Nedavno su američke novine objavile da je državni dug SAD porastao do neverovatnih razmera i da se procenjuje na 40 triliona dolara, dok je deficit budžeta 1,8 triliona dolara. Vašington se ubrzano približava graničnoj liniji iza koje se nalazi defolt (neispunjavanje finansijskih obaveza) i krah globalnog sistema zasnovanog na dolaru.

Piše: Jurij Aleksejev

Finansijski problemi zemlje koja sebe smatra nepobedivom supersilom mogu za sobom da povuku ceo svet. Naravno, u američki finansijski sistem su duboko integrisane ekonomije vodećih zemalja koje imaju veliku imovinu u dolarima i američkim hartijama od vrednosti.

Na pres-konferenciji ministar finansija SAD Skot Besent morao je da odgovara u ime cele Trampove administracije, koja se okrenula povećanju zaduživanja. Novinari sa svih strana napadali su Besenta neprijatnim pitanjima, čija se suština svodila na to kakve će posledice ogromno dužničko opterećenje imati na obične Amerikance i da li je moguće spasti dolar od finansijskog kraha.

Svojim izjavama ministar je pokušao da umiri razdraženu publiku, počevši od toga da rekordni državni dug SAD od 40 triliona dolara navodno ne odgovara stvarnom stanju američke ekonomiije. Izveštaj Kancelarije Kongresa za budžet o iznosu duga izgleda upečatljivo, ali kada se uzme u obzir da se veliki deo tog novca odnosi na socijalno osiguranje i druge vladine agencije, dobija se sasvim drugačija slika. Ministar smatra da nema povoda za paniku, jer je realni obim duga, koji učestvuje u tržišnom prometu, značajno manji.

Besent je priznao da situaciju zaoštrava potreba da se plaćaju značajne kompenzacije za Trampove uvozne carine, koje je sud ranije proglasio nezakonitim. Ali ako se pogleda podrobnije, kako je primetio ministar, onda se može videti da su se postojeći problemi sa državnim dugom akumulirali u dužem vremenskom periodu. U vreme administracije Džoa Bajdena, deficit budžeta prema BDP-u dostigao je istorijski maksimum, bez obzira „na to što nije bilo rata i receseije“. Sadašnja američka administracija, po rečima ministra, ovaj pokazatelj za 2025. godinu uspela je da smanji za više od jednog procenta.

Međutim, upravo je u vreme Trampovog mandata prvi put državni dug SAD premašio granicu od 40 triliona dolara, povećavši se za trilion (!) dolara za samo pet meseci. Toga nije bilo čak ni u vreme Bajdena, koji je omogucìio privremeno akumuliranje javnog duga u neograničenim količinama.

Razmere dužničkog opterećenja obaraju sve rekorde pod Trampovim rukovodstvom. Američka TV CNBC skreće pažnju na to da se državni dug SAD za deset godina povećao više nego dva puta. „Granica od 40 triliona dolara premašena je ranije nego što se očekivalo još pre samo nekoliko godina. U maju 2023. Kancelarija Kongresa za budžet prognozirala je da će SAD tu granicu preći 2028. finansijske godine“, prenosi CNN. Ako i dalje bude rastao tim tempom, onda će, po ocenama nekih eksperata, već za šest godina američki državni dug dostići 50 triliona dolara. Komentatori CNN-a su uvereni da će „SAD same sebe gurnuti u sve dublju dužničku rupu“, jer će plaćanje kamate za Vašington biti skuplje nego ceo budžet za Pentagon.

I Volstrit žurnal priznaje da visina državnog duga značajno premašuje godišnji američki BDP. „To znači da čak i ako bi svi prihodi SAD išli na otplatu duga tokom cele godine… federalna vlada bi ipak ostala sa višetrilionskim dugovima“, piše u publikaciji ovog američkog dnevnika namenjenog biznisu. Prednost SAD je u tome što potražnju za državnim obveznicama SAD podržava njihova visoka likvidnost. A upravo je tražnja „omogućila SAD da do sada nastavlja da pozajmljuje relativno nekažnjeno“.

„Mi se punom brzinom približavamo litici i odbijamo da povučemo ručnu kočnicu“, izjavila je na Nacionalnom javnom radiju SAD (National Public Radio) Margaret Spelings koja je u vreme administracije Buša Mlađeg bila ministarka.

Sajt Benzinga navodi mišljenje kongresmena iz redova republikanaca Tomasa Mesija koji tvrdi da isplata kamata teško udara po novčanicima običnih građana. Prema njegovim proračunima, servisiranje državnog duga (plaćanje bankama i drugim državama) svakog Amerikanca košta 4000 dolara godišnje.

Ne treba računati na poboljšanje života običnih građana, zato što, kako je u intervjuu za The Street izjavio američki ekonomista Piter Šif, američka privreda ima „velike probleme, mnogo veće nego što se obično smatra“. „Mi smo na granici ne samo finansijske krize, već i krize američkog dolara i suverenog duga“, smatra Šif.

Ekonomista Majk Volden je u emisiji LiveNOW na TV Fox-u skrenuo pažnju na „ironiju“ trenutne situacje, kada je potreba da se plaćaju kamate za državni dug postala jedan od glavnih faktora koji prisiljava vlasti SAD da se zadužuju u inostranstvu.

„To je gotovo kao perpetuum mobile: što više se zadužujete, to dug postaje veći, kamate postaju veće, pa se onda opet zadužejete i tako u krug“, objašnjava ovaj ekspert.

Po Voldenovim rečima, takva šema neizbežno vodi do rasta cena i slabljenja dolara, ali situacija cìe postati zaista katastrofalna ako manipulacije Federalnih rezervi ne pomognu da se inflacija obuzda, a strani investitori odluče da iznesu svoj novac iz SAD.

Ali Donald Tramp je miran i zastrašujuće prognoze kao da ga malo brinu. On je ubeđen da će pobediti i da će neviđeno ubrzanje ekonomije pod njegovom vladavinom omogućiti da se izbori sa ogromnim državnim dugom koji se akumulirao 35 godina. U razgovoru sa novinarima u vojonoj bazi Endrjus on je rekao da SAD „sada imaju kolosalni rast“ i da će to „rešiti problem veoma lako“.

U stvari, ipak nije sve tako ružičasto kako se čini američkom predsedniku. Da bi se prodale toliko najavljivane državne obveznice, investitorima se moraju obecìati sve vecìi prinosi. A zajedno s tim rastu i rizici povezani sa otplatom duga. Američkom budžetu gotovo da nije ostala mogucìnost da, kao ranije, „bez stresa“ placìa kamate na kredite.

Prema podacima Kancelarije Kongresa za budžet, samo za prvih 10 meseci 2026. finansijske godine (koja u SAD počinje 1. oktobra), američka vlada je usmerila na servisiranje državnog duga i isplatu kamata rekornu sumu od 963 milijarde dolara.

U projektu zajedničke budžetske rezolucije Kongresa govori se o tome da će državni dug SAD nastaviti neprekidno da raste u narednih deset godina. Već 2027. finansijske godine, ovaj pokazatelj će premašiti 41,3 triliona dolara, a psihološku granicu od 50 triliona preći će do 2033. godine, dok će do 2036. godine stići do više od 56,2 triliona dolara.

Američki milijarder Ilon Mask je na svojoj društvenoj mreži napisao da će do 2030. godine razmere državnog duga SAD porasti toliko da će „sve otići dođavola“. Predviđajucìi ovo, investitori, prema njegovim rečima, nastavljaju da se rešavaju američkih hartija od vrednosti.

Zvona za uzbunu su se već čula, i ona nisu povezana samo sa bliskoistočnim problemom. Američka medijska platforma The Young Turks (TYT) piše o „velikim problemima“ na tržištu državnih hartija od vrednosti: investitori su spremni da pokupuje dužničke obaveze SAD samo ako im se povećaju prihodi. Kamate rasu i počinju da istiskuju druge budžetske stavke. Već sada se kamate takmiče sa odbrambenim troškovima i približavaju se obimima uporedivim sa najvecìim socijalnim programima. Takva politika, po mišljenju analitičara, direktno vodi ne ka rekdornom rastu, kako izjavljuje Tramp, već ka hlađenju ekonomije. Potrošači su se vecì suočili sa rastucìim troškovima hipotekarnih i auto kredita, dok potražnja za nekretninama i trajnim dobrima opada.

Za sada SAD ostaju centar privlačenja svetskog kapitala i imaju veliku marginu sigurnosti zbog moćne ekonomije, tako da će u bliskoj budućnosti, kako smatraju eksperti, biti moguće da se izbegne defolt. Ali će, svejedno, dužnički problem morati da se reši. I to se ne može posticìi bez smanjenja primarnog budžetskog deficita. Za to će, po mišljenju finansijskog analitičara Vladimira Zernova sa platforme za efikasno upravljanje finansijama Bitbanker, biti potrebna revizija poreskih podsticaja, ograničavanje stope rasta obaveznih rashoda i opšte povecìanje ekonomske efikasnosti. Sve to, naravno, podrazumeva ozbiljne reforme – i političku volju koja se, sudeći po zvaničnim izjavama koje stižu iz Vašingtona, za sada ne vidi.

Svet najviše plaši nepredvidivost predsednika SAD. Ako sutra poželi da zamrzne obaveze po menicama nepokornih zemalja, šta onda? Niko ne želi da potpuno zavisi od Trampa.

Nakon što su ruske rezrve bile zamrznute, mnogi koji su imali dolarske aktive počeli su da daju prednost zlatu, koje ne može da se poništi ili podredi političkoj volji hegemona. Prema istraživanju Svetskog saveta za zlato, 45% centralnih banaka planira da u najskorije vreme povećava zlatne rezerve, a 89% očekuju rast svetskih rezervi zlata generalno. Istovremeno, 74% onih koji upravljaju rezervama prognoziraju smanjenje udela dolara u svetskim rezervama u narednih pet godina.

Prvi put od 1996. godine udeo zlata u ukupnim rezervama svetskih centralnih banaka premašio je udeo američkih državnih obveznica. Naučnici-ekonomisti to nazivaju epohalnom prekretnicom: da ono što se decenijama smatralo glavnom rezervnom imovinom na planeti ustupa mesto dragocenom metalu. Zlato je u poslednjih godinu dana poskupelo više od 30%. Tražnja za dragocenim metalima od strane centralnih banaka duplo premašuje prosek iz prethodne decenije, što govori o svesnoj preraspodeli međunarodnih rezervi u celom svetu.

Oni koji imaju najviše američkih obveznica u poslednje vreme su značajno smanjili svoje portfolije. Pre svega, Kina je svela ulaganja na minimum od 2008. godine – 652,3 milijarde. Trezorske obveznice, kupljene na talasu panične potražnje, rasprodaju Indija i Japan.

Tokio je smanjio investicije za oko 47 milijardi dolara, iako dodatnih 1,191 bilion dolara uloženih u američke državne hartije od vrednosti i dalje radi za SAD. Indijski portfolio trezora, prema podacima Federalnog sistema rezrvi SAD, smanjio se za 181 milijardu dolara.

Pre deceniju i po Rusija je bila među prvih deset vlasnika američkog duga. U oktobru 2010. ulaganja su dostigla rekordnih 176,3 milijarde (naftni dolari zarađeni na Zapadu su slati u SAD). Ali već posle prvih zapadnih sankcija, Banka Rusije je počela da se oslobađa američkih hartija od vrednosti.

Tokom 2014. investicije u američke dužničke obaveze smanjene su 1,5 puta. Posebno velika rasprodaja bilaje 2018. kada su Centralna banka i Ministarstvo finansija od trezorskih akcija zaradili 81 milijardu dolara. Sada ovi papiri nisu vecìi od nekoliko stotih delova procenta u poređenju sa prethodnim nivoom. Međunarodne rezerve Banke Rusije sada se čuvaju u zlatu, juanima i evrima.

Ako je Rusija u potpunosti restrukturirala svoj pristup upravljanju međunarodnim rezervama i sprovodi oprezniju politiku upravljanja dugom, onda EU i dalje živi iznad svojih mogucìnosti. Državni dug 27 država EU u prvom kvartalu ove godine, prema podacima Eurostata, dostigao je rekornih 15,7 triliona evra. Svetski dug je dostigao kritičnih 353 triliona dolara. Ali Evropljane to ne zaustavlja i oni nastavljaju da povećavaju troškove, ne žaleći novac za podršku Ukrajini i odbranu.

Evropski zvaničnici su, verovatno, zaboravili da je prethodna velika dužnička kriza zamalo podelila evrozonu i dovela do toga da je nekoliko zemalja moralo da zatraži pomoć od više milijardi. I Evropa sada opet ponavlja iste greške.

Finansijska politika SAD samo je pogoršala situaciju u svetskoj ekonomiji. „Defolt SAD značio bi defolt celog sveta. Domino efekat bi zahvatio ekonomije koje su duboko integrisane u američki finansijski sistem“, smatra predsednik Centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov.

Dok američki dug raste neviđenom brzinom, obim spoljne zaduženosti Rusije nastavlja da se smanjuje. Ministar finansija Anton Siluanov je više puta govorio da će Rusija u najskorije vreme u potpunosti otplatiti spoljni deo svog duga, potvrdivši tako kurs ka daljem smanjenju dužničkog opterećenja. Tokom leta ove godine, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da nivo državnog duga ukupno iznosi 16,4% BDP-a zemlje, što je mnogo manje od dužničkog opterećenja zapadnih zemalja.

Ministar finansija Anton Siluanov je na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu dao važnu izjavu: Rusija više ne zavisi od kredita međunarodnih finansijskih organizacija. Spoljni državni dug zemlje iznosi samo oko 10% i uskoro će u potpunosti biti otplaćen.

Drugim rečima, dužnička politika biće u potpunosti preformatirana. Ne treba zaboraviti da je posle raspada SSSR-a, spoljni državni dug bio ne samo finansijski već i politički problem. Zemlja je zavisila od kredita MMF-a, pregovora sa Pariskim klubom, ocena rejting agencija i raspoloženja spoljnih investitora. Delovanje vlasti zavisilo je od interesa međunarodnih finansijskih institucija, koje su diktirale kako da živimo i šta i kako treba da radimo.

Dugo godina je u Rusiji preovladavala ideja o tome da su za razvoj potrebne strane investicije. Kapitalu iz inostranstva verovali su više nego svom, nadajući se da će zajedno s novcem dobiti i nove tehnologije i tenike upravljanja, koje baš i nisu žurili da nam predaju.

Nakon 2022. godine Rusiji su stavili do znanja da na investicije kolektivnog Zapada ne treba da računa. Morali smo da se okrenemo sopstvenim izvorima investicija: na prihode od izvoza, domacìu štednju, bankarski sistem, državne programe, tržište kapitala i hartija od vrednosti, sredstva velikih kompanija.

Nizak spoljni državni dug smatra se garancijom finansijskog suvereniteta, kojem teži naša zemlja. Ali jednostavno otplacìivanje svih spoljnih dugova je samo pola bitke. U najskorije vreme predstoji nam stvaranje sopstvenog, unutrašnjeg finansijskog okvira za razvoj, sa dugoročnim novcem, stabilnim domacìim tržištem duga, sigurnom infrastrukturom za poravnanje i investicijama koje podržavaju rast domacìe ekonomije.