Gde treba tražiti opljačkanu pokretnu i nepokretnu imovinu (u zemlji i inostranstvu), novca, rezervi zlata iznetih vani tražiti  pa onda i u kom pravcu bi mogla dalje da krene nova vlast (ekonomski, politički, institucionalno, diplomatski), koga mora preventivno da hapsi, za kim odmah da raspisuje poternice, koje međunarodne faktore će pozvati u zaštitu interesa Srbije i koga Republike Srbije treba da tuži Međunarodnom sudu pravde u Strazburu, kako će sarađivati novo srpsko tužilaštvo sa američkim i evropskim tužilaštvima i sl…

Nikola Vlahović

U 9h ujutro, 25. oktobra 2026., na dan veličanstvenog plebiscita protiv kriminalne horde naprednjačkog režima, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, Ognjen Babić, doneo je važnu odluku u kojoj je pisalo: „…Mali avioni mogu poletati sa aerodroma u Nišu, Vršcu, Kraljevu i Kragujevcu, kao i sa aerodroma Ponikve i Rosulje kod Kruševca i van radnog vremena a na zahtev korisnika“ (vlasnika malih aviona). Organizacija „evakuacije“, unapred je bila planirana, čak i red polazaka, sa pomenutih „malih aerodroma“.

Išlo se uglavnom prema Grčkoj, Makedoniji, Italiji, Kipru i Malti. Sa sobom su nosili manje količine novca (najvažnije velike transfere na off shore banke su ranije obavili). Babić je verovatno samo jedan od ukupno trojice ljudi koji imaju spisak imena „evakuisanih“ Vučićevih kriminalaca i multimilionera kao i njihovih porodica koje se napustile Srbiju, sluteći da bi mogli biti uhapšeni pre nego Republička izbirna komisija potvrdi poraz naporednjačke mafije.

Uskoro će se znati i njihove tačne adrese u luksuznim naseobinama Mediterana, koje su odabrali za život „u egzilu“. Ali, to nisi bila ni jedina bekstva ni jedini transferi novca „u toplije krajeve“…Samo dan kasnije, nakon ove Babićeve „objave“, Iz Sektora za kontrolu poslovanja banaka Narodne banke Srbije, upućen je od strane jednog odgovornog lica Zahtev za hitno pokretanje postupka vanrednog poslovanja „jedne banke u Beogradu“ (MT saznaje da se radi o „Alta banci“), gde je 26. oktobra 2026., već u prvim radnim satima (ujutro) počeo proces intenzivnog i ubrzanog transfera novčanih sredstava prema bankama u Ruskoj federaciji i Severnoj Makedoniji (Skoplju) gde povezana lica sa tom bankom imaju vlasničke udele u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja.

Na isti ovaj postupak spremaju se ubrzano investicioni fondovi Vista Rica Invest i Vista Rica Corporate, Globos Osiguranje i, verovatno, još nekoliko (bivšem režimi bliskih) kriminalizovanih finansijskih „brendova“. Vista Rica ima pet fondova kojima upravlja, od čega su tri alternativna i dva novčana, dok je ukupna vrednost imovine pod upravljanjem prešla 150 miliona evra.

 Na listi suvlasnika nalaze se i Vojislav Nedić, advokat i otac bivšeg generalnog sekretara Vlade Srbije, Novaka Nedića, kao i Tatjana Vukić, upraviteljka Fondacije „Za srpski narod i državu“ inače „organski“ povezana sa SNS. I sama Vista Rica je zapravo jedino društvo za upravljanje „alternativnim fondovima“ koje nije nastalo u okviru bankarskih grupa, jer su njegovi vlasnici bili povezani sa bivšom vladajućom strankom.

Preciznije, budžet Republike Srbije i dostupni monopolski poslovi, bili su ti takozvani „alternativni fondovi“. Radi se o klasičnoj mafijaškoj „zadruzi“, sa svim oblicima jednog mafijaškog udruživanja, sa ustanovljenom hijerarhijom. Izvesni Srđan Davidović, koji je prema objavljenim podacima imao 25% vlasništva, takođe se navodi i povezanost sa poslovima u Švajcarskoj (radi se o malo pozantoj osobi Andrej Vučić (brat predsednika Srbije), Predrag Mali (brat ministra finansija Siniše Malog), Igor Brnabić (brat Ane Brnabić), advokat Igor Isailović…Prema izveštajima iz 2026. godine, i Zoran Popović (stara „mušterija“ italijanskog pravosuđa), bio je predsednik nadzornog odbora Vista Rice i istovremeno klijent fonda. Prema svim podacima vidi se da je godinama „poslovno“ sarađivao sa Tatjanom Vukić.<https://www.serbianmonitor.com/en/tok-investigates-the-money-flow-of-businessmen-from-the-vista-rica-fund/> Inače, nije nepoznato da je Popović povezan sa kompanijom Enterprise Communications Solutionsgde gde je jedan od njegovih partnera Nikola Tabaković, sin guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković.

 Popović je i punopravni vlasnik 25 odsto udela u kompaniji „Green Energy 360“, „GWH“ i „Suntech„, dok su njegovi partneri u sve tri kompanije Veselin Jevrosimović (Com Trade) sa 50 procenata i Olivera Krstić sa 25 procenata. On je takođe i indirektni vlasnik kompanije Green News i član Upravnog odbora filijale kineske državne banke u Srbiji „Bank of China Serbia“. Pored Popovića, pažnju Tužilaštva za organizovani kriminal privukli su i dobitnici brojnih unosnih državnih tendera, bračni par Dane i Anđela Šijan i povezane sa njima kompanije, kao i Manojlo Mandrapa, protiv koga su već vođeni postupci u Specijalnom sudu zbog finansijskih „nepravilnosti“ (zapravo težih krivičnih dela) u vezi sa nekim njegovim kompanijama. Mandrapa se Vučiću „dopao“ zbog neviđene drskosti koju je ispoljio prilikom istrage jedne pljačke, pa je odatle do njegove firme pod „okriljem“ bivšeg režima, dobijala bez tendera i „preko reda“ sve unosne poslove od države (iako je protiv njega pre više od četiri i po godine pokrenuta istraga zbog kriminalnog udruživanja, pranja novca i poreske utaje).

 To ga nimalo nije potreslo, pa je njeogova firma „Tajm partner“ od 2021. do kraja 2025. (za četiri godine) pobedila na skoro 30 tendera, koje su raspisala državna preduzeća i ustanove. Bez ikakve dileme treba reći da je Vista Rica verovatno jedan od glavnih neuragičnih kanala preko koga se budžetski i oprani novac dalje distribuiraju ut „debele“ provizije. Ova kompanija je  „presek“ navodne političke elite SNS, članova porodica „visokih funkcionera“ i određenih poslovnih krugova u Srbiji.

Ono što javni izvori za sada dokumentuju jesu veze, vlasništvo, ulaganja i poslovne odnose; pitanje eventualnih nezakonitosti zahteva dokazivanje kroz istrage ili sudske postupke. Jedan iz ove grupa mešetara, možda i ključni čovek srušenog tiranina, Novak Nedić, bivši generalni sekretar Vlade i „sertifikovani“ vođa Vučićevih batinaša, nejverovatnije je sa porodicom „već pobegao preko“. To ga svakako neće sačuvati od poternica, hapšenja i dugotrajnižog zatvora…“Zaratilo“ se i u vrhu MUP.a, što zbog novca, što nekretnina, ali, uglavnom, zbog žena. Oglasio se kum Marka Krička koji je vlasnik kompanije „Granit invest„: Kričak je sakrio novac i imovinu u Grčkoj i Italiji, a na društvenim mrežama pojavila se objava u kojoj se iznose tvrdnje o navodnoj povezanosti imovine Marka Krička sa Nikolom Lazićem, koji je u objavi označen kao njegov kum i vlasnik „Granit investa“. Kričkov kum bi svakako imao šta da kaže organima Poreske uprave i nadležnom tužilaštvu na ovu temu.

Ali, i jedna druga „ličnost“ iz Vučićevog „klana“ ne bi više nikada mogla da radi policijski, a ni neke druge poslove. Slučaj ranijeg pukovnika a sada generala policije Dragiše Simića, svakako mora da završi pred novim pravosuđem. Osim što je već odavno „viđen“ kao optuženik za teška krivična dela, imao bi šta novom tužilaštvu da kaže kad dođe na red da „peva“. Koga je podmićivao i ko su mu bile „veze“ u vrhu države…

U ovom slučaju, sve je počelo dana 12. novembra prošle 2025. godine, kad je na veliko (i neprijatno) iznenađenje, saopšteno iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije da je rešenjem direktora policije za načelnika Uprave granične policije postavljen pukovnik policije Dragiša Simić, dok je dotadašnji načelnik, pukovnik policije Dragan Samolovac, rešenjem ministra unutrašnjih poslova postavljen na mesto savetnika ministra.

Dragiša Simić, rođen je 1970. godine u Prištini, Srednju školu unutrašnjih poslova završio je u Vučitrnu, a Pravni fakultet u Banjaluci. Profesionalnu karijeru započeo je 1990. godine u Prištini, a od 1999. godine službu nastavlja u Kopnenoj zoni bezbednosti. Tu je i počeo svoju karijeru. U dokumentima barem tri tajne službe u regionu Simić se direktno pominje kao saradnik makedonskih kriminalaca koji su bili deo ilegalnog kanala šverca oružja za makedonske snage bezbednosti. Imao odlične veze i kontrolisao lokalnu policiju, te je omogućavao balkanskoj mafiji da na ovoj ruti obavlja poslove bez problema.

 Protv njega se vodio sudski postupak, učestvovao je u prodaji oružja mafiji, za šta postoji dokaz u dokumentima srpskih bezbednosnih službi sa početka 2000. godine i dalje (u to vreme Simić je radio kao jedan od čelnika policije na jugu Srbije). Postoje dokumentovane činjenice o njegovom švercu droge i drugih stvari sa teritorije KiM, Republike Makedonije i drugih krajeva centralne Srbije.

 Simić se direktno pominje kao saradnik makedonskih kriminalaca koji su bili deo ilegalnog kanala šverca oružja za makedonske snage bezbednosti. Imao je odlične veze i kontrolisao lokalnu policiju, te je omogućavao balkanskoj mafiji da na ovoj ruti obavlja poslove bez problema. Dok nije bio u „milosti“ naprednjačke vlasti, tužilaštvo ga je teretilo da je pocepao 390 prekršajnih prijava kako bi pomogao određenim ličnostima da izbegnu sud.

A na suđenju zbog zloupotrebe službenog položaja, tužilaštvo je predlagalo kaznu od 18 meseci zatvora. Kad se već „osilio“, vozio je policijski automobil marke „Bently“ u privatne svrhe koji je „slupala“ njegova ljubavnica sa turnu-folk estrade. Zbog nje je svoijeručno „revidirao“ zapisnik sa uviđaja nakon sudara…I, kako je padao sve niže, nedavno je priznao da je uzimao po 1500 evra za vize, svakom strancu ili njegovoj porodici.

Tražio je od privrednika i građevinskih preduzetnika da mu „operu“ isti novac, koji je reketom uzeo, hvalio se javno mu niko ništa ne može, jer je jednu trećinu nosio Vladimiru Mandiću a jednu trećinu Andreju Vučiću. Ranijih godina učestvovao je u prodaji oružja mafiji (za šta postoji dokazi u dokumentima srpskih bezbednosnih službi od početka 2000. godine i dalje (u to vreme Simić je radio kao jedan od čelnika policije na jugu Srbije).  Vučićeva mafija i on lično ostavljaju Srbiju u ogromnim problemima. Ne samo razvaljenu policiju, korumpirano tužilaštvo ili sve druge uzurpirane potpuno demontirane institucije.

Najteži posao tek čeka nove vlastii, da pohapsi mafiju u vrati imovinu otetu državi Srbiji, poništi štetne ugovore, vrati novac i zlato iznete iz zemlje i deponoivane na privatne račune pporeskih „rajeva“ i na računima velikih finansijskih korporacija. Unutar Srbije, gde recimo, doslovno „carije“ kineska kompanija „Ziđin Koper Srbija“, otimnačina traje „po ugovoru“ sa Vučićem.

Ta kompanija, na primer,  objavila je (hvaleći se!) da je za sedam i po godina prodala Narodnoj banci Srbije 17 tona zlata, kako je navedeno, (tačno onoliko zlata koliko su do pre 10 godina iznosile ukupne zlatne rezerve države). Zar Srbija nije sama mogla da uloži u tehnologiju i eksploataciju i radi ono što Kinezi rade. Neko će morati da odgovara zato što je od 2019. do polovine ove 2026. godine, „Ziđin Koper Srbija“, ne menjajući model plasmana zlata koji je postojao i pre preuzimanja Rudarsko topioničarskog basena (RTB) Bor, do sada došla u posed oko 70 tona zlata.

Za samo jednu godinu, izvezla je i naplatilao oko dve milijarde vrednog koncentrata i rude bakra. Profit ove kineske kompanije u Srbiji prešao je odavno 50 milijardi evra. A, NBS je ponuđena i prinuđena da kupi zlatne poluge od Kineza u svojoj kući. Nije tako davno bilo, pre 14 godina, kad je neuka Jorgovanka Tabaković pitala „ranije vlasti“, gde je nestalo 45 tona srpskog zlata iz depoa Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu. Tek kad su joj objasnili da je u pitanju „jugoslovensko zlato“ koje je bila spremljeno za raspodelu po takozvanoj „sukcesiji“ (nasleđivanju), prestala je da se bruka, pa su joj dodelili porofesorku sa Ekonomskog fakulteta da „pokriva“ njene ispade.

SNS se raspada „po dubini“…Postaju svesni da su ubedljivo poraženi i međusobno se optužuju. Padaju (prema izvorima MT) teške reči a, i šamari. Vrh stranke pritiska one ispod sebe, a oni se sve više ograđuju od njih. Nude „vredne informacije“ i spremaju se da prodaju svoje nadređene i tako izbegnu robiju. Nekima će (u zavisnosti od kvaliteta „materijala“ koji ponude nekom novom tužilaštvu), sve ovo biti i prilika da naprave nagodbe sa tužiocima u zamenu za blažu ili oslobađajuću presudu, kad im dođe vreme za proceusuiranje.

 Da bi to funkcioinisalo kako treba u pravni državama, na dan 18. septembra 2026. godine, „Studentska lista“ je uvrstila formiranje tužilačke policije u svoj politički program koji je obnarodovala uoči parlamentarnih izbora u Srbiji. Ideja nije bila nova ni nepoznata, pojedini tužioci godinama je zagovaraju kako bi se smanjila zavisnost od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Policija je i do sada bila dužna da postupa po zahtevima tužioca, ali njeni pripadnici odgovarali su starešinama unutar MUP, dok tužilac ne može sam da ih sankcioniše ako odbiju saradnju.

O ovom problemu govorilo se i tokom istrage zbig tragedije u Novom Sadu, kad je Tužilaštvo za organizovani kriminal tvrdilo da policija ne postupa po njegovim zahtevima. Tužilačku policiju činili bi obučeni policajci neposredno odgovorni tužiocima, poput takvog sistema koji već postoje u Italiji, Rumuniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. Cilj predloga je da tužilac zaista kontroliše istragu, posebno kada ona vodi do ljudi na vlasti. Jedan sa „Studentske liste“, iz tužilačke profesije jasno je kazao: „Javni tužilac danas formalno rukovodi predistražnim postupkom, ali su policijski službenici koji postupaju po njegovim nalozima i dalje organizaciono i hijerarhijski podređeni MUP-u, odnosno izvršnoj vlasti.

Smatram da tužilac koji rukovodi istragom mora imati i stvarnu kontrolu nad policijskim službenicima koji prikupljaju dokaze, bez mogućnosti političkog uticaja na njihov rad“…Tom novom tužilaštvu najbolje mogu pomoći ljudi poput „biznismena“ Aleksandra Papića, inače, vlasnika firme koja je dobijala nameštene tendere za JP EPS u dogovoru sa bivšim vd direktorom JP EPS Miloradom Grčićem. Papić je podsetimo, bio najbliži prijatelj i kum nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i brat bivšeg zamenika načelnika SBPOK. Papić štitio Veljka Belivuka o čemu svedoče i brojni snimci sigurnosnih kamera sa stadiona FK Partizan u Humskoj u Beogradu, na kojima je zabeleženo kako Papić ulazi u Belivukove prostorije, takozvani bunker.

Takođe, Papić je, kako se sumnja, Belivukovom klanu navodno pomagao u reketiranju investitora i vlasnika kompanija, a više puta je urgirao i da se Belivukovi ljudi, koji su ranije hapšeni u policijskim akcijama, puštani na slobodu. Papić je hapšen 2025. godine, ali jedno bi morao i on da prizna: svima njima „nadređeni“ je bio Aleksandar Vučić. U tom smislu bi bio koristan svedok novom tužilaštvu.

Do kojih krajnosti je kriminalna vladavina Aleksdandra Vučića išla, govori i podatak da su svako javno preduzeće, državna ustanova i institut imali „obavezu“ da sklope ugovor o pružanju pravnih usluga sa advokatskim kancelarijama povezanim sa SNS. Institut Vinča već godinama plaća oko 400.000 dinara mesečno kancelariji Gojković iz Novog Sada (vlasnik brat Maje Gojković)…Da je radilo

Tužilaštvo za organizivani kriminal (TOK), našlo bi se odmah kome je taj novac isplaćivan i zašto. Ali, ako nije tada možda može sada, neko novo reformisano. Recimo, da rešava krivične prijave protiv  glavnog Vučićevog jurišnika i batinaša Vladimira Mandića, jer se on javno hvali koliko je platio da podmiti to tužilaštvo kako bi morali da odustanu od njegovog daljeg gonjenja. Hvalio se takođe javno da je sa izvesnim Sašom Drecunom i Sašom Ivanićem za tu „uslugu“ dao 500.000 evra. Vučićev MUP Srbije, naravno, nije imao „mandat“ ni glavu da digne ni da progovori nešto o ovome.

Upućeni u ovu „problematiku“ tvrde da bi samo površenim isleđivanjem slučaja Saše Drecuna, doći do mnogo zanimljivih stvari od toga u kojim je predmetima bio, šta nije pokrenuo, koga je uzimao za svedoke tužilaštva i protiv koga da bi namirivao drugu stranu i šta poseduje od imovine sa ženom advokaticom koja brani kuma Nikolu Petrovića…Ali, prilike nisu dobre pa kum Nikola Petrović po prvi put nije došao u štab SNS u noći 25. oktobra, pa se čulo da se izgleda odrekao kumova. Navodno je bio sa zetom „zvezdašem“ Urošem Šejićem, te se čulo i da se njegova majka Danijela hvali, kako je Nikola privatnim avionom pobegao u Pariz jer ima francuski pasoš, pa mu se „može“.

Još jedan iz „kluba“ AV, moraće da „odleti“ ali ne avionom nego sa pozicije formalnog direktora Fonda PIO. Naime, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) podnela je zahtev za razrešenje Relje Ognjenovića sa funkcije direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kako su naveli u saopštenju, svojim „sramnim odnosom prema zaposlenima i grubim zloupotrebama državnih resursa, Ognjenović je urušio njegov ugled“.

Zašto ovaj „opasni“ sindikat to nije zatražio pre 25. oktobra 2026? I koliko će sad onih poslušnih i režimu AV odanih ustati da pokaže koliko je navodno „hrabar“ i za neku godinu da vtvrdi kako je „prvoborac“ i učesnik ruđenje jednog zločinačkog režima? Hoće li sad neki novi Koštunica sa sklerotičnim i „bogoljubivim“ ideolozima velikodržavnih ideja da traže „sabornost“ umesto čišćenje društva od zla kriminala i mračnih ideologija?

Mnogo je otvorenih pitanja, ali, najvažnije se desilo: stigla je sloboda a ona nema cenu. Stiglo je i saopštenje komesarke za pripirenje Evropske unije Marte Kos u kome piše: „…Razgovarala sam sa Ilijom Srdanovićem i čestitala Studentskoj listi na impresivnoj izbornoj pobedi. Razgovarali smo o tome koliko je važno izgraditi poverenje. Građani Srbije dali su snažan mandat za promene. Njihovi zahtevi za vladavinom prava, borbom protiv korupcije i slobodnim medijima su reforme koje mogu da približe Srbiju EU. Spremni smo da podržimo novu srpsku vladu u napretku na njenom evropskom putu…“.

Bio je red da se u ime Evropske komisije koja je svom snagom podržavala poslednjeg diktatora u Evropi, neko od njih izvini građanima Srbije. Onako, javno, iskreno, da prizna da su sedlali pogrešnog konja, a kasno uvideli da su plaćali lipsanu ragu. I takav im je bio dobsar dok im je koristio. 

A. 1

Bezbedonosna agencija se raspada

Poštovana redakcijo,

konačno smo dočekali da i BIA -i dođe crni petak.

Stanje, što se tiče BIA je ovakvo. Bitkoin računi su im prepolovljeni . Samo u Celsius network imaju oko tri milijarde dolara gubitka. Živi su preplašeni. Ne znaju gde će.

U Rusiju ne smeju , čeka ih Donjeck i ratište. Na zapad nikako , posle sto tona kokaina prošvercovanog u EU, znaju šta ih čeka. U Južnu Ameriku teško , Dirandro i Dea ih čekaju.  Zatvor im je najsigurnije odredište.

Pukli su.

Hvala vam što ste pošteno i realno ispratili sve priče vezane za tu propalu BIA .

Svaka čast poštenim pripadnicima BIA i želim im da nađu svoje najmilije i bolje poslove.

Hvala

Pozdrav svima u redakciji.

(Autor je bivši saradnik. Hvala i njemu na informacijama)