Dana 13. septembra 2026., srpski diktator u padu, obišao je vojnu vežbu „Pobednik 2026″ na Pešteru, gde je bilo angažovano više od 2.000 pripadnika Vojske Srbije i više od 500 sredstava ratne tehnike, uključujući tenkove, oklopna vozila, borbene avione, helikoptere, PVO sisteme, artiljeriju, dronove i robotizovane platforme. Cena ove „zabave“ za diktatora je oko 10 miliona evra. Naziv vežbe upućuje na njegovu želju da pobedi na izborima, pa verovatno računa da će, ako se to ne desi, izvesti vojsku na ulice. Hoće li i sme li to da uradi?

Zoran Stanić

U danima i nedeljama koji teku do konačnog pada režima Aleksandra Vučića, jednu činjenicu ne treba izgubiti iz vida: uzurpacijom Ustava i Skupštine, te svih drugih institucija, već danom stupanja na vlast, ovaj tiranin je shvatio Vojske Srbije i Ministarstvo odbrane kao svoju privatnu imovinu.  U tom periodu, oteo je građanima Srbije iz džepova zmeđu 13 i 17 milijardi evra, odnosno prosečno oko 1,1 do 1,4 milijarde evra godišnje, u svrhe vojne potrošnje. Budžet je osmišljen kao „ratni“ mada Srbija nije u ratu.

Zvanično, Srbija nije bila u ratu od 1945. godine do danas. Ali, tokom devedesetih godina dok su trajali stvarni ratovi na ovom delu Balkana, zvanična Srbije (tačnije, režim Slobodana  MIloševića) nikada nije priznao da je u ratu. Tadašnji „vođa“ nikada nije obišao nijednog ranjenika, nikada nije posetio porodice stradalih u ratovima koje nije priznavao i konačno, potpisao je Dejtonski mirovni sporazum u ratu u koji službeno nije priznao da postoji.

Ukupni troškovi te užasne tragedije ako se gleda na ratne izdatke, gubitke zbog sankcija, izgubljeni privredni rast, štetu na infrastrukturi, troškove zbrinjavanja izbeglica, dolazi se do procena koje se uglavnom mere desetinama milijardi američkih dolara, a neke procene prelaze i 100 milijardi dolara ukupnih ekonomskih gubitaka za Srbiju i SRJ kroz celu deceniju. Od 1999. godine i takozvanog „Kumanovskog sporazuma“ (kapitulacija) nikada nije zvanično izračunata makar približna cifra štete koju je država Srbija sa svojim građanima pretrpela zbog toga. Štete u Hrvatskoj i BiH se takođe još „izračunavaju“ ali se makar okvirne cifre znaju.

Nakon 2000. godine službena Srbija je pristala na „pacifikaciju“ i njen oružani arsenal i drugi vojni potencijal sveden je na minumum, ugovorima potpisanim sa NATO paktom kroz programe „Partnerstva za mir“. Dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, 2012. godine, kupovina oružja i vojne opreme sa jedne, i njihova proizvodnja sa druge strane, otvorila je mogućnost za nezakonite poslove u vojnoj industriji. Danas u 2026. godini, radi se o visoko koruptivnim poslovima povezanim sa međunarodnim kriminalnim mrežama u poslovima proizvodnje, prodaje i šverca naoružanja i vojne opreme.

Već pomenuta poslednja velika združena vežba Vojske Srbije bila je„Pobednik 2026″, izvedena na privremenom poligonu Pešter 13. septembra 2026. godine. U njoj su učestvovale jedinice Kopnene vojske, Ratnog vazduhoplovstva i PVO, specijalne i vojnopolicijske snage, sa više od 2.000 pripadnika i preko 500 sredstava ratne tehnike.<https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/6038356/pobednik-2026-pester-vojska-srbije-robopsi.html>

Na vežbi su prikazani MiG-29, modernizovani Orlovi, PVO sistemi, dronovi, robotizovani sistemi i nova raketna sredstva „Vampir“ i „Puls“.<https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/6038356/pobednik-2026-pester-vojska-srbije-robopsi.html>

Izvori MT znaju da je Srbija trenutno priprema za veliku vojnu paradu „Snaga jedinstva“, najavljena zapravo bila priprema za 20. septembar 2026., i uvežbavanja učesnika zakazane vojne parade. A, znaju i još nešto: deo vojne sile priprema se i za eventualne ulične obračune u mogućem sukobu sa građanima nakon pada diktatora i njegovog režima. Poslednjih 14 godina od kada AV „zahvata“ za vojsku iz budžeta kao iz maminog lonca, bilo je i više od hiljadu pojedinačnih vežbovnih aktivnosti koje su ukupno koštale blizu cene ratnih troškova Srbije iz devedesetih i daleko prevazilaze budžetska sredstva predviđena za MO i VS.

Ako posmatramo najveće i najzapaženije vežbe Vojske Srbije u poslednjoj deceniji, pregled bi izgledao otprilike ovako:

„Zajednički udar 2018″ bio je jedna od prvih velikih združenih vežbi nakon perioda intenzivnije modernizacije vojske. Učestvovali su Kopnena vojska, Ratno vazduhoplovstvo i specijalne jedinice.<https://www.yugoimport.com/galerija/vezba-vojske-srbije-i>

„Manevri 2019″ predstavljali su tada najveću vojnu vežbu u Srbiji posle više decenija, sa istovremenim aktivnostima na više poligona širom zemlje i hiljadama pripadnika Vojske Srbije.

„Sadejstvo 2020″ na Pešteru bila je jedna od najimpresivnijih vežbi u novijoj istoriji Srbije. Učestvovalo je oko 2.800 pripadnika, više od 150 vozila i sistema i oko 40 vazduhoplova. Prikazano je zajedničko dejstvo avijacije, artiljerije, PVO i specijalnih snaga.

„Munjeviti udar 2021″ obuhvatio je veći broj garnizona i poligona. Vežba je naglasak stavila na brzo reagovanje, mobilnost i koordinaciju različitih rodova vojske. „Manevri 2022″ nastavili su koncept masovnog združenog uvežbavanja jedinica Kopnene vojske, vazduhoplovstva i specijalnih sastava.<https://www.danas.rs/vesti/drustvo/manevri-2022-uvezbavanje-jedinica-raznih-vidova-vojske-bojevo-gadjanje/> „Platinasti vuk“ održavan je više puta tokom protekle decenije kao međunarodna vežba sa partnerima iz više država. Fokus je na mirovnim operacijama i saradnji sa stranim vojskama.

„Vihor 2024″ bila je velika planska vežba operativnih sposobnosti, sa proverom spremnosti jedinica za izvođenje složenih borbenih zadataka.<https://www.danas.rs/vesti/drustvo/ministarstvo-odbrane-srbije-od-danas-do-21-aprila-vojna-vezba-vihor-2024/>

„Vatreni udar 2024″ privukao je veliku pažnju javnosti zbog prikaza novijih sredstava naoružanja i koordinisanog dejstva kopnenih i vazdušnih snaga. 

„Pobednik 2026″, koja se septembarskih dana 2026. izvodio na Pešteru, nastavak je trenda velikih združenih vežbi sa bojevim gađanjem i prikazom savremenih sposobnosti Vojske Srbije.

Pored ovih najpoznatijih, svake godine održava se veliki broj manjih taktičkih, artiljerijskih, protivvazduhoplovnih, specijalnih i međunarodnih vežbi. Kada se sve saberu, Vojska Srbije je tokom poslednjih deset godina verovatno realizovala više stotina različitih vežbovnih aktivnosti, dok su pomenute među najznačajnijima i medijski najpraćenijima. Približno 2,3 do 2,4 milijarde evra, u zavisnosti od kursa. To je jedan od najvećih vojnih budžeta koje je Srbija imala od osamostaljenja.<https://ero.rs/povratak-obaveznog-vojnog-roka-u-srbiji/> Tokom 2026. rebalansom budžeta povećana su izdvajanja za funkcionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, uključujući nabavku opreme i modernizaciju

Poređenja radi, Srbija danas za odbranu izdvaja više nego pre desetak godina, kada se vojni budžet kretao na nivou manjem od milijardu evra godišnje. Cena jedne vojne vežbe može da varira ogromno, zavisno od veličine: mala taktička vežba jedne jedinice: od nekoliko stotina hiljada evra. Veća brigadna vežba sa bojevim gađanjem, tenkovima, helikopterima i velikom potrošnjom goriva i municije: često od nekoliko miliona evra. Velike združene nacionalne vežbe sa više hiljada vojnika, avijacijom i oklopnim jedinicama mogu koštati više desetine miliona evra. Najveći troškovi nisu plate vojnika već: gorivo za tenkove, avione i helikoptere, bojeva municija, transport tehnike, logistika i održavanje. Za predstavu o razmeri, jedan sat leta modernog borbenog aviona može da košta do 50.000 hiljada evra, a tenk tokom intenzivne obuke troši stotine litara goriva dnevno.

Ako uzmemo kao primer veliku vežbu Vojske Srbije poput onih na Pešteru sa nekoliko hiljada učesnika i značajnim angažovanjem avijacije, razumna procena je da trošak može biti preko deset miliona evra, ali Ministarstvo odbrane obično ne objavljuje detaljan račun za svaku pojedinačnu vežbu.

Zanimljivo je da je godišnji budžet Ministarstva odbrane Srbije u poslednjim godinama veći od 2 (dve) milijarde evra, pa vežbe predstavljaju samo jedan deo ukupnih vojnih rashoda.

Sve navedene procenesu  inženjerske, zasnovana na broju učesnika, količini tehnike i intenzitetu bojevih gađanja. Zvanične institucije nikada nisu objavile konačan finansijski iznos za bilo koju vežbu. A, samo jedna vođena raketa PVO ili protivoklopna raketa može koštati do više stotina hiljada evra i samo veće bojevo gađanje ume da potroši milione evra za jedan dan. Zato su veliki manevri poput „Pobednika 2026″ među najskupljim vojnim aktivnostima u mirnodopskim uslovima.

Da li u ovakvim okolnostima i sa ovim vlastima „Srbin rado ide u vojnike“? I gde je sve pametnije moglo da se utroši barem trećina ovako bačenog novca?

Napomena uz tekst  u vezi raketa „navođenih“. AV je kupovao samo najskuplje. Izraelski Spike LR košta od 100.000 do 140.000 dolara.

Američki FGM – 148 Javelin od 2000 do 240.000 dolara

Cifra zvuči preterano ali, ovo su proverljive činjenice.