Dokazi o koruptivno-kriminalnim grupama unutar službi Evropske unije (sa vrha do dna) i ogromnoj šteti koju su direktno naneli državi Srbiji kao zemlji kandidatu za članstvo u EU, nepostupanjem prema kriminalnom režimu Aleksandra Vučića, tek će doći na sto Evropskog tužilaštva. Jer, i to tužilaštvo ima odgovornost za dugogodišnje nepostupanje prema akterima ove mega-afere čije razmere još niko nije sagledao u potpunosti. Ko su „kraljevi“ najveće poslovno-finansijske mafije u savremenoj Evropi, i kako se desilo da primitivna naprednjačko-radikalska horda u Srbiji na čelu sa Aleksandrom Vučićem postane njihov „partner“ u najprljavijim poslovima otimačine kapitalnih državnih resursa i prirodnog blaga (vode, šume, poljoprovrednog zemljišta, ruda i minerala). Konačno, kako je i zašto politička elita Evropske unije i Nemačke kao najveće ekonomije, skoro deceniju i po bila glavni oslonac surove diktature u Srbiji i zaštitnik poslednjeg tiranina na kontinentu.

Nikola Vlahović

„Evropska komisija insistira-sledeći izbori u Srbiji moraju biti fer!“ Ova cinična i podla poruka stiže nepuna dva meseca pred sudbonosne parlamentarne izbore 2026. kao kratka agencijska vest dirigovana iz Brisela, i ne zna se kome je upućena. Ali, govori dve stvari: ili su evro-komesari odustali od aktivnog „partnerstva“ sa Aleksandrom Vučićem u pljački izbora (kao u svih poslednjih 14 godina) u Srbiji, ili se samo ružno šale na račun opljačkanih, prevarenih i poniženih 6,5 miliona građana ove zemlje-kandidata za članstvo u EU.

Tokom skoro deceniju i po duge diktature Aleksandra Vučića, njegovu ključnu finansijsku i političku podršku iz Evropske unije činili su komesari za proširenje, visoki predstavnici za spoljnu politiku i savetnici povezani sa nemačkim, austrijskim i mađarskim strukturama. Radi se o mreži političkih i finansijskih grupacija koje su, svaka u svom resoru, učestvovale u održavanju i servisiranju Vučićeve diktature. Među njima su bivši i neki sadašnji državnici i diplomate EU koji  su činili operativni sloj evropske mreže koja je održavala ekonomske, političke i obaveštajne veze sa Vučićevim režimom, dok su visoki komesari i ministri Evropske komisije obezbeđivali političku zaštitu i bili praktično čuvar i saučesnik njegove diktature.

Među njima, svakako su najveći deo ovog posla obavili Johanes Han, Žan Klod Junker, Šarl MIšel, Federika Mogerini, Oliver Varhelji, Krisitijan Denilson (švedski diplomata zadužen u EU za Evropsku politiku susedstva i pregovorima o proširenju), Sem Fabrici (ambasador EU u Srbiji 2017-2021), Margaritis Šinas (potpredsednik EK), Jerg Heskens (delegirani BND savetnik AV), Robert Habek (ministar ekonomije SR Nemačke), Analen Baerbock, (bivši ministar spoljnih poslove SR Nemačke), Emanuel Žofre (ambasador EU sa specijalnim zadatkom „energetske tranzicije Srbije“, i otimačinom preostalog energetskog suvereniteta), Reinhold Lopatka (predstavnik Austrije u Evropskom parlamentu).

Što se srpskog diktatora tiče, njegov uspon počeo je sa aktivnom podrškom koju je dobio od Angele Merkel, bivše nemačke kacelarke. U periodu dok je uspostavljao diktaturu na svim nivoima i kad je uzurpirao Ustav i državu, Merkelova je bila njegov najvažniji saveznik u EU, a sve u ime nemačkih investicija u Srbiji od kojih su i ova država i njeni građani imali samo štete.

I na odlasku sa najviše političke funkcije u Nemačkoj, Merkelova je „u amanet“ ostavila bivšoj ministarki odbrane (danas predsednici EK), Ursuli Fon der Lajen, „da sačuva Vučića“ kako bi sačuvala i poslove nemačkih kompanija u Srbiji. I, zaista, u desetinama susreta koje su imali od?2021. do kraja 2025. godine, najgori tiranin koji je savremena istorija Srbije zapamtila, dobio je status „zaštićene vrste“ u ekonomskom rezervatu koji su od ove zemlje napravile strane kompanije i strane zelenaške banke. Nemačka se tu pozicionirala kao „lider na Balkanu“.

Potvrda svega rečenog, bila je viđena u Beogradu 2023. kad je Evropska komisija najavila novi investicioni paket za Zapadni Balkan vredan više od 6 (šest) milijardi evra. Tadašnji nemački kancelar, Olaf Šolc, nastavio je saradnju sa srpskim diktatorom i potpisao Memorandum o strateškom partnerstvu o sirovinama 2024. (poziv na otvorenu pljačku državnih rezervi i prirodnih dobara Srbije).

Ali, da bi posao sa investicijama u Srbiji išao nesmetano i da bi „Projekat Jadar-litijium“ bio pokrenut, Robert Habek, tadašnji ministar ekonomije u vladi Olafa Šolca, produžio je ugovor o angažovanju gore pomenutog Jerga Heskensa do?2026. godine. Ova ličnost svakako zaslužuje posebnu pažnju jer daje jasniju dimenziju Vučićeve uloge u pljački i kolonijalnom porobljavanju Srbije…

Naime, Heskens je od 2013. godine do danas uredno plaćan iz državnog budžeta Savezne Republike Nemačke za ulogu „savetnika“ Aleksandra Vučića u Srbiji. A, nezvanično, poseban „budžet“ mu je obezbedio AV kao „prisnom prijatelju“. U oba slučaja, radi se o milonima evra. Zadatak ovog BND operativca je bio jednostavan: posredovanje između Vučića i nemačkih kompanija (Leoni, Continental, Brose, Hansgrohe, itd). Njegova uloga je obuhvatala čak i promociju takozvanog dualnog obrazovanja u Srbiji (zapravo školovanje uz radi kako bi imali decu na praksi i još malo besplatne radne snage). Bavio se Heskens takođe i promocijom „zelene industrije“ u skladu s EU?“Zelenim?dogovorom“ (navodno ekološkim projektom).

Na poziciji „flastera“ uz Aleksandra Vučića, od?2013., Heskens je isplaćivan preko GIZ (Kompanija u vlasništvu nemačke savezne vlade, koje zastupa Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj i Ministarstvo finansija, osnovana tek 2011. godine spajanjem tri nemačke organizacije za razvoj. Sedište je u Bonu i Ešbornu, sa kancelarijama u Berlinu, Briselu i na na još 90 lokacija…Radi se o kompaniji direktno povezanom sa glavnom nemačkom obaveštajnom službom BND (Bundesnachrichtendienst). Heskens je kao kontakt-tačka za „institucionalno partnerstvo“ između Srbije i Nemačke, zapravi ciljano „delegiran“ u Srbiju, u vezi sa „Projektom Jadar-litijum“. Ovaj opskurni operativac, u Nemačkoj je u isto vreme bio pod istragom poreskih organa zbog neprijavljenih prihoda iz privatnih poslova u Srbiji (firma Happy?Hazelnuts?d.o.o.), ali nikada nije procesuiran jer je iza njega stajala moćna obaveštajna služba.

Da bi bilo jasnije da se ne radi o običnom „savetniku“ govori i podatak da je Heskens u ime SR Nemačke potpisao i sporazum o partnerstvu sa Srbijom 2020. godine o „poslovnoj saradnji“. Međutim, odnosi između ovog „oktorisanog“ savetnika i Vučića, u međuvremenu su postali toliko bliski da je i on sam jednom javno izjavio: „Zovem ga ‘moj Švaba’, dok me on zove ‘Moj divlji Srbin’.“

Heskens je kupio i stan u kriminalnoj naseobini na Savi („Beograd na vodi“), što je kasnije potvrdio i nemački magazin „Der Spiegel“, valjda da pokaže kako je taj projekat „uspešan“. U tom stanu, u intimnoj atmosferi, često se dešavalo da padnu veliki poslovni dogovori ali i niz ugodnih večera i drugih životnih radosti. U korporativnu mrežu nemačkih poslova u Srbiji, umešala se i bivša ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i ministar ekonomije Robert Habek, koji je navodnom Vučićevom savetniku Jergu Heskensu „produžio ugovor“ prema izričitom zahtevu „kolega“ iz BND sve do kraja 2026. godine.

Ovaj krug savetnika i ministara predstavljao je nemačko-austrijski ekonomski blok koji je kroz investicije i političku podršku godinama održavao „stabilne“ odnose sa A. Vučićem, apsolutno zanemarujući bilo kakvu pomen o njegovom brutalnom kršenju ljudskih prava i uvođenju otvorene tiranije u Srbiji. Uostalom, sam Vučić je više puta pred EU delegacijama govorio kako „to Srbi ne bi razumeli“ i kako „Srbi ne vole demokratiju“ i slično.

U znak zahvalnosti što guši opravdani narodni bunt zbog pljačke državnih resursa i protivustavnih ataka na prirodna dobra u Srbiji, Vučiću su stizali takozvani „Paketi dobrih namera“…Obično su uključivali kombinaciju bespovratnih sredstava, kredita i tehničke pomoći, a najčešće kroz GIZ,?i dve evropske banke, EBRD i EIB. Posete evropskih komesara bile su sve više neformalne, uglavnom bez javnih izjava, ali sa simboličnim gestovima podrške Vučiću kao „garantu stabilnosti“.

Od 25. avgusta 2020. godine kada Ministarstvo ekonomije i energetike Nemačke (BMWK) sa Vučićem potpisuje sporazum o uspostavljanju „institucionalnog partnerstva“, uspostavljena je još čvršća veza i između njega Heskensa. Od tog momenta, saradnja srpskog diktatora i Savezne Republike Nemačke postaje prvenstveno fokusirana na projekat rudarenja litijuma u zapadnoj Srbiji. U vreme potpisivanja sporazuma javnost Srbije nije bila upoznata sa ulogom Nemačke u ovom projektu kao ni o njegovim detaljima. Taj „model“ je funkcionisao i u svom drugim poslovima sa EU. U nekim slučajevima, evro-diplomate su dolazile neposredno pred potpisivanja velikih ugovora. Osim u slučaju Rio Tinta,  paradirali su i kod dolaska kompanija Vinci,?Siemens?Energy i drugih…Recimo, Andrea?Orizio, italijanski diplomata, bivši šef misije?OEBS-a u Srbiji, učestvovao u projektima bezbednosti i ekonomskog razvoja tako što je bio politička podrška EU kompanijama.

Nikolaus?Majer-Landrut, ambasador?EU?u Srbiji (2021-2024), dolazio je sa „paketima investicija“ u okviru nekakvog „Zelenog?dogovora“ i dobijao odmah subvencije od Aleksandra Vučića, tačnije iz džepova građana Srbije.

Onda je (2024) došao na red plan mafije iz MMF da Srbija postane regionalni investicioni centar i „pouzdani partner evropskim finansijskim institucijama“. Usledio je razgovor A. Vučića sa nezvaničnom zastupnicom globalnog zelenaškog kapitala Kristalinom?Georgievom (MMF), nakon čega je Kristina Lagard, predsednica Evropske centralne banke (ECB) „pozdravila napore Srbije u održavanju fiskalne discipline i reformi bankarskog sektora“. A, to je značilo da su vrata za pranje milijardi evra i dolara u Srbiji iz najcrnjih globalnih fondova, bila otvorena. Naravno da nije potpisan nikakav formalni sporazum između Evropske centralne banke i Srbije, a čitav „posao“ je ostao pokriven kolokvijalnim razgovorima sa simboličnim i konsultativnim karakterom, navodno kao deo redovnih kontakata između evropskih finansijskih institucija i Srbije kao zemalje kandidata za EU. Ohrabreni Vučić je prihvatio igru i odmah nakon „konsultacija“ sa Kristalinom Georievom krenuo u promociju „investicionog imidža Srbije“ pred evropskim i globalnim finansijskim krugovima.

U?švajcarskom zimskom centru Davosu, na samom početku ove?2026. godine, dogovoreno je produženje aranžmana Srbije sa MMF-om i „podrška fiskalnim reformama“, a Georgieva je pohvalila „stabilnost javnih finansija u Srbiji“! Kristina Lagard takođe. Jer, ta bivša ministarka finansija u vladi Nikole Sarkozija u Francuskoj, zna kako se voda pretvara u vino i kako se „muva“ sa javnim finansijama. Uzgred, bila je osuđena 19.?decembra?2016.?godine od strane francuskog suda u vezi sa isplatom od 400?miliona?evra biznismenu Bernardu?Tapiju, ali nije dobila nikakvu kaznu niti joj je presuda upisana u krivični dosije. Jer, gospođa Lagard je „štićeno lice“ globalne finansijske mafije.

Iako je Vučić viđen kao mali klovn sa Balkana kome je dodeljena kratkoročna uloga kojoj sada ističe rok, u proteklih 14?godina, čitav hor evropskih političara i komesara iz institucija EU javno je govorio sve najlepše o njemu. Najčešće u kontekstu stabilnosti regiona, dijaloga sa Kosovom i ekonomskih reformi…Johannes?Han, bivši komesar za proširenje (2014-2019) više puta je isticao Vučića kao „faktor stabilnosti na Balkanu“ i „partnera koji isporučuje rezultate“ i kako je Srbija je pod njegovim vođstvom postala stub stabilnosti na Zapadnom Balkanu, te da Evropska unija može da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera u regionu, da se Vučić razume evropske vrednosti i zna da ih primeni u praksi. Na sve argumente o surovoj diktaturi u Srbiji Han je imao samo jedan odgovor: „Stabilnost je važnija od brzine demokratije“. Ustvari, stabilnost prljavih poslova i kriminalnog ekstraprofita, kako se u praksi pokazalo. Angela?Merkel je tokom poslednje posete Beogradu naglašavala „Vučićev doprinos stabilnosti regiona“ i „otvorenost Srbije za evropske investicije“, Šarl?Mišel (predsednik Evropskog saveta) u više navrata je rekao da „Vučić igra konstruktivnu ulogu u regionalnoj saradnji“. Ursula?Fon?der?Lajen (predsednica Evropske komisije) tokom posete Beogradu?2023. pohvalila je „napredak Srbije u ekonomskim reformama“ i „odgovoran pristup fiskalnoj politici“. Margaritis?Šinas (potpredsednik EK za migracije) govorio je o „odličnoj saradnji Srbije u kontroli granica i migracija“, a Reinold?Lopatka (austrijski poslanik u EPP) u parlamentarnim debatama je isticao Vučića kao „važnog sagovornika za evropsku stabilnost“. Federika?Mogerini bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku (2014-2019) u svojim govorima o dijalogu Beograd-Priština često je hvalila Vučića kao „ključnog aktera mira“ te da „Srbija pod Vučićem igra konstruktivnu ulogu u regionu“. Oliver?Varhelji, komesar za proširenje (2019-2024) govorio je o „izuzetnoj saradnji Srbije i EU“ i „napretku u infrastrukturnim projektima“, te da je „Srbija pod predsednikom?Vučićem ostvarila impresivan napredak u ekonomskim reformama“ a da se „Vučić pokazao kao pouzdan partner Evropske unije“ i da „Evropska komisija ceni njegovu posvećenost infrastrukturnim projektima i regionalnoj saradnji.“

A, kakav je „profil“ ostalih „obožavalaca“ srpskog diktatora svedoče i ove činjenice: Peter?Altmajer, bivši nemački ministar ekonomije, 2022.?u Bundestagu je prozvan zbog tajnih ugovora sa energetskim lobijem tokom mandata, Tomas?Šib, nemački ambasador u Srbiji (2018-2023), uz ozbiljnu proviziju posredovao u razgovorima i projektima GIZ-a u Srbiji, Anke?Konrad, nemačka ambasadorka u Srbiji ( od?2023), nastavila politiku „dobrih namera“ prema Vučiću, sa fokusom na profit nemačkih kompanija kroz takozvanu energetsku tranziciju na ovom delu Balkana, Frederik Mondoloni, francuski ambasador u Srbiji (2017-2021), redovan kod Vučiča sa investicionim delegacijama za projekte u energetici i infrastrukturi, Pjer?Košar, francuski ambasador (od?2021); učestvovao u pregovorima o saradnji sa kompanijom?Vinci?i?Airbus uz proviziju, Nikola?Bertolini, šef sektora za saradnju Delegacije?EU?u Srbiji, lično koordinisao IPA fondove i projekte „dobrog upravljanja“ uz proviziju,  Martin?Klaucke, zamenik šefa sektora za saradnju Delegacije?EU; često dolazio sa „paketima pomoći“ za lokalne samouprave sa naprednjačkom većinom (prema sugestijama AV), Andrea?Orizio, italijanski diplomata, bivši šef misije?OEBS-a u Srbiji, posredovao u projektima bezbednosti i ekonomskog razvoja.

Nikolaus?Mejer-Landrut, ambasador?EU?u Srbiji (2021-2024), dolazio sa „paketima investicija“ u okviru Zelenog?dogovora, Reinold?Lopatka, austrijski poslanik i specijalni izaslanik za Zapadni?Balkan, učestvovao u ekonomskim forumima sa Vučićem „u partnerstvu“…

Valja ovde podsetiti na čuvenog Majkla Devenporta koji je od 2015. do 2017. koordinirao korištenjem IPA fondova za infrastrukturne projekte, gde je nestalo barem milijardu evra, od čega je on „omastio brk“ sa barem pedesetak miliona u vidu „malog znaka pažnje“ Vučićevog režima.

Što se moralnog i kriminalnog profila ove gospode tiče, treba reći da je i Eva?Kaili, potpredsednica Evropskog?parlamenta, uhapšena 2022. u sklopu afere „Katargejt“ zbog primanja novca i poklona od Katara i Maroka, te da je Pjer?Antonio?Panzeri, bivši poslanik EP, priznao da je organizovao mrežu za lobiranje u korist Katara i Maroka, kao ključni svedok u aferi, da je Frančesko?Đorđi, asistent Panzerija i partner Eve?Kaili, optužen za pranje novca i logistiku mreže, a Mark?Tarabelja – belgijski poslanik EP, optužen da je primio novac za podršku rezolucijama o Kataru. Sve ovde rečeno je važno znati jer u to vreme, katarski mediji su „orkestrirano“ pozitivno izveštavali o Vučićevoj Srbiji kao o zemlji koja „održava balans između Istoka i Zapada“, a razlog je bio više nego očigledan: AV  je više puta razgovarao sa katarskim emirima, posebno sa šeikom?Tamimom?bin?Hamadom?Al?Tanijem i prenosio „poruke delikatne prirode“ ovoj feudalnoj porodici od gore nabrojanih hohštaplera iz Evropske unije. Mnoge od njih je Vučić zadužio. Sa mnogima od njih može da ode i u zatvor.

Danas, uoči jeseni 2026., Brisel više ne koristi izraz „Vučić kao faktor stabilnosti“, već govori o „potrebi za istinskim pluralizmom“. Dakle, u prevodu, sada javno nude svom kriminalnom „čedu“ najblažu meru: da ide za kaznu „u krevet bez večere“.

Ipak, Evropski parlament je makar formalno u julu?2026. usvojio rezoluciju kojom traži nezavisnu međunarodnu posmatračku misiju za izbore u Srbiji.

Sa druge strane, delegacija?EU?u?Beogradu dobila je nalog „da ne daje rane čestitke posle izbora dok se ne objavi izveštaj?OEBS-a“, čime već unapred priprema teren za „relativizaciju“ izbornih rezultata. I, naravno, javno priznaje da su upražnjavali tokom lažiranih izbora od 2012. do danas redovnim „ranim čestitkama“ radikalsko-mafijaškoj organizaciji SNS i njegovom „vođi“.

Još 31.?mart?2026 u saopštenju Delegacije?EU?u?Srbiji povodom lokalnih izbora u??odeset opština, Evropska komisija je najavila da će „nastaviti da pažljivo prati izborne reforme“ i da se „uzdržava od davanja čestitki“ dok se ne objave zvanični nalazi posmatrača. Ova neobična praksa je potvrđena internim smernicama Evropske?službe za spoljne?poslove (EEAS), a sada je javno preneta i svim delegacijama u regionu Zapadnog?Balkana, pa će se primenjivati i na parlamentarne izbore 2026.

Navodno, ova odluka je „deo šireg zaokreta Evropske?komisije ka strožem nadzoru izbornog procesa i medijskih uslova u?Srbiji“ a zapravo je „kontrolni mehanizam“ spreman da opet uskoči u pomoć Aleksandru Vučiću i njegovoj mafiji sa kojom je korumpirana EU birokratija duboko zagazila u stvaranje jedne kriminalne mreže u partnerstvu sa multinacionalnim kompanijama koje eksploatišu najvrednije prirodne resurse na terenu ovog dela Balkana.

Britanski list „Telegraf“ („The Telegraph“), kao da se ništa u Srbiji ne dešava, ignoriše masovni narodni ustanak i piše ovih dana: „…Aleksandar?Vučić se pokazao majstorom geopolitičkog balansiranja. Malo se koji lider može pohvaliti ‘čeličnim prijateljstvom’ sa kineskim predsednikom?Si Đin Pingom i istovremeno dobijati podršku?Donalda?Trumpa.“ Autor ovog mizernog članka nedostojnog citiranja, Džejms Krisp, dopisnik britanskog Telegrafa iz EU (stalno nastanjen u Briselu od 2017), ne vidi ono što svi vide na javnoj sceni u Srbiji: Vučić je odmah ukrao tri dana predizborne kampanje, falsifikovao desetine hiljada potpisa za poslaničku listu, lažirao broj potpisa, blokirao dolazak notara na overu potpisa za Studentsku listu, registrovao nekoliko lažnih studentskih lista da bi obmanuo birače, opet vodi funkcionersku kampanju o trošku poreskih obveznika, opet je uzurpirao javne medijske servise, ali ovaj put obilazi Srbiju sa pancirom u strahu od golorukog naroda. Taj strah je opravdan. Jer je došao do kraja svoje kriminalne avanture.