Begstvo od dolara i njegovih manipulacija postaje sve masovnije. Od regionalnih valuta, zlata i nafte, svet kreće ka stvaranju jedinstvenog svetskog novca, koji zamenjuje „dolarski standard“. Rađaju se novi pokušaji stvaranja „korpe valuta“ kao nekada SPV.

Svet kreće ka ujednačenijem razvoju, manjoj eksploataciji i novom sistemu umesto podivljalog, eksploatalorskog i potpunog dehumanizovanog društva. Ovakvom kolonijalnom i bezdušnom kapitalizmu katastrofe je, konačno „odzvonilo“. To što „zapadni čuvari“ ovog kapitalizma traže nekakve „oplemenjene“ oblike kapitalizma, „kapitalizam s dušom“, ..kapitalizam sa savešću“, više „moralni kapitalizam“, humani, a manje čisto profitni kapitalizam, više državne regulative i države blagostanja, a manje tržišta, samo ukazuje na to da je kapitalizam danas, kao i uvek bezdušni svet kapitala, otuđenja, profita po svaku cenu, neviđene pljačke i obezličenja. Sistem koji sam sebe izjeda iznutra, uništavajući se upravo on pali brojne fitilje ogromne socijalne bombe. Rušenje postojećih institucija tog sistema, masovni socijalni bunt i nasilje samo je prva faza u njegovom opštem slomu.

3) Kina do sada potisnuta iz Afrike i Bliskog Istoka okreće se u povezivanju i u plasmanu kapitala prema srednjoevropskim državama, što je korak u većem povezivanju Kine sa državama Evropske unije. To je već teorija mosta ili tunela.

4) Postepeno izvlačenje kapitala Kine iz plasmana u hartije od vrednosti duga SAD i plasman u države BRIKS-a, odnosno u druga područja sveta, paralelno sa izmenom strukture deviznih rezervi Kine (uz smanjenje učešća dolara u deviznim rezervama).

Da li će juan postati svetska rezervna valuta pored dolara, evra ili nekog drugog oblika plaćanja kao „specijalna prava vučenja“ (SPV) ili drugih „košara valuta“ koje će nastati?

To bi moglo da se ostvari obzirom da se privreda Kine najdinamičnije razvija, da će već 2030. godine postati vodeća svetska ekonomija, da  je već sada druga po snazi ekonomija sveta. Kina zauzima dominantnu ulogu u globalnoj trgovini i svetskim finansijama. Juan je ušao u sastav SPV zajedno sa dolarom, evrom. jenom i funtom.

Kao najveći uvoznik nafte Kina jc počela da plaća naftu umesto do sada dolarima, svojim novcem Juanom. Juan sa zlatnom podlogom postaje „petrojuan“ umesto „petrodolara“, koji je bio osnova svetske dominacije SAD. Da li je na pomolu kraj dolara kao svetske rezervne valute (svetskog novca), uz valutnu smenu u svetskim finansijama?

To, konačno, vodi daljem urušavanju dolarske imperije, svođenja dolara na nacionalnu ili regionalnu valutu i svođenje SAD na realno nacionalno bogatstvo, a ne eksploataciju ludih resursa i održavanje veštački stvorenog visokog standarda. Osnova takve dosadašnje politike je globalizam, hegemonija, pretnje i učene državama, a to znači političko i ekonomsko finansijsko nasilje.

Hladni rat je ponovo „oživeo“ i isplivao na površinu glavnih svelskih tokova. Sada su tri supersile ušle u „globalni hladni rat“. Videli smo prethodno koji su to faktori omogućili SAD da nametnu svoj model preko koga su trasirale put globalizovanom flnansijskom tržištu u čijoj je osnovi dolar. To im je i omogućilo izvesnu nadmoć nad konkurentima. Globalizam i državni imervencionizam su i dalje platforma na kojoj žele da zadrže svoj dominantan položaj u svetu. Državni i vojni intervencionizam u svetu u rušenju sistema i državnih vlada urušile su brojne sisteme i države i praktično ih opustošile. Nalazeći se na granicama Rusije sa brojnim satelitima, bazama i dovlačenjem vojnih efektiva, ugrozili su sigurnost Rusije i njene vitalne interese. Sve je to praćeno i uvođenjem ekonomskih sankcija Rusiji (povodom Klima i Ukrajine) od strane SAD i EU, odbijanje izgradnje Severnog toka i sl. vodi postepenom pretvaranju hladnog rata u vrući sukob. To se posebno odnosi na sukobe u Ukrajini, Siriji, u Africi, Arktiku i drugim brojnim neuralgičnim tačkama u svetu.

Tramp je, kao predsednik SAD, na skupštini UN izjavio: „Budućnost pripada suverenim i nezvisnim nacijama koje štite svoje građane, poštuju svoje susede i poštuju različitosti koje čine svaku zemlju posebnom i jedinstvenom“. To je i najbolji odgovor globalistima jer „budućnost pripada patriotama. a ne globalistima“.