Iznenadna odluka američkog predsednika Donalda Trampa o ukidanju svih ograničenja na tranzit ruskog dizela do 7. aprila 2027. na Zapadu je proizvela efekat razarajuće bombe.

Piše: Jurij Aleksejev

U zemljama rusofoba, koji su pretili Rusiji napadima na metro u Moskvi ili veliki ruski grad, u nadi da će zaustaviti napredovanje naše armije u dubinu Ukrajine, nisu razumeli na čemu je zapravo Trampov fokus, uzimajući u obzir da je on nedavno potpisao zakon o „paklenim sankcijama“. Ali su za svaki slučaj rešili da se osiguraju, zaklinjući se na vernost izabranom kursu za borbu protiv Rusije do kraja.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas u specijalnoj izjavi je kritikovala američko ukidanje sankcija na ruski dizel, posebno ističući da „danas nije vreme da se oslabi pritisak na Rusiju; Evropa to neće uraditi“. Upravo suprotno, ministri spoljnih poslova EU zemalja spremaju se da donesu novi paket sankcija protiv Rusije, najveći od početka konflikta.

Koliko  u junu, u Evropi su se radovali što je SAD stala na stranu Ukrajine i „sahranili“, kako se izrazio francuski predsednik Emanuel Makron, sporazume koje su prošle godine postigli Vladimir Putin i Donald Tramp u Enkoridžu. Tada su, tokom samita NATO-a, Evropljani, kako su smatrali, uspeli da ubede američkog predsednika da nastupi u „jedinstvenom frontu protiv Rusije“. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, komentarišući razarajući zakon o „paklenim sankcijama“, rekla je da je SAD „najveći saveznik“ i pozvala je na jedinstvo, ne primećujući da je Vašington svakog trenutka spreman da Evropi pokaže vrata.

Do danas se svima činilo da Tramp i dugogodišnji američki sateliti deluju u jednom ključu, težeći da zaustave ekonomiju mrskog neprijatelja, a onda, odjednom, u najvažnijem trenutku, neprijatelju se iznenada na glavu sručio neviđeno profitabilan posao, sposoban da ga obogati.

Zašto onda, pitaju se, pucati sebi u nogu i trpeti tolike teškocìe, zatvarajući Rusiji sve izlaze na evropska tržišta, pa još i trovati sopstvene partnere sumnjama za pomoć zemlji koja je označena kao izopštenik?

Pre nego što je otvorio put ruskom dizelu, Tramp je sve dobro izračunao. Ukidajući ograničenja, on čini trgovinu strateškim resursom, koji je profitabilan kako za onog koji kupuje, tako i za onog koji prodaje. Izvozom vrednog proizvoda direktno kupcu, Rusija necìe morati da preplaćuje, angažuje posrednike ili prikriva tragove, bira komplikovane maršrute za isporuku – otuda i niska cena našeg goriva, o kojoj govori Tramp. Dobivši more jeftinog goriva, u Vašingtonu će zatim sami odlučiti kome će ga i po kojoj ceni prodavati. Ali pre svega, Tramp će napuniti svoje tržište, kako bi u samoj SAD snizio cenu goriva na pumpama pred parlamentarne izbore.

Analitičari se pitaju da li je trebalo da se Rusija tako brzo saglasi sa američkim predlogom, uzimajući u obzir činjenicu da je raspoloženje domaćina Bele kuće, kao što je poznato, promenljivo. Da se neće, možda, posle ove odluke on ipak okrenuti restrikcijama iz „paklenih sankcija“, birajući ih po sopstvenom nahođenju, jer više nije obavezan da se konsultuje sa Kongresom? Da li ćemo se u najnepovoljnijem trenutku naći u zamci američkih ambicija?

Zabrana prodaje dizela u inostranstvu nije kod nas doneta zbog dobrog života, već kada su, tokom vrhunca sezone godišnjih odmora, zbog udara ukrajinskih dronova zaustavljene rafinerije i kada na pumpama širom zemlje nije bilo goriva. Bilo je važno da se ne potroši gorivo u skladištima, već da se raspodeli tako da se ne ugrozi žetva i da se bez goriva ne ostave ni poljoprivreda ni privreda. I sada, kada benzinska kriza još nije prevaziđena (iako su u mnogim regionima, po izjavama vladinih zvaničnika, uspeli da je ublaže), a ukrajinski zvaničnici izjavljuju da, bez obzira na Trampove zahteve „Kijev neće odustati od pokušaja da napada energetske objekte u Rusiji“, država je odlučila da ranije ukine donete odluke.

Uprkos spekulacijama nekih politikologa, niko se ne sprema da ostavi domaće tržište bez goriva, ali ni da odustane od profitabilnog sporazuma koji će dopuniti budžet. Zato je važno održavati ravnotežu interesa, kako bi i nama ostalo dizela, i SAD bile „namirene“. Eto zašto je zabrana izvoza dizela iz Rusije samo delimično ukinuta.

To je pre svega povezano s tim što do danas nisu u svim rafinerijama završeni radovi na obnovi i što naše domaće tržište naftnih derivata još u potpunosti nije popunjeno.

Međutim, kako je izjavio Vladimir Putin nakon razgovora sa Donaldom Trampom, „prilikom razmatranja situacije u svetskoj energetici, ruska strana je potvrdila svoju spremnost da isporučuje naftu i naftne derivate na američko i svetsko tržište“. Rusija pozitivno ocenjuje aktivnosti SAD za stabilizaciju svetskog energetskog tržišta i postepeno obnavljanje normalne trgovine energenata. Moskva je spremna za „koordinaciju dejstava u budućnosti, koja će biti usmerena na stvaranje predvidljivijeg i zdravijeg tržišta“. Pojavljivanje ruske nafte na američkom tržištu „pozitivno će se odraziti na celu globalnu ekonomiju“, istakao je šef države.

Govoreći pred pristalicama u Sirakuzi, predsednik SAD Donald Tramp je izrazio zahvalnost Putinu za saglasnost da isporuči dizel: „Rusija se složila da nam pošalje milione i milione barela nafte i to dizela. To je upravo ono što nam je potrebno. Hvala!“

Specijalni predstavnik predsednika Rusije i generalni direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF) Kiril Dmitrijev je na društvenim mrežama napisao: „Sporazum između Moskve i Vašingtona o isporuci dizela pokazuje snagu ekonomske saradnje između RF i SAD, kao i njene prednosti za ljude u celom svetu. Saradnja će prevladati.“

Tramp se odlučio na dogovor sa Rusijom u trenutku koji nije lak za njega, kada su cene goriva pred međuizbore za Kongres za njega postale ozbiljan politički izazov. Samo pre godinu dana, dizel je u proseku koštao 3,68 dolara za galon, a sada je prosečna cena u zemlji skoro dvostruku skočila, što je i bio jedan od glavnih faktora podrške demokratama u izbornim okruzima, posebno na Srednjem zapadu, koji je donedavno smatran za pouzdano uporište republikanaca.

Da bi smirio uzavrele političke strasti, američki lider je čak razmišljao o zabrani izvoza dizela, ali savetnici su ga odgovorili od ideje da krene stopama ruskih vlasti, jer bi takav korak, po njihovom mišljenju, doneo više štete nego koristi. Zabrana izvoza američkog dizela, smatraju zvaničnici, gotovo sigurno bi podigao cene benzina zbog specifičnosti zajedničke proizvodnje ove dve vrste goriva u rafinerijama. Tramp je morao da izabere drugu taktiku, najavio je niz olakšica za vozače do kraja godine, posebno u agrarnim državama.

Hitna Trampova naredba privremeno dozvoljava kamiondžijama i vozačima automobila da na javnim putevima koriste jeftiniji „crveni“ dizel, inače namenjen isključivo za terensku, poljoprivrednu i građevinsku opremu, bez uplate savezne akcize.

Donald Tramp već je postigao ono za šta su evropske zemlje koristile svoje strateške zalihe gorive, da bi snizili pritisak na svetska tržišta, ali i ova mera će samo olakšati, ali neće rešiti suštinu problema.

U stranim medijima na različite načine ocenjuju sporazum sa Rusijom i situaciju na tržištima goriva. Glavni razlog deficita dizela je nedostatak kapaciteta za preradu u celom svetu, piše Vašington post, najveći dnevnik u SAD. Analitičari ovih novina priznaju da je Trampova vojna operacija za zaštitu prolaska brodova kroz Ormuski moreuz pomogla da se povećaju obimi transporta sirove nafte plovnim putem. Nekim danima se promet tereta čak približava predratnom nivou. Ali sirovu naftu treba preraditi. A svetske mogućnosti za njenu preradu su se značajno smanjile.

Ispostavilo se da je šteta naneta rafinerijama i drugim proizvodnim objektima na Bliskom istoku i u Rusiji značajna. Preduzeća vredna milijarde dolara ne mogu tako brzo da ponovo uspostave proizvodnju. Pritom, posledice po ruske objekte nisu bile toliko velike i otklanjanje su u najkraćim rokovima.

Analitičari Vašington posta tvrde da sporazum o ruskom dizelu svedoči o tome koliko je teško Trampu da obuzda cene energenata u trenutku kada je ostalo manje od mesec dana do međuizbora za Kongres.

Takođe, prema rečima američkih stručnjaka, najavljeni obimi predstavljaju samo mali deo dnevne proizvodnje i potrošnje dizela u SAD, zato će trenutni efekat na cene verovatno biti prilično skroman.

Ako se uzme u obzir da SAD proizvodi 3,6 miliona barela dizela dnevno, te da se oko trećina te proizvodnje izvozi, onda, kako je primetio analitičar naftnog tržišta iz Eurasia Group-a Gregori Bru, ruske isporuke od oko 74.000 barela dnevno necìe napraviti razliku.

Naravno da neće. Ali niko se necìe zaustaviti na ovoj tački. Da, na početku dogovora, tek se otvara prozor mogucìnosti za izvoz i zajedničku saradnju. Na startu, u oktobru, na međunarodna tržišta će biti pušteno prvih 300.000 tona dizela iz Rusije (u početku američki kupci možda neće odmah to ni osetiti). Zatim, u novembru, kada se na tržištima pojavi 500.000 tona našeg dizela, cene naftnih derivata počeće da padaju i nezadovoljni će se smiriti. Na kraju, u decembru, kada se na tržište izbaci milion tona ruske nafte i naftnih derivata, republikanci mogu da računaju na pobedu nad cenama goriva, a Rusija će da ojača svoj status jednog od ključnih „igrača“ na svetskom tržištu kada je o dizelu reč. Kako piše Nova republika, ovaj korak doneće veliku korist i ruskom predsedniku Putinu i građanima SAD. Pritom, Rusija može da ostvaruje prodaju nafte na međunarodnom tržištu.

„Stvara se utisak da je SAD od sada pa nadalje direktno zainteresovan za funkcionalnost i produktivnost ruske industrije za preradu nafte“, jetko je primetio Mark Finli, stručnjak za energetska tržišta Bejkerovog instituta za javnu politiku na Univerzitetu Rajs. Dozvolivši uvoz ruskog dizela na tržište SAD, Tramp je faktički stao na stranu Moskve, upozoravaju demokrate. I sada će, prema njihovim izjavama, Ukrajina morati da uzme u obzir i to što njeni udari na ruska energetska postrojenja mogu da protivreče interesima Vašingtona. 

„Predsednik Putin učinio je neverovatan gest velikodušnosti prema svetu, doprinoseći stabilizaciji cena na globalnom tržištu nafte“, napisao je na društvenim mrežama finski politilčar, član partije Alijansa za slobodu Armando Mema, komentarišući sporazum SAD i Rusije o isporuci dizela.

Američki političar i član Predstavničkog doma Kongresa SAD Ana Paulina Luna takođe je pozitivno ocenila rusko-američke dogovore o isporuci dizela, a takođe je pozvala na što skorije mirno rešenje ukrajinskog konflikta. „Naftni sporazum između SAD i Rusije doneće ogromnu korist američkom narodu. Svako ko tvrdi dukčije, jednostavno se bavi mentalnom ekvilibristikom“, rekla je ona. „SAD ne mogu da dozvole da nastave da daju pomoć u konfliktu u kome nema na vidiku kraja principima delovanja. To je bezumlje“, istakla je kongresmenka, dodavši da bi Ukrajina mogla da dobije orgomnu korist prihvatanjem uslova mirovnog sporazuma i okončanjem sukoba.

Izvršivši „naftni manevar“, Tramp je dobio ozbiljnu prednost u zategnutim odnosima sa EU i potvrdio reputaciju čoveka, sposobnog da u kritičnoj situaciji deluje na neuobičajen način.

I ništa ga ne sprečava da jednokratne originalne akcije pretvori u veliki geoekonomski i geopolitički preokret, upravo sada, kada se pišu nova pravila igre za globalno tržište nafte i gasa.

Bez obzira šta kažu evrobirokrate, predsednik SAD ostaje veran nedavno datim izjavama, a ratnički raspoložena EU nije sposobna da utiče na veliki dogovor sa Rusijom.

Ali sklapanje dogovora i izdavanje dozvole za isporuke naftnih derivata je samo pola posla. Sledi tehnički deo posla koji zemlje moraju da završe bez odlaganja, u bliskoj budućnosti. Od toga kako se taj posao uradi, zavisi početak isporuka ruskog dizela, kojeg čekaju u Americi.

Da bi dogovor profunkcionisao i dizel počeo da se šalje kako je dogvoreno, SAD moraju prvo da ukinu deo sankcija koje se odnose na isporuku našeg dizela i naftnih derivata generalno, a istovremeno da ukinu sankcije najvećim ruskim igračima na svetskom energetskom tržištu, koji se nalaze na crnoj listi „posebno označenih lica“ Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija. Prema njima su na snazi najoštrije sankcije, kojima se zabranjuje svaki kontakt sa njima. Rusija će morati da postavi pitanje o ublažavanju i suspenziji sankcija bar prema nekima od njih, kako bi oni mogli nesmetano da rade i isporučuju dizel i naftne derivate i u SAD i po svetu, a istovremeno zamoliti SAD da izvrše pritisak na one koji napadaju naše rafinerije.

Spoljašnja i unutrašnja situacija teraju Donalda Trampa da donosi nestandardne odluke. I za sada, sudeći po izjavama američke administracije, predsednik SAD nema nameru da odustane od svojih reči i dogovora sa Rusijom u vezi sa gorivom, a u skladu sa tim će rasti i šanse republikanaca da pobede na međuizborima.