Zločinački režim radikalsko-naprednjačke koalicije sa ostacima razvaljenih službi bezbednosti, otišao je u prošlost. Njegov samozvani „vođa“ i čitav bataljon pomagača, odlaze na robiju. Proces temeljne demontaže ovog mafijaškog „antisistema“ je u toku. Od brzine kako će se to dešavati, zavisi i budućnost države Srbije i njenih građana. Ovaj istorijski prelom, donosi sa sobom mnogo novih i još nepoznatih „jednačina“, ali jedno je sigurno: banda koja je tokom 14 godina zaražena virusom kriminala harala Srbijom, neće se više vratiti. Istorijska je prilika da se ovo nataloženo Zlo iz prethodnih godina (ali, i decenija) ritualno sahrani pred tužilaštvom i sudovima. Mir u duši ranjenog naroda i nadoknada za pretrpljeni teror, mora biti prioritet nove i svake sledeće vlade. To može biti samo uvođenjem pravne države i jednakih prava i dužnosti za svakoga.

Rajko Radović

 „...Sa smirenjem i poverenjem u Boga prihvatimo da je to volja Božja. Možda ne za nas u datom trenutku potpuno razumljiva, ali da je to ipak volja Božja“.

Tumačeći na svoj način izbornu volju građana Srbije, patrijarh SPC Porifirije (u „mirjanstvu“ Prvoslav Perić), inače rođak svrgnutog diktatora, izgovorio je ovu skandaloznu i sramotnu rečenicu, znajući dobro da je došao kraj opštem kriminalu, kako u državi, tako i u crkvi na čije čelo je došao voljom Službe a ne „božjom voljom“.

Još veća sramota je što mu na pamet nije palo da kaže da je srušen jedan zločinački režim herojskim žrtvovanjem dve godine života čitave jedne generacije mladih, kako bi Srbija, napokon, progledala. Da se to desilo snažnom, nadljudskom voljom studenata, pa ih je onda i „bog pogledao“ sa nebesa. Sramotni poglavar SPC nije imao oči da vidi da je „i kamen proplakao“ dok su krvavih nogu išli Srbijom Hristovim putem da se žrtvuju za svoju zemlju i svoj narod.

Akademik Radomir Saičić, istaknuta ličnost sa „Studentske liste“, inače i sam „duboko u veri“, u dve rečenice je kazao šta misli o ovom crkvenom poglavaru i njegovim potčinjenima u crkvenoj hijerarhiji: „U borbi dobra i zla vrh SPC izabrao je pogrešnu stranu. Stoga sam smatrao za svoju obavezu da mladima ukažem na to da Crkva nije ni Sinod, ni patrijarh, ni crkvena uprava, već zajednica svih vernih u telu Hristovom..“

Neke pouke iz prošlosti ioak treba znati, posebno u trenutku kad je proces osvajanja slobodne u toku…Naime, Srbija je 2000. godine kad je srušen Miloševićev režim i formirana nova vlast kao rezultat masovnih protesta, dobila puni legitimitet i podršku sveta. Ona 5. oktobra nije imala Službe.

U novembru 2001. Crvene beretke (po zlo čuvena „Jedinica“) devet dana su blokirale autoput kod „Gazele“ u Beogradu, a pobuna je okončana dogovorom koji je pokojni Zoran Đinđić, tadašnji premijer, sa njima postigao u vojnoj bazi u Kuli.

Godinu i četiri meseca kasnije, pripadnik te iste jedinice ubio ga je ispred zgrade Vlade (istina, detalji o tom uboistvu ni do danas nisu razjašnjeni, niti se sa sigurnošću zna koliko je bilo atentatora i „čiji metak“ je bio presudan).

Zakon o lustraciji donet je tek 2003, tri godine posle 5. oktobra, kad je klima u društvu već bila drugačija. Skupština nikada nije sastavila ni komisiju za njegovu primenu, i zakon je posle deset godina tiho istekao. Ministar informisanja iz Miloševićeve vlade, Aleksandar Vučić, vratio se (bolje reći, vraćen je!) na vlast 2012. godine i zadržao se punih četrnaest godina tokom kojih je prikazao čitav repertoar zločinačkih operacija sa ciljem uništavanja Srbije kao države i njenog naroda kao starog evropskog „etnosa“.

Ne bude li nova, oslobođena Srbija shvatila odmah i danas da se aparat sile se ne preuzima dogovorom, već izričitim delanjem („na ljutu ranu ljuta trava!“), mogućnost novih povampirenja raznih mračnih ideologija biće otvorena. Studentska lista ima impresivnih 53 odsto novog saziva Skupštine Srbije, ukupno, 141 mandat, dok srušena koalicije koja odlazi u opoziciju, „SNS-Ujedinjena Srbija“ ima 103 mandata (oko 39%).

U poziciji sa punom većinom za formiranje nove Vlade i Skupštine i time u mogućnosti da uspostavi kontrolu nad svim državnim institucijama, „Studentska lista“ (na kojoj ima 250 ličnosti, kandidata za narodne poslanike), stoji pred istorijskom šansom da preporodi Srbiiju i vrati je na put ozdravljenja i prosperiteta. Journal of Democracy, jedan od najuglednijih svetskih časopisa za demokratiju, objavio je ovih dana analize u kojima se srpski studentski pokret navodi kao primer kako je decentralizovan, „liderless“ pokret uspeo da preraste u masovni politički faktor i da demonstrira da nenasilni protest, a britanski „Gardian“ je to ukratko nazvao „čudesnim demokratskim eksperimentom“ („remarkable democratic experiment“).

Kako će taj „eksperiment“ izgledati dalje, u najbližoj budućnosti?

Verovatno kandidat za novog premijera ispred „Studentske liste“, Dr Ilija, Srdanović, najavio je da bi vlada mogla biti formirana putem konkursa! I to bi bio svojevrsni političko-institucionalni eksperiment, ako se to zaista dogodi, jer do sada nije viđen u svetskoj parlamentarnoj praksi.

Prema saznanjima MT, „Studentska lista“ već sada pripremi „konkursnu proceduru“ i pitanja za sve potencijalne kandidate za buduće ministre i premijera, koji bi morali unapred da se izjasne o tome kakvu državu nameravaju da grade i koje je reforme su spremni da sprovedu.

Punih 35 (trideset pet) godina od kako je formirana diktatorska koalicija Slobodana Miloševića, pa sve do današnjih dana Srbijom je (uz kratku nadu u vreme nakon 5. oktobra 2000), vladala vojno-policijska hunta, režim takozvane „duboke države“ uvezan sa delom korpumpiranog sveštenstva, korumpiranih akademika i takozvanih „javnih ličnosti“ delegiranih da sluđuju i „usmeravaju“ javnost.

 Danas, nakon četvrt veka Trećeg milenijuma, dok se čitav svet bavi dobrobitima (i problemima) Četvrte industrije revolucije, Srbija i dalje ima neke „ovozemaljske“ brige.

Na redu je hitna i korenita reforma sektora bezbednosti, uz formiranje novih, profesionalnih i demokratski kontrolisanih institucija, formiranje potpuno novog i nezavisne Republičke izborne komisije(RIK), rasformiranje postojeće Republičke agencije za elektronske medije (REM) i uspostavljanje novog, nezavisnog regulatornog tela, temeljnu reformu RTS-a i stvaranje istinski nezavisnog javnog servisa, potpuno otvaranje, revizija i kontrola biračkog spiska, ispitivanje porekla imovine političara i državnih funkcionera i oduzimanje imovine stečene protivpravno, u skladu sa zakonom, procesuiranje svih korumpiranih političara i državnih funkcionera, bez obzira na njihovu stranačku, političku ili bilo koju drugu pripadnost, uspostavljanje pravne države, nezavisnost institucija i striktno poštovanje podele vlasti. Srbiju čeka i korenita reforma državne uprave i lokalne samouprave, depolitizacija i profesionalizacija državnih ustanova, temeljna reforma obrazovnog sistema, objavljivanje svih ugovora, aneksa, finansijskih obaveza i prateće dokumentacije „kapitalnih“ poslova bivše vlasti, i istraga nad svakim drugim poslom koji je za 14 godina sklopljen sa stranim ili domaćim kompanijama i pojedinicima u ime države Srbije.

Ipak, nova Skupština Srbije sa svojom moćnom većinom, dužna bi bila da stavi, već na dan prvog zasedanja, predlog da se u trajnu zabranu stavi „Srpska napredna stranka“ i stranke iz njene koalicije.

Da se ružna prošlost više nikada ne bi ponovoila, važno je dobro poznavati sadašnjost. Lica pobedničke liste, dr Jovo Bakić i akademik dr. Radomir Saičić nagoveštavaju diplomatsku politiku Srbije u kojoj stoji ideja „ravnomernog“ odnosa prema Istoku i Zapadu. Kategorički se protive uvođenju sankcija Putinovoj Rusiji i zagovornici su „ostanka Kosova u Ustavu Srbije“, dok verovatni kandidat za premjera Ilija Srdanović i prof. dr. Aleksandar Baucal, govore o nastavku evrointegracija i poštovanju međunarodnih sporazuma. Činjenica je da akademik Saičić, izuzetan erudita i oštri kritičar mafijaške tvorevine Aleksandra Vučića i njegovih pomagača, zagovara „tradicionalnu Srbiju“, duboko svestan savremenog sveta i vremena u kome se živi.

Prema svemu do sada viđenom,  Srdanović zastupa proevropske kandidate „Studentske liste“, dok akademik Saičić predstavlja „nacionalno krilo“ njenog biračkog tela. Ako su ova dva čoveka personifikacije predstojećih događaja u Skupštini Srbije i unutar pobedničke liste, treba znati da su oba ova „krila“, zajedno iskovali „večno prijateljstvo“ u neravnopravnoj borbi protiv jednog zločinačkog režima. Ostaci zločinačke koialicije u Skupštini Srbije, treba da učine još jaču „Studentsku listu“, a eventualni raskol ne bi nikome valjao.

Srbija i njen parlament dužni su da ne zaborave i na neke od usamljenih heroja pobune protiv mafijaške SNS-SPS koalicije, koji su u dobroj meri uticali na stvaranje širih građanskih porktreta protiv režima AV. Da se ne zaborave Zorana Marković iz EPS-a, koja je javno ukazivala na kriminal u energetskom sektoru, Dragan Dobrinović, inženjer iz Kolubare, koji je to isto razotkrio u rudarsko-energetskom sistemu, Aleksandar Obradović iz fabrike „Krušik“, koji je dostavio dokumentaciju o trgovini oružjem i poslovnim aranžmanima koji su izazvali reakciju i domaće i strane javnosti, Jelena Maćić, farmaceutkinja koja je javno govorila o Vučićevom kriminalu u zdravstvenom sistemu tokom pandemije, Nataša Pršić, uzbunjivačica iz EPS-a, koja je hrabro otkrila armiju „fiktivno“ zaposlenih iz SPS koalicije, fantomske radnike i višemilionsku korupciju (umesto nagrade, dobila je otkaz, hapšenje i spaljenu kuću), i mnogi drugi sa sličnim karakterom i sudbinama.

Prava borba za punu građansku slobodu Srbije, za pravnu državu i jednake uslove za svakoga, tek počinje. Znalo se unapred da put neće biti lak, ali je danas lako odlučiti. Ići napred ili nazad? Odluka je prosta.