Već prvog dana „budžetskih bitaka“ došlo je do ozbiljnih razmimoilaženja među članicama EU. Učesnici u diskusiji podelili su se na dva nepomirljiva tabora: Nemačka, Austrija, Švedska, Danska, Holandija i Finska zalagali su se za smanjenje troškova. Francuska, Španija i Poljska su zauzele suprotne pozicije i insistirale na povecìanju finansiranja.

Piše: Ivan Poletajev

U svom originalnom obliku, projekat sedmogodišnjeg budžeta EU koji je predstavila Evropska komisija, predviđao je 1,7 triliona evra. Irska, predsedavajuća u Savetu EU, predložila je da se troškovi smanje za oko 8% (i da bude 1,62 triliona evra), da se manje novca izdvoji za kategorije „konkurentnost, istraživanje, odbrana i spoljna politika“. Pritom, smanjenje ne treba da utiče na finansiranje Ukrajine, njoj je potrebno oko 90 milijradi evra, i nije bitno po koju cenu ta podrška treba da bude obezbeđena. Ako ne uspeju da konfiskuju rusku imovinu, onda će krenuti na evropsku. Čak i ako to zahteva nepopularne mere na štetu sopstvenog zdravstva i drugih socijalnih davanja.

Nemački kancelar Fridrih Merc je pozvao da se još više smanje troškovi i da se ne izdvoje dodatna sredstva za poljoprivredu i regionalnu politiku. Zašto podržavati svoje poljoprivrednike, kada hrana može da se kupi u inostranstvu. Tako su, primećujemo, razmišljali i naši „mladoreformatori“, koji su u svoje vreme propisali državi „šok terapiju“.

Francucki Mond, uslovno delecìi nezadovoljne na „štedljive“ (koji, inače, sebe nazivaju „modernizatorima“) i „prijatelje jedinstva“, piše da je Francuska, koja je dobro zapamtila šta znače protesti poljoprivrednika, zauzela „srednju“ poziciju i predložila Evropskoj komisiji da bolje iskoristiti sopstvene resurse. Sredstva iz opšteevropskog poreza na digitalne usluge ili poreza na onlajn igre na sreću (klađenje), kripto sredstva, pomogla bi EU da se „snađe“ bez rezanja troškova i čak i da poveća prihode u budžet bez povećanja doprinosa država-članica, koje preživljavaju energetsku krizu. Sakupljeni novac mogao bi se iskoristiti za za otplatu zajedničkog kredita, koji je 27 država uzelo 2020. godine, kako bi ublažili ekonomsku štetu od pandemije korona virusa.

„Štedljivi“ su protiv dodatnog poreza za velike kompanije, koji je predložila Evropska komisija, ali su spremni na kompromis oko nekog drugog pitanja. U svakom slučaju, kako upozorava austrijska političarka Klaudija Bauer „na kraju krajeva, to je i dalje novac poreskih obveznika, samo pod drugačijom etiketom.“ „Štedljivi“ traže od evropske izvršne vlasti još i više: da pojača nadzor nad tehnološkim gigantima, pograničnu kontrolu, finansiranje aviona kanadera za gašenje požara, da sprovodi više trgovinskih istraga protiv kineskih kompanija i da privuče više inovacija, da vodi industrijsku politiku kako bi zaštitio zajednički suverenitet. „Štedljivi“, primećuju francuski novinari, opsednuti su strahom od bilo kakvog prekomernog trošenja i nisu voljni ni više da plate, ni da pozajme. Oni očekuju da se njihovi zahtevi čuju na zasedanju Evropskog saveta.

Šest od devet glavnih zemalja-donatora EU, nezadovoljne su time što unose u budžet više nego što dobijaju (među njima su i Francuska, Italija i Belgija).

Po apsolutnom obimu doprinosa na prvom mestu je Nemačka, a u odnosu na broj stanovnika – Holandija. Otuda njihovo kategorično neslaganje sa etiketom „štedljiv“, a još više „nemilosrdni“. Uz to, većina od njih ulazi među zemlje koje daju Ukrajini najveću finansijsku podršku.

„Štedljivi“ su glasno pokazali svoj karakter u julu 2025. godine kada je Evropska komisija predložila da se budžet poveća za 60%. I sada „razumna šestorka“ smatra napore za smanjenje prihoda za 8% (za 140 milijardi evra), što je irski predlog, očigledno nedovoljnim.

Klaudija Bauer, koja predstavlja konzervativnu Austrijsku narodnu partiju, žalila se kolegama: „U Austriji moramo da mislimo na svaki potrošen evro. Poslednje dve godine nismo bili u mogucìnosti da indeksiramo porodična davanja u skladu sa inflacijom. Zato ne možemo da tražimo od naših građana da plate EU za 50% više. To je nemoguće.“

Od 27 EU zemalja, šestorki „štedljivih“ protivi se mnogo veća grupa od 17 zemalja, koja sebe naziva „prijateljima kohezije“. Ton ovoj grupi daje Italija, nju podržavaju Bugarska, Hrvatska, Estonija, Mađarska, Litvanija, Poljska, Slovenija, Španija, Rumunija, Kipar, Češka, Grčka, Letonija, Malta, Portugalija i Slovačka.

Da se razmatranje glavnog finansijskog dokumenta EU ne bi svelo na javne svađe, obe grupe su odlučile da komuniciraju putem pisama, koja aktivno šalju organima EU odgovornim za pripremu budžeta. „Politika jedinstva i Jedinstvena poljoprivredna politika su davnašnji pravci evropske politike, ali njihovi ciljevi su danas aktuelniji nego ikada“, pišu „prijatelji kohezije“, koji ne žele da popuste ni za jedan cent.

Kohezioni fondovi su osmišljeni da pomognu najsiromašnijim regionima da smanje jaz. Za bogatije zemlje, to je cena koju placìaju za pristup novim tržištima, čiji je razvoj za njih koristan. Smanjenje pomocìi poljoprivrednim područjima nije lako, posebno sada, nakon sušnog leta, sa rastucìim cenama đubriva, rastom cena vocìa i povrcìa i rastucìim nezadovoljstvom među poljoprivrednicima. Francuska i Poljska, gde aktuelnim vlastima dišu za vratom ultradesničari, čuvaju svoje interese.

„Prijatelji kohezije“ su postigli svoj cilj, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo „štedljivih“, u poslednjoj varijanti budžeta EU odlučili su da ukinu štednju kada je reč o podršci poljoprivrednicima. „Štedljivi“ su pribegli oštroj retorici, nazivajući „prijatelje kohezije“ „klubom ljubitelja tuđih para“, a Evropsku komisiju „pristalicama vudu ekonomije“.

Evropska komisija, sa svoje strane, pokušava da umiri nezadovoljne, izbegme sitne proračune i, u ovoj situaciji, ne traži ko je u pravu, a ko je kriv. Evropski komesar za budžet Pjotr Serafin, kojeg, između ostalog, brine i zaštita granica s Rusijom, podsetio je „zavađene“ strane na jednu istinu: „Naš budžet je naša budućnost.“

Komisija koju on predvodi ukazuje i na to da novi budžet čini samo 1 do 1,12% godišnjeg bruto nacionalnog dohotka EU i ne povecìava se u poređenju sa prethodnim budžetom (za period 2021-2027). Državni troškovi zemalja-članica na nacionalnom nivou, po njegovim rečima, približavaju se 50% njihovog BDP-a. Osim toga, budžet EU raste pre svega zbog „novih prioriteta“ Evropske komisije: čak i posle ušteda koje je predložila Irska, na stvaranje fonda za konkurentnost koji je kreiran za ove nove prioritete otpada 40% svih sredstava.

Po svemu sudeći, argumenti evropskog komesara za budžet nisu ubedili ni protivnike, ni pristalice smanjenja troškova. Oni su spremni da nastave prepisku, koja podseća na svađu. Austrijski kancelar Kristijan Štoker nije isključio mogućnost da se razmatranje budžeta nastavi i 2027. godine. Ulje na vatru dodala je i Marin le Pen, predsednički kandidat Nacionalnog ujedinjenja Francuske, koja je specijalno došla u Brisel, kako bi nagovorila evropske zemlje da ne utvrđuju budžet do prolećnih izbora. Premijer Švedske Ulf Kristerson pokušao je da zaustavi tvrdoglavu damu, nazivajucìi njen argument neodrživim: „Švedska ne može u žurbi da pristaje na kompromis koji smatra neuspelim.“

Nemački kancelar Fridrih Merc je tokom debate o budžetu tražio da se ne odugovlači već da se dogovore „do kraja godine, iako su pozicije članica EU trenunto daleko jedna od druge“. Po njegovim rečima, to je moguće, ako „na zasedanju Saveta u decembru ostanemo duže nego obično“.

Francuski predsednik Emanuel Makron koji je do ovog trenutka bio na poziciji „sačekaj i vidi“, uveravao je kolege da „od januara više neće biti mesta za politički manevar“. Drugim rečima, ako zemlje EU žele da dobiju budžet do 2028. godine, moraće da se dogovore u sledeća dva meseca. Za to, po mišljenju jednog od evropskih diplomata, potrebno je da se krene sa mrtve tačke i razgovara o istinskim interesima svake zemlje.

Zadatak izgleda nerešivo. Kako stabilizovati nacionalne doprinose bez smanjenja finansiranja za zaostale regione i poljoprivredni sektor? Za to se zalaže 18 EU zemalja, uključujući Francusku i Italiju. I kako istovremeno povećati ulaganja u ekonomiju, inovacije i odbranu, što pokušavaju da postignu „štedljive“ zemlje? Ova i druga ključna pitanja ostaju bez odgovora.

„Smanjenje budžeta doneće više štete našoj nauci, našim poljoprivrednicima, zaštiti naših granica, nego uvođenje tehnološke takse, koje bi platile kompanije Ilona Maska, Džefa Bezosa i Marka Cukerberga“, smatra Zigfrid Murešan, jedan od dva govornika u Evropskom parlamentu u budžetu. Ostaje samo da se u to ubedi svih 27 zemalja.

Predsednik Evropskog saveta Anotnio Košta poziva Evropsku komisiju da razvija sopstvene resurse EU, jer će oni „igrati odlučujuću ulogu“. Italijanska premijerka Đorđa Meloni, govoreći u italijanskom senatu, rekla je: „Nećemo potpisati dogovor koji ne odgovara interesima Italije, samo da bismo ispunili rok. Potpisaćemo ga samo ako on bude u interesima Italije.“

Posebno oštar konflikt, kako primećuje Politiko, rasplamsao se oko trgovinskih kvota za emisiju ugljenika. Niz država Centralne Evrope, uključujući i Italiju, bili su protiv država Severne Evrope, kada su se razmatrale formulacije zaključnog dokumenta. Na kraju su lideri EU dali uputstva Evropskoj komisiji da prouči mere protiv visokih cena energije. Košti je poručeno da nastavi da traži budžetski kompromis.

Pitanje novca ponovo je postalo kamen spoticanja za EU zemlje, i bez obzira na produženo zasedanje, nisu uspeli da izglasaju novi budžet od 1,76 triliona evra. Čak i pokušaj da se on smanji za 140 milijardi evra nije prošao. Razmatranje finansija, kako prenosi Politiko, trajalo je do duboko u noć. To je dovelo do pomeranja pres-konferencije visokih EU zvaničnika.

Lideri EU zemalja nisu uspeli da se dogovore o budžetu za period 2028-2034. Brisel ima previše troškova, nema dovoljno novca za sve. Novi skup na kome će se razgovarati o budžetu , EU će organizovati za mesec dana. Međutin, kako smatraju politički analitičari, neće uspeti da se dogovore ni u novembru, kao ni do kraja godine. Pozicije članica su suviše udaljene, nema ni traga jedinstva o kome vole da govore rukovodioci EU.

Da bi umirili one koji pozivaju da se umere apetiti, kao i one koji tvrde da necìe biti mogucìe previše stegnuti kaiš, Evropska komisija predlaže da se članicama EU da više slobode u trošenju novca iz zajedničkog budžeta. Ali na putu do takve odluke „preprečio se“ glavni revizor EU, predsednik Evropske revizorske kuće Toni Merfi. On je izjavio da će ključne tačke plana za reviziju dugoročnog budžeta EU samo zakomplikovati kontrolu nad državnim ugovorima. Evrobirokrate su pokušavale da objasne Merfiju da žele da naprave budžet za 2027. fleksibilnijim i da je zbog toga bolje skupiti sve prihode, od migracija do poljoprivrede, u jedinstven fond (za sedam godina to bi bilo gotovo trilion evra). Ali Merfi se oštro usprotivio protiv toga, zato što revizori vecì dugo hvataju poljoprivrednike i regione u prevarama sa subvencijama. U Grčkoj, na primer, budžetski novac je otišao na pašnjake koji ne postoje u prirodi, u Slovačkoj je pod vidom novca za seoski turizam finansirana izgradnja raskošnih vila. Ako je stari pristup omogucìavao identifikaciju odgovornih za zloupotrebu budžetskih sredstava, onda bi po novom sistemu, kada se sve ubaci u jedan lonac, izračunavanje gubitaka bilo gotovo nemogucìe, jer revizori u svakoj zemlji imaju svoje funkcije i pristupe identifikovanju finansijskih prekršaja. Zvaničnici Evropske komisije insistiraju na svom i uveravaju da cìe, kakav god bio pristup, kontrola nad budžetskim rashodima biti očuvana.

U pozadini žučnih diskusija o budžetu, nemiri koji su zahvatili evropske zemlje, doživljavaju se kao krik očaja društva, koje se umorilo od nepromišljenih odluka Brisela. Evropske elite su dugo živele u iluzijama i čas obračuna je blizu. Francuski nemiri izazvali su žestoku debatu o budućnosti Evrope, piše Berliner cajtung. Američki potpredsednik Džej Di Vens je optužio liberalne vlade za posledice migracione politike, a milijarder Ilon Mask je ono što se dešava nazvao građanskim ratom.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je više puta isticalo u svojim izjavama da Brisel iznova i iznova dokazuje da nije spreman da igra samostalnu globalnu ulogu i da bude odgovoran za samog sebe. Rukovodioci EU „ponašaju se kao pravi privremeni radnici, vodecìi EU u cìorsokak na čijem kraju se nalazi potpuni gubitak suvereniteta i međunarodnog političkog subjektiviteta EU“.

Ne slažu se svi u Evropi sa takvim ponižavajućim kursom EU. Diskusije o budžetu su pokazale da u EU raste unutrašnja napetost, pojavljuju se „pukotine“. A preteranu cenu konfrontacione politike EU i posledice oportunističkih odluka moraće da plate građani evropskih zemalja koji su uvučeni u još složenije socio-ekonomske uslove.