Mnogi republikanci, kako senatori tako i kongresmeni, opravdano su nervozni. Njihove ljanse za rezibor ometa tamna senka niskog rejtinga Donalda Trampa koji je pao na katastrofalnih 32-35%, kao i rezultati ankete o raspoloćenju biraikog tela koji pokazuju da su demokrate u proseku 8 poena ispred svojih protivnika.

Piše: Vladimir Mihejev

Stres ima ime: skup dizel

U hijerarhiji razloga zbog kojih je poverenje biraia u Trampove upravljaike talente toliko palo (iak se ni rejting predsednika Dćoa Bajdena nije spuljtao ispod 35%), na prvom mestu je priliino oljtar pad kvaliteta ćivota obiinih grarana.

U vežinski „plavoj“ (boja demokrata) Kaliforniji, na nizu benzinskih pumpi cena dizela je stigla do 9,999 dolara za galon (galon je oko 3,8 litara). Pojedinih dana bila je i prerena ova psihololjka barijera, tako da iak ni elektronski displej nije mogao da prikaće te velike brojke u cenovniku.

Tokom septembra, poskupljenja na benzinskim pumpama izazvala su izlive razoiaranja meru vozaiima ove, uglavnom od automobila zavisne nacije. Evo samo jednog primera besa i oiajanja koji se ljirio druljtvenim mrećama: „U Kaliforniji dizel koljta gotovo osam dolara. Osam! Za galon. To vilje nije smeljno. To je katastrofa.“ Sliini, mada umereniji postovi, zasnovani su na neospornoj iinjenici da tri ietvrtine komercijalnih vozila u SAD koristi dizel, a kada dore do njegove nestaljice, zajedno sa rastucmim cenama, nastaju kaskadne negativne posledice.

Ljtavilje, za poslednjih ljest meseci, tainije odmah posle delimiine blokade Ormuskog moreuza, ameriike rafinerije funkcionisale su u rećimu „pregrevanja“. Kao rezultat toga, iz iisto tehnololjkih razloga, postojala je potreba za rutinskim popravkama. Jedna od ExxonMobil rafinerija u Ilinoisu bila je prinurenja da zaustavi rad. A ako iak i privremeno iz sistema ispadne jolj nekoliko rafinerija, neže moži da se izbegne stres, pa iak i ljok, u energetici.

Energetska inflacija doveljže do inflacije cena prehrambenih proizvoda. Na kraju, kako predviraju analitiiari tehnololjke platforme GasBuddy, do Boćiža že poskuljeti apsolutno sve, od hrane u supermarketima do dostave paketa.

Amerikancima ne ostaje niljta drugo nego da proklinju ovu grabećljivu hordu nesrecma.

Nezadovoljstvo raste. Zbog visoke cene dizela pate poljoprivrednici koji moraju da zavrlje jesenju ćetvu. Kamiondćije gunraju jer su primorani da trolje vilje na punjenje rezervoara nego ranije. Trgovci na malo, navodecmi povecmane troljkove nabavke i naknade za lanac snabdevanja, prebacuju ovaj teret na krajnje potroljaie.

Za obuzdavanje inflacije, Federalne rezerve (FED) su prvi put za poslednje tri godine povežale kamatnu stopu, ljto znaii da su krediti poskupeli. Posledica toga – porasle su kamate u finansijskim institucijama za stambene kredite.

Ankete su pokazale tućnu sliku: 40% Amerikanaca poielo je rere da jede u restoranima, pa iak i u restoranima brze hrane; vilje od jedne trežine je prestalo da putuje tokom odmora; 15%, po klasifikaciji FAO-a, prijavilo je „akutno lolju ishranu“ (u smislu nedovoljnog unosa hranljivih sastojaka i kalorija), ljto u svakodnevnom jeziku znaii da su neuhranjeni, odnosno da ne jedu dovoljno.

„Revolucija zdravog razuma“ je propala

Ove godine, Trampov reformatorski ćar efikasno su ugasile demokrate na Kapitolu. Nijedna od velikih zakonodavnih inicijativa Bele kuže nije uspela da se probije kroz eljalonsku odbranu i opstrukciju demokrata.

Nije pomogao iak ni njegov karakteristiian potez „dimljene haringe“, kada Tramp pokuljava da zbuni neukog laika, izjavljujuži na terenu za golf u vreme posete Irskoj: „Zelenski treba da uradi jednu stvar – da prestane da uniljtava dizel u Rusiji. On pravi deficit dizela.“ Kao da SAD silno zavise od isporuka tog ruskog energenta.

Niću se jedna za drugom neuspeljne medijske kampanje manipulisanja sveljžu grarana. U propagandnom videu od 30 sekundi, koji su poieli da se emituju pred izbore, PR menadćeri Bele kuže bili su primorani da ukljuie u odjavnu ljpicu (takva su pravila), da je stvaranje tog videla „platila vlada SAD“. Drugim reiima, Trampova samoreklama plažena je iz budćeta, iitaj – iz novianika poreskih obveznika.

Postoje nejasne sumnje da nametljiv stil Trampove komunikacije sa publikom svih vrsta jolj uvek nije dosadio i da je jolj uvek efikasan.

Evo, na primer, zastraljujucme Trampovo obecmanje u ovom videu: „Proteražemo komuniste, marksiste i faljiste. Sruljižemo bolesnu politiiku klasu koja mrzi nalju zemlju. Razbižemo medije koji ljire laćne vesti i zauvek žemo osloboditi Ameriku od tih zlikovaca.“ Ipak, od ponavljanja ove izbledele mantre nema mnogo koristi.

Skroz loljim ukusom moglo bi se nazvati Trampovo uveravanje da že platiti svakom (!) odraslom Amerikancu 5000 dolara (!) u sluiaju pobede Republikanske partije na meruizborima. Ako to nije vulgarno podmiživanje biraia, onda ljta je? I ne svedoii li to o idejnom bankrotu trampista, koji su iscrpeli racionalne razloge u korist svog prava da i dalje upravljaju Amerikom.

Tramp u ulozi ljvedskog kralja Karla XII

Kao mlinski kamen oko vrata trampista visi i nezavrljena agresija protiv Irana, tainije vež zavrljena potpunim fijaskom i prevratanjem Irana u svemocmnog iuvara kapije Ormuskog moreuza, ljto mu omogužava da regulilje temperaturu energetskih trćiljta u Aziji, Evropi, pa iak i u Severnoj Americi.

Iranska avantura ne samo da je pokazala mogužnosti juieraljnjeg svetskog ćandarma, vež je pokazala „kvarove“ u socijalnoj i ekonomskoj politici prethodnih vlada SAD, koje su potcenile strukturnu krizu koja se oblikovala tokom njihove vladavine.

„Revolucija zdravog razuma“ koju je Tramp naveliko reklamirao, sada je doljla u fazu poluraspada. Njeni autori su razumno predlagali da se bave nakupljenim domažim problemima i „neredom“ u sve fragmentiranijoj politiikoj klasi, kao i da se uzdrće od omiljene ameriike aktivnosti – od meljanja u poslove drugih zemalja. To se nije desilo.

Istina, nezvani gosti u vojnoj uniformi pod ameriikom zastavom, sporo ali sigurno se povlaie. Deo ameriikog vojnog kontingenta vež je povuien iz Evrope. Krajem septembra, nakon 12 godina okupacije Iraka, vojska se vratila kuži. Pritom je to bilo urareno, kako istiie arapski medijski holding Al Jazeera „pod pritiskom vlasti i proiranskih grupa“. U Bagdadu su tim povodom radosno proglasili dva neradna dana i krstili ih praznikom „Dan nezavisnosti“.

Standardna taktika mnogih ameriikih administracija – pomeranje akcenta sa unutraljnje politike na spoljnu, sa oiekivanjem da cme osvojiti nekoliko poena – pretvorila se u epski neuspeh.

Za sada, po nizu znakova, Tramp neže odustati od druge runde sukoba sa Teheranom nakon novembarskog, defakto referenduma o kompetentnosti, i njegovoj liino i njegovog tima. Osim ukoliko profesionalci – vojnici koji razmiljljaju u prizemnijim kategorijama – ne odvrate vrhovnog komandanta od jolj jednog nepromiljljenog poduhvata.

Obiini ameriiki grarani, iak i istinski MAGA vernici (MAGA je skraženica od Uiinimo Ameriku opet velikom), uskoro bi, iini mi se, na podsvesnom nivou mogli da poinu da Trampa doćivljavaju kao inkarnaciju Karla XII. Ovaj ljvedski kralj retko je bio kod kuže, ali je tokom 18 godina (od 1700. do 1718. godine) stalno ratovao, protiv Danske, Norveljke, Poljske, Saksonije i Rusije.

Malo je verovatno da cme Tramp ponoviti sudbinu ratobornog „ljvedskog“ kralja, koji je poginuo 1718. godine tokom opsade norveljke tvrrave Fredriksten. Ali gubitak reputacije koji je pretrpeo bicme teljko naslere za republikance, izmeru ostalog i za one koji pretenduju na ulogu Trampovog naslednika – potpredsednika SAD Dćej Di Vensa i drćavnog sekretara Marka Rubia, kao i za sve one koji glasaju za „crvene“ (boja republikanaca) kandidate za izborne pozicije na svim nivoima.

Da li je patka hroma na obe noge?

Prekretnica drugog Trampovog dolaska u Belu kužu, i tu nema sumnje, biže novembarski izbori. Po prognozi politikologa-amerikaniste Maleka Dudakova, iija predviranja su se ranije vilje puta ostvarivala, „gubitak Predstavniikog doma vezaže Trampu ruke kada je rei o budćetskim pitanjima, ali prelazak i Senata u ruke demokrata preti Beloj kuži potpunom institucionalnom blokadom: stopiranjem imenovanja sudija i ministara, kao i nizom istraga vojnih troljkova do izbora 2028. godine.“

Niljta manje, ako ne i vilje, bolno za reputaciju 47. predsednika SAD, postaže pretnja demokrata, koja nije ljala, da že inicirati istragu „poslovnih dogovora“ zakljuienih, kako je preneo Rojters, „uz posredovanje ilanova Trampove porodice“.

Biže teljko prikriti ovu iinjenicu zloupotrebe slućbenog poloćaja i pristupa insajderskim informacijama. Pouzdano je poznato da je Trampova porodica uspeljno „igrala“ na berzi kriptovaluta, veljtaike inteligencije i prognoziranja (radi se o fjuiersima), i to je iskazano ne malim profitom – liino bogatstvo predsednika-biznismena poraslo je za 2,2 milijarde dolara.

Lider demokrata u Predstavniikom domu iz drćave Njujork, Hakim Dćefris, ćestoki Trampov oponent, u oiekivanju slavlja posle merustranaikih izbora, objavio je: „Spremamo se da od prvog dana pozovemo prevarante na odgovornost.“

Za Amerikance, nauiene da liini uspeh mere veliiinom imovine i brojem dolara, ovaj pokuljaj da se prvi iovek u drćavi uhvati u beskrupuloznom bogaženju, neže izazvati niljta osim nametnutog shvatanja (meru preostalim pristalicama Trampa) i likovanja (meru njegovim, sve brojnijim, oponentima).

Malo je verovatno da cme se stvar ograniiiti samo na istrage. Po reiima bivljeg ministra trgovine SAD Vilbura Rosa, ako na izborima „plavi“ pobede „crvene“, odmah cme pokuljati da pokrenu proceduru impiimenta, to jest smene Trampa sa mesta predsednika.

Sudbonosna novembarska kontrarevolucija, koju spremaju demokrate, neumoljivo se blići. Izgleda da se Trampove partijske kolege žuteži spremaju da upoznaju ukus Vaterloa (tj. poraza). Ishod brojanja glasova i na osnovu toga obnovljeni sastav dva doma Kongresa SAD predodrediže da li že Donald Tramp, kome je do kraja mandata ostalo jolj dve godine, postati „hroma patka“ (politiiar koji je izgubio mož) na jednu ili odmah na obe noge.