Obzirom ko vodi zborove u Zrenjaninu najbolje što može da se uradi je da se ostanete kod kuće i da štrikate čarape za odlazak u šumu. Zborovi su izgubili smisao i ljude koji su nakaradno počeli da ih organizuju hraneći njihovim postojanjem isključivo svoju sujetu. Nakon apsolutne propasti u konkretnom delovanju počeli su da se vezuju za proteste, a kada su usahnuli protesti i šetnje zborovi se oglašavaju na mrežama i na taj način potvrđuju da postoje.

Milica Gardinovački

Za zborove vezujemo jedno ime – Zorica Ćordašić koja se posle raznoraznih stranaka, pokreta i udruženja aktivirala u zborovima očigledno se nadajući nekom liderstvu, ali…ALI….Interesantno je da preko mreža pozivaju narod na obeležavanje pada nadstrešnice, a niko od zboraša se ne pojavljuje. Idealna kombinacija za nekakavu buduću koaliciju sa trenutnim režimom.

U haosu se vazda nadigne neka, do tada pritajena, pošast. A na mrežama sve jadno kao i zborovi. Objava o vodi za piće koje u gradu nema više od dvadeset godina ili o dolasku Linglongaša na banatsku njivu jedva da dobije desetak lajkova i gotovo bez komentara, ali zato objava da na pijaci neki ljudi iz obližnjeg sela prodaju domaće rezance za supu dobija stotinu lajkova i još pristižu.

U Banatu domaći rezanci nisu retkost , ali zdrav razum jeste….očigledno. Atak na zdrav razumm ide i informacijom da se kompanija Drekslmajer ne povlači iz Zrenjanina i da možda više neće da razvlače kablove, ali nešto drugo (da razvlače) hoće.

Od najpre 7.000 pa 5.000 radnika sada preostalih 359 je zaista impozantna cifra. E baš tih tristo i kusur su najneophodniji i presudni za ostanak fabrike koja je sve druge radnike otpustila i objasnila to preselenjem u Rumuniju zbog boljih uslova rada. Ostali su da rade šefovi, rukovodioci, kancelarijska administracija i niko iz proizvodnje. Odgovorni upakovano izjavljuju da su gotovo emotivno vezani za Srbiju, a činjenice govore da bi radnika u Rumuniji morali da plate minimalno 2.000 evra dok ovde za isti posao i više radnih sati radnik radi za malo jači minimalac.

Kompanija je saopštila da je u bliskom kontaktu sa državnim vrhom da bi pronašli rešenje za opstanak fabrike u Zrenjaninu…i- našli su. Idu izbori pa se leš balsamuje i kompaniji se daju nove subvencije i smanjuju porezi i doprinosi, a radnici guraju u klasičnu eksploataciju. Ako sadašnja vlast kojim slučajem izgubi izbore kompanija sigurno odlazi, a ako je za utehu onda neka neko objasni šta mogu da očekuju zaposleni…njih ČAK 359 nakon ove pogodbe sa državom? Da se priča tu ne bi tek tako završila na teren je istrčao Simo Salapura i objavio čarobnu vest da DREKS ostaje iako on ni trepavicom nije učestvovao u spašavanju stranog eksploatatora i da je pred građanima svetla budućnost zbog fantastičnih odluka vrhovnog vođe i njegovih satrapa.

Ume SimO da se upljuje za sve novce…itekako. Skida tuđ kajmak koji i nije kajmak nego kupovina vremena pred promene, ali…prevelika ponuda nezaposlenih koji nemaju izbora je ovim potezom podrške odavno umiruće nemačke kompanije omogućila vlasnicima vlasti da da izbegnu istinu o broju ljudi na birou kojima neće morati da isplaćuju materijalno.Još kad podele građanima onih fantasričnih 6.000 dinara život će postati ružičast.

A oko građana laž, lopovluk, prevare, greh,….i navikavaju se na to. Odavno se potvrdilo da više puta izgovorena laž postaje istina, ali sada je i prevara i lopovluk opravdan i razumljiv. Nikakve reakcije nema…podrazumeva se da se život odvija u blatu i korupciji…može i gore. I sve smeta….smetaju oni koji ne pripadaju nikome,oni koji su nekad negde bili, a sad su samo svoji, oni koji su pobegli davno iz vlasti, oni koji nisu bili u vlasti i oni koji jesu, oni koji su se tražili, oni koji se nikada nisu našli, ali znaju šta je pravda….za svakog postoji ružan komentar,psovka ili pljuvanje.

U lokalu mnogima smeta PUF, a ne smeta gospođica Velimir koja je kao opozicioni odbornik više puta slagala o sopstvenom obrazovanju…zapravo o neobrazovanju. Ne smeta nikome nekakav IZRAZ koji je fantomski projekcija režimskih opozicionara i otporaša iz doba Slobe koji zavise od budžeta i na valovu su JP…ni portal koji dobija novac od SNS za opstanak, snima lica na zborovima i instalira u iste zborove muža i ženu koji ni tekst sa telefona ne umeju da pročitaju, a kamoli usmeno kažu i proteljita odavno instalirane primirene korisnike vlasti koji su se ponovo aktivirali u nekakvim komentarima kao opozicionim. Zbijaju redove za predstojeće izbore ili promene.

 Ne smeta nikome što poslanikova žena radi konsalting u gradskoj upravi kao privatni biznis, on predsedava samo izdaleka, a stranka mu mutava i na dobrom koalicionom dogovoru sa onima koji ne bi da odu u istoriju. Sve Fejsbuk ratnici i nepismeni politikanti. ŠTA JE U GRADU MA KO URADIO ZA SEBE I GRAĐANE? DA LI JE MA KO SPREMAN DA SE NESEBIČNO EKSPONIRA i moguće navuče gnev režimaca u lokalu? Do god se ima i minimalna korist od haosa koji su napravili vlasnici vlasti ništa od pobede nad pošasti i satrapima. Tek kada se na sopstvenom životu oseti teret ove vlasti možda se i pojavi neki pokušaj otpora, a dotle ….pa ništa. Čekaće ovaj narod da neko ili nešto ovaj provincijski jad učini lakšim.

     Neverovatno je koliko uspešno pretvaraju u lepotu sve što je promašaj ili korupcija. Gledajući Begej u centru grada jedino što je porazno i očigledno je da su se urušene obale iz kojih štrče betonske cevi ogromnog profila iz kojih kulja kanalizacioni sadržaj gotovo spojile. Sve vrste močvarnog bilja su zaposele obalu i gotovo se srele na sredini nesrećne reke. Prljavštinu i smeće ne pominjem jer i sama činjenica da kompletna kanalizacija grada odlazi u reku je dovoljno odvratna. A onda se nađe pametnjaković iz turističke organizacije grada i zvanično objavi da građani trebaju da obrate pažnju tokom šetanja pored reke(!) na plutajuća ostrva koja su: „MALI EKOSISTEMI“ . Na žalost to sa istinom nema dodirnih tačaka. Niko normalan ne šeta ni obalom Begeja, a ni pored jezera.

Smrad je nepodnošljiva i sve je zagađeno. Ti ekosistemi su odavno urušeni, osušeni, zarasli u trsku i od labudova koji su ranije bili na vodi nema ni traga. Ko može da prihvati laž i da u isto vreme gleda kako se pored zgrade policijske uprave sa jedne strane istače kanalizacija u Begej, a sa druge kako kajakaški klub i deca sportisti spuštaju kajake u tu vodu i veslaju. Nisu to naša dece već nečija. Kad naša deca budu u opasnosti- reagovaćemo, a dotle je svejedno. Svejedno je i trenerima kluba koji su na SNS spisku za dodelu nekog sitniša ponekad pa ćute.

Istina oni ne veslaju, ali putuju sa sendvičarskim ekskurcijama uz sendviče. Uostalom, zašto neko iz te organizacije (na primer aktivni SNS borac za turizam i novac od raznih projekata o Pupinu- Jaroslav Stevanov za ličnu upotrebu) ne ode do dela Begeja uz nekadašnju fabriku šešira ili ka železničkoj stanici? Tamo je neophodna mačeta za prolaz i puška ako naiđu divlje svinje, leopardi, krokodili i čudovište iz močvare. Da li zaista misle da su građani debili i da ne primećuju laž ili je neko zaista debil pa ko god da je?

A ni u moralu se ne oskudeva.  Jedno od sela pored Zrenjanina je i selo Belo Blato. Selo sa najviše nacionalnosti i sa najlepšim drvoredom u Banatu, ali i sa SNS odbornikom, predsednikom mesne zajednice, vlasnikom samostalne trgovinske radnje koja se bavi završnim radovima u građevinarstvu (Matriks), organizatorom kobasicijada i ko zna kakvih još JADA u selu i vlasnikom ribnjaka,… Miroslavom Markušem. Dotični je odbornik u Skupštini grada Zrenjanina od ulaska SNS u vlast 2012. To mu pa dođe kao po inerciji ili do penzije…kao dedovina.

Previše je opranih para u toj Meki SNS kroz razna dešavanja, projekte i kroz multikulturalne manifestacije…isti čovek, isti način, a onda jedna smrt menja sve…ili ne menja? Na Markuševom ribnjaku se desila nesreća 1.7. 2025. gde je zbog struje nastradao momak Miša Kovač. Nigde nije objavljeno  ništa o nesreći i jedina vest da se nesreća desila je govorkanje u selu. Navodno je leš nesrećnog momka premestila policija na sasvim drugi kraj sela, ali to su za sada samo nezvanične seoske informacije.

Činjenica je da je neposredno posle toga Markuš priveden u policiju na razgovor, ali i o tome malo ko zna nešto, a i ako zna- ćuti. Odbornici PUF-a su pokušavali u više navrata da obaveste javnost, da postave pitanje, no uzalud. Malo je čudno jer u gradu koji je nevelik zaista se malo šta uspe da sakrije ili drži u tajnosti, a ovo sa Markušem je zaista postalo misterija.

O nastradalom momku se takođe malo šta zna…navodno da je imao dvadesetak godina i da je iz hraniteljske porodice. Ako je to istina onda to mnogo objašnjava. Kako je moguće da sad taj isti Markuš dobija nanogicu zbog te nesreće i to na godinu dana, a ne oduzima mu se status odbornika, niti se pominje nanogica? Da li je zaista moguće da se zataška nečija smrt na ovakav način i da je jedan mladi život nebitan koliko je bitna karijera odbornika iz sela na kraju sveta?

 Svi koji znaju Markuša isto govore o njemu: natmuren, ćutljiv, namršten, bez nekog kruga ljudi sa kojima se očigledno druži i jako blizak vrhu stranke u gradu počev od Nenada Karapandže pa do struje koja vodi ka Goranu Kneževiću. Iako trenutno gradskim odborom rukovodi kikindski novosađan Vladimir Galić izgleda da repovi eks ministra od aflatoksina imaju još dovoljno snage da ovako nešto zataškaju (ili je istina koja se provlači kroz gradski odbor SNS da je Galić ozbiljno bolestan).

Sva pitanja koja su zvanično tražena od predsednika Skupštine grada Čeda Janjića i  Svetlane Grujić (sekretar Skupštine grada) su izignorisana pa samim tim i budi sumnju kod građana da su u pitanju neke prljave radnje u pitanju kada je jedna smrt u Markuševom ribnjaku u pitanju. Prevare, korupcije, krađe,…su prošle gotovo neopaženo. Da li će smrt pod nerazjašnjenim okolnostima biti zataškana i ko će od režimlija to preuzeti na sebe?

Niko nije odgovoran što se za vrtić BAJKA traži novi rok za završetak jer je ovaj peti opet promašen. Istina i planiran iznos je odavno probio milion evra, a završetak radova ni na vidiku. Za utehu je što su prilaz urgentnom centru u dužini od 50 metara asfaltirali 15 meseci i što fudbalski stadion završavaju ,evo, već desetu godinu i kraja nema. Nema kraja ni za novac za stadion, ali 15 miliona i nije neka cifra iz vizure nekog Ćacija. Sada je Pokrajinska vlada izdvojila još 11.500.000 za radove na stadionu, ali rok za završetak radova nije naznačen. Biće-kažu odgovorni.

Požari i u Zrenjaninu su postali zanimljivi obzirom na lokacije na kojima se dešavaju. Poslednji od gradskih požara je požar na glavnoj železničkoj stanici. Noću ( oko 03 i 30 časova)zapalili su se drveni magacini. Gorelo je tako da su za gašenje pored gradskih vatrogasnih jedinica bila angažovana vatrogasna vozila i iz okolnih sela: iz Elemira i iz Melenaca.

Prostor na kome su magacini goreli odavno je u oku investitora i nalazi se uz površinu nekadašnje fabrike ŠINVOZ koja je srušena i priprema se teren za (naravno) izgradnju zgrada za stanovanje. Simo se nije oglasio. Nije se Simo oglasio ni što je goreo atar između Zrenjanina i Araca (selo na prvoj periferiji grada). Goreo je do prvih kuća pored BIG-a i to su porodične farme i poljoprivredna domaćinstva uz koje treba da prođe futuristički put Beograd- Zrenjanin-Novi Sad. To nije bio samo požar. Ne zna se koliko je životinja stradalo u požaru ( srne, zečevi, lisice, fazani,…) To nije bio požar nego ekološka katastrofa jer je šteta nenadoknadiva, a površina zahvaćena vatrom ogromna.

O tom požaru građani nisu obavešteni i navedeno je da je gorela deponija koja se nalazi u blizini. Građani oko čijih kuća je besneo požar navode da je izašao maksimalan broj vatrogasaca i radnih mašina jer je potencijalno mogla da strada velika farma svinja čiji je vlasnik jedan od načelnika policije.

 Vlast se sprema da reaguje pred izbore kao dokazano požrtvovana i uspešna pa izvodi mašine za asfaltiranje. Istresu mlak asfalt po postojećem putu, ulupaju ga lopatama, dignu ga desetak santimetara u odnosu na poredputni deo, na trotoar i ulaze u dvorišta kuća. Koga briga- radi se.

To što po gradu padaju bandere koje su na izdisaju i stabla koja u poslednjem masakru zelenila nisu posekli jer- kome trebaju trula debla, to što u velikim  delovima grada isključuju struju sa objašnjenjem RADOVI, a zapravo su restrikcije i što cisterni za vodu nema iako i po 20 sati neki delovi grada ostaju bez vode…e, ni tu se Simo nikome ne obraća. Setite se da su nam 1999. objasnili da ćemo ako ne ostanemo u kućama sa spuštenim roletnama dok traje pomračenje sunca svi oslepeti. I ćutali smo po danu zamandaljeni…pa Korona….

Vladaće ovaj režim još oho-ho ako nastavi narod po inerciji da trpi i ćuti. Ne postoje purgativi koji ovo rešavaju- treba nešto mnoooogo jače. I oni koji su isključivo za studente zapravo nisu upućeni šta podržavaju. Dobro- studente, ali šta se tu nudi narodu? Važno je samo da se sruši ova vlast i ovaj diktator, a onda? Preobučeni, novoprispeli, alavi, kameleoni iz nekadašnjih vlastodržaca, svakojaki.

Oćutimo i kada nam kažu da je temperatura u rano popodne 37 stepeni, a gledamo u svoje termometre i vidimo oho-ho preko 40. Oćute u Zrenjaninu kada direktor doma učenika Siniša Vukić odradi „investicije na infrastrukturne“ radnje u domu koje niko ne vide, a para nema. To je očigledno isplativije za njega nego rad na poboljšanju kvaliteta života dece u domu i od rešavanja problema koje ova ustanova ima.

Prihvatili smo da se provuče da je za dva dana seminara ( ne zna se ko je bio na pomenutom seminaru) potrošeno 237.000 i samo za spavanje plaćeno 156.000 preduzeću Miross doo Beograd i dodatno još 81.000 za kotizacije kompaniji Milveco Consulting doo

Sva sreća pa se na horizontu nije pojavio novi investitor koji bi od nas pravio sapun…a to bi bila baš investicija…Kakav smo narod pa- da sa neba umesto kiše pada sreća mi bi kišobrane nosili.

Do god imate minimalnu korist od haosa koji su napravili vlasnici vlasti ništa od pobede nad pošasti i satrapima….