Za skoro deceniju i po života u pokorenoj Srbiji, najgori ljudski talog koji se dokopao novca i vlasti, pokazao je svoje pravo lice. Ništa bolji od njih su oni koji su im se poklonili, koji su ih podržavali i koji su glumili postoijanje „sistema“ i instutucija. Srbiju čeka veliki posao, čišćenje ovog otpada na svim nivoima, od vrha države do poslednjeg nečasnog sluge zločinačkog režima, koji je pod noge stavio sve što je u ovoj zemlji bilo vredno. Zato sada uoči kraja ove nesrećne epizode, diktatoru otkazuju poslušnost i lojalnost, zaobilaze ga državnici, a njega i njegove sluge čeka i progon pravosudnih organa u SAD i Evropi. Mada bi Srbija trebala da im sudi i time pokaže u kom pravcu njeno društvo želi da ide dalje.  

Nikola Vlahović

Na svakoj napuštenoj, nedovršenoj i propaloj zgradi širom Srbije, pa tako i u glavnom gradu Beogradu, visi krpa na kojoj piše „Srbija pobeđuje“. Ta potrošena fraza ne postoji ni na jednoj zgradi u kriminalnom naselju „Beogradu na vodi“.

Novi milioneri, mafija, estrada i razbojnički ološ iz raspale stranke Aleksandra Vučića koji su tu kupili stanove (neki milom a neki silom), ne žele da im kvari pogled nekakva parola namenjena stranačkim „ovcama“. Ali, ni njih neće mimoići ono što dolazi…Srbija je ustala i stiže brzi kraj lažnog „zlatnog doba“ u kome su uživali oni sa dna društvenog taloga, najgore protuve, kriminalci, narko dileri, trgovci belim robljem, bivši ratni profiteri, ubice i lokalne harambaše, koje je naprednjački režim uzdigao na nivo „nove elite“

O haosu koji je već počeo, usled sloma Vučićevog režima, govore brojni događaji koji verno svedoče na čemu je ta zločinačka tvorevina počivala.

Nepunih mesec dana uoči sudbonosnih prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji, dana 1. oktobra 2026., na aerodromu „Nikola Tesla“ nastao je potpuni haos, svi letovi su bili otkazani i do večernjih sati (21h), nijedan avion sa njega nije poleteo. Hiljade putnika, među kojima i porodice sa malom decom, satima su čekali bez ikakvog obaveštenja od aerodromskih službi. Kako se dan bližio kraju, nestala je velika nervoza, galama, vika i sve je išlo ka velikom incidentu.

 Nešto pre 21h, jedna „važna ličnost“ iz Vučićeve SNS koji se spremao na daleki put „u jednim pravcu“ sa svojim porodicom, okrenuo je „nečiji“ broj telefona i pola sata kasnije, poleteli su prvi avioni. Razlog ove drame, bio je to što je izvesni Malović, po nalogu Aleksandra Vučića lično, vršio danima pre toga pritisak na oko 720 radnika, da „danonoćno“ prikupljaju „sigurne glasove“ za SNS.

Radi se o ljudima zaposlenim u velikoj međunarodnoj kompaniji za aerodromske usluge Menzies Aviation (njena „franšiza“ u Srbiji je registrovana u APR), koja potiče iz Velike Britanije. Pomenuta kompanija se 2022. godine nalazi u vlasništvu kuvajtske logističke grupe Agility, koja je kupila kompaniju John Menzies PLC i spojila je sa svojom kompanijom NAS. O uceni 720 radnika (sve državljani Srbije), da skupljaju sigurne glasove za SNS, obaveštena su i nadležna ministarstva u Kuvajtu i Londonu, pa su odatle Vučiću lično predočene posledice toga što čini.

Ni to nije pomoglo. Pritisci i niske plate u beogradskom ogranku Menzises Aviation doveli su do masovnog odlazaka zaposlenih na bolovanja i godišnje odmore, pa je bilo samo pitanje vremena kad će doći do ozbiljnog zastoja u radu najvećeg i strateški najvažnijeg aerodroma u Srbiji. Prema informacijama iz Eurocontrol (Evropska međuvladina organizacija koja koordinira mrežu vazdušnog saobraćaja u Evropi) Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) ima problem sa manjkom kadra u ovoj osetljivoj službi. I u svim drugim, strateški najvažnijim transportnim sistemima u državi (železnice, putna mreža, plovni putevu), stanje je takvo da će trebati godine da se uspostave red i bezbednost po međunarodnim standardima.

Sada već bivši predsednik i uskoro optuženik za brojna zlodela u Srbiji, Aleksandar Vučić, imao je očito važnijih poslova od brige za očuvanjem „kičme države“, njenih ključnih privrednih potencijala koje je doslovno poklanjao, davao u koncesije ili prodavao u bescenje. Umesto toga, potpuno se posvetio sadističkom teroru nad građanima ove zemlje. Skoro razočaran učinkom njegovih razbojnika i batinaša, prvih dana oktobra ove godine, požalio se javno iz studija svoje kriminalne propagandne TV stanice „Informer“, da mu je, kako je rekao, „jedan od najhrabrijih momaka“ kazao da u slučaju sukoba sa demonstrantima „nema koga da bije“ jer se njima ne pruža otpor kako su očekivali.

Dakle, poludeli diktator se pred kamerama žalio zbog toga što njegovi kriminalci „nemaju koga da biju i prebijaju“. Ali, „batina ima dva kraja“. I to će u nastupajućim danima i nedeljama iskusiti oni koji su je prvi potegli…

Da se sve u „organizmu“ SNS raspada i to od vrha prema dnu, videlo se ovih dana i prema onome što je ispričao Dr. Ahmed Anoš (u nekim izvorima i Anuš) američki državljanin koji je bio pod američkom poternicom i koga je Vučićeva mafija prvo „udomila“, zatim pokušala da ga reketira, a onda ga po poternici deportovala u SAD.

Dr. Ahmed Anoš, bivši rukovodilac bolnice „Loreto Hospital“ u Čikagu, bio je pod optužbom za proneveru i prevare povezane sa programima testiranja na COVID-19. Smatralo se da je 300 miliona evra od toga „sklonio na sigurno“. Namerno ili slučajno, put iz SAD ga je doveo u Srbiju. Vučićeve vlasti su ga odmah „stavile u zaštitu“ i neko vreme je bio u dubokoj diskreciji (formalno je bio uhapšen u septembru 2025, pa pušten). U međuvremenu su ga povezali sa privatnom klinikom bivše partnerke Ane Brnabić gde je bio u statusu „partnera“, a onda su probali „da pronađu“ onih 300 miliona evra za koje je Anoš u SAD bio optužen da ih je prevarom zaradio u vreme pandemije virusa Corona.

Kad nisu nikako mogli da se „pogode“ sa njim (jer je Anoš tvrdio da je nevino optužen i da nema tih 300 miliona dolara!), Vučić je onda u besu lično naredio da ga hitno deportuju u SAD. Dana 31. avgusta ove 2026. godine., Dr. Anoš je već bio deportovan i istog dana kad je stupio na tlo SAD, dao je izjavu pred američkim federalnim sudijom Young B. Kimom (Jang Kim) gde se izjasnio da nije kriv po optužbama vezanim za navodnu prevaru tešku oko 300 miliona dolara. Novo ročište zakazano je zakazano za 14. oktobar. Dr. Anoš je federalnom sudu ponudio i punu saradnju i da je spreman da detaljno objasni gde je novac za koji je kazao da je legalno zarađen, da kaže gde je taj novac ulagan u Beogradu i Dubaiju, kome je lično davao novac u srpskoj prestonici, kako i gde su mu nudili da pobegne kad je bio u Srbiji u pritvoru, kako je pušten uz „nanogicu“ (koliko je to platio i kome!) i kako je poslove obavljao iz stana u naselju „Beograd na vodi“.

Federalni sud SAD, u slučaju južnokorejskog kripto-prevaranta Do-Kwona, koji je optužen za kripto-pljačku tešku 40 milijardi evra, našao je utočište u Beogradu u vreme dok je bio na Interpolovoj „crvenoj“ poternici. Vučić je za njegovog „čuvara“ odredio Sinišu Malog. Krio se Do Kwon u Beogradu u stanu vrednom dva miliona evra ali je uhapšen kasnije u Crnoj Gori (uz logistiku FBI) 23. marta 2023., pri pokušaju bekstva u Dubai sa falsifikovanim dokumentima.

Tek 2024. izveden je pred Federalni sud na Menhetnu, a njegov predmet dodeljen je sudiji Johnu P. Cronanu u federalnom sudu Južnog okruga Njujorka (SDNY). Dana 2. januara 2025., Do Kwon je priznao deo optužbi i od tada je u zatvoru u Bruklinu (Metropolitan Detention Center-MDC Brooklyn), gde se i danas nalazi, jer ima delova optužnice koje još nisu procesuirane. Naime, u vezi onog dela boravka u Srbiji, Do Kwonu je prilikom hapšenja pronađena vizit karta ministra finansija Srbije Siniše Malog, koji ga je povezao za izvesnim „investitorom“ po imenu „Raki“. Sudija John P. Cronan, dobio je od nadležnog tužilaštva spisak osoba sa kojima je Do Kwon kontaktirao u Beogradu, kome je šta plaćao i koliko inkriminisanog kripto-novca prebacio na račune Vučićevih „investitora“ u vreme boravka u Srbiji. Prema posrednim izvorima MT, sprema se druga optužnica Do Kwonu, a na njoj se nalaze „ugledna“ imena Vučićevog režima.

Kad bude nastupilo „dubinsko čišnjenje“ svih zločinačkih poslova odlazećeg režima, svakako će doći na red i politički kriminal, kao deo zavereničkog klana koji je Srbiju planirao da svede na kontejner Evrope, u kome bi prljavi novac i isto takvi poslovi bili legalizivani, a prostor za krupan kapital i otimačinu najvrednijih prirodnih resursa bio potpuno otvoren. Jer, bez „političkog krila“, i krila mafije bi bila slabija…

U vezi sa tim vredi pomenuti sastanak održan 21. septembra 2026., godine u Njujorku koji je organizovala jedna neformalna organizacija (registrovana kao „Institut“) pod imenom „Prijatelji Zapadnog Balkana“. Glavna podrška koju ova skupina ima, dolazi iz krugova ideologa najvećih kapitalnih projekata na Balkanu. To su, prema saznanjima kvalifikovanih i proverenih izvora, američki i „evroatlanski“ fondovi poznati po skraćenicama EIB, IFC, Mid Europa Partners, Black Peak Capital i KKR koji imaju najveće interese na Balkanu i regionu nekadašnje jugoslovenske države i čvrste veze sa političkim, infrastrukturnim i energetskim projektima u Srbiji, Crnoj Gori i drugim državama regiona. Članovi grupe „Prijatelji Balkana“ su odabrani od strane tih fondova kao „ugledni posrednici“ i lobisti za njihove interese.

Među njima su sve bivši i sadašnji šefovi diplomatija najvažnijih svetskih država. Ovom prilikom, tom skupu predsedavao je italijanski šef diplomatije Antonio Tajani, uz prisustvo predsednice Evropskog parlamenta (EP) Roberte Mecole. Za razliku od drugih država regiona Srbiju je predstavljala državna sekretarka MSP Nevena Jovanović (bila na službi pri misiji OEBS u Beču).

Prema javno dostupnim podacima osnivač organizacije „Prijatelji Zapadnog Balkana“ (Friends of Western Balkans), je Borut Pahor, bivši predsednik Slovenije. Na zvaničnoj stranici toog „Instituta“ nema spiska članova upravnog odbora, saveta, osnivačke skupštine ili stalnih članova organizacije. Ono što je javno vidljivo jesu istaknuti učesnici njihovih konferencija i skupova, među kojima su bili: Baronesa Ketrin Ešton, bivša visoka predstavnica EU, Hainc Fišer, bivši predsednik Austrije.

Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograd-Priština, Ivo Josipović, bivši predsednik Hrvatske, Mladen Ivanić, bivši član Predsedništva BiH, Kolinda Grabar-Kitarović, bivša predsednica Hrvatske i bivša pomoćnica generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju…Poslednji njihov sastanak 21. septembra ove godine, ticao se i „posledica razvoja događaja u Srbiji nakon 25. oktobra 2026.“ Veliki fondovi i investitori koji su zarobili Srbiju zabrinuti su za svoje dalje poslovanje u zemlji koja je i nezvanično pretvorena u njihovo kolonijalno carstvo, gde je sve moguće, pa i krvava diktatura.

Ali, kako se stvar sa režimom AV odvijala, „jedan po jedan“ njegov navodni prijatelj počeo je da ga zaobilazi. Najnoviji slučaj (3. oktobra 2026) se desio sa Robertom Ficom, premijerom Slovačke. Naime, Vučić je jednoj lobističkoj kući platio oko dva i po miliona evra da Fico dođe u Beograd. Lobistička agencija kojoj je trebalo prebaciti novac, prestala je da kontaktira sa Vučićem. Kad je preko svojih „poprečnih“ veza saznao da ga Fico ignoriše, dao je saopštenje da je „premijer Slovačke bolestan“. Ubrzo, Fico je ovo demantoivao „slikovito“, tako što je objavio snimak na kome vozi „rolere“ tog dana. Jer mu ne pada na pamet da dođe u kriminalnu bazu odbačenog i prezrenog balkanskog diktatora.

 „Ispod radara“ gledano, Vučićeva Srbija je bila raj i za najgore protuve svetskog ranga. Zato je i bilo moguće da „nepoznati stranac“ (gore pomenuti D.K.) kupi za dva miliona evra dupleks stan u komšiluku visokog funkcionera policije, da mu čuva „leđa“ dok sklapa poslove sa vrhim državne mafije.

Zbog potpune kriminalizacije društva i ekonomije i svega drugog što se skupilo od argumenata protiv održavanja EXPO 2027. u Beogradu, Međunarodni biro za izložbe (Bureau International des Expositions-BIE) razmatra ovih dana mogućnost da Srbiji uskrati pravi zemlje domaćina u ovom slučaju. Odustajanje sa strane Srbije bi takođe imalo značajne finansijske i pravne posledice, uključujući one koje se odnose na već preuzete obaveze i troškove koje su zemlje učesnice već imale. Organizator bi bio dužan da nadoknadi zemljama učesnicama opravdane troškove nastale neposredno kao posledica njihovog učešća. Finansijske posledice bi stoga mogle da obuhvate naknadu troškova zvaničnim učesnicima…Takođe, obavezna je i naknada troškova Međunarodnom birou za izložbe (BIE). Tu su i obaveze koje proizlaze iz različitih ugovora koje je zaključio Organizator i drugih obaveza prema srpskom zakonodavstvu. Postojale bi i značajne praktične posledice, budući da pripreme obuhvataju izgradnju, nabavke, angažovanje zaposlenih, transport, infrastrukturu i druge ugovorne obaveze. Pokrenuo bi se i postupak protiv Srbije za utvrđivanje štete.

Propisi predviđaju kolektivni mehanizam u okviru BIE koji se odnosi na naknadu koja pripada zvaničnim učesnicima. Zahtevi zemalja učesnica razmatrali bi se kroz taj mehanizam. Izvršni komitet bi razmatrao zahteve i prateće dokaze i dao predlog, dok bi Generalna skupština utvrđivala naknade. Obaveze koje se odnose na EXPO predstavljaju obaveze zemlje domaćina, bez obzira na promene vlade.

Srbija trpi ozbiljne životne posledice i razaranje države već 35 godina godina, od raznih Miloševića, Dačića, Šešelja i Vučića…Jedini kojima je ova zla epoha donela dobro su ljudi sa dna društvene lestvice, koji su shvatili da se sezona pljačke produžava svakim novim izborima, jer isti ljudi na jedan ili drugi način vode državu, uzurpiraju njene institucije i konačno čitav sistem pretvaraju u svoje privetno preduzeće sa klasom roboiva ispod njih. Vučićev mafijaš Milan Radoičić je pre Vučićeve vladavine bio radnik protivpožarne zaštite a njegov partner u pljački, Zvonko Veselinović, konobar i šofer C kategorije. Samo u zemlji gde je na vlasti zločinačka koalicije, bilo je moguće da ovakvi postanu vođe mafije.

Drugo lice iste medalje, čine oni „fini“ profiteri, kojima su sve vlasti bile na usluzi. Izvesni Branislav Grujić, vlasnik PSP-Farman Holding, čiji osnivač je firma sa Kipra, može se uzeti kao „model“ kako je razboijnička tranzicija stvarala multimilionere. Grujić danas ima italijansko državljanstvo a prebivalište u Švajcarskoj, i uvek je spreman za ekspresno bekstvo ukoliko bude trebalo. A, sve govori da će trebati, ako mu pođe za rukom.

Naime, u okviru projekta završetka železničke stanice Beograd Centar (Prokop), iznad stanične ploče izgrađeni su dodatni poslovno-komercijalni objekti koji nisu bili deo prvobitne železničke funkcije stanice. Nakon javno-privatnog partnerstva sa kompanijom Railway City, iza koje stoji Grujićev PSP-Farman Holding, na Prokopu su podignute poslovne zgrade i komercijalni sadržaji na ploči iznad koloseka. Te su zgrade veće spratnosti i površine nego što je prvobitno bilo planirano, te je upravo to „nadograđivanje“ dovelo do opterećenja konstrukcije i pojave pukotina na pojedinim delovima stanice.

Da jedna nova nesreća slična onoj u Novom Sadu može da se desi, to očito (opet) nikoga ne zanima. Nešto pre ove „nadogradnje“, Republičko javno tužilaštvo je zbog pljačke Železnica Srbije napravilo jednu grupu koju su činili Tužilaštvo za oirganizivani kriminal sa deset svojih tužilaca, UKP sa 16 inspektora, Poreska policija sa 20 inspektora, Uprava za sporečavanje novca sa četiri inspektora i dva službenika iz APR. Ova grupa je radila predmet pljalke vredan 120 miliona evra i imala pred sobom još jedan predmet od 300 miliona evra. Ali, onda iznenada MUP povlači svoju ekipu, zatim i drugi, pa je samo Specijalno tužilaštvo ostalo na tim poredmetima.

 Prema izvorima MT, iz krugova navedenih institucija, većina je povučena iz istraga „na Vučićev zahtev“. Nije ni čudo što je od policije napravljeno jedno svratište za Vučićeve podanike, iz raznih zabiti Srbije, da mu slepo služe i ne rade ništa bez njegovog znanja. I tu ima osoba koje zavređuju pažnju kao ogledni primeri. Dve priče svakako se nalaze među „sabranim delima“ srpskog diktatora zbog toga što je tipična za stanje u državi koje je lilno stvorio.

Naime, Milorad Topalović, načelnik Odjeljenja za borbu protiv korupcije u UKP, došao je u Beograd pre 15 godina iz Priboja, a danas ima najmanje dva stana u Beogradu. Direktor policije Dragan Vasiljević i Topalovićeva majka su rođaci. Topalović ima jedan stan u bloku 45 a drugi u naselju „Beograd na vodi“. Topalović je Vasiljevićev cinkaroš. Ali, i Topalovića cinkare „njegovi“. Tako se saznalo da nisu samo dva stana u pitanju, već više njih, a da se ta dva odnose samo na žene (jedna zakonita i jedna ljubavnica, izvesna S.S. iz Službe unutrašnje kontrole).

A, Nemanja Vasiljević, sin direktora policije Dragana Vasiljevića, za svega četiri godine rada u MUP-u uspeo je da promeni čak pet organizacionih jedinica dok ga otac nije usmerio pravo na šefovsku poziciju uprkos iskusnijim i sposobnijim operativcima…

Za to vreme, mladom Vasiljeviću je naravno preusko u običnim automobilima, pa bahato zahteva i vozi luksuzna vozila oduzeta od kriminalaca na koja montira rotacije, jer pod očevim okriljem očigledno veruje da mu je sve dozvoljeno, mada ostaje pitanje hoće li mu očeve zasluge pomagati i kada Dragan ode u zatvor.

 A sam Dragan, vodeći se onom ruka ruku mije, bez imalo stida uživa u plati od 380.000 dinara, dok ga lični vozač vozi u novom Audiju, mada ima zaduženo vozilo, novu službenu Škodu Kodiak i redovno udeljuje sebi mesečne povišice od 20% (skoro 80.000 dinara) dok mu MUP pokriva baš sve, od hrane i pića do službene kartice za reprezentaciju, iako je uslove za penziju ispunio još 11. avgusta 2025. godine.

Prema „insajderu“ iz MUP, svoju doskorašnju ličnu sekretaricu Draganu Đorđević Bjeković postavio je za pomoćnika načelnika UKP-a, a njenog muža Bojana Đorđevića  (čoveka bez trunke potrebnog iskustva), šalje da vodi Policijsku upravu Niš, čime direktno ugrožava izuzetno važnu i strateški osetljivu upravu, i to u trenutku kada se po liniji Preševa, Bujanovca i Vranja ozbiljno kupuju nekretnine i širi uticaj ka Nišu od strane Albanaca a sve samo da bi sklonio muža i nesmetano održavao vezu sa sekretaricom.

Taj i takav režim razvalio je Srbiju do temelja, a razmere štete će se dugo utvrđivati. „Šuplja“ je čak i Vojska Srbije, kojom se on navodno dičio.

Nedavno su to dokazala i dvoijica jutjubera iz Austrije, poznata po opasnim akcijama u kojima istražuju napuštena i zabranjena područja, kad su upala „kroz žicu“ na vojni aerodrom u Batajnici, tamo se fotogtafisali pored aviona, snimali, zabavljali se i sve to odneli sa sobom u Austriju. Desilo se to još tokom leta ove godine, ali se za sve saznalo kada su početkom jeseni na svom jutjub kanalu „Roofless TV“ objavili snimke sa aerodroma Batajnica.

Neovlašćeni upad na najznačajniji vojni objekat u zemlji je presedan kakav se još nije desio i koji pokazuje u kakvom je stanju bezbednost Srbije. Tragikomična je i srpska policija koja je na dan objave tih sramotnih snimaka dala saopštenje kako „još traga za dvojicom jutjubera“ koji su par meseci ranije samo prošli kroz Srbiju i vratili se u Austriju. Nije čudo što su na Vučića zbog ovakvih stvari ogorčeni bivši vojnici VJ poput veterana koji je nedavno u javnosti kazao:

„Dok sam ja svojim životom branio Kosovo i Metohiju, dotle je don Oskar Vučić birao nameštaj i zavese za svoj stan od 120 kvadrata koji je dobio od države. U međuvremenu on je svojim albanskim rođacima na Kosovu predao i ono što ja u ratu nisam izgubio. I sada on Aca Srbin, a ja sam izdajnik?“