Već su porasla deca one dece čiji su se roditelji, zajedno sa zemljom, priklonili zapadnoj demokratiji, zalivajucìi je gorkom mešavinom perestrojke. Ali ako se osvrnemo, mi smo, nažalost, čak i pre toga, bez razmišljanja sledili Zapad u vaspitanju naše dece.

Piše: Elena Pustovojtova

Knjiga Amerikanca Bendžamina Spoka „Nega dece“ (The Common Sense Book of Baby and Child Care) i danas (od 1946. godine) se prodaje, njen tiraž je premašio 50 miliona primeraka i prevedena je na 39 jezika. Ali i danas britanska novinarka Filipa Peri i medicinska sestra Trejsi Hog, Francuskinja An Bakus, Danac Jesper Jul, Nemci Nikola Šmit i Volfgang Hoenštajn, koji se u vaspitanju tuđe dece oslanjaju na budističku filozofiju, širom sveta podučavaju kako graditi odnose između roditelja i dece. A mi, orijentišući se da je „tamo bolje“, dobrovoljno zatvaramo oči pred onim što nas glasno poziva na razum: na proizvod vaspitanja dece „po dr Spoku“. Ako dr Spoku dodamo veštačku inteligenciju koja je uz naše precìutno odobrenje prodrla u svest dece – sadašnja generacija je spremna.

Ne pozivajući bilo koga na „diktaturu“ u porodici, želimo da razumemo zašto je mali školski okrug Bretit u ruralnoj američkoj državi Kentaki dobio 27 miliona dolara kompenzacije od digitalnih tehnoloških giganata. Njemu su platile kompanije Meta (vlasnik Instagrama, Fejsbuka i Whats App-a, koja se u Rusiji smatra eksremističkom i zabranjena je), Snap Inc. (tvorac Snapchat-a), i platforme TikTok i YouTube. Napomena – ovaj okrug u kome ima samo šest škola i oko 1600 školaraca optužio je društvene mreže da su njihovi algoritmi isprovocirali masovne psihičke probleme kod tinejdžera. Oni su tvrdili da su platforme namerno dizajnirane da maksimalno drže pažnju dece, što dovodi do povecìane anksioznosti, depresije i samopovređivanja među školskom decom. A obrazovne institucije moraju same da se nose sa posledicama. Zbog toga je ovaj okrug tražio od tehnoloških giganata više od 60 miliona dolara, između ostalog i za 15-godišnji program zaštite mentalnog zdravlja školske dece. Ali glavna stvar je što su tužioci zahtevali da kompanije uklone funkcije koje izazivaju zavisnost kod tinejdžera. Da li su ih uklonili? Naravno da nisu.

Uostalom, to što „visite“ na društvenim mrežama je glavni instrument za zaradu od reklama. Kao rezultat vansudskog sporazuma strana, Meta se obavezala da plati okrugu 9 miliona dolara, Snap i TikTok po 8, YouTube – 2 miliona. Nijedna od kompanija nije priznala svoju krivicu i nije se obavezala da cìe bilo šta promeniti u radu svojiih platformi.

Slične tužbe su vlasnicima društvenih mreža podneli i drugi u SAD – okrug Tuson u Arizoni, u kome ima oko 40.000 dece školskog uzrasta, traži od kompanija više od 1,1 milijardu dolara za 15-godišnji program za zaštitu mentalnog zdravlja dece i više od 100 miliona dolara kompenzacija za vreme koje su nastavnici proveli boreći se protiv negativnog uticaja društvenih mreža. A sudovi u Kaliforniji su razmatrali više od 5700 sličnih tužbi pojedinaca, opština, država i školskih okruga.

Podsećam da je Francuska prva, 2023. godine, donela zakon o „digitalnom punoletstvu“, koji dozvoljava deci mlađoj od 15 godina da kreiraju naloge na društvenim mrežama samo uz dozvolu roditelja. U decembru 2025. godine u Australiji je na snagu stupio zakon koji zabranjuje deci mlađoj od 16 godina da koriste društvene mreže. Zakon bi trebalo da „zaštiti tinejdžere od pritiska, rizika i štetnog sadržaja, kao i od karakteristika dizajna društvenih mreža koje podstiču prekomerno vreme provedeno ispred ekrana“. Za nepoštovanje zahteva, Fejsbuku, Instagramu, TikToku, Snapchat-u, Iksu, Jutjubu i Redditu preti kazna do 49,5 miliona australijskih dolara.

Primer Australije sledile su i druge zemlje, pa je zabrana korišćenja društvenih mreža za decu stupila na snagu u Turskoj, Norveškoj, Grčkoj, Španiji, Litvaniji, sprema se za proleće sledeće godine u Velikoj Britaniji i upravo je uvedena u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Rusija razmišlja da li da uvede ili ne uvede ovu zabranu. Dugo razmišlja.

Dugo, ako se uzme u obzir da je Labubu, mekana igračka-monstrum sa zubatim osmehom, koju je kreirao hongkonški dizajner Kasin Luna, prošlog proleća osvojio ceo svet.

Veštačka inteligencija, ugrađena u društvene mreže, bezlična je i nemoralna po prirodi. Ona je instrument u rukama proizvođača robe i usluga, i stvorena je da bi se prodavalo i kupovalo. I sve što je van toga – mentalno zdravlje dece, tradicionalna kultura, moral i etika, vrednosti međuljudske komunikacije – sve to nije njena stvar.

Zarobljavajucìi intelekt deteta, ona ga oduzima od nas, parazitirajucìi na slabostima karaktera koji se još nije formirao. Jedna stvar je ako AI, ravnodušan prema moralu i etici, nije usmeren na njihovo iskrivljavanje. Nažalost, ovaj „dečji“ period razvoja veštačke inteligencije je prošao. Kako piše Euractiv: „Pogledajte police u prodavnicama igračaka i videćete veliki broj robota i plišanih igračaka, koji se reklamiraju ugrađenim funkcijama veštačke inteligencije, kao što je mogucìnost interakcije sa svetom oko sebe ili vođenja razgovora koji idu mnogo dalje od nekoliko unapred snimljenih replika lutaka iz prošlosti koje su govorile. Ali igračke sa funkcijama veštačke inteligencije mogu da dobiju nove i neprijatne funkcije. Uzmimo na primer nedavni slučaj sa plišanim medom Kumma, koji je napravila singapurska kompanija Folo Toy. U novembru su američki kupci upozorili da plišani meda može da predloži detetu razgovor o otvoreno seksualnim temama – što je košmarni scenario za roditelje.“ Štaviše, raznobojni baloni koji mogu izazvati gušenje, igračke koje sadrže plastiku koja remeti nivo hormona, plišane mede sa veštačkom inteligencijom koje pretvaraju komunikaciju sa detetom u „seks čet“ – ove opasne igračke je pred novu 2026. godinu bilo moguće pronaći pod jelkama u celoj Evropi. I to bez obzira na nova pravila EU, usmerena na to da igračke postanu bezopasnije nego ikada pre, ističe Euractiv.

Prošle godine, avangarda evropske kulture EU je revidirala je svoja Pravila o bezbednosti igračaka – „bibliju“ za njihove proizvođače, da bi uvela u EU pravila koja su u skladu sa savremenim zahtevima. Ali oni samo nejasno pominju novu tehnologiju, koja se u poslednje vreme našla u dečjim sobama – veštačku inteligenciju. Zakonodavci nisu uključili podrobnija pravila koja se tiču AI u Propise o bezbednosti igračaka, jer u EU već postoji zakon koji se odnosi na AI (AI Act) koji se smatra najsveobuhvatnijim sistemom regulisanja AI na svetu, zasnovanim na proceni rizika. Shodno tom zakonu, kompanije moraju da minimiziraju rizike koje može da predstavlja njihova proizvodnja, posebno za decu. Ali na pitanje šta to tačno znači za igračke sa AI, kao što je medvedić Kumma, Evropska komisija je Eruactivu dostavila samo opšta mesta, izjajvivši da takve igračke moraju da odgovoraju „strogim zahtevima“. Zatim je EK predložila da se odloži donošenje pravila o AI povezanih sa visokim stepenom rizika, a to znači da će zahtevi prema proizvođačima igračaka u vezi sa AI biti odloženi godinama.

Danas niko ne spori činjenicu da naša deca, i ruska takođe, pripadaju „digitalnom svetu“: mobilnim telefonima, internetu, društvenim mrežama i „četovima“ raznih vrsta. Oni ne pripadaju nama, roditeljima. Ne smatraju u svakoj porodici to tragedijom, kao oni koji pokušavaju da stanu između deteta i „digitalnog sveta“. Nažalost, to necìe uspeti. Razmere problema koje su stvorile nadnacionalne visokotehnološke korporacije su nadnacionalne.

Zato ni rešenje tog problema ne može na sebe da preuzme jedan čovek, jedna porodica ili čak i ceo grad. Još jedan „labubu“ srušicìe svaki roditeljski autoritet i lako cìe vam recìi kako da se rešite dosadnih roditelja – 4. oktobra uveče u selu Turgojak u Čeljabinskoj oblasti, kad je na vrhuncu bila bitka u onlajn igri, majka je uzela kompjuterskog „miša“ iz sinovljevih ruku. I on je posekao kuhinjskim nožem, prvo majku, a potom i oca…

Na jesen će se pitanjem zabrane pristupa društvenim mrežama dece mlađe od 14 godina baviti i Nemačka, prenosi Euractiv. Ministar za digitalne tehnologije Karsten Vildberger je spreman za zabranu, ali je važno „obezbediti ranovpravne uslove za platforme“ koje pune sadržajem društvene mreže. Upravo zbog razmatranja profita „prodavaca usluga“, prošlog leta je Evropska komisija odbila predlog Francuske, Španije, Grčke, Kipra, Danske i Slovenije za uvođenje u celoj EU granice za minimalni uzrast za korišćenje platformi i primoravanje kompanija da proveravaju uzrast svojih korisnika. Zapelo je kod uzrasta – do 16 godina kao u Australiji ili je dovoljno do 15 godina kako su predlagale Francuska i Grčka.

Očekuje se da ovog leta bude pripremljen skup preporuka koje treba da prouče uticaj konzumiranja medija na zdravlje dece i pozabave se rešavanjem pitanja vezanih za korišcìenje veštačke inteligencije kada je reč o učenju i psihološkom razvoju. Briselu se nigde ne žuri. A nama?

Kako je pokazala anketa „Ruskog društva Znanje“, većina pedagoga (73%) je reklo da se njihovi učenici suočavaju sa maltretiranjem na internetu, i taj problem su naveli kao najrasprostranjeniju digitalnu pretnju za decu. Više od polovine pedagoga (53%) je primetilo problem namernih provokacija i uvlačenja dece u internet konflikte.

Za najrasprostranjeniju internet pretnju za učenike, 40% pedagoga je reklo da je to objavljivanje ličnih podataka bez dobijanja saglasnosti, dok 38% njih smatra da su to žestoke rasprave putem poruka. To, kada je o školi reč.

A van škole? Korišćenje sistema AI kao što je ChatGPT od strane školaraca, odučiće ih od razmišljanja i ubediti da je 2 x 2 = 5, smatra akademik, predsednik naučnog saveta za metodologiju veštačke inteligencije i kognitivna istraživanja Ruske akademije nauka Vladislav Lektorski. „Mislim da se takva opasnost već sada vidi među školskom decom. To je povezano sa sistemom obrazovanja, kada se školarac, tragajući za odgovorima na razna pitanja, okrecìe upravo ovim sistemima veštačke inteligencije kao što su ChatGPT i drugi veliki jezički modeli. I odvikava se od razmišljanja“, rekao je akademik agenciji Novosti. Pred obrazovnim sistemom sada je zadatak da formira kod školaraca sposobnost ka kritičkom i samostalnom mišljenju. Ako školarac poveruje Chat GPT-u i počne da misli da je tamo istina, to je strašna stvar. Tu mora da se postavi granica – i to je mora postaviti država, odnosno to ne može da se radi na ličnom, pojedinačnom nivou – gde mogu i gde je potrebno koristiti mogućnosti veštačke inteligencije, a gde – kategorički ne. Da bi se deca vratila kući iz četbotova.