Milijarde evra i dolara iz budžeta i raznih „sivih emisija“ novca, uložene su od strane radikalsko-naprednjačke koalicija sa ciljem ubijanja građana Srbije „u pojam“, indoktrinacije, trovanja društvenog bića i izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje, samo sa jednoim ciljem: da se Srbija pokori i pretvori u kolektivnu ludnicu kojom je lakše mogao da rukovodi „Alfa bolesnik“ Aleksandar Vučić. I tome je konačno došao kraj. Armija odgovornih lica moraće pred tužioce i sudije, a mnogi od njih i u zatvor. Nije reč o „revanšizmu“, nego o primeni zakona Republike Srbije i uspostavljanju ovozemaljske pravde

Luka Mitrović

„Kad god se menja vlast, Mitrović (Željko) stavlja novi himen!“ Ovako je pokojni Aleksandar Tijanić „objasnio“ veštine vlasnika zločinačke „Pink“ korporacije, koje taj opasni režimski klovn ispoljava prilikom velikih prevrata, padanja režima i vlada. Ali, ovom prilikom je po svemu sudeći zakasnio za tu „operaciju“.

Tako je u emisji TV hit u nedelju 1. novembra, razgovarajući i veličajući svrgnutog tiranina Vučića, rekao da njemu (Željku,) niko ne može ništa, jer on ide na prijem kod amrićkog predsednika Donalda Trampa. Pitanje kojue smo ,postavili savtnici za medije predsednika Trampa izavalo je smeh. Prvo smo mo morali da objasnimo ko je pomenuti gospodin. Pa to je samo ,neukusna đala, rekla je.

Uspeo je da „preživi 6. oktobar (5. oktobra je „Pink“ bio isključen“) 2000. godine, u trenutku kad se očekivalo da njegova bolesno-propagandna TV stanica, zauvek prestane sa radom. Tog dana (u jutarnjim satima), na opšte iznenađenje, sa njim je u studiju bio jedan od vodećih ljudi pobedničke koalicije Mlađan Dinkić, kasnije ministar finansija i protagonista „demokratske pljačke“ Srbije. Bio je to znak da je Mitrović (do tada „sluga pokorni“ dr. Mirjane Marković i udbaško-kriminalnih grupa), oslobođen svake odgovornosti za ono što je činio od prvog dana postojanja „Pink“ propagandnog preduzeća. I bio je poslušni „servis“ koalicije DOS, dok je ona trajala.

Sa velikom olakšanjem, dočekao je povratak njegovih prirodnih saveznika, SPS i SRS, pa je nastavio da nagrđuje Srbiju najprizemnijim sadržajima, da slavi kurve, narko dilere, ubice i razne patološke slučajeve…

Punih četvrt veka kasnije, ova fabrika „mentalnog inženjeringa“ i njen vlasnik Željko Mitrović, nemaju nijednog saveznika u vlasti.

Tri dana nakon velike pobede „Studentske liste“, izdao je saopštenje u kome svoga donedavnog šefa i prijatelja naziva „najvećim lopovom“ i „kriminalcem“, u očajničkoj akciji „inscenirane“ svađe, kako bi dobio makar naznaku milosti novih vlasti. Ni to se nije desilo. Epoha „Pinka“ je gotova.

 Još pre 25. oktobra 2026. Mitrović je, zanjući šta se sprema, najavio velika otpuštanja u okviru „Pink Media Group“, i to potvrdio samo nekoliko dana nakon izbora i političkih promena u Srbiji. U javnosti se pojavila njegova poruka na mreži X o gašenju ansambala Teatra Odeon i planovima za otpuštanje oko 1.000 zaposlenih u okviru sistema kojim upravlja.

 Porodica mu se „evakuisala“ sa flotom njegovih privatnih aviona (dva još čekaju „na ukrcaj“) ali se to neće desiti. Može biti „ukrcan“ u krcati CZ u Beogradu, i to bi bilo i po nebeskim i po zemaljskim zakonima jedino pravedno.

Kako je tekla drama poslednjih sati AV režima, u jezgrima njegove besomučne propagande koja je trajala svom snagom punih 14 godina, i dovela do ozbiljnih kolektivnih i ličnih poremećaja u rasuđivanju, sukoba, podela, neopisive mržnje i potencijalog krvoprolića? Kritičnog dana, (25. oktobra, oko 22:30h), odmah posle objavljivanja rezultata koji potvrđuju gubitak vlasti dotadašnjeg diktatora, u informativnim redakcijama RTS-a, TV Pinka, Happy TV, Prve TV i B92, nastupilo je „vanredno stanje“.

Telefoni nisu prestajali da zvone, urednici su pokušavali da saznaju ko zapravo preuzima kontrolu nad institucijama i kakva će biti reakcija javnosti. Na RTS-u centralni Dnevnik je kasnio deset minuta. Isprepadani, smrtno uplašeni voditelji prvi put čita njemu neverovatnu formulaciju „dosadašnja vlast“ umesto uobičajenog „državno rukovodstvo“.

 Dana 26. oktobra, u preduzboroj tišini, nije bilo  Vučićevih „analitičara“ u jutarnjim programima. Na RTV „Pink“ nije bio ranije najavljeni politički komentator. Željko Mitrović pokušava da zadrži redovni program, ali se u pojedinim emisijama izbegavaju teme koje su samo dan ranije dominirale naslovima.

 Na dan 27. oktobra kreću prvi pokušaji „pretrčavanja“. Nekoliko poznatih „analitičara“ počinje da govori o potrebi „nacionalnog pomirenja“ i „novoj političkoj realnosti“ i slične ljigave gadosti, a bivši funkcioneri režimka AV odbijaju gostovanja.

U RTS-u se pojavljuju opozicioni političari koji godinama nisu imali značajan prostor u programu. Već 28. oktobra, počela je kriza u Pink korporaciji i najava rušenje kompletne imperije Željka Mitrovića.

Producenti otkazuju specijalne emisije koje su bile pripremane za odbranu bivše vlasti. Nekoliko urednika podnosi ostavke.

 Prvi put se u programu pojavljuju gosti koji otvoreno govore o političkom pritisku na medije. Već 30. oktobra, nezavisna novinarska udruženja traže objavljivanje internih komunikacija između političkih kabineta i medijskih kuća, traže otvaranje tajnih arhiva a u javnosti se pojavljuju detalji o telefonskim pozivima kojima su određivani naslovi, gosti i uređivačka politika glavnih propagandnih stanica naprednjačke mafije.

Jer, pod bivšim režimom Aleksandra Vučića u Srbiji je uspostavljen sistem potpune medijske dominacije i kontrole, kupovinom skoro svih medija u Srbiji preko državnog preduzeća „Telekom Srbija“, te dodela nacionalnih frekvencija i promene vlasničkih struktura.

Primer TV Pink i TV Happy je vrlo „slikovit“: ove dve stanice su postale ključne medijske poluge režima. Preko rijaliti programa i političkih talk-show emisija sprovode konstantnu kampanju i obezbeđuju ogroman prostor za višesatna direktna obraćanja Aleksandra Vučića. Prva TV i B92 (bivši O2) su krajem 2018. godine, protivzakonitim obrtom na tržištu, ove dve informativne kuće pro(dale) Srđanu Milovanoviću (bratu poverenika SNS za Niš) navodno za 180 miliona evra koji nikad nisu ni isplaćeni. Još pre toga, Telekom Srbija kupuje Milovanovićevog kablovskog operatora „Kopernikus„, za sličnu, očigledno prenapumpanu sumu od 195 miliona evra, čime je državnim novcem finansirano preuzimanje ovih nacionalnih televizija od strane čoveka bliskog vlasti.  B92 je u tom procesu potpuno izgubio svoj nekadašnji prepoznatljivi informativni i kritički identitet, a kao „relikt proplosti“, Služba je zadržala nesrećnog Verana Matića, koga su koristili u razne svrhe (od scene klečanja u Srebrenici, i raznih „humanitarnih aktivnosti“ gde se pojavljuje kao „Majka Tereza“ do uloge člana „istražnog tima“ za slučaj ubistva Slavka Ćuruvije…).

RTS (Radio-televizija Srbije) i RTV (Radio-televizija Vojvodine), iako formalno javni servisi građana, bile su stavljene pod potpunu uređivačku kontrolu kroz postavljanje lojalnih upravnih odbora i menadžmenta. Informativni programi (poput Dnevnika) svedeni su na izveštavanje o aktivnostima AV i njegove „vlade“.

Arena Channels Group i K1 / Euronews / Bloomberg Adria, to su sve medijske kuće u koje je AV režim preko državnog „Telekoma Srbija“ uložio stotine miliona evra u kreiranje sopstvenog kablovskog paketa kako bi potisnuo konkurenciju (SBB).

„Telekom Srbija“ je finansirao i ušao u partnerstva prilikom otvaranje brojnih kanala (poput Kurir TV, K1, Euronews Serbia), koji su imali strogi zadatak da stvore privid „medijskog pluralizma“ (navodno, „malo svežeg zraka“), ali tako da „ne diraju vlasti“ i vlastodršca. TV B92 (kao nekadašnji simbol slobodnog novinarstva) ugašena je i likvidirana. Doslovno je isteran i celokupan nekadašnji novinarski tim.

Agencija Tanjug, nekadašnja državna novinska agencija formalno je ugašena odlukom Vlade, navodno „u sklopu medijske reforme“, ali je nastavila da radi u pravnom vakumu, pa je na kraju je njenu imovinu i pravo na korišćenje brenda preuzela privatna firma Tačno d.o.o. (u vlasništvu Željka Joksimovića i Minje Grčić). Tada je od bivših šest jugoslovenskih republika reagovala jedino Slovanija, sa zahtevom da se zgrada „Telegrafske agencije nove Jugoslavije“ (TANJUG), koja je je zapravo bila „savezna imovina“, stavi na raspodelu, kao i raniji objekti prilikom procesa takozvane „sukcesije“ (podele imovine SFRJ). Bila je najavljena i tužba pa je to nekom „tihom diplomatijom“ pod još nepoznatim okolnostima rešeno. Inače, zgrada na Obilićevom vencu gde je decenijama bilo sedište „TANJUG“, ima multilmilionsku vrednost, a kako je ovaj medijski „brend“ pao u ruke jednog pevača i njegove polupismene žene, to će morati novo tužilaštvo da utvrdi.

I skoro svi lokalni mediji širom Srbije, te beogradski Studio B, regionalne TV stanice poput TV Pančevo i mnogi drugi, kroz proces privatizacije medija, kupili su lokalni razboijnici i novi „biznismeni“ verni SNS-u (poput nekog Radojice Milosavljevića ili Bratislava Gašića i njegove porodice). Taj, javnosti malo poznati Radojica Milosavljević (zvani „Berluskoni“), vlasnik je RTV Kruševac, RTV Pančevo, RTV Kragujevac, TV Pirot, RTV Brus, RTV Caribrod (Dimitrovgrad), TV Požega, Centra za informisanje Novi Kneževac, RTV Kanal M (Paraćin) TV Leskovac, RTV Bačka Palanka, SOS Kanala Plus, TV Telemark (Čačak), RTV Santos (Zrenjanin). Raloga za njegovo hapšenje i procesuiranje ima čak i na prvi laički pogled procesa sticanja ove imovine.

Studio B, nekadašnji simbol Beograda, pretvoren je u agresivnu lokalnu propagandnu stanicu SNS-a, dok su desetine manjih opštinskih medija koji su pružali otpor finansijski ugašeni jer nisu mogli da dobiju novac na nameštenim lokalnim konkursima za sufinansiranje medijskog sadržaja.

Dnevni list „Blic“, iako nije ugašen, kao visokotiražni list, primer je medija koji je „disciplinovan“ direktno od strane Aleksandra Vučića. Od kritički orijentisanih novina postao je platforma koja je pala na najniže grane službovanja poslednjem diktatoru u Evropi.

U predvečerje pada SNS režima, državni Telekom Srbija odbija da uvrsti N1 i Novu S u ponudu svog kablovskog operatera (Supernova/Iris), čime je polovini Srbije fizički bilo onemogućeno da gleda ove kanale kroz „Operaciju Preuzimanje“, kako je lično A. Vučić „krstio“. Pronađeni su odmah posle 26. oktobra 2026., i snimci koji pokazuju planove režima i vrha „Telekoma“ da kroz pritiske na strane fondove i promenu vlasničkih struktura u krovnim kompanijama pokušaju da „kupe“ ili uređivački neutrališu čak i ove poslednje kritičke medije.

 Hapšenje ključnih ljudi  „Telekoma Srbija“, moglo bi se desiti zajedno sa hapšenjem Aleksandra Vučića. Ima mišljenja da bi direktoa trebalo izvesti pred tužilaštvo „individualno“. Da se opusti, nema tremu od AV i slobodno kaže u kakva krivična dela ga je „vođa“ gurnuo. I, naravno, da mu se omogući status svedoka saradnika.