Hajde da odmah iznesem par, mislim, nespornih činjenica. Prvo, pobeda naroda predvođena studentima koja je izvojevana 25.10.2026. je veličanstvena i kao takva je Srbiju i naš narod svrstala u evropsku avangardu. Mi smo kao društvo pokazali da smo sposobni da napravimo jaku političku zajednicu koja sa 2.300.000 ljudi koji su glasali za Studentsku listu, kao i još sigurno barem milion onih koji su van Srbije i nisu mogli da glasaju, kao i onaj deo stanovništva koji je blizu da postane punoletan, zaključuje kolumnista dr ing. Miroslav parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Ovo nam daje snagu od preko tri miliona ljudi i ta naša politička zajednica je brojnija od bilo koje evropske, čak i u nacijama koje broje preko pedeset miliona stanovnika. Drugo, poraz na izborima koji je uz poruku iz inostranstva priznao Aleksandar Vučić ne znači njegov potpuni politički poraz.

I upravo je tu ključna stvar: narod je dao apsolutno poverenje i mogućnost da se sastavi vlada bez teških koalicionih pregovora, ali je to poverenje dato da bi izabrani preuzeli apsolutnu odgovornost da glavni zahtev građana bude u potpunosti ispunjen. A narod je rekao svoje: hapšenje i osuđujuće presude uz oduzimanje nelegalno stečene imovine za sve one koji su bili ključne perjanice odlazećeg režima, i to na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Samo od ispunjenosti tog zahteva zavisi da li će pozitivne tekovine 25. oktobra biti odbranjene. U tom smislu uvek na pameti svi moramo imati sudbinu promena 5. oktobra i tužnu činjenicu da za kratko vreme niko više nije pozitivno pričao o tom događaju, a da danas gotovo vlada uniformno mišljenje kako je to negativan datum u srpskoj istoriji.

Šta je dakle potrebno da se desi pa da očekivanja naroda budu zadovoljena? U najkraćem, Aleksandar Vučić mora biti procesuiran za sva nedela koja je počinio. Dok se to ne dogodi ništa još nije završeno i mogućnost povampirenja zla i dalje će visiti nad Srbijom. Kako da se to dogodi bez prevelikih potresa?

Pre svega je potrebno da naredna vlada sebi oroči mandat i to kako u pogledu trajanja, tako i u pogledu nadležnosti. I tu treba imati u vidu sudbinu vlade DOS-a koju je u januaru 2001. sastavio Zoran Đinđić. Naime, pogrešna procena da je posle režima kakav je bio Miloševićev moguće napraviti vlast punog političkog kapaciteta i vladu punog mandata koštala je Srbiju izgubljene prilike, a Đinđića života.

Otuda nova vlada kao glavni prioritet treba da ima borbu protiv mafije. Već na prvoj sednici kada se bude usvajao zakon o vladi treba usvojiti i set novih zakona protiv mafije.

 Posle toga prvih 100 dana je ključno i u tih 100 dana mora biti najmanje 100 krupnih hapšenja. A to zasigurno neće biti lako. Treba se setiti da je nakon 5. oktobra odlazeći režim organizovao pobune u zatvorima, oružanu pobunu Albanaca na jugu Srbije, kao i mafijaški rat na ulicama Beograda. Sve to je uz velike ekonomske probleme slomilo Đinđićevu vladu.

Zato ne treba da iznenadi da i sada dobijemo tu vrstu problema koje će nam isporučiti sistem koji hoće da se očuva. I baš zato skraćenjem mandata i fokusom na samo jedan veliki cilj, a to je borba protiv mafije, smanjuje se mogućnost pogrešnih političkih poteza koji bi onda bili iskorišćeni za kompromitaciju buduće vlade.

Nakon tog jakog udara treba pripremiti izborne i medijske zakone i organizovati nove izbore na kojima bi se SNS i potpuno izbacio iz političkog života. Ako slučajno nova vlast ne uhapsi Vučića i ako ostavi ovaj skupštinski saziv, napraviće se inkubator iz kojeg će se zmije ponovo izleći. Jer zamislite skupštinske prenose u kojima je Vučić lider opozicije koji kritikuje novu vlast za probleme koje im je on ostavio. Time bi se oprao u potpunosti i reorganizovao i išao na to da poput svog ortaka Roberta Fica ponovo zajaše.

Zato je važno držati tenziju i fokus javnosti. Društvo mora biti na visini zadatka, stabilno i kritički nastrojeno. A svaka naredna vlast treba da bude tek granično stabilna i lako smenjiva. Jer do sada smo imali posvađano i slabo društvo, a jake vlasti. Sada je vreme za drugačiji pristup!